Аутор Тема: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)  (Прочитано 692622 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11232
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4000 послато: Новембар 23, 2021, 07:46:20 поподне »
Гуска, Ђурђевдан, Пађене, Книн, I2-S17250

Гуске су вероватно део миграционе струје с краја 17. века, из Бјелајског поља. Овим резултатом је оборено уврежено мишљење да су Гуске из Книна пореклом од изумрле породице Гуска из Дробњака (потомци старих Крича).

Латиновић, Јовањдан, Босанска Крајина, N-P189.2

Вујовић, вероватно Никољдан, Улог, Калиновик, E-V13

Вероватно постоји веза са познатим Вујовићима из Источне Херцеговине (род Матаруга E-A18844)

Митровић, непознато, G2a-L30>Z17887

Исовић, муслиман, Требиње, J2a-M92




Ван мреже dane

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 4
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4001 послато: Новембар 23, 2021, 09:03:03 поподне »
Живановић, Пљевља, R1b-U106>L48>Z326

У пљеваљском крају постоје и муслимани Живановићи, а како нема личног имена, није сигурно од којих је Живановића тестирани. Да је подграна R-L48 присутна у околини Пљеваља говори нам и резултат православаца Лисица (слава Никољдан), као и муслимана Чаушевића.


Нигде нисам раније приметио резултат лисица. где је извор, исто 23andMe? Значи са овим резултатом смо вероватно добили хаплогрупу Војиновића поблаћана.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 868
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4002 послато: Новембар 23, 2021, 09:12:47 поподне »
Нигде нисам раније приметио резултат лисица. где је извор, исто 23andMe? Значи са овим резултатом смо вероватно добили хаплогрупу Војиновића поблаћана.

Јесте извор 23andme. Тестирани се презива Ласица:

Ласица, Никољдан, Пљевља, R1b-U106>L48

"Ласице у Нангама су пореклом од Ласица из Грабовице код Шавника. После 12 година успео је Милинко да освети брата и побегне са 4 мала сина
1860. године у Петине. Ту је дошао у сукоб са 'Буковићима, па је прешао у Плијешевину, на добро имање неког аге. Синови су му били: Милија, Ристан, Крсто и Божо." (Милета Војиновић, Пљеваљски крај)

Ван мреже dane

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 4
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4003 послато: Новембар 23, 2021, 11:38:35 поподне »
Јесте извор 23andme. Тестирани се презива Ласица:

Хвала на одговору. Значи иде за Ласице а не Лисице.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9142
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4004 послато: Новембар 25, 2021, 08:45:32 поподне »
Литобац, Славонија, I2-M423

Литобац је српско презиме из Источне Славоније и Западног Срема (Вуковар, Ђаково, Бели Манастир).

Презиме је топонимично и највероватније означава особу пореклом из Литобе (мађ. Liptód, нем. Litowr), барањског села смештеног северозападно од Мохача. Занимљиво је да се 1712. године помиње и у самој Литоби као Litovacz/Litobacz.

Срби се у Литоби помињу још крајем 17. века. Почетком 18. века у селу су забележена презимена Бошњак и Рац, што би могло указивати да је било насељаваљно и са простора Босне и са простора Србије. У Литоби, Срби су се одржали отприлике до 1930. године када се као отпанти трајно исељавају у Краљевину Југославију. Гојко Маловић наводи да је до 1930. године из Литобе исељено 156 породица. Православни храм из прве половине 18. века срушен је 1951. године.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11232
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4005 послато: Децембар 03, 2021, 09:33:51 пре подне »
Гргић, непознато, I2-M423
Тотић, непознато, I2-S17250
Вуковић, непознато, I2-S17250
Рашић, непознато, I2-S17250>PH908>Z16983
Данчуловић, Никољдан, Данчуловићи, Жумберак, I2-S17250>PH908>Z16983

"Етнички чиста, српска насеља у жумерачком крају половином XVI века била су: Бадовинци, Брашљавица, Брезовац, Будињак, Височ, Врањак, Глушиња, Голеши, Грабар, Грич, Дани, Данчуловићи, Дољани, Драшћи Врх, Драгошевци, Дучићи, Језерница, Кашт, Крављак, Куљаји..." (Војин С. Дабић, Војна крајина - Карловачки генералат, 2000)

Јурић, католик, Сарајево, I2-S17250
Павлић, католик, Доња Вијака, Вареш, I2-S17250

Шеховић, муслиман, Мркоњић Град, I2-S17250
Зајић, муслиман, Брчко, I2-S17250
Насуфовић, муслиман, Јошик, Козарска Дубица, I2-S17250

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11232
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4006 послато: Децембар 03, 2021, 09:50:58 пре подне »
Рапаић, непознато, E-V13

могуће крајишки Рапаићи (Јовањдан), E-L241, али без очитаног дубљег SNP-а.

Селимовић, муслиман, непознато, E-V13
Малагић, муслиман, Орахова, Градишка, E-V13

Глигорић, вероватно околина Прњавора, R1a-M458>L1029>YP417
Павић, Србија, R1a-Z93

Ово је први R-Z93 из Србије на 23andMe.

Бакотић, католик, Сплит, R1a-Z280>CTS1211>CTS3402
Бутина, католик, Хрватска, R1a-Z280>CTS1211

Талић, муслиман, БиХ, R1a-Z280>CTS1211>CTS3402

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11232
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4007 послато: Децембар 03, 2021, 10:05:18 пре подне »
Јанковић, Србија, R1b-Z2103>CTS9219
Шујак, муслиман, Гусиње, R1b-Z2103>CTS9219

Вулић, могуће Далмација, J2b-M205
Стојичић, вероватно околина Мркоњић Града, J2b-M205

Зукић, муслиман, Сански Мост, J2a-L26

Омерагић, муслиман, Рогатица, J1-CTS5368

Екић, муслиман, Екићи, Нови Град, N-TAT>L550

Екићи су пореклом "Унђуровци", муслимани из Угарске.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1835
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4008 послато: Децембар 03, 2021, 10:20:41 пре подне »
Данчуловић, Никољдан, Данчуловићи, Жумберак, I2-S17250>PH908>Z16983

"Етнички чиста, српска насеља у жумерачком крају половином XVI века била су: Бадовинци, Брашљавица, Брезовац, Будињак, Височ, Врањак, Глушиња, Голеши, Грабар, Грич, Дани, Данчуловићи, Дољани, Драшћи Врх, Драгошевци, Дучићи, Језерница, Кашт, Крављак, Куљаји..." (Војин С. Дабић, Војна крајина - Карловачки генералат, 2000)


Данчул је најизразитији пример неког Влашког имена, а испао је I2-PH908. Овакве ствари се често дешавају.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 182
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4009 послато: Децембар 03, 2021, 12:55:50 поподне »
Данчул је најизразитији пример неког Влашког имена, а испао је I2-PH908. Овакве ствари се често дешавају.

Може мало појашњење за нас слабије познаваоце у вези са влашким именом и поменуте ДНК-групе? Занимам се Жумберком па ме стога интересује.

Добро је да је неко из тог краја урадио тест.

Иначе у разговору са словеначким етнологом др. Марком Терсеглавом који је истраживао белокрајшке Србе, он ми је указао да немали број српских породица из Лике има у свом презимену влашки (романски) корен тј. реч.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2648
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4010 послато: Децембар 03, 2021, 01:24:17 поподне »
Данчул је најизразитији пример неког Влашког имена, а испао је I2-PH908. Овакве ствари се често дешавају.

На жалост, и аутори књиге о Србима Цетинске крајине, подлегли су пропаганди о романафоним Власима на нашим подручјима па закључује за цетинске Влахе из 1436. године да су "Власи у то вријеме већ говорили словенским језиком." Као да су некад говорили романским!!! Даље слиједи, по мени неутемељен закључак, да су цетински Цетински Власи и Срби те 1436. године били два различита етноса јер су у повељи о цетинским власима наведени засебно, а управо је та повеља доказ да се ради о статусним власима поријеклом из српског краљевства, јер  се преносе исте формулације из српских повеља "да не може отдати влах на срблина и сл". Без обзира на добар материјал сакупљен о презименима Срба Цетинске крајине овај историјски дио књиге је баш разочаравајући и површан.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1244
  • I-A1328
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4011 послато: Децембар 03, 2021, 02:21:59 поподне »
Данчул је најизразитији пример неког Влашког имена, а испао је I2-PH908. Овакве ствари се често дешавају.

И да и не. -ул јест својствено румунском језику, но не треба ту летјети пред руду. Оно што је важније, је да ово презиме упућује на простор старе Бугарске и Македоније, гдје је назив Данчо чест, за разлику од западнијих крајишта. То ваљда и потврђује добивени резултат.
Мислимо да владамо нашим речима, но уистину речи, попут татарскога лука, дејствују на ум, те моћно мрсе и сукају мисао; зато у свим споровима и беседама ваља најпрво установити међе речима и изразима, да би други знали, како их ми видимо.

Ван мреже Imoćanin

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4012 послато: Децембар 03, 2021, 03:21:57 поподне »
На жалост, и аутори књиге о Србима Цетинске крајине, подлегли су пропаганди о романафоним Власима на нашим подручјима па закључује за цетинске Влахе из 1436. године да су "Власи у то вријеме већ говорили словенским језиком." Као да су некад говорили романским!!! Даље слиједи, по мени неутемељен закључак, да су цетински Цетински Власи и Срби те 1436. године били два различита етноса јер су у повељи о цетинским власима наведени засебно, а управо је та повеља доказ да се ради о статусним власима поријеклом из српског краљевства, јер  се преносе исте формулације из српских повеља "да не може отдати влах на срблина и сл". Без обзира на добар материјал сакупљен о презименима Срба Цетинске крајине овај историјски дио књиге је баш разочаравајући и површан.

Ovdje se potpuno slažem. Zapanjujuće je nerazumjevanje ove Frankopanske povelje sa svih strana otkad je otkrivena. Ona je zapravo krunski dokaz evolucije i adaptacije "starih" privilegija u datim okvirima srednjeg vijeka. Izričito se kaže u njoj da je samo ponovna potvrda prvotnih privilegija izdatih najmanje još od Ivana II. Nelipčića a vjerovatno je osnova te privilegije još i starija. Pritome dio "I da ne more otdati najamnik ni lovas na gospodara, i Srblin da ne more otdati na Vlaha, ni Vlah na Srblina" predstavlja najvjerovatnije najstariji sloj koji su Cetinski Vlasi donijeli sa sobom. Jednostavno, između (ovisnog) zemljoradničkog staleža (=Srblin) i poluovosnog stočarskog (=Vlah) nema direktnog sudskog spora, pravni subjekti su jedino gospodar (za zemljoradnike) i knez (za stočare). Zanimljivo je pri tome i često krivo tumačenje da "knez" mora biti "Vlah". Vlasi jedino insistiraju na tome da je "Vojvoda" njihov a da imaju pravo da odbiju kneza koji im je mrzak. Iz izvora 14. stoljeća na primjer znamo da je njihov knez Tvrtko Kurjaković, koji u svim aspektima njihovih života (i ekonomski i politički) posreduje između njih i Nelipčića. Meni je pri tome najzanimljivije da čak nakon 3-4 generacija adresati ovakve povelje očigledno nisu imali nikakvih poteškoća u razumjevanju značenja tih pojmova a 500 godina kasnije se špekulira o tome da li su "Srbli" možda neki trgovci iz Raške ili ostaci Dušanove srpske posade u Klisu. 

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 182
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4013 послато: Децембар 03, 2021, 03:25:31 поподне »
На жалост, и аутори књиге о Србима Цетинске крајине, подлегли су пропаганди о романафоним Власима на нашим подручјима па закључује за цетинске Влахе из 1436. године да су "Власи у то вријеме већ говорили словенским језиком." Као да су некад говорили романским!!! Даље слиједи, по мени неутемељен закључак, да су цетински Цетински Власи и Срби те 1436. године били два различита етноса јер су у повељи о цетинским власима наведени засебно, а управо је та повеља доказ да се ради о статусним власима поријеклом из српског краљевства, јер  се преносе исте формулације из српских повеља "да не може отдати влах на срблина и сл". Без обзира на добар материјал сакупљен о презименима Срба Цетинске крајине овај историјски дио књиге је баш разочаравајући и површан.

Одређени романски елемент код Крајишких "Влаха" је засигурно био присутан али је и код тог елемента културолошка и језичка словенизација већ увелико била завршена тј. асимилација је била (вероватно још пре доласка у Војну Крајину) обавељена. Не постоји апсолутно ни један историјски извор који би указао на романско етничко порекло "Влаха". У записима аустријског двора и немачких официра током 16-ог, 17-ог и 18-ог века термин "Влах" се односи искључиво на социјални и друштвени положај,а у записима загребачких бискупа поред социјалног положаја овај термин се апсолутно изједначава са термином Рашанин. Исто је и код "влашких владика" тј. српских Марчанских владика.
Једино одређени топоними или презимена и имена могла би у одређеним случајевима да укажу на романско порекло породице (ово је већ питање за етнологе и језичке стручњаке), али је иста већ у том тренутку била део српског корпуса, наравно у националним схватањима оног времена, која су се ипак драстично разликовала од данашњих и била доста флуидна и регионално условљена.

Значи, не може се рећи да су сви "Власи" у Војној Крајини били чисто етничког српског порекла, али се засигурно може одбацити свака теза о некаквој посебној етничкој влашкој групи, која је била сепаратна у односу на српски народ.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1273
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4014 послато: Децембар 06, 2021, 02:40:57 поподне »
Крга, Никољдан(?), Крајина, N-P189.2

Презиме се најчешће среће код Срба из Западне Славоније. Присутно је још у Лици, на Банији и Кордуну. Слава је свуда, чини ми се, Никољдан, па може бити да постоји међусобна веза.


Све данашње Кргe из Лике, то јест Коренице, славе Никољдан и од тројице су браће (Петар, Радосав и Богосав Кргић) који сз пописани 1712. године.