Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[нцп]

Николић, Ђурђиц, Трска, Рача

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издваја ниска вредност 8 на 643.

Тестирани наводи податак о родоначелнику Николи Виторовићу који је у Трску дошао из Саранова око 1790. године. У литератури се пак могу пронаћи друкчији подаци о пореклу ових Николића:

Досељену у периоду од 1737. до 1787. године:

-171, Николићи (Мијатовићи), Пирот, Ђурђиц.

https://www.poreklo.rs/2015/05/21/poreklo-prezimena-sela-sipic-i-trska-raca/

Р. Радић, истраживач из Раче, сматра да Николићи из Трске немају везе са Пиротом, већ са Палавестрама о којима је писао у својој књизи.  Мислим да је помињао и Степковиће.

[Иван Вукићевић]

Савић, Ђурђиц, Шуме, Ивањица, E-V13>Z5017>CTS9320>Y20805

Хаплотип тестираног у односу на модални хаплотип гране V13 поседује карактеристичне вредности маркера DYS385а=15 и DYS458=17. Најближа поклапања (21/23) има са Павловићем из Крушевице код Лазаревца (Никољдан) и Узуновићем из Рогаче код Лучана (Аранђеловдан), са којима дели вредност маркера DYS458=17. За Павловића је SNP тестом потврђено да припада грани Y20805, а вредност маркера DYS385а=15 има муслиман Дедеић из Биохана код Тутина, за кога је такође потврђено да припада грани Y20805, тако да истој грани готово извесно припада и Савић.

Тестирани је навео да су Савићи дошли из Херцеговине, али се не зна тачно када. У једном новијем етнографском раду се помињу као староседеоци у Шумама:
https://www.poreklo.rs/2018/07/21/poreklo-prezimena-selo-sume-ivanjica/

[Иван Вукићевић]

Брестовац, Никољдан, Горња Лупљаница, Дервента, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS456=14 и DYS481=19. Ниједан до сада тестирани припадник гране E-V13 на пројекту не поседује ове вредности, тако да Брестовцу по хаплотипу није близак ниједан тестирани.

Тестирани је навео да су Брестовци даљим пореклом из Црне Горе. Из села Брестова (област Крњин, општина Станари) су се доселили у Горњу Лупљаницу, где по месту ранијег порекла добијају презиме Брестовац. Старија презимена би могла бити Топаловић или Салатиновић.

[НикПав]

Савић, Ђурђиц, Шуме, Ивањица, E-V13>Z5017>CTS9320>Y20805

Хаплотип тестираног у односу на модални хаплотип гране V13 поседује карактеристичне вредности маркера DYS385а=15 и DYS458=17. Најближа поклапања (21/23) има са Павловићем из Крушевице код Лазаревца (Никољдан) и Узуновићем из Рогаче код Лучана (Аранђеловдан), са којима дели вредност маркера DYS458=17. За Павловића је SNP тестом потврђено да припада грани Y20805, а вредност маркера DYS385а=15 има муслиман Дедеић из Биохана код Тутина, за кога је такође потврђено да припада грани Y20805, тако да истој грани готово извесно припада и Савић.

Тестирани је навео да су Савићи дошли из Херцеговине, али се не зна тачно када. У једном новијем етнографском раду се помињу као староседеоци у Шумама:
https://www.poreklo.rs/2018/07/21/poreklo-prezimena-selo-sume-ivanjica/

Ако тестирани или неко ко зна како доћи до њега (и Узуновића) чита ово и заинтересован је за дубљи тест, нека се јави приватном поруком.
Да ли је Узуновић тестирани са предањем о Фемића Кршу или сам нешто помешао?

[Иван Вукићевић]

Да ли је Узуновић тестирани са предањем о Фемића Кршу или сам нешто помешао?

Јесте, али је то предање о пореклу од Фемића генетички оборено с обзиром да они припадају роду Букумира (R1b), како и гласи њихово предање.

[НикПав]

Јесте, али је то предање о пореклу од Фемића генетички оборено с обзиром да они припадају роду Букумира (R1b), како и гласи њихово предање.

Знам да је оборено, само нисам био сигуран да је Узуновић у питању. Изгледа да ниједан припадник ове гране нема појма одакле је, тренд се наставља.

[Небојша]

Жижић, Аранђеловдан, Милошевићи, Шавник

Припада хаплогрупи R1b, некој од њених "западних" грана. Нема сумње да је гентски повезан са Бакићем из Мораче, који слави и исту славу.

Познаваоци ЦГ изнеће своје мишљење овде на форуму, а теорије о пореклу Жижића могу се наћи на следећем сајту:

http://www.zizic.me/

Не знам да ли је неко од Жижића радио дубински тест па је стављен у R-U106, али на 23andMe има неких Жижића из Црне Горе, R1b-U152>L2. Врло могуће да је реч управо о овим Жижићима (Аранђеловдан).

[Лука]

Не знам да ли је неко од Жижића радио дубински тест па је стављен у R-U106, али на 23andMe има неких Жижића из Црне Горе, R1b-U152>L2. Врло могуће да је реч управо о овим Жижићима (Аранђеловдан).

Нема других Жижића у Црној Гори сем Дробњачких, тако да тестираног Жижића и остале припаднике рода у којем се налазе у табели СДНКП треба пребацити на L2 ниво.

[Лепеничанин]

тестираног Жижића и остале припаднике рода у којем се налазе у табели СДНКП треба пребацити на L2 ниво.

Припадници овог рода пребачени су у табели СДНКП на ниво L2

[Лука]

Чакаревић, Игњатијевдан, Бушлетић, Добој

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду означеном као род М у табели пројекта. Нема потпуних поклапања унутар рода, а од специфичнијих вредности се издвајају нижа 29 на 389ii и повишена 25 на 635. Ваљало би да неко од припадника рода М уради WGS/BigY тест, како би се испитала њихова могућа веза са породицама исте хаплогрупе и славе са подручја Старе и Источне Херцеговине а које повезујемо са средњовековним власима Малешевцима.

На попису становништва СР БиХ из 1991. године, пописано је 95 особа са презименом Чакаревић у Бушлетићу.

[Лука]

Граоња, Ђурђевдан, Ервеник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада нема хаплотип који значајније одступа од модала, мислим да би Граоња могао бити повезан са двојицом тестираних Продановића из суседног Жегара који такође славе Ђурђевдан. И Граоња и Продановићи би могли бити повезани са тестираним Петровићем Демировца код Козарске Дубице који припада Y95760 подграни.

Мада тестирани наводи предање о пореклу из Грахова код Никшића, Граоње из Ервеника свакако пре носе презиме по Босанском Грахову.

[НиколаВук]

Чакаревић, Игњатијевдан, Бушлетић, Добој

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду означеном као род М у табели пројекта. Нема потпуних поклапања унутар рода, а од специфичнијих вредности се издвајају нижа 29 на 389ii и повишена 25 на 635. Ваљало би да неко од припадника рода М уради WGS/BigY тест, како би се испитала њихова могућа веза са породицама исте хаплогрупе и славе са подручја Старе и Источне Херцеговине а које повезујемо са средњовековним власима Малешевцима.

На попису становништва СР БиХ из 1991. године, пописано је 95 особа са презименом Чакаревић у Бушлетићу.

Занимљиво је да постоји и Чакаревић из Котраже код Лучана који слави Игњатијевдан и припада роду Малешеваца. Занимљива коинциденција истог презимена и славе на два удаљенија подручја.

[Иван Вукићевић]

Анђелић, Часне Вериге Апостола Петра, Церовица, Станари, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује за овој род нешто ређе вредности маркера DYS458=14 и DYS635=22.
Резултат је очекиван, пошто сви до сада тестирани са овом славом припадају роду Васојевића.

Тестирани је навео следеће:
Анђелићи су свештеничка породица, први из ове породице који је имао свештеничко звање је Васиљ Васо Анђелић, рођен или 1820. или 1831. године. Према породичном предању су пореклом из Херцеговине, на основу литературе се сматра да су од племена Шаранаца и да су род са Анђелићима из Бусоваче у средњој Босни.

До нагађања о пореклу Анђелића из Церовице од презимењака из Шаранаца је очито дошло због истог презимена.

[Лепеничанин]

Шендековић, Аранђеловдан, Вирово, Ариље

Припада хаплогрупи R1b>L2, роду A1 у табели СДНКП (у коме су Бакићи из Мораче и Жижићи из Дробњака). Припадника тог рода очигледно има још међу слављеницима Аранђеловдана у југозападној Србији.

Хаплотип Шендековића се од хаплотипа Бакића из Мораче разликује на маркеру 393 где има повишену вредност 14 (уместо 13), и на маркеру 549 где такође има повишену вредност 14 (уместо 13).

Алекса и Млађен Шендек пописани су 1824 у тевтеру чибучком за село Вирово.

Од спомена Шендековића током историјских догађаја, може се издвојити да је Свето Шендековић погинуо као пушкомитраљезац Ариљског партизанског одреда у борби са Немцима 20. септембра 1941. код Горобиља.

[Зрно]

Петрашиновић, Никољдан, Отроци, Врњачка Бања

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Има неке специфичност, као што је ретка вредност 11 на маркеру DYS643, а једини има комбинацију DYS576=19 DYD570=18. Тешко је рећи ко су му најближи, пошто на 16 упоредивих маркера има потпуно поклапање са више њих, али они немају тестиране претходно поменуте маркере. Од Недића (такође Никољдан слави) из Кутлова код Крагујевца се разликује на 3 од 23 маркера и имају исту ретку вредност DYS643=11. Можда припада низводнијој грани BY199059>BY198296.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

По предању су Петрашиновићи дошли из Херцеговине око 1700. Најстарији познати у Отроцима је Миајло Петрашиновић рођ. 1808. У Шушњару код Лазаревца постоје Ђукетићи који потичу од Ђукете Петрашиновића, досељеног из Пријепоља пре 1800. године. Такође славе Никољдан.

[Лука]

Петрашиновић, Никољдан, Отроци, Врњачка Бања

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Има неке специфичност, као што је ретка вредност 11 на маркеру DYS643, а једини има комбинацију DYS576=19 DYD570=18. Тешко је рећи ко су му најближи, пошто на 16 упоредивих маркера има потпуно поклапање са више њих, али они немају тестиране претходно поменуте маркере. Од Недића (такође Никољдан слави) из Кутлова код Крагујевца се разликује на 3 од 23 маркера и имају исту ретку вредност DYS643=11. Можда припада низводнијој грани BY199059>BY198296.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

По предању су Петрашиновићи дошли из Херцеговине око 1700. Најстарији познати у Отроцима је Миајло Петрашиновић рођ. 1808. У Шушњару код Лазаревца постоје Ђукетићи који потичу од Ђукете Петрашиновића, досељеног из Пријепоља пре 1800. године. Такође славе Никољдан.

Ђукетићи из Шушњара су тестирани и припадају хаплогрупи I2-PH908, тако да веза са Петрашиновићима из Отрока не постоји.

Петрашиновићи из Отрока су део разгранатог рода Гузоња:

-Гузоње (Царевићи-Петрашиновићи, Веселиновићи, Марићи, Јоксимовићи, Влајковићи, Ђаковићи и Вујовићи), Никољдан, су род Гузоњама у Грачацу.

https://www.poreklo.rs/2015/06/29/poreklo-prezimena-selo-otroci-vrnjacka-banja/

Гузоње (Дураклићи, Николчићи, Ћилерџићи, Мијићи, Веселиновићи, Царевићи, Петрашиновићи, Влајковићи 41 к., Св Никола) су старином из Ибарског Колашина-Косово, а овамо су се доселили од Дежеве. Неки се одавде иселили у Железник и у Остружницу у београдској околини, у Гружу, и у Бресницу (у Љубићком срезу). Има их и у Межулужју (у Косамју), у Рудовцима у Колубарском срезу и у Жабарима у Лепеничком срезу).

https://www.poreklo.rs/2012/08/12/poreklo-prezimena-selo-gra%C4%8Dac-vrnja%C4%8Dka-banja/

Уколико је предање о досељавању из Ибарског Колашина тачно, онда је могуће да род Гузоња припада подграни FT49714 односно роду Пипера. Како се за Недиће из Кутлова у литератури наводи податак о даљем пореклу из Новог Пазара, онда је нека ближа веза са Гузоњама сасвим могућа ако се узме у обзир да су подручје општине Зубин Поток (а на чијој се територији Ибарски Колашин својим највећим делом и налази) и подручје општине Нови Пазар две суседне општине. Притом се у предању Гузоња помиње и Дежева код Новог Пазара.

[Зрно]

У сваком случају би било врло корисно да се Петрашиновић тестира у страним фирмама и да сазнамо подграну.

[Лука]

У сваком случају би било врло корисно да се Петрашиновић тестира у страним фирмама и да сазнамо подграну.

Свакако, то би било итекако пожељно с обзиром на бројност и разгранатост рода којем према подацима из литературе припада.

[Лепеничанин]

Постојбина Гузоња-Петрашиновића је врло вероватно у Осредцима на Копаонику.

Они представљају одличан пример утабаних миграција правцем Копаоник-Жупа-Левач.

https://www.poreklo.rs/2018/07/23/poreklo-prezimena-selo-osredci-brus/

-Петрашиновићи (Карићи, Милинчићи, Милованчевићи, Гајићи и Анђелићи), 39 кућа, Св. Никола зимски, пореклом су Гузоње, старином из Херцеговине. Њихови сродници су Петрашиновићи у Мијајловцу у Певчу и у селу Братићима и Милинчићи у Стублу у Александровачкој Жупи.

[Лука]

Постојбина Гузоња-Петрашиновића је врло вероватно у Осредцима на Копаонику.

Они представљају одличан пример утабаних миграција правцем Копаоник-Жупа-Левач.

https://www.poreklo.rs/2018/07/23/poreklo-prezimena-selo-osredci-brus/

-Петрашиновићи (Карићи, Милинчићи, Милованчевићи, Гајићи и Анђелићи), 39 кућа, Св. Никола зимски, пореклом су Гузоње, старином из Херцеговине. Њихови сродници су Петрашиновићи у Мијајловцу у Певчу и у селу Братићима и Милинчићи у Стублу у Александровачкој Жупи.

Само је овде проблем што су Милинчићи тестирани као I2-PH908. Тј. један од њих.