Аутор Тема: Дреница  (Прочитано 17566 пута)

Ван мреже boban

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Дреница
« послато: Јануар 22, 2013, 09:12:45 поподне »
Дреница је   област која се налази измедју Косова,Ибарског Колашина, Метохијског подгора,Прекоруплја,жупе Лапушника и Подрима.  Сачинјавају је две жупе: Доња и Горња Дреница. Већим делом област данас гравитира Кос. Митровици и Приштини.
  Према катастарском попису области Бранковића из 1455 .године данашњи предео Дреница имао  је 52 сеоска насеља,са 1886 кућа и три манастира.
Од тога 10 влашких, 10 арнаутских,4 јерменске и 3 грчке куће. 
  У време турске владавине Дреница је бројала 64 села и један манастир.                     
По попису из 1914 : 83 сеоска насеља  и један манастир
по попису из 1924 : 90 насеља и манастир
« Последња измена: Јануар 22, 2013, 11:29:44 поподне admin »

Ван мреже boban

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Одг: Дреница
« Одговор #1 послато: Фебруар 16, 2013, 01:19:30 поподне »
Село Радишево се налази у долини Радишевске реке и по околним брдима. Припада разбијеном висинксом типу дреничких села.                                 
1445 у попису области Бранковића ,наводи се село Радишево ,са 65 кућаОд тога 44 српске, 1 влашка и 1 аррбаншка кућа.
1936 године се у селу налазе следеће куће:
Девеџић ,родови Петровић и Пантовић ,4 куће староседеоци славе Петровдан ,прислужба Петковдан.
Р
од Лазовић,2 куће             ,у старини се звали Јаћимовићи,староседеоци,славе Пертовдан
Род Миљковић ,2 куће ,староседеоци, славе Петровдан прислужују Петковдан
Род Јаћимовић 2 куће,староседеоци, славе Петровдан ( од нјих су Лазовићи)
Род Радојковић,1 кућа ,славе Св. Николу,, прислужба Св. Никола летњи, пореклом из Косовске Митровице,досељени 1895.
Род Маринковић,1 кућа, славе Петровдан ,прислужују Петковдан,староцедеоци
род Вратчевић славе Св Петку ,прислужују Петковицу досељени из старог Раса 1895.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Дреница
« Одговор #2 послато: Фебруар 03, 2017, 10:40:42 пре подне »
Зна ли неко, постоји ли на негде на простору данашњих општина Беране, Андријевица, Колашин или ту негде у близини село или заселак "Котор" у чијој је близини планина "Мокра Гора"?

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Дреница
« Одговор #3 послато: Фебруар 03, 2017, 11:32:27 пре подне »
Из текста о селу Љубиш на Златибору:

Цитат
–Смиљанићи: Пре 300 година досељене су три снаје-јетрве: Смиљана, Ојдана и Јасна из Котора* у Далмацији, па се Смиљана настани у Љубишу на месту које се сада зове Стара Кућетина, Ојдана у Виску (од ње су Ојданићи) а у Крушчицу (од ње су Симићевићи, Стојићи и Васовићи). Од Смиљане је данас велика породица Смиљанића, који има у Ојковици, Алин Потоку, Чајетини, Јасенови, ужичким Равнима, Ужицу, Чачку, Пожези и околним селима; Годовику, Расној, Висибаби и Бакионици. Много их је као чиновника свих грана растурено по Србији, славе Ђурђиц.

*Да не буде из Котора у врх Метохије, под Сувом Гором ближе Ибарском Колашину.

То село Которе припада општини Србица. Није далеко од Мокре Горе (планине између Истока и Тутина која раздваја Метохију од Ибра).

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Дреница
« Одговор #4 послато: Фебруар 03, 2017, 11:35:51 пре подне »
Из текста о селу Љубиш на Златибору:

То село Которе припада општини Србица. Није далеко од Мокре Горе (планине између Истока и Тутина која раздваја Метохију од Ибра).

Сасвим може бити тај Котор! Хвала ти!

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Дреница
« Одговор #5 послато: Фебруар 03, 2017, 12:29:05 поподне »
Зна ли неко, постоји ли на негде на простору данашњих општина Беране, Андријевица, Колашин или ту негде у близини село или заселак "Котор" у чијој је близини планина "Мокра Гора"?
 
     Село Котор ( да се сада, и да се некада тако звало) у општинама: Беране и Андријевица, не постоји. Нијесам чуо  ни за заселак "Котор". Није ми познато да постоји село Котор у општини Колашин или ту негдје у близини. Мокра планина је планина племена Шекулар,  и неких других који су као чипчије Шабанагића, и њихову подршку у вријеме турске  власти отели и просвојили дјелове Мокре планине.
Топним Мокра  Гора  односи се на подручје Ибарског Колашина.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Дреница
« Одговор #6 послато: Фебруар 03, 2017, 12:37:50 поподне »
 Лепеничанин је већ одговорио, ја написах, и не гледајући  посла  наведено.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Дреница
« Одговор #7 послато: Фебруар 03, 2017, 01:02:36 поподне »
Хвала вам, Видоје!

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Дреница
« Одговор #8 послато: Јул 08, 2017, 11:20:11 поподне »
мала дигресиа,

име Вучитрн /Влчитрн звучи моћно - бар за мене. Одваикада сам убеђен да ие име Вучитрна дословни србски превод немачког Wolfsdorn-a - иестиве лековите биљке.

питање за упућене у флору вучитрнског краиолика, да ли ие ова биљка ту ендемска?



https://www.healthbenefitstimes.com/goji-berries-facts/
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Дреница
« Одговор #9 послато: Јул 09, 2017, 12:23:39 пре подне »
мала дигресиа,

име Вучитрн /Влчитрн звучи моћно - бар за мене. Одваикада сам убеђен да ие име Вучитрна дословни србски превод немачког Wolfsdorn-a - иестиве лековите биљке.

питање за упућене у флору вучитрнског краиолика, да ли ие ова биљка ту ендемска?



https://www.healthbenefitstimes.com/goji-berries-facts/

Meнe oвaj нaзив пoдceти нa вучитpнcкo ceлo Гojбуљу, cpeдњoвeкoвнo Бaтвape.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Дреница
« Одговор #10 послато: Јул 09, 2017, 12:28:46 пре подне »
Meнe oвaj нaзив пoдceти нa вучитpнcкo ceлo Гojбуљу, cpeдњoвeкoвнo Бaтвape.

 :) :) :)А виђе ли ти ове бобове?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Дреница
« Одговор #11 послато: Јул 09, 2017, 12:31:53 пре подне »
:) :) :)А виђе ли ти ове бобове?

Кoл'кo 'oћeш! Cкупe ce уcтa дoк иx jeдeш...

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Дреница
« Одговор #12 послато: Јул 09, 2017, 12:49:04 пре подне »
Кoл'кo 'oћeш! Cкупe ce уcтa дoк иx jeдeш...

Аха! Значи може као чаи:

-Prevent diabetes
-Reduce cholesterol
-Healthy Body
-Prevents cancer
-Protects liver
-Eliminates free radicals
-Protects cardiovascular system
-Prevents cell damage
-Protects skin
-Promotes sleep
-Increase sperm quality
-Eye health

а како се зову те бобице на србском?  Вучитрн/Wolfsdorn?
« Последња измена: Јул 09, 2017, 12:54:12 пре подне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Дреница
« Одговор #13 послато: Јул 09, 2017, 05:34:09 поподне »
Аха! Значи може као чаи:

-Prevent diabetes
-Reduce cholesterol
-Healthy Body
-Prevents cancer
-Protects liver
-Eliminates free radicals
-Protects cardiovascular system
-Prevents cell damage
-Protects skin
-Promotes sleep
-Increase sperm quality
-Eye health

а како се зову те бобице на србском?  Вучитрн/Wolfsdorn?

Пa aкo cу гoџи бoбицe дoшлe у Eвpoпу ca Tибeтa тoкoм XVIII вeкa, нe вepуjeм дa cу oнe у питaњу. Aли имa њиxoвиx дaлeкиx poђaкa- дpeњинa, кoje cу oдувeк билe cинoним зa здpaвљe... :)

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Дреница
« Одговор #14 послато: Април 24, 2019, 04:30:55 поподне »
Ево једне занимљиве карте Дренице на којима се види да је Крлигате део Дренице.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Дреница
« Одговор #15 послато: Април 28, 2019, 07:39:16 поподне »
Ево још једног текста који доказује да је Крлигате део Дренице. Ово је текст из књиге нашег чувеног етнолога Петра Ж. Петровића "Из наше народне прошлости:опажања и осврти, Том 1", стр. 61. Чак се и у књизи етнолога Радослава Љ. Павловића Крлигате помиње као део Дренице, то можете видети и на првој страни ово теме о Чубрцима.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Дреница
« Одговор #16 послато: Април 28, 2019, 08:42:50 поподне »
Ево још једног текста који доказује да је Крлигате део Дренице. Ово је текст из књиге нашег чувеног етнолога Петра Ж. Петровића "Из наше народне прошлости:опажања и осврти, Том 1", стр. 61. Чак се и у књизи етнолога Радослава Љ. Павловића Крлигате помиње као део Дренице, то можете видети и на првој страни ово теме о Чубрцима.


Занимљиво је да Татомир Вукановић у свом етнографском делу "Дреница" није обрадио поједина села која су на овој албанској карти означена као део Дренице а која се налазе у њеном северозападном и западном делу. Тако су изван његових истраживања остале Крлигате (али је зато обрадио оближњи Доњи Стрмац), Рудник, Бања, Суво Грло, Читак, Падалиште, Леочина, Кострц и Воћник/Воћњак (познато као село где је колонизован деда Новака Ђоковића). Претпостављам да је разлог тога административан, тј. обрађена су села која су припадала тадашњем дреничком срезу; међутим, у уводу књиге Вукановић цитира Глишу Елезовића: "Предео коме се тачно границе не знају. Како ју је народ омеђио, она се простирала између Колашина и Подримља, Прекорупља и Косова. Највећи број села која спадају y дренички срез не обухвата целу Дреницу." Сам Вукановић је овако описао њене границе:

"Дреница је простран предео терцијарног побрђа у Косовско–метохијској покрајини. Она се налази између Косова, Ибарског Колашина, Метохијског Подгора, Прекорупља, жупе Лапушника и Подрима. Већим делом данас Дреница припада гравитационом подручју Косовске Митровице, а мањим делом гравитационом подручју Приштине. Сачињавају је две жупе: једна већа, позната под именом Доња Дреница, која се налази на западној страни у горњем сливу реке Клине, притоке Црног Дрима, и друга, позната под именом Горња Дреница или и као Пашина Дреница, знатно мања од Доње Дренице, која се налази на истоку око Седларске реке, левог изворног крака реке Дренице, и око реке Дренице. Границе овог предела су природне и сасвим изразите. Наиме, Дреница захвата простран басен терцијарног језера, по чијем се ободу издижу старе масе: планине Чичавица и Голеш, између којих се пробија река Дреница, спајајући предео Дреницу са Косовом. Остале старије масе по ободу Дренице су Липовица и Космач. Планина Црнољева са својим огранцима дели Дреницу од предела Подрима, а стара маса планина Дреница и Космача деле Дреницу од Лапушничке жупе. Са Прекорупљем Дреница је везана клисуром Шевар. Од Метохијског подгора и Ибарског Колашина дели је читав низ височијег побрђа који јој исто тако служи и као спона између ових предела и предела Дренице."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Дреница
« Одговор #17 послато: Април 28, 2019, 09:40:30 поподне »
Занимљиво је да Татомир Вукановић у свом етнографском делу "Дреница" није обрадио поједина села која су на овој албанској карти означена као део Дренице а која се налазе у њеном северозападном и западном делу. Тако су изван његових истраживања остале Крлигате (али је зато обрадио оближњи Доњи Стрмац), Рудник, Бања, Суво Грло, Читак, Падалиште, Леочина, Кострц и Воћник/Воћњак (познато као село где је колонизован деда Новака Ђоковића). Претпостављам да је разлог тога административан, тј. обрађена су села која су припадала тадашњем дреничком срезу; међутим, у уводу књиге Вукановић цитира Глишу Елезовића: "Предео коме се тачно границе не знају. Како ју је народ омеђио, она се простирала између Колашина и Подримља, Прекорупља и Косова. Највећи број села која спадају y дренички срез не обухвата целу Дреницу." Сам Вукановић је овако описао њене границе:

"Дреница је простран предео терцијарног побрђа у Косовско–метохијској покрајини. Она се налази између Косова, Ибарског Колашина, Метохијског Подгора, Прекорупља, жупе Лапушника и Подрима. Већим делом данас Дреница припада гравитационом подручју Косовске Митровице, а мањим делом гравитационом подручју Приштине. Сачињавају је две жупе: једна већа, позната под именом Доња Дреница, која се налази на западној страни у горњем сливу реке Клине, притоке Црног Дрима, и друга, позната под именом Горња Дреница или и као Пашина Дреница, знатно мања од Доње Дренице, која се налази на истоку око Седларске реке, левог изворног крака реке Дренице, и око реке Дренице. Границе овог предела су природне и сасвим изразите. Наиме, Дреница захвата простран басен терцијарног језера, по чијем се ободу издижу старе масе: планине Чичавица и Голеш, између којих се пробија река Дреница, спајајући предео Дреницу са Косовом. Остале старије масе по ободу Дренице су Липовица и Космач. Планина Црнољева са својим огранцима дели Дреницу од предела Подрима, а стара маса планина Дреница и Космача деле Дреницу од Лапушничке жупе. Са Прекорупљем Дреница је везана клисуром Шевар. Од Метохијског подгора и Ибарског Колашина дели је читав низ височијег побрђа који јој исто тако служи и као спона између ових предела и предела Дренице."
Крлигате није обрадио ни Лутовац, а Лутовац чак на једној страници помиње исељене родове из Горњег Стрмца у село "Крлигате (Дреница)". Реално гледано Крлигату су најближа села дреничка: Радишево, Доњи Стрмац и Которе од којих је удаљено око пар километра. Можда Вукановић није обрадио Крлигате зато јер су ту од 1912. године живели само Колашинци који за Крлигате кажу да је део Колашина, док они исељени Крлигаћани кажу да је Крлигате у Дреници што су забележили етнолози још пре 80 и више година код нас у Слатину и наших рођака у Топлицу. А ето и комшије Албанци Крлигате сврставају у Дреницу. Мислим да би се после више од 80 година требао поново извршити ономастички попис (попис порекла становништва), јер Урошевићев и Вукановићев рад је стар преко 80 година и становништво се за то време пуно променило.


Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Дреница
« Одговор #18 послато: Април 28, 2019, 11:50:44 поподне »
У приложеној књизи етнолога Петра Ж. Петровићаи могу се видети његове примедбе и критике на Лутовчев рад, због тога што је Лутовац многа села која историјски и географски не припадају Колашину он је сврстао међу колашинска села и за разлику од осталих етнолога који су у Колашин сврстали по 38, 42, 48 села, Лутовац је сврстао 56 села.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Дреница
« Одговор #19 послато: Април 30, 2019, 05:29:40 поподне »
Крлигате је географски ближи дреничким селима, него колашинским . На овој мапи можете видети колико су близа дреничка насеља Радишево, Доњи Стрмац и Которе, жутом бојом означене су насеља са кућама, а ове жуте линије су путеви и граница катастарских зона. Најближе колашинско село је Горњи Стрмац које је удаљено од Крлигата 13км. Неки етнолози Доњи Стрмац сматрају као део Ибарског Колашина.[1] Доњи Стрмац је данас заселак села Кућица, али некад је био самостално насеље.


А ево колика је удаљеност ова три дреничка села и села Горњег Стрмца.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Дреница
« Одговор #20 послато: Април 30, 2019, 07:13:00 поподне »
Крлигате је географски ближи дреничким селима, него колашинским . На овој мапи можете видети колико су близа дреничка насеља Радишево, Доњи Стрмац и Которе, жутом бојом означене су насеља са кућама, а ове жуте линије су путеви и граница катастарских зона. Најближе колашинско село је Горњи Стрмац које је удаљено од Крлигата 13км. Неки етнолози Доњи Стрмац сматрају као део Ибарског Колашина.

Крлигате је историјски и географски свакако део Дренице. Међутим, од краја 19. века је етнички део Ибарског Колашинa, а и администратвно је ово насеље већ деценијама везано за Зубин Поток. Тако да ово село већ дуже време не припада Дреници. Исто као што су се мењале племенске границе све до краја 19. века, тако су се мењале и границе области.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Дреница
« Одговор #21 послато: Април 30, 2019, 10:03:30 поподне »
Крлигате је историјски и географски свакако део Дренице. Међутим, од краја 19. века је етнички део Ибарског Колашинa, а и администратвно је ово насеље већ деценијама везано за Зубин Поток. Тако да ово село већ дуже време не припада Дреници. Исто као што су се мењале племенске границе све до краја 19. века, тако су се мењале и границе области.
Пре бих рекао од почетка 20. века тачније од 1912. године од досељавања Срба из Ибарског Колашина у Крлигате. Кад су се они доселили може се рећи да је ово насеље постало део Колашина, јер тада је Крлигате ушло и у састав црепуљске општине.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Дреница
« Одговор #22 послато: Мај 04, 2019, 03:49:53 пре подне »
Наставићу тамо где је Бобан стао са објављивањем текстова о пореклу становништва Дренице. Само бих да напоменем да је Бобан прескочио албанске родове из Радишева, па ћу их зато ја додати.

Албански родови у Радишеву:
*Ајризовић (Ајризи), од фиса Гаши, 3 куће. Старином су из Белог Поља у Метохији. Oдaклe су се доселили 1805. године. Од 3 брата овога рода, у почетку 19. века, 1 брат је остао у Бијело Поље, други се одселио у Суво Грло - Метохијски Подгор, а овај трећи се доселио у Радишево. Од овога рода из Радишева се одселила 1 кућа у доба Првог светског рата у Косовску Митровицу.
*Таировић (Тахири), од фиса Гаши, 3 куће. Овај је род одељен од рода Ајризовнћа. Од овога рода 2 куће су се одселиле у Арбанију 1921. године.
*Селимовић (Сељими), од фиса Гаш, 5 куће. Такође су одељци од рода Ајризовић.
*Меметовић (Мехмети), од фиса Гаши, 1 кућа. Од овога рода се 1 кућа одселила у Албанију 1921. године.
*Бековић (Бекај), од фиса Гаши, 1 кућа. Од овога рода је 1 кућа одсељена у Албанију 1921. године.

*(да напоменем је Татомир Вукановић презимена Албанаца записивао у српском облику, у загради сам та презимена написао правилно на албанском језику)

У овим селима обележеним црвеном бојом су сви Албанци од истог фиса тј. племена Гаши. То су села: Радишево, Которе, Доњи Стрмац и Кућица.

« Последња измена: Мај 08, 2019, 01:43:24 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Дреница
« Одговор #23 послато: Мај 04, 2019, 08:41:13 поподне »
Слатинац ми је скренуо пажњу на то да је назив села Крлигате источнороманског (влашког) порекла, као што се може видети у следећим исечцима:


(из "Историје српског народа" I том)



У Румунији постоји више топонима под називом Cârligat(a). Cârlig значи "кука", али cârligаt означава једну врсту траве која расте у брдско-планинским подручјима, у питању је срчењак или срченик (латински назив Polygonum bistorta), као што се може видети на линку ка румунском етимолошком речнику:

https://dexonline.ro/definitie/c%C3%A2rligat

https://en.wikipedia.org/wiki/Bistorta_officinalis
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Persicaria_bistorta



У дреничком крају постоји још необичних топонима који би могли да имају источноромански корен. Поменућу само неке - Бакс (у дефтеру за област Бранковића из 1455. забележен као Бач), Ћирез, Доманек, Которе. Назив села Которе би могао да буде изведен од румунске речи cotor са значењем "стубац, пањ". Такође, у Ибарском Колашину постоји село Бурлате, чији назив би такође могао бити источнороманског порекла (од речи burlă, која је у данашњем румунском дијалектизам док је званична реч bură, што означава "ситну кишу").

https://dexonline.ro/definitie/Bur%C4%83

Значајно је и име планине Чичавице, које можда крије један од назива за Влахе - Чичи или Ћићи. Поред топонима, Татомир Вукановић у својој књизи "Дреница" помиње неколико посрбљених и поарбанашених родова за које изричито тврди да су старином Власи. Све ово указује да су у дреничкој области средњовековни Власи били јак елемент који се задржао све до 17-18. века. Можда и сами Чубрци представљају остатак овог влашког дреничког слоја.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Дреница
« Одговор #24 послато: Мај 09, 2019, 11:00:33 поподне »
Кућица

Село Кућица (алб. Kuçica) се налази у долини реке Клине и припада типу uематских дреничких села. Историјски и географски припада Дреници. Кућица има две махале: Poshtёm i Ерёrm. У катастарском попису области Бранковића из 1455. године, наводи се село Кућица са 2З куће. Од тога било је 19 кућа српских, З куће арбанашке и 1 кућа влашка.

У атару села Кућице постоје два сватовска гробља"Vorre të krushqëve".Оба су старовремска, али припадају различитим добима. Потом, до села постоји иједно старовремско гробље које Албанци зову "Vorre të krushqëve" а налази се на месту званом Крш бајлијски. Село Кућица има два савремена гробља. У атару села Кућице називи места имају ова имена: Ara ner shtëpi, Kodra e Tafës, Kodra e Medës, Kodra e Shabanit, Luguj i Lipunit, Grmela, Petlla, Pajatishta, Bojlija, Zalishta, Gurishte, Ara te kodra, Kodra Mus, Golica, Breg, Ara Obrinj, Krshtina nër shtëpi, Ara e Beqirit, Ara e madhe, Ara te mullini, Ara mas shtëpisë, Prroni e zdravcit, Prroni e Ullicit, Prroni i mal, Prroni lugjeve, Prroni eldes, Prroni e Boshnjakut - Beshinjak, Kroni e Uescovcit, Kroni i rekës, Çeshma e lugut Aks, Prroni i kishës, Balza strelict, Borçevac-Borçevica, Kisha (налази се на Борчевцу).

Родови
Албанци*:
- Бековић (Бекај), од фиса Гаш, 6 кућа.
- Селимовић (Сељими), од фиса Гаш, 12 кућа. У старини од овога рода 1 кућа се одселила у Доњи Стрмац. Затим, 1 домаћинство је одсељена 1928. године у Албанију.
- Смаиљовић (Смаиљи), од фиса Гаш, 5 кућа. Од овога рода одсељена је 1 кућа у дреничко село Дубовац за време Првог светског рата.

Цигани (Мађупи):
- Ђимо, од фиса Шаљ, 1 кућа. Досељени су 1930. године из села Брабонића на Косову, као печалбари.

*(да напоменем је Татомир Вукановић презимена Албанаца записивао у српском облику, у загради сам та презимена написао правилно на албанском језику)

ИЗВОР: „Дреница - друга српска Света Гора : антропогеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена 1934-1937. године - Татомир Вукановић“. Београд: „Центар за очување наслеђа Косова и Метохије”. стр. 324—325.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Дреница
« Одговор #25 послато: Мај 13, 2019, 07:47:53 поподне »
Урадио сам ових дана етничке карте Дренице током 20. века на којима сам укључио и поједина насеља за која се у литератури, поред Дренице, може пронаћи и да припадају суседним областима. Дакле, ово је Дреница у својим најширим границама.

1934-1937: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/70/Drenica_-_Etnicki_sastav_i_poreklo_stanovnistva_po_naseljima_1934-1937.gif
1934-1937: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/80/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1934-1937.gif
1961: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/17/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1961_1.gif
1961: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4d/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1961_2.gif
1971: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/bd/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1971_1.gif
1971: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/ae/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1971_2.gif
1981-1991: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1981-1991_1.gif
1981: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f9/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1981_2.gif
1991: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b8/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1991_1-2.gif
1991 (пописано становништво): https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/3d/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1991_2-1.gif
1991 (пописано становништво): https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a5/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1991_2-2.gif

Прва карта која је рађена на основу истраживања Татомира Вукановића је свакако најзанимљивија јер приказује етничко порекло становништва. Горња Дреница је мање више чисто албанска и по пореклу становништва, док у Доњој Дреници има доста поарбанашених села.


Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Дреница
« Одговор #26 послато: Мај 13, 2019, 07:56:23 поподне »
Иване супер си одрадио карту. Свака ти част :)

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Дреница
« Одговор #27 послато: Мај 15, 2019, 04:17:35 поподне »
У селу Горња Клина у Г. Дреници обитава један веома занимљив род Осић од фиса Гаш тако их је Вукановић 1935. године забележио тј. њихово презиме је записао у српском облику, а како се данас презивају не знам. Према родовској традицији Осићи су пореклом из „Крма Татар Хана” (Азија), одакле су досељени, када су им преци бавили номадским сточарством, те као сточари номади населили су се у Дреници 1780. године. Овај род је очигледно татарског порекла и досељени су са Крима у другој полувини 18. века. Претпостављам да овај род припада некој од хаплогрупа које су забележене у истраживањима код кримских Татара, а то су хг: O, R, J, F, D, I, E, C.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Дреница
« Одговор #28 послато: Мај 16, 2019, 12:45:24 пре подне »
Фис и његова родовска - fishnor и друштвена организација код Албанаца у Дреници

Сматра се да у Метохији и Косову, са подручним пределима, има код Албанаца тринаест главних фисова (племена), док се остали рачунају као споредни или још не оформљене племенске организације. Ево тих фисова.

Преглед порекла албанског становништва (са бројевима домова) по племенима у Дреници према подацима из 1935. године*
1. Гаши - 772 домова              „ 32,01%
2. Шаља 266 домова            „ 11,03%
3. Бериша - 265 домова          „ 10,99%
4. Ељшани - 180 домова         „ 7,46%
5. Хоти - 179 домова              „ 7,42%
6. Морина-Мзез - 166 домова „ 6,88%
7. Краснићи - 128 домова      „ 5,31%
8. Кучи Берише - 124 домова „ 5,14%
9. Кастрати - 114 домова       „ 4,73%
10. Битићи - 100 домова        „ 4,15%
11. Тачи - 56 домова             „ 2,32%
12. Кељменди - 30 домова     „ 1,24%
13. Зог - 25 домова                „ 1,04%
14. Кабаши - 7 домова           „ 0,29%*


Напомене
*Српске и циганске родове из Дренице који припадају поменутим фисовима нисам убрајао у овај списак.
*Фис Кабаши сам ја додао на листу. Како је Татомир Вукановић забележио фисови Кабаш и Лаута се сматрају за братства, трбушчиће.

ИЗВОР: „Дреница - друга српска Света Гора : антропогеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена 1934-1937. године - Татомир Вукановић“. Београд: „Центар за очување наслеђа Косова и Метохије”.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Дреница
« Одговор #29 послато: Мај 18, 2019, 08:16:27 поподне »
Ево и карте племенске припадности становништва Дренице 1934-1937:



На карти је приказано и насеље Тинићи (данас заосеок Крлигата) у коме су живели Девеџићи, а Коморане село (где су живели Албанци) и Коморане колонију (где су живели Срби) сам приказао одвојено. Исте измене сам направио и на две етничке карте за исти период које се могу скинути са истих линкова које сам већ поставио (за случај да их је неко сачувао на компјутеру).

1934-1937: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/70/Drenica_-_Etnicki_sastav_i_poreklo_stanovnistva_po_naseljima_1934-1937.gif
1934-1937: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/80/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1934-1937.gif

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Дреница
« Одговор #30 послато: Мај 19, 2019, 12:33:15 пре подне »
Одличне карте, свака част Иване! Када будеш имао времена, било би корисно да урадиш на овај начин мапу Косовске котлине, према подацима Атанасија Урошевића у књизи "Косово". Постоји наравно та могућност и за Горњу Мораву и Изморник и Новобрдску Криву Реку, али је то већ огроман посао.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Дреница
« Одговор #31 послато: Мај 19, 2019, 01:10:17 пре подне »
Ево и карте племенске припадности становништва Дренице 1934-1937:



На карти је приказано и насеље Тинићи (данас заосеок Крлигата) у коме су живели Девеџићи, а Коморане село (где су живели Албанци) и Коморане колонију (где су живели Срби) сам приказао одвојено. Исте измене сам направио и на две етничке карте за исти период које се могу скинути са истих линкова које сам већ поставио (за случај да их је неко сачувао на компјутеру).
Иване мапа је фантастична, баш онаква какву сам замишљао. Ја сам ову твоју мапу превео на албански и енглески, да би колегама са Фољеје била разумљива и поделио сам је на Фољеју.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Дреница
« Одговор #32 послато: Мај 19, 2019, 06:23:58 поподне »
Зна ли неко више о фису Зогај? У области Дибра на североистоку Албаније постоји фис Зогај, али да ли се ради о истом фису или не?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Дреница
« Одговор #33 послато: Мај 19, 2019, 07:32:17 поподне »
Одличне карте, свака част Иване! Када будеш имао времена, било би корисно да урадиш на овај начин мапу Косовске котлине, према подацима Атанасија Урошевића у књизи "Косово". Постоји наравно та могућност и за Горњу Мораву и Изморник и Новобрдску Криву Реку, али је то већ огроман посао.

Иване мапа је фантастична, баш онаква какву сам замишљао. Ја сам ову твоју мапу превео на албански и енглески, да би колегама са Фољеје била разумљива и поделио сам је на Фољеју.

Хвала обојици. Ваљало би обрадити и друге области по истом принципу, али треба времена за све то.
« Последња измена: Мај 20, 2019, 12:53:40 поподне Amicus »

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Дреница
« Одговор #34 послато: Мај 23, 2019, 07:28:38 поподне »
Фис Зогај је у ствари веће братство фиса Тачи, исто као што су и Ељшани. Повезаност Ељшана и Зогаја са фисом Тачи је и генетски потврђена, јер ова два братства припадају истој хг и грани као Тачи: R1b-Z2103>BY611>Z2705>Y32147>Y133384.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Дреница
« Одговор #35 послато: Октобар 06, 2019, 02:25:42 пре подне »
Мапа Дренице и Метохије из 1928. године израђена од стране Војно Географског Института Краљевине С.Х.С у Београду.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Дреница
« Одговор #36 послато: Октобар 06, 2019, 11:44:36 поподне »
Мапа Дренице и Метохије из 1928. године израђена од стране Војно Географског Института Краљевине С.Х.С у Београду.

Ово је заправо немачка обрада југословенске карте. Преко ћириличних назива су прелепили латиничне.

Ван мреже Глигорија

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 47
Одг: Дреница
« Одговор #37 послато: Јануар 17, 2022, 12:56:43 пре подне »
-Kabaš, fis Kabaš, 6 kuća. Ovaj rod vodi poreklo iz Arbanije, odakle su 1815. godine doseljene 2 kuće. Prvobitno se ovaj rod naselio u dreničko selo Kruševac, odakle su se preselili u Poljance. Imanje su kupili od izbeglih Srba u okolini Niša, za 500 groša. U to vreme su Zonići u Poljancu bili pravoslavni Srbi. Oko omeđavanja kupljenog imanja, došlo je do krvoprolića, i tada su oba roda prešla u islam, Zonići iz pravoslavlja, a Kabaši iz katoličanstva. Od roda Kabaša se 1925. godine odselila 1 kuća u dreničko selo Obrinje, a 1926. godine, 3 kuće su se odselile u Arbaniju.

Има ли неко представу који су то избегли Срби у околини Ниша? Ово је исечак из књиге "Дреница" Татомира Вукановића, а везано за село Пољанце које мене врло интересује. И ко су ови Зонићи. Дали су то Зоњићи из Кривог Дола у области Куча или неки други? У књизи Јована Ердељановића се зајено иначе у племену Куча помињу Прентићи(Мартиновићи) 6 кућа и Зоњићи 2 куће.

Ван мреже Глигорија

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 47
Одг: Дреница
« Одговор #38 послато: Јануар 17, 2022, 12:58:42 пре подне »
Један "капоскид" за Ивана Вукићевића за ове карте. Врхунски одрађено.

Ван мреже Skalica

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Дреница
« Одговор #39 послато: Јануар 17, 2022, 01:36:56 пре подне »
"Зна ли неко више о фису Зогај? У области Дибра на североистоку Албаније постоји фис Зогај, али да ли се ради о истом фису или не?"

Ne znam ništa o ovoj temi, ali sam nekada davno služio vojsku u ulcinjskom naselju "Zoganj",(Južno od grada) a blizu je i Zoganjsko jezero. Neznam da li ova dva naziva imaju neke veze?

Ван мреже Глигорија

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 47
Одг: Дреница
« Одговор #40 послато: Јануар 17, 2022, 07:04:09 поподне »
Село Дивљак, некада Дивјак(Дрениц:
-Vataj, fis Zogaj, 7 kuća. Ovaj rod vodi poreklo iz Arbanije, iz Ljugi Šaćit, odakle su doseljeni u Drenicu pre 170 godina, kojom prilikom je u Divljak došla jedna kuća. Od ovoga roda u isto vreme je došla još  jedna kuća i nastanila se u selo Komorane-Drenica, pod imenom Škorošik. Pored toga od ovoga roda dve kuće su se naselile istovremeno u Novo Selo-Podrima. Isto tako i  jedna kuća se od ovoga roda iz Novog Sela odselila u Selogražde-Prizren. Prema iznetome, Podrima je bila sa svojim Novim Selom, predeo za etapna migraciona kretanja Arbanasa koji su u starini pristizali u masama i pojedinačno y Metohiju, a potom i ostale drevne srpske zemlje.
Из:сва презимена у Црној гори:
Vata, Štoj (Ulcinj)
Vatić, Tuzi; Kotor, po nahočetu
Vaton, Kotor; Zatrijebač (Kuči) rod Ljušđurovića iz Gruda

-Metović, fis Zogaj, 1 kuća. Ovaj rod se doselio u Divljak 1905. godina iz sela Ladrovce – Podrima.
Kotilo Viljaki, fis Zogaj, 3 kuće. Poreklom su iz Arbanije, odakle su njihovi preci doseljeni 1815. godine.

Село Коморане:

Kotilo Viljaki, fis Zogaj, 3 kuće. Poreklom su iz Arbanije, odakle su njihovi preci doseljeni 1815. godine.

Из:сва презимена у Црној гори:
Zog, vidi: Zogović
Zogović, Šekulari, Krivače, Gornje Polimlje i Gusinje i kao: Zor, porijeklom su iz Bajica (Cetinje).
Sa područnimKrdžićima rod su od dva brata (Dmitra Martinova); Piperi, Crnci; Đinovići u
Kosijerima (Cetinje), zabilježeni su i kao: Ceklinjanin; Arbanai (Zeta), doselili se iz Dobrskog Sela
(Cetinje)
Zogovići, bratstvo u selu Masnici u Vasojevićima

Ван мреже Глигорија

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 47
Одг: Дреница
« Одговор #41 послато: Јануар 17, 2022, 07:05:45 поподне »
Ово је из књиге Татомира вукановића Дреница из 1937г.Можда помогне.