Форум - Порекло
Порекло становништва => Црна Гора => Тему започео: Иван Вукићевић Јул 14, 2019, 08:50:09 поподне
-
Насеља у вилајету Црна Црна 1570. године према дефтеру Дукађинског санџака:
https://www.poreklo.rs/2019/07/14/naselja-u-vilajetu-crna-gora-1570-godine/
-
Иване, одличан текст. Све похвале.
-
Насеља у вилајету Црна Црна 1570. године према дефтеру Дукађинског санџака:
https://www.poreklo.rs/2019/07/14/naselja-u-vilajetu-crna-gora-1570-godine/
Bogmilovici u Pjesivcima pripadaju opstini Niksic na ne Danilovgrad
Послато са SM-A105F помоћу Тапатока
-
Bogmilovici u Pjesivcima pripadaju opstini Niksic na ne Danilovgrad
Тачно, исправио сам то.
Насеља Богмиловићи и Витасојевићи припадају катастарској општини Ћурчићи, због чега се сва три насеља најчешће погрешно приказују на званичним картама као део општине Даниловград иако једино Ћурчићи припадају тој општини. Вероватно сам због тога грешком ставио Даниловград уместо Никшић, иако знам од раније за овај специјални случај где границе катастарских општина не прате општинске границе.
(https://i.imgur.com/6vAYUlM.jpg)
У време пописа из 1948. године Богмиловићи и Витасојевићи су припадали Даниловградском срезу. До наредног пописа из 1953. године је тај срез био укинут, а сва насеља су тада припала Титоградском срезу сем насеља Витасојевићи и Међеђе која су припала Никшићком срезу. Између пописа из 1953. и 1961. године су укинути срезови и уместо њих формиране општине (дотадашње општине су постале месне заједнице), и том приликом је и насеље Богмиловићи припојено Никшићу.
-
Тачно, исправио сам то.
Насеља Богмиловићи и Витасојевићи припадају катастарској општини Ћурчићи, због чега се сва три насеља најчешће погрешно приказују на званичним картама као део општине Даниловград иако једино Ћурчићи припадају тој општини. Вероватно сам због тога грешком ставио Даниловград уместо Никшић, иако знам од раније за овај специјални случај где границе катастарских општина не прате општинске границе.
(https://i.imgur.com/6vAYUlM.jpg)
У време пописа из 1948. године Богмиловићи и Витасојевићи су припадали Даниловградском срезу. До наредног пописа из 1953. године је тај срез био укинут, а сва насеља су тада припала Титоградском срезу сем насеља Витасојевићи и Међеђе која су припала Никшићком срезу. Између пописа из 1953. и 1961. године су укинути срезови и уместо њих формиране општине (дотадашње општине су постале месне заједнице), и том приликом је и насеље Богмиловићи припојено Никшићу.
Hvala na informacijama. Otac mi se rodio 62 godine u Bogmilovicima Nikšić ne bih ni primijetio
Послато са SM-A105F помоћу Тапатока
-
Запажања о Цуцама
Као и у претходним дефтерима из 1521. и 1523. године, Цуце су подијељене у три дијела. Аладин(овићи), Калођурђо(вићи) и Војновићи. Та подијела на три дијела истовјетна је каснијој, на: Велике Цуце, Мале Цуце и Доњекрајце (Башино Село и Доњи Крај који су у Цуцама до 1660.г.).
Поп Цветко из дефтера у сеоцу Аладин је значајан податак. Информација о свештенику у Аладину би могла наговјестити каснији назив дијела племена.
Наиме у та доба 16. вијека према предањима, једина црква била је у Великм Цуцама у селу Ржани До (Jovanović, 2013, str. 59).
Дакле могуће решење цуцке загонетке је: Аладиновићи-Велике Цуце, Калођурђовић-Мале Цуце, Војновићи-Доњекрајци.