Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2485570 пута)

Ван мреже Streyndza

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8600 послато: Септембар 03, 2022, 08:06:22 поподне »
Навео сам и да ми се чукун-чукундеда презивао "Видов", па да је промењено у "Видић", а карактеристично је и то да му је име било Николай.
Да ли знате нешто више о томе?

Ван мреже Фубуки

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 22
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8601 послато: Септембар 03, 2022, 09:20:00 поподне »
Навео сам и да ми се чукун-чукундеда презивао "Видов", па да је промењено у "Видић", а карактеристично је и то да му је име било Николай.
Да ли знате нешто више о томе?

Вероватно се звао, тј. звали су га Никола, или можда Нико, а у матичним књигама је уписан као Николај, црквенословенски. Има таквих случајева, где је Шпиро уписан као Спиридон, Ђуро као Георгије, Ћиро као Кирил и слично. Некима су та пуна имена била "права", док су скраћена била само надимци, а други су се читав живот и звали и уписивали у матичне књиге под краћим обликом.
Што се презимена тиче, не знам, могуће је да му се отац или неки предак звао Вид, па је тек тада од патронима или надимачког презимена настало право презиме. Ако су се раније презивали генерацијама Видов, ко зна зашто су баш тад променили у Видић.

Ван мреже Streyndza

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8602 послато: Септембар 04, 2022, 12:35:47 пре подне »
Вероватно се звао, тј. звали су га Никола, или можда Нико, а у матичним књигама је уписан као Николај, црквенословенски. Има таквих случајева, где је Шпиро уписан као Спиридон, Ђуро као Георгије, Ћиро као Кирил и слично. Некима су та пуна имена била "права", док су скраћена била само надимци, а други су се читав живот и звали и уписивали у матичне књиге под краћим обликом.
Што се презимена тиче, не знам, могуће је да му се отац или неки предак звао Вид, па је тек тада од патронима или надимачког презимена настало право презиме. Ако су се раније презивали генерацијама Видов, ко зна зашто су баш тад променили у Видић.

Сад су неке ствари јасније, хвала најлепше :)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8603 послато: Септембар 06, 2022, 01:21:00 пре подне »
Савић, Никољдан, Неготин, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Хаплотип тестираног поседује вредност маркера DYS570=19, која је карактеристична за грану Y142744. С друге стране, поседује и вредности маркера DYS439=13 и DYS533=11, које су нетипичне за читаву грану L241. SNP тест на Y142744 би био користан ради потврде припадности овој грани:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108773

Најближе поклапање има са хаплотипом Даниловића (Јовањдан, Ђуђевина/Колашин), од кога се разликује на три маркера.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8604 послато: Септембар 07, 2022, 01:17:01 поподне »
Воротовић, Ђурђевдан, Глибавац, Никшић

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270. Хаплотип поседује две нешто ређе вредности, повишене DYS439=12 и DYS570=20. Најближе поклапање има са Теслом из Радуча код Ловинца, разликују се на само 1 од 23 маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Благојевића из Дубе код Плужина и Плескоњића из Доњих Бабина код Пријепоља. Сва тројица наведених такође славе Ђурђевдан. На истом броју маркера разликује се и од двојице тестираних који славе Стевањдан, Буквића из Водотеча код Бриња и Јаћимовића из Јаружана код Лакташа. Тестирани је у упитнику навео да им је ранија матица била у селу Брезна у Пиви, као и да им је старије презиме било Терић.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8605 послато: Септембар 07, 2022, 09:52:18 поподне »
Воротовић, Ђурђевдан, Глибавац, Никшић
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270.

Воротовићи јесу огранак Терића. Старина Терића је у Бањанима, одатле су прешли у Пиву, а у новије време у Морачу, Никшић, Затарје, и др. По резултату би се могло закључити да су староседеоци у Бањанима, пре доласка родова хаплогрупе N.

Од ових Воротовића је бивши југословенски / црногорски фудбалер Зоран Воротовић:
https://en.wikipedia.org/wiki/Zoran_Vorotovi%C4%87

Презиме је занимљиво за анализу. Корен би био име (?) Ворот(а?). Код Руса налазимо име Воротислав. И код нас постоји одговарајући облик имена – Вратислав. Основа ворот- (нека ме Синиша исправи ако грешим) долази од истоветне руске речи која означава нека већа врата, двери на некој тврђави или некој другој већој грађевини. Петар Скок (Етимологијски рјечник...) наводи руски глагол воротит – вртети (од истог словенског корена нпр. реч вретено).
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5124
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8606 послато: Септембар 10, 2022, 01:18:02 поподне »
Опсеница, Јовањдан, Љубово/Бунић, Удбина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има скоро па модални хаплотип што значи да има велики број блиских поклапања која не морају имати филогенетички значај. Вриједности које благо одступају од модала су DYS458=16, DYS439=12, DYS576=17. Најближи по хаплотипу му је Басташић, Тривуњдан из Великих Зденаца код Грубишног поља. Међутим, због модалности хаплотипа, питање је колико та блискост има значаја. На подручју Лике и оближњих крајева најближи су му Трбојевићи, Ђурђевдан из Дрежнице код Огулина, разлика 3/23 маркера, а од слављеника Јовањдана најближи су му Бубуљи из околине Бихаћа, разлика 3/23 маркера.

Опсеница је српско крајишко презиме које се јавља на подручју Лике и Далмације. Пошто је презиме надимачко, велика је вјероватноћа да нису све Опсенице истог поријекла.

Ипак, само презиме се још у 18. вијеку јавља у пописима и на простору Далмације и na простору Лике. У Далмацији се у попису 1709. године у Парчићима (Буковица) помиње Михајло Обсеница покојног Продана, 1762. године се у Руделама код Ивошеваца помиње судија Митар Опсеница, а  Опсенице које славе Никољдан присутне су биле до наших дана у селу Раштевићу у Равним Котарима.

Што се личких Опсеница тиче, били су присутни на двије локације: у околини Бунића (то је тестирани Опсеница) и на подручју Плашког. На подручју Бунића су пописани још 1712. године. Очигледно је да су се у том периоду доселили, јер је једна од кућа Опсеница пописана као беземљашка. Присутно је било неколико домаћинстава Опсеница:

6to Vuizich Obseniza Similiter et eo modo als der
Dobrouai page also 582
Saphe 582
Köpf zum waffen tragen
Vuizich Obseniza 30 Johr alt 1
Jouan Vötter 20 Johr 1
zum waffen 2
vnmindige mans Persohnen 6
weibs bilder 3
in allen 11

Bavo Obsenitschitsch 35 Johr 1
Lasso brueder 25 Johr 1
Radovan des ersten Sohn 18 1
zum waffen 3
vnmindige Mans Personen 3
weibsbilder 8
in allen 13

Janiat Obseniza 30 Johr alt 1
Sava oder Rodosaff 28 Johr 12
Vnmindige Mans Persohn 7
weibsbilder 8
in allen 17

2. Milin Obsenitsitk het niht wollen stehen [...]
9: Johr hir 30/1/1/4
Mihat brueder 20/1/
Mileta brueder 19/1/
3/1/4/
hot sein haus bey Bunitsch erhalt sich mit der orbeith

Највише Опсеница на подручју Бунића живјело је у селу Шаламунићу. Претпостављам да су све бунићке Опсенице као и тестирани славиле Јовањдан.

Опсенице на подручју Плашког славе Ђурђевдан и Никољдан. У етнографској литератури се може пронаћи податак да су ове плашчанске Опсенице поријеклом из околине Бунића (Љубова). Међутим, то би био необичан правац сеобе, а и слеве се не поклапају, тако да остаје отвореним питање везе плашчанских и бунићких Опсеница. На подручју Плашког Опсенице су биле присутне у сљедећим насељима: Личка Јасеница, Лапат, Плашка Глава. Од плашких Опсеница једна породица је након 1878. године одселила у Отоку/Босанска Крупа.

Тестирани Опсеница из Бунића навео је предање: "Стара презимена - Поповић или Петровић. По предању су у Љубово дошли са Косова." Оно што је извјесно јесте да је презиме Опсеница као такво у Бунићу постојало почетком 18. вијека.

Препоруке за даље тестирање:

I2-M423 Panel YSeq или неки од дубинских тесова (Dante, BIGY700, Nebula)

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5124
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8607 послато: Септембар 10, 2022, 01:51:56 поподне »
Ивановић, Аранђеловдан, Цветановац/Љиг

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y51867>PH220. Има скоро модални хаплотип за ову грану. Једина вриједност која одступа од модала је DYS635=23. По хаплотипу Ивановићу је најближи Шапоњић из Радијевића/Нова Варош који слави Стевањдан. Иако остали Шапоњићи имају DYS635=22, овај Шапоњић посједује DYS635=23. У сваком случају веза би се морала додатно провјерити SNP тестирањима.

Нисам успио пронаћи неке детаљније податке о Ивановићима из Цветановца. У раду Колубара и Подгорина не помињу се у Цветановцу Ивановићи који славе Аранђеловдан, већ само Ивановићи који славе Мратиндан и који су дошли из "рудничких Бањана". Нити једна од досад тестираних породица I1-PH220 не слави Аранђеловдан, тако да ни слава не може помоћи за одређивање неке ближе везе.

Препоруке за даље тестирање: неки од дубинских тестова (Dante, BIGY700, Nebula)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8608 послато: Септембар 10, 2022, 08:01:01 поподне »
Новчић, Никољдан, Буђево/Сјеница, I2a-Y3120

Тестирани Новчић живи у Крагујевцу, где се његова породица доселила из Буђева код Сјенице, а према предању даљом старином порекло воде из Берана. Сличне податке о Новчићима у Шумадији налазимо и у литератури:
Цитат
Новчићи воде прорекло из Црне Горе – околине Андријевице, из старе фамилије Речевића. Из Андријевице су се доселили у село Долићи на Пештеру код Сјенице под презименом Новчићи. Касније су се преселили у суседно село Буђево. Године 1971. Милија Новчић (син Спира) из Буђева долази у Кнић са својом ужом породицом – супруга Зорка и шесторо деце.

Новчићи славе крсно има Св. Николу - Никољдан, 19. децембра.

Подаци о пореклу Новчића у сјеничком крају су слични, али се већ компликују, јер има више породица са овим презименом које славе различите славе, а имају слична предања:
Цитат
НОВЧИЋ, HOBИЧИЋ: Сјеница, Буђево, Брњица, Забрђе, Нова Варош, Крагујевац, Аранђеловац. Градска породица у Сјеници досељена из Брњице. Највише су се из Буђева исељавали у Крагујевац. У Буђево су дошли из бјелопољских Корита (Османбегово Село). Има их и у селу Ивању код Бијелог Поља. Иначе су од Дашића из Васојевића – Шекулара. Прво су се доселили из Буђева у Кокошиће, засеок Штавља. После 1935. године су се населили у Забрђе, засеок Дуге Пољане. Славе Св. Јована.
Други Новчићи су пореклом из Васојевића и славе Ђурђевдан.
Новчићи се помињу и у околини Стоца (Херцеговина) 1856. године. Презиме је настало од надимка Новчић што може да значи да је родоначелник био син неког новајлије, дошљака или по некој ситној пари, новчићу. Новчића који славе Св. Луку има у Прибоју Мајевичком.
Питам се да ли би податак из претходног цитата, да Новчићи у Бућеву славе Јовањдан, могао бити грешка?

У сјеничком крају налазимо и податке о Речевићима, чије се презиме у наведеном предању шумадијских Новчића наводи као њихово старо презиме.
Цитат
РЕЧЕВИЋ: Сјеница, Дујке, Штаваљ, Краљево, Чачак, Крагујевац, Ужице, Параћин, Бијело Поље, Француска. Градска породица у Сјеници досељена из Дујака после Другог светског рата. Сматрају се једном од најстаријих српских породица на Сјеничко-пештерској висоравни. Села Дујке Буђево и Суви До су од старина увек била насељена српским православним становништвом. Из Дујака су се Речевићи селили у Сјеницу и на подручја Краљева, Чачка, Крагујевца, Ужица, Бијелог Поља.
Највише је Речевића исељено у Краљево и Сјеницу. Речевића има доста у Црној Гори (Подгорица). Славе Св. Николу. (…) У бјелопољском крају (Биоче) има Речевића и муслимана и православних који су дошли из Дујака код Сјенице. Презиме је највероватније настало од надимка. Православни Речевићи у бјелопољском крају славе Никољдан.

Хаплотип тестираног Новчића издваја се по карактеристичном маркеру DYS390=23, а поседује и нешто ређе вредности на маркерима DYS19=17, DYS385a=15 и DYS389ii=30. Извесна сличност овог хаплотипа се уочава у односу на резултат Савића из Мурина код Плава, који слави Лучиндан. Оба хаплотипа поседују ређе вредности DYS390=23, DYS19=17 и DYS385a=15, а разликују се на четири маркера. Међу до сада тестираним појединцима са подручја која би могла бити од интереса издвоји бих још и резултат Балевића из Ораха код Берана, који такође слави Никољдан и разликује се од хаплотипа Новчића на 4 маркера, али не поседује ни једну карактеристичну вредност.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5124
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8609 послато: Септембар 13, 2022, 09:12:16 пре подне »
Сужњевић, Пантелиндан, Доње Селиште/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је прилично модлан. Издваја се једино нешто рјеђа вриједност DYS385ab=15-15. Ако се не варам ово је једини I2-PH908 резултат у Крајини који припада роду који слави св. Пантелејмона. По хаплотипу најближи му је Вукман (Вукоман) из Отишића/Врлика који славеи Аранђеловдан. Имају 1/23 маркера разлике. Нису му далеко ни Зорић из Срба/Грачац и Петровић из Демировца/Козарска Дубица који славе Ђурђевдан и са којима има 2/23 маркера разлике. Међутим због модалности хаплотипа, све ове везе су само потенцијалне.

Сужњевићи су српска крајишка породица присутна на Банији и у Славонији. И на Банији и у Славонији су присутни са више слава, па је питање да ли су међусобно повезани. На Банији их је било у Доњем Селишту/Глина, Банском Грабовцу/Петриња и Доњем Храстовцу/Сисак.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8610 послато: Септембар 13, 2022, 09:20:50 пре подне »
Сужњевић, Пантелиндан, Доње Селиште/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је прилично модлан. Издваја се једино нешто рјеђа вриједност DYS385ab=15-15. Ако се не варам ово је једини I2-PH908 резултат у Крајини који припада роду који слави св. Пантелејмона. По хаплотипу најближи му је Вукман (Вукоман) из Отишића/Врлика који славеи Аранђеловдан. Имају 1/23 маркера разлике. Нису му далеко ни Зорић из Срба/Грачац и Петровић из Демировца/Козарска Дубица који славе Ђурђевдан и са којима има 2/23 маркера разлике. Међутим због модалности хаплотипа, све ове везе су само потенцијалне.

Сужњевићи су српска крајишка породица присутна на Банији и у Славонији. И на Банији и у Славонији су присутни са више слава, па је питање да ли су међусобно повезани. На Банији их је било у Доњем Селишту/Глина, Банском Грабовцу/Петриња и Доњем Храстовцу/Сисак.

Прилично изненађујући резултат. Очекивали смо да ће, попут Рудића из Горњег Класнића, припасти крајишком роду Пантелијевштака.

Према подацима из друге половине XVIII века, род Сужњевића потврђен је у банијским селима Грабовац (најмање две породичне задруге), Доње Селиште (најмање три породичне задруге) и Подгорје (најмање једна породична задруга). Крсна слава Сужњевића из Грабовца и Доњег Селишта је Пантелијевдан, док је огранак из Подгорја временом угашен. Међутим, како у Подгорју постоје родови који прослављају Пантелијевдан (Лапчевићи), претпостављамо да је то била крсна слава и трећег огранка Сужњевића.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8611 послато: Септембар 13, 2022, 09:35:28 пре подне »
Сужњевић, Пантелиндан, Доње Селиште/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је прилично модлан. Издваја се једино нешто рјеђа вриједност DYS385ab=15-15. Ако се не варам ово је једини I2-PH908 резултат у Крајини који припада роду који слави св. Пантелејмона. По хаплотипу најближи му је Вукман (Вукоман) из Отишића/Врлика који славеи Аранђеловдан. Имају 1/23 маркера разлике. Нису му далеко ни Зорић из Срба/Грачац и Петровић из Демировца/Козарска Дубица који славе Ђурђевдан и са којима има 2/23 маркера разлике. Међутим због модалности хаплотипа, све ове везе су само потенцијалне.

Сужњевићи су српска крајишка породица присутна на Банији и у Славонији. И на Банији и у Славонији су присутни са више слава, па је питање да ли су међусобно повезани. На Банији их је било у Доњем Селишту/Глина, Банском Грабовцу/Петриња и Доњем Храстовцу/Сисак.
Има их у попису личких презимена тако да не вих искључио везу са Хуремовићем којем је хаплотипски веома близак.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8612 послато: Септембар 13, 2022, 09:39:03 пре подне »
Банија је за сада једина крајишка област где се наилази на генетички несродне (прибраћене) Пантелијевштаке. Осим Сужњевића, ту је и Рудић E-V13. Рудића има потврђених I2-A1328. Има Сужњевића из Доњег Селишта и на 23andMe, али је резултат I2-S17250, па не знамо да ли су I2-PH908, или I2-A1328.

И раније смо говорили о овом феномену на Банији, пошто је то често последња миграциона тачка за многе крајишке родове, а до тада су многи могли у себи имати неке прибраћене хаплогрупе. Иако је реално да је у већини случајева управо на Банији долазило до "мешања".

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8613 послато: Септембар 13, 2022, 10:06:44 пре подне »
И раније смо говорили о овом феномену на Банији, пошто је то често последња миграциона тачка за многе крајишке родове, а до тада су многи могли у себи имати неке прибраћене хаплогрупе. Иако је реално да је у већини случајева управо на Банији долазило до "мешања".

Углавном је реч о последици гашења појединих породичних задруга у доба Војне крајине. Дешавало се да нека породична задруга остане без мушких чланова, након чега би у њен састав ушао припадник неког другог рода, преузимајући презиме те породичне задруге. Одређени трагови могу бити породични надимци, јер има случајева да породични надимци крију ранија презимена. Наравно, ово је само један од могућих сценарија.

Издвојио бих овде примере из 1857. године, где су у роду Ђерасиновића/Ђурасиновића из Чавловице крштена два или три мушка детета чији очеви нису били познати, док су мајке биле од Ђурасиновића.

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5124
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8614 послато: Септембар 13, 2022, 10:14:14 пре подне »
Углавном је реч о последици гашења појединих породичних задруга у доба Војне крајине. Дешавало се да нека породична задруга остане без мушких чланова, након чега би у њен састав ушао припадник неког другог рода, преузимајући презиме те породичне задруге. Одређени трагови могу бити породични надимци, јер има случајева да породични надимци крију ранија презимена. Наравно, ово је само један од могућих сценарија.

Издвојио бих овде примере из 1857. године, где су у роду Ђерасиновића/Ђурасиновића из Чавловице крштена два или три мушка детета чији очеви нису били познати, док су мајке биле од Ђурасиновића.

Овдје можда треба обратити пажњу и на сам облик презимена-Сужњевић. Трговина заробљеницима била је уобичајена за тај период у Крајини. Потомак неког заробљеника (сужња) лако се могао прибратити неком локалном роду.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8615 послато: Септембар 13, 2022, 10:33:33 пре подне »
Овдје можда треба обратити пажњу и на сам облик презимена-Сужњевић. Трговина заробљеницима била је уобичајена за тај период у Крајини. Потомак неког заробљеника (сужња) лако се могао прибратити неком локалном роду.

Не треба ни то искључити, мада ми се чини као мало вероватно, пре свега због њихове бројности током друге половине XVIII века, разгранатости у три села и исте крсне славе. Осим тога, треба напоменути да у Грабовцу и Доњем Селишту не постоје други родови са овом крсном славом. Када се погледа подручје Глине, једина два рода која прослављају Пантелијевдан су управо Рудићи и Сужњевићи.

Покушаћемо током наредног периода тестирати и неког од Сужњевића из Банског Грабовца код Петриње, па се надам да ћемо бити ближи истини.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8616 послато: Септембар 13, 2022, 10:44:48 пре подне »
Овдје можда треба обратити пажњу и на сам облик презимена-Сужњевић. Трговина заробљеницима била је уобичајена за тај период у Крајини. Потомак неког заробљеника (сужња) лако се могао прибратити неком локалном роду.
Или по занимању,тј. по оном оји се бавио трговином робљем.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8617 послато: Септембар 13, 2022, 02:53:44 поподне »
Углавном је реч о последици гашења појединих породичних задруга у доба Војне крајине. Дешавало се да нека породична задруга остане без мушких чланова, након чега би у њен састав ушао припадник неког другог рода, преузимајући презиме те породичне задруге. Одређени трагови могу бити породични надимци, јер има случајева да породични надимци крију ранија презимена. Наравно, ово је само један од могућих сценарија.

Имам сличан пример у породици, додуше са ефектом преузимања презимена, али задржавања славе тј. непреузимања нове породиче славе. И надимци (код нас кажу пријекорак) могу да укажу на неку врсту "порекла" односно како се та особа нашла на том простору и пришла одрођеној задрузи. Рецимо у овом случају код нас пријекорак те породице/задруге је тукци, јер им је предак у село дошао из једног села удаљеног 20км као најамни радник да би чувао туке. Ту се приженио и остало је класика :)

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8618 послато: Септембар 13, 2022, 03:00:08 поподне »
Имам сличан пример у породици, додуше са ефектом преузимања презимена, али задржавања славе тј. непреузимања нове породиче славе. И надимци (код нас кажу пријекорак) могу да укажу на неку врсту "порекла" односно како се та особа нашла на том простору и пришла одрођеној задрузи. Рецимо у овом случају код нас пријекорак те породице/задруге је тукци, јер им је предак у село дошао из једног села удаљеног 20км као најамни радник да би чувао туке. Ту се приженио и остало је класика :)

У мене исти случај. Предку као малому куга убила оба родитеља и усвоји га тетка. Када је стасао и преселио се, узме презиме домаћинства у којем је растао а задржи славу свога рода.
Сада трагам које је било старо презиме.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Priba 75

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8619 послато: Септембар 14, 2022, 04:43:38 пре подне »
Очекујем податке о Прибановићу I2a Јелакце код Александровца слави Томиндан. Има га у табели, а нема информација о њему на форуму. Може ми бити неки рођак. Унапред захвалан.
Da li se Pribanovic testirao?