Аутор Тема: Југославија у стварности  (Прочитано 32739 пута)

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #140 послато: Октобар 09, 2018, 09:35:10 поподне »
Дејану нећу одговарати на овој теми, пошто немам разлога да развијам тему о економизму и приликама у Херцеговини у Другом светском рату, али ово Николино преношење ИсторијеСрба ме је дефинитивно ушанчило у ставу да треба поставити питање: Колика је, по вама, одговорност СПЦ за стварање Југославије? тачније, за не-спречавање стварања Југославије?

Већ сам назначио у претходним јављањима да ме ово питање копка. Прво сам закључио да је немогуће износити став да је критика Југославије и уједињења била немогућа пре 1918 (због 'законитости' времена, како кажу на ИсторијаСрба) а да се истовремено износи став да је СПЦ спречила интеграцију Срба не-православаца у наш корпус. Просто, ова два става су, безмало, контрадикторна...тј. ако је СПЦ спречавала да Срби не-православци буду пригрљени онда је сигурно та СПЦ негодовала када се јавила концепција ЈЕДНЕ ДРЖАВЕ - уз то још и УНИТАРИСТИЧКЕ - са овим 'Србима', које, ето, није сматрала Србима.

А ових дана се питам - а је ли, заправо, СПЦ негодовала?

Има ли неких докумената да је негодовала? Историчари, ако знате нешто, јавите се.

Иначе, још једном ћу поновити мој став спрам Александра (Пашића, Цвијића) и 'законитости' (аргумент: цела елита је била за Југославију). Мој закључак није - Александар је погрешио и могао је другачије. Не знам да ли је могао...али, без обзира да ли је могао или није, мој закључак је - српска елита је била омађијана 'неминовношћу' Југославије, тј. била је интелектуално инфериорна. То је, просто тако, били они свесни тога тада или не, моћни да се одупру томе или не. И то је једино што данас треба понављати, е да бисмо се некако еманциповали од данашњих 'неминовности' и 'законитости'. Не кривити Александра, него схватити његову и спрску интелектуалну и духовну немоћ и инфериорност. А не вршити овакве апологије као ИсторијаСрба.

Са друге стране, СПЦ није исто што и владарска породица и њени модерни изданци, на које утиче и интелектуална клима Европе, нити је тек било каква интелектуална српска котерија па да не зна шта значи заједница са иновернима. СПЦ може и да подузме конкретне потезе (баци анатему) које српски интелектуалци први половине 20. века нису у стању да повуку.

Ван мреже Дервента

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
  • I2-PH908-FT16449-Y126296-FT19919
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #141 послато: Октобар 09, 2018, 10:08:36 поподне »
Када говоримо у улози Александра Карађорђевића у стварању Југославије и одлуци да се државотворност Србије утопи у нову Краљевину СХС, ми увијек полазимо од предпоставке да је он био само Србин, а не и дио тадашње европске, владајуће елите која своје одлуке није доносила на искључиво националним интересима народа којима су владали. Александар је био космополит, масон, вођен интересима који нису увијек били само српски. Французима и Енглезима је требао Cordon sanitaire према Совјетској Русији и као протутежа сваком будућем утицају Њемачке на Балкану. Александар је имао велике политичке амбиције које су се видјеле оснивањем Мале Антанте (Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка) и касније  Балканског савеза између Југославије, Румуније, Турске и Грчке. Све ово је била политика званичног Париза и Лондона гдје су интереси Срба били најмање важни.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #142 послато: Октобар 10, 2018, 07:30:47 пре подне »
Сунце,
поставио си једно одлично филозофско питање, шта значи рећи да 'Југославијом нису владали Срби' а затим све упрскао са: 'Југославијом су владали Хрвати, масони, ови и они'. Кога ту цитираш, леба ти? Зашто са општим местима о масонима, Хрватима, и другима, од којих никога нисам поменуо? 

Ниси ти поминао масоне, али слутио сам, да ће пре или касније и они постати предмет ове бајке.

Александар је био космополит, масон...

(Но у осталом изложењу Дервента правилно указује на сложенност положаја Његове Преузвишености.)
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #143 послато: Октобар 11, 2018, 11:10:54 пре подне »
Пребирући по књигама у нашој библиотеци налетех на становиште о Југославији нашег чувеног сликара и дисидента Миће Поповића:

Југославија је једна несрећна творевина, које је могла сасвим другачије да изгледа да се, после победничког рата 1918. године, нису у Србији нашли превише амбициозни људи. Ту, пре свега, мислим - иако сам члан Крунског савета и убеђени Карађорђевићевац - на блаженопочившег краља Александра. Он је био млад човек и није се плашио великог залогаја. Међутим, тај велики залогај нас је очигледно угушио.
Србија је, после завршетка Првог светског рата, могла на известан начин да поправи своје границе и да укључи и неке Србе изван Србије у нову, велику Србију... Међутим, није то учинила. Краљ Александар се, додуше, досетио своје грешке, да не кажем греха, двадесетих година - када је понудио Хрватима да изађу из Југославије. Његова свест је, нажалост, била сувише закаснела. Хрватима је очигледно одговарало да уђу у земљу коју ће после, временом и на одређени, врло рафиниран, ако не и злочиначки начин, да растуре.
Разуме се, ја немам ништа против Хрвата. Имам међу Хрватима много пријатеља. Хрватски народ, уосталом, ценим као и сваки други народ на свету... Међутим, ми нисмо - исто! Ми смо сувише дуго живели са различитим навикама и са различитим идеалима да бисмо могли да се ујединимо. Постојала је присила као једина могућност уједињења. Сећате се да је Југославија, и пре овог Другог светског рата, опстајала помоћу присиле, а да не говоримо о Брозовој Југославији. Она је помоћу присиле, уосталом, једино и постојала, односно помоћу терора. Онога тренутка када је терор попустио, попустила је и Југославија. Онога дана када су слободни људи дали себи право и могућност да слободно говоре, Југославија је нестала.

(Објављено у књизи Милоша Јефтића "Двадесет година, двадесет разговора (2)", стр. 168-169)
« Последња измена: Октобар 11, 2018, 11:12:26 пре подне Број 1 »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #144 послато: Октобар 11, 2018, 01:20:40 поподне »
[...] Колика је, по вама, одговорност СПЦ за стварање Југославије? тачније, за не-спречавање стварања Југославије?

Српска православна црква као таква у време настанка Југославије не постоји, већ постоје тзв. покрајинске цркве, Карловачка патријаршија, Буковинско-далматинска митрополија, Црногорска митрополија, Београдска митрополија, Босна и Херцеговина су под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, као и Стара Србија и Македонија.

Тек уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевину СХС, долази и до уједињења покрајинских цркава и стварања Српске православне цркве 1920. године.



Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #145 послато: Октобар 11, 2018, 02:02:56 поподне »
Српска православна црква као таква у време настанка Југославије не постоји, већ постоје тзв. покрајинске цркве,...

Да ли је ико то написао на фамозном топику 'Колико је СПЦ  одговорна за нестанак Срба католика и муслимана'?

Да каже, како може да буде одговорна када, званично, није постојала?

Можда ово и јесте валидни аргумент? Рецимо, није била довољно артикулисана у својим ставовима јер није била уједињена на један значајан начин. Тако отприлике.

Могуће, али не верујем да је то довољно, јер могли бисмо потезати питање и Пећке Патријаршије, која исто не постоји од 18. века, тј. питање континуитета духовне нити српског православља, тј. - шире - филозофско питање постојања суштине кроз време, од ког питања је један Дејвид Хјум исконстриусао институције радикалног скептицизма на Западу.

Ипак, ја бих се клонио и званичинх црквено-правних и ових радикално филозофских ставова, и наставио бих у духу општег, здраво-разумског и лаичког поимања Српске православне цркве тј. постојања континуиране нити српског православља, са одговарајућом духовном одговорношћу.

Моје питање упућено историчарима и даље стоји. Да ли постоје сведочења и документи активног противљења српских владика (на пример, Николаја, Јустина, Јосифа, виђенијих владика) стварању Краљевине СХС?

Моја нека размишљања на ову тему су амбивалентна, више су питања самом себи и другима.
Можда се може рећи да улога цркве и није да радикално намеће политичка решења, већ да саветује? Генерално се слажем, али ипак знам из искуства 90-тих до данас колико се СПЦ инволвирала у политичке одлуке, тј. колико је утицала на политички живот Срба. Знам и за примере око Другог светског рата, и за примере из 19. века, да не помињем време стварања српске средњевековне државе...па се онда са правом питам, а да ли је реаговала при конструкцији нечега што се пре није дешавало а то је наизглед својевољна државна унија са иновернима - СХС?

Рецимо, Драгослав Бокан често на свом фејсу пише о Митрополиту Михаилу Јовановићу као о не-идеолошком конзервативцу који је утицао на све Обреновиће, није ми баш најјасније како, али, ако сам добро протумачио, у правцу обуздавања њихових про-европских тенденција?

Знамо како је прошао Конкордат када се СПЦ успротивила 1937, иако је Стојадиновић водио ултра-рационалну политику, СПЦ је ту већ реаговала, јер се радило о директном атаку од стране Ватикана на цркву. Индикативно је да је Љотић био на страни цркве а против Стојдиновића, фашиста и католика. Питам се, да ли је 1918 постојала у цркви фигура - а ла Митрополит Михаило - која је видела да стварање СХС/Југославије, између осталог, неминовно води ка (неком) Конкордату...кад кажем неминовно, схватите то на овај начин: без државног уједињења са католицима не постоји теоретска шанса да неко српског конзервативног политичара убеђује да потписује Конкордат (дил са Ватиканом)...

Елем, из свега овог размишљања засад сам дошао до закључка да је можда СХС/Југославија била такав новитет да је просто изненадила нашу цркву...да можда нису знали како треба да се одреде према том феномену?

Или можда ипак постоје реакције, савети и ставови наших владика, али да нису записани, да су остали усмени, или да нису третирани од историчара? Можда и зато што СПЦ није била обједињена тад, што каже Amicus? Опет, на нивоу Митрополија, итд. би могли постојати неки трагови ставова, ако их је било?

Да jе ствар са СХС/Jугославиjом била толико fait accompli да jе су наше владике тек могле усмено и незванично да реагуjу...?
« Последња измена: Октобар 11, 2018, 02:09:34 поподне dko »

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #146 послато: Октобар 11, 2018, 02:11:24 поподне »
Ми 1918. нисмо били наивни, рат нам је показао да је Хрватима битнији опстанак у њиховом римокатоличком културолошком кругу, па макар и у инфериорном положају, него уједињење са Србима на језичкој и генетској основи. У том рату су се Срби и Хрвати нашли на супротној страни, хрватски војници су у аустроугарским униформама починили низ покоља над српским цивилима.
Ако је Југославија била неминовност, онда је барем у тој Југославији могло да се нешто уради на вријеме, а не да нас њен распад затекне неспремне. Могло је доћи до неке размјене територија уз дјелимичну размјену становништва. Свакако је римокатолике требало сепарирати у виду једне територијално компактне цјелине која би се граничила са Аустријом, Мађарском и Италијом, а која би се касније могла и отцијепити, а да за собом не повуче и велик број православних Срба.
Овако смо себи допустили да се српска национална свијест изгуби у западној Македонији, а да Хрвати врбују босанске муслимане за своју ствар. Ништа нисмо урадили у периоду кад смо колико-толико имали моћ одлучивања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #147 послато: Октобар 11, 2018, 11:07:22 поподне »
Елем, из свега овог размишљања засад сам дошао до закључка да је можда СХС/Југославија била такав новитет да је просто изненадила нашу цркву...да можда нису знали како треба да се одреде према том феномену?

Као што написах и раније, у то време нема јединствене наше цркве, већ постоје разне покрајинске. Од њих свака води своју бригу, и не размишља о Југославији, коју српска влада у децембру 1914. године званично одређује као свој ратни циљ, Нишком декларацијом.


Неко ко је можда физички најближи и највише у могућности да прати развој те идеје у то ратно време, јесте београдски архиепископ и митрополит српски Димитрије, који дели судбину народа, војске и државе, и који ће 1920. године бити изабран и за првог патријарха уједињене Српске православне цркве, иако је постојала нека идеја да то буде црногорски митрополит Митрофан Бан, али који је у то време већ био стар и болестан, и који се на крају повукао са тог места.

Покушао сам нешто више наћи о расположењу црквених архијереја у то време, али мрка капа, изгледа је свима њима то био велики посао који су им припремили српски краљ и влада, и за који је после рата и те како требало засукати рукаве да се уради. Практично, стварање нове државе, изазвало је стварање и уједињене Српске православне цркве. Пре 1918. године, у круговима цркве, планова у том правцу није било.

Ипак, нађох један занимљив податак, а тиче се цене канонског отпуста Босне и Херцеговине и Македоније из јурисдикције Цариградске патријарчије:



Извор: Новаковић Д. (2011). Уједињење Српске православне цркве и успостављање патријаршије 1920. године, Братство, 15

Дакле, издвајање Босне и Херцеговине и Македоније из Цариградске јурисдикције, плаћено је са милион и по златника.



Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #148 послато: Октобар 11, 2018, 11:23:41 поподне »
Ау, испаде СПЦ има да захвали стварању Југославије на свом постанку/уједињењу, а не ја де се питам да ли се и зашто није успротивила идеји Југославије :)

Шалу на страну, мислим да, преформулисано, питање и даље стоји: уједињење покрајинских цркава у СПЦ је могло да се одигра и у некој уједнињеној (великој) Србији, а запитаност око уједињења у државу са иновернима је морала да постоји...само, можда не као неки артикулисани глас...

Биће да су били збрзани Југославијом и као идејом и оперативно. Јер, ако сам добро разумео Амикуса, чак опција уједњења помесних цркава се није ни помињала пре 1914-те...а камоли Југославија, а камоли да су владике у рату могле да формулишу становиште, да или не и шта би они желели...а да су оперативно били преоптерећени организовањем уједињене СПЦ...
« Последња измена: Октобар 11, 2018, 11:31:17 поподне dko »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #149 послато: Октобар 11, 2018, 11:43:18 поподне »
Ау, испаде СПЦ има да захвали стварању Југославије на свом постанку/уједињењу, а не ја де се питам да ли се и зашто није успротивила идеји Југославије :)

Шалу на страну, мислим да, преформулисано, питање и даље стоји: уједињење покрајинских цркава у СПЦ је могло да се одигра и у некој уједнињеној (великој) Србији, а запитаност око уједињења у државу са иновернима је морала да постоји...само, можда не као неки артикулисани глас...

Наравно, и да није дошло до стварања Краљевине СХС, а у случају проширења Краљевине Србије, дошло би и до неке прекомпозиције на црквеном плану.

Питање је у сваком случају занимљиво, али мислим да прве реакције на могућу погубност југословенског уједињења из перспективе цркве, нећемо наћи пре 1. децембра 1918. године, а можда ни пре Конкордатске кризе. Једноставно, Српска православна црква у том периоду подржава званичну политику Краљевине, и њени интереси у том смислу не разликују се од опште српских. До разлаза долази у време преговора о конкордату са Ватиканом, где се јавила претња да Римокатоличка црква добије већа овлашћења од Православне цркве у Југославији. Али то је већ и тако туробно време, кад је у сваком случају касно размишљати да ли је Југославију требало стварати или не.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #150 послато: Октобар 12, 2018, 12:04:33 пре подне »
Надам се да нећемо отићи предалеко од теме, али ево шта Екмечић каже о улози Православне цркве у стварању Југославије.


Извор: Екмечић, М. (1973). Ратни циљеви Србије 1914. Београд : Српска књижевна задруга

Дакле, Православна црква у Србији 1914. године подржава планове за уједињење, док у исто време Православна црква у Аустро-Угарској, макар формално, подржава аустроугарску политику.



Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #151 послато: Октобар 12, 2018, 12:35:24 пре подне »
Хвала на овом Амикусе, а eво релевантног податка са теме Сукоб Московске и Васељенске патријаршије: СПЦ није прихватила грегоријански календар у оквиру СХС-а иако је било предвиђено, каже НиколаВук...сад се сећам да сам био чуо за ово...ово 'предвиђено' наравно значи да је предвиђено од Александра и унитаристичке концепције...још кад бисмо знали годину...ако је било пре Конкордата, онда ово сматрам ран(иј)ом критиком Југославије од стране СПЦ.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #152 послато: Октобар 12, 2018, 12:49:14 пре подне »
Хвала на овом Амикусе, а eво релевантног податка са теме Сукоб Московске и Васељенске патријаршије: СПЦ није прихватила грегоријански календар у оквиру СХС-а иако је било предвиђено, каже НиколаВук...сад се сећам да сам био чуо за ово...ово 'предвиђено' наравно значи да је предвиђено од Александра и унитаристичке концепције...још кад бисмо знали годину...ако је било пре Конкордата, онда ово сматрам ран(иј)ом критиком Југославије од стране СПЦ.

Опет понављам своју поруку са теме о сукобу Васељенске и Московске патријаршије, да није у питању грегоријански већ новојулијански или Миланковићев календар, који није исто што и грегоријански.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #153 послато: Децембар 01, 2018, 10:48:18 поподне »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #154 послато: Децембар 02, 2018, 12:24:36 пре подне »
Вечерас је на РТС 1 емитована одлична емисија о уједињењу 1918-те, руковођена сјајним Микијем Крстовићем.

Ко није гледао, нека обавезно погледа неку репризу, или на мрежи. Обухваћено је све везано за настанак Краљевине СХС. Бурни новембарски и децембарски дани пре једног столећа.

О тим данима у емисији говоре србски историчари Љубодраг Димић, Александар Животић, црногорски академик Зоран Лакић, Жарко Лековић, Драга Мастиловић, Горан Латиновић, затим хрватски историчари Mate Meštrović, Tonći Šitin, Tvrtko Jakovina, Aleksandar Jakir, словеначки историчари Božo Repe и Bojan Balkovec, и други.

Најефектнији део је завршница, где хрватски и словеначки историчари признају да је уједињење са Краљевином Србијом у том тренутку за њих било спасоносно решење, иначе их данас не би било.
« Последња измена: Децембар 02, 2018, 12:29:38 пре подне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #155 послато: Децембар 02, 2018, 12:05:24 поподне »
Вечерас је на РТС 1 емитована одлична емисија о уједињењу 1918-те, руковођена сјајним Микијем Крстовићем.

Ко није гледао, нека обавезно погледа неку репризу, или на мрежи. Обухваћено је све везано за настанак Краљевине СХС. Бурни новембарски и децембарски дани пре једног столећа.

О тим данима у емисији говоре србски историчари Љубодраг Димић, Александар Животић, црногорски академик Зоран Лакић, Жарко Лековић, Драга Мастиловић, Горан Латиновић, затим хрватски историчари Mate Meštrović, Tonći Šitin, Tvrtko Jakovina, Aleksandar Jakir, словеначки историчари Božo Repe и Bojan Balkovec, и други.

Најефектнији део је завршница, где хрватски и словеначки историчари признају да је уједињење са Краљевином Србијом у том тренутку за њих било спасоносно решење, иначе их данас не би било.

<a href="https://www.youtube.com/v/y5dADSXHK0M&amp;feature=share" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/y5dADSXHK0M&amp;feature=share</a>
« Последња измена: Децембар 02, 2018, 12:12:50 поподне marigold »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #156 послато: Децембар 02, 2018, 07:16:07 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/y5dADSXHK0M" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/y5dADSXHK0M</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #157 послато: Децембар 02, 2018, 07:18:17 поподне »
Неке занимљиве појединости поменуте у синоћњој емисији:

Шта се дешавало у Сплиту пре једног столећа:

https://rs.sputniknews.com/regioni/201811301118026530-split-srbija-1918/

https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/2881525-braco-nasa-najmilija-kako-je-20000-splicana-i-navijaca-hajduka-docekalo-1918-srpsku-vojsku-na-rivi-foto

https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/3008912-hrabra-srpska-vojska-je-pre-100-godina-usla-u-split-na-danasnji-dan-su-je-splicani-docekali-ovacijama-i-sa-zagrljajima-foto

Мајор Стојан Трнокоповић, који је предводио србске „беле соколове“ (тако су их прозвали Сплићани) тих дана:

https://www.poreklo.rs/2017/06/05/stojan-trnokopovic/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #158 послато: Децембар 02, 2018, 07:29:26 поподне »
A и у Словенији је било густо.

Италијани су пожурили да запоседну оно што им је обећано тајним Лондонским споразумом из 1915-те од стране сила Антанте, за улазак у рат против сила Осовине, па и мало више. Била је угрожена и Љубљана.

Са друге стране, Марибор, као већински немачко насеље, већ је био виђен као део новостворене Аустријске републике (Немачка Аустрија). Да Марибор са околином остане словеначки потрудио се Словенац за кога по имену и презимену не бисмо рекли да је то био, - Рудолф Мајстер.

Пред сам крај рата налазио се са чином мајора у аустроугарској касарни у Мариборском Мељу, где образује јединицу састављену искључиво од словеначких војника у аустроугарској служби и србских ратних заробљеника који су се обрели у Марибору након што су се ослободили заробљеништва у Аустрији. 1. новембра 1918. године успоставља власт у Марибору уз изјаву: "Марибор проглашавам за југословенски посед и у име своје владе преузимам војну управу над њим и целом Доњом Штајерском". Тада још није постојала ни Краљевина СХС, а камо ли Југославија, али је јасно шта је Мајстер хтео рећи овом изјавом и који му је био циљ. Ратном акцијом са својом јединицом, успева да одржи северну границу Словеније и сачека долазак србске војске. На тај начин, Марибор је остао Словенији, и поред чињенице да је, према аустроугарском попису из 1910. године, утврђено да у Марибору (Marburg am Drau) живи 81% Немаца и тек 19% Словенаца. Ово је и озваничено Сенжерменским споразумом септембра 1919. године. Мариборски Немци су се касније већином иселили у Аустрију.

У Краљевини СХС Рудолф је добио чин генерала. Осим војног позива, бавио се сликарством и поезијом, под псеудонимом Вук Славич.


Рудолф Мајстер
(са: kamra.si)

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%84_%D0%9C%D0%B0%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D1%83_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83


Рудолф је имао двојицу синова – Борута и Хрвоја. Обојица су били резервни официри Југословенске краљевске војске. Занимљив је био животни пут Хрвоја Мајстера. Током Другог светског рата боравио је у Италији где је деловао као обавештајац за ЈВуО (командант му је био Јевђевић), а у раздобљу 1945-49. налазио се у Салцбургу у Аустрији, у Америчко-четничком обавештајном центру, стекавши чин пуковника. Касније је живео у Француској.

(О синовима Рудолфа Мајстера из текста „Sinova generala Maistra – Hrvoj in Borut v primežu tujih obveščevalnih služb in slovenske udbe“, Marijan F. Kranjc)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #159 послато: Децембар 02, 2018, 07:39:56 поподне »
Италијани су пожурили да запоседну оно што им је обећано тајним Лондонским споразумом из 1915-те од стране сила Антанте, за улазак у рат против сила Осовине, па и мало више. Била је угрожена и Љубљана.

Хтедох рећи - Централних сила.
"Наша мука ваља за причешћа"