Зашто те ово чуди? Цела Влашка са Олтенијом и Молдавија су током доброг дела средњег века биле насељене највећим делом Словенима, слично се може рећи и за Ердељ, Банат и њима суседне области. Практично цела територија данашње Румуније. Цитираћу речи једног од мојих професора са археологије: "На научним скуповима се шапуће да и најмањи поток у Румунији носи словенско име." Наравно, не треба ово схватати буквално.
Није мени то чудно, знам да је Словена у средњем веку било у целој данашњој Румунији. Него мислим да влада стереотип да је словенски уплив углавном у Банату, Молдавији, Трансилванији и Марамурешу, а да га у Влашкој низији има пуно мање. Гледајући присуство словенских топонима у Румунији уочио сам да Влашка низија ни мало не заостаје за другим деловима Румуније а можда чак и предњачи по броју словенских топонима, бар кад су у питању они који нису "маскирани" и који су остали до данас у изворном облику.
Румуни покушавају словенске топониме да представе као последицу присуства словенских мањина у Румунији. Срба, Словака и Русина у Банату, Бугара у Добруџи, те Русина и Украјинаца у северним деловима Румуније, али то наравно није тачно. Словенских топонима који датирају још из средњег века има јако пуно широм Румуније.
Има један Румун (он је из јужног Баната и говори српски) са којим се често препуцавам на једном другом форуму. Кад му кажем да је Румунија препуна словенских топонима, а да се у Србији се романски топоними могу пребројати на прсте, њега то избаци из такта и почне да се вади на причу да су словенски топоними у Румунији последица коришћења словенског језика у оквиру Румунске православне цркве у проошлости.