Аутор Тема: Петровдан и Павловдан 1941.  (Прочитано 6765 пута)

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #20 послато: Јул 16, 2019, 10:04:33 поподне »
Нико од нас није био присутан на Цетињу на Петровдан 1941. године, и не може знати какве су побуде одвеле владику Јоаникија на тај збор.

Као што већ рекох, митрополит Јоаникије је имао прилике да се огради од издајничког сабора на коме је учествовао, али није. Објављене су бројне посланице и писма која је слао, а све што се може прочитати јесте да је осуђивао устанак који је наредни дан избио, а не сабор на коме је учествовао, као ни одлуке тог истог сабора.

Исто тако, нико од нас не зна побуде владике Амфилохија нити о. Велибора Џомића за ова каснија дешавања.

Зна се одлично који су услови за канонизацију, они не зависе од побуда неког владике. За споменута два лица (митрополит Јоаникије и поп Маца) услови сигурно нису били испуњени, али то није спречило митрополита Амфилохија да их ипак канонизује. Нема тих побуда којима се може оправдати игнорисање услова за канонизацију, а још мање има побуда којима се може оправдати фалсификовање историје чиме се бави Велибор Џомић.

Зато - износити чињенице, а не личне ставове и квалификације.

Управо то и радим, а на основу чињеница следе закључци, а не "лични ставови и квалификације". У супротном је и називање попа Маце, још једног "свештеномученика" канонизованог захваљујући митрополиту Амфилохију, кољачем и ратним злочинцем такође "лични став и квалификација" јер, ето, не знамо које су биле његове побуде да коље цивиле. Надам се да нећемо стићи дотле. Имамо уосталом одличан пример из комшилука како се не треба односити према политички мотивисаним канонизацијама.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #21 послато: Јул 17, 2019, 10:54:40 пре подне »
Ако је то за поменутог Мацу тачно, слажем се. То су озбиљне ствари.

Што се тиче услова за канонизацију, свакако да у њих не улазе политички мотиви, као што и сам кажеш. Дакле, то што је Јоаникије био на том сабору не мора сметати, јер се ради о политици. Стварност је много шира од тога, светитељство се тиме не мери. Патриотска логика ту нема превише места, па чак ни етичка, а то потврђује и пракса Цркве, прилично дуга. Али то није за ову тему.

Немам намеру да оправдавам митрополита што је тамо седео нити да га окривљујем, јер не знам с којом је намером тамо био, да ли је морао или није морао, као ни то што је осудио сутрашњи устанак (мотиве могу претпоставити). Има ситуација да ће човек погрешити шта год да уради. У рату је нарочито увек тако.

А пекодапчевићевски критеријуми нису баш за широку примену, јер онда већину очас посла уписасмо у издајнике, док не останемо сами са својом праведношћу.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #22 послато: Јул 17, 2019, 12:01:02 поподне »
А пекодапчевићевски критеријуми нису баш за широку примену, јер онда већину очас посла уписасмо у издајнике, док не останемо сами са својом праведношћу.

Амин.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #23 послато: Јул 17, 2019, 05:28:44 поподне »
А пекодапчевићевски критеријуми нису баш за широку примену, јер онда већину очас посла уписасмо у издајнике, док не останемо сами са својом праведношћу.

Критеријуме Пека Дапчевића нико није спомињао, нити имају било какве везе са темом. Цитирао сам једну његову реченицу са којом се у потпуности слажем, а тиче се једног учесника Петровданског сабора.

Oдлично знамо да су се комунисти након рата обрачунавали са свима који нису били на њиховој страни, били они заиста издајници или не. А како су се обрачунавали, најбоље се види на примеру митрополита Јоаникија који је завршио у некој јами уместо да је изведен на суд због отворене подршке фашистичким окупаторима у стварању "независног" Монтенегра.
« Последња измена: Јул 17, 2019, 05:40:20 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #24 послато: Јул 17, 2019, 08:44:32 поподне »
Батрић Божовић са списка учесника је предратни председник Шекуларске општине.

Нека ме Видоје исправи ако грешим.

Батрић-Бајо Божовић, након италијанске окупације, постао је заповедник добровољачке милиције (познате као "Крилаши") која је одржавала ред под патронатом италијанске окупационе власти.

Батрић је син легендарног команданта црногорских регрута у ратовима 1912-16, Михаила Божовића. Михаило Божовић је много задужио Шекуларце тиме што је одбио да у најжешће битке ових ратова (освајање Скадра, неке борбе у источној Босни, итд) води Шекуларско-требачки батаљон, који је био један од ударних батаљона црногорске војске. Својим командантима дао је кратко објашњење: нека тамо где се очекују највеће жртве иду људи из свих крајева Црне Горе, а не само из Шекулара. Тако је спасио много шекуларских мушких глава које би вероватно заувек остале у каљузи бојног поља. По свој прилици, Михаило Божовић је овај свој локал-патриотизам платио главом. Постоје сведочанства да је Божовић умро у Чајничу, током ратних операција које је црногорска војска водила против аустро-угарске војске, тако што је неки поверљив човек краља Николе овом "непослушном" официру сипао отров у кафу.

У знак захвалности према Михаилу, Шекуларци су његовог сина Батрића, после рата, здушно изабрали за председника Шекуларске општине.

На његову несрећу, недуго за тим, Батрић се нашао у незахвалном положају шекуларског главара у условима окупације. Оптуживши га за колаборацију са непријатељем, у јесен 1941. године из заседе на Марсенића Ријеци, убили су га партизани.


 Тако је било, како рече Небо.
 Батрић Божовић звани Бајо није био на висини свога оца.
Убили су га новембра 1941. г. комунисти.
 Био сам у Црној Гори, па нијесам пратио ову интересантну расправу.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #25 послато: Јул 17, 2019, 09:12:40 поподне »
Био сам у Црној Гори, па нијесам пратио ову интересантну расправу.

Мој Видоје... Расправа је све друго само не - интересантна. Углавном - мучна.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже И. Јарамаз

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #26 послато: Август 22, 2019, 09:44:10 поподне »
Кад смо код последица идеолошке заслепљености митрополита Амфилохија, треба се осврнути на још једну личност коју он посебно уважава:

Наиме, познато је да је митрополит Амфилохије на изборима 1997. године отворено подржао Мила Ђукановића тако што га је одвео у посету код патријарха Павла у сред кампање, што је пресудно допринело његовој тесној победи на тим изборима. Захваљујући лику и делу генерала Ђукановића, митрополит Амфилохије је сматрао да је Мило из "добре породице", те да ће се сигурно добро показати, док је Момира у најмању руку презирао као убеђеног социјалисту. Иако је први очигледно био амбициозни себични каријериста који се још тада окружио сепаратистима, а други ретко поштен човек међу политичарима, Амфилохију то ништа није значило.

Игром случаја, оно што је један Ђукановић неуспешно покушао, други је успешно одрадио - Црна Гора је отцепљена од Србије. А парадоксално је да су и један и други имали подршку "српских" митрополита.

Да ствар буде још гора, Мило Ђукановић и поменути генерал Блажо Ђукановић уопште нису ни у каквом сродству.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #27 послато: Август 22, 2019, 10:22:14 поподне »
Кажу да је Блажо Милов ђед, мада би по годишту пре могао му бити прађед.
Ипак, вероватније је да нису ништа у роду, јер су луковски Ђукановићи, од којих је Блажо, од цуцких Звицера, а Мило је Озринић (?).
Како год, не знам дођу ли шта један другом, али сличности у лику има поприлично:



"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже И. Јарамаз

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #28 послато: Август 22, 2019, 10:26:35 поподне »
Кажу да је Блажо Милов ђед, мада би по годишту пре могао му бити прађед.
Ипак, вероватније је да нису ништа у роду, јер су луковски Ђукановићи, од којих је Блажо, од цуцких Звицера, а Мило је Озринић (?).
Како год, не знам дођу ли шта један другом, али сличности у лику има поприлично:

Не дођу ништа, можемо да се опкладимо у шта год хоћеш.

То је само био опортуна политичка лаж у то доба 1997. како би се окренули гласови против Момира Булатовића.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #29 послато: Август 22, 2019, 10:29:47 поподне »
Не дођу ништа, можемо да се опкладимо у шта год хоћеш.

То је само био опортуна политичка лаж у то доба 1997. како би се окренули гласови против Момира Булатовића.

Нема шта да се кладимо. Ја ни не тврдим да су род, само написах шта се прича.
А сличност им можда дође по "неке бабине линије".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже И. Јарамаз

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #30 послато: Август 22, 2019, 11:00:17 поподне »
Причало се и да је Францетић Борису Тадићу "род по бабиној линији". То су те ДБ приче.

Мило је Радованов а Радован је Блажов (по коме је добио име Милов наследник). Блажо је имао браћу Мила (по коме је Мило добио име) и Марка. Од Марка је наследио мафијашки ген преко потребан за владање тим поднебљем и народом.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B