Морам признати да нисам улазио дубље у ову тему AI или вјештачке интелигенције, али сам ових дана испробао неколико тих сервиса, не само везано за генерисање слика, већ и за генерисање текста и уопште комуникације са вјештачком интелигенцијом. Не бих да звучим као неки старомодни затуцани човјек, али мени то све изгледа дубоко узнемирујуће, да не кажем демонски. Кад сам видио неке од тих генерисаних фотографија са деформисаним лицима, сјетио сам се цитата о.Серафима Роуза којег је он написао још 1970-тих, а коментаришући умјетност неких сликара и вајара са запада (Ђакометија, Дибифеа, Бекона, Холуба, Куеваса) гдје каже: "Човек у овој уметности више није чак ни сопствена карикатура; више се не приказује у мукама, на духовној самрти, опустошен ужасним нихилизмом нашег века који не напада само тело и душу већ саму срж, саму природу човека. Не све је готово; криза је прошла; човек је мртав. Нова уметност слави рођење нове врсте, створења из дубина, подчовека."
Радо користим "општење" да не кажем комуникацију са ВИ. Заиста је то чудан осећај, да општите са неким ко зна све шта га питате. Истина, често одговара површно, у форми сажетка, често је то и "сажетак сажетка" али да зна "свашта нешто"- зна ... Не уме још увек да решава математичке задатке, и често греши у техничким прорачунима, а интересантно је да налази праве формуле, али не рачуна тачно. Али, изгледа да се и ту очекује напредак, ускоро. И ето ти нама комунизма...
Међутим, иако никад нисам био љубитељ жанра научне фантастике, кад помислим на ВИ, често се сетим чувене научне-фанатастичне приче Исака Асимова "Последње питање" (1956 г), коју сам, некад давно, давно, био прочитао на претпоследњим страницама једног броја "Политикиног забавника":
Прича почиње 2061 г. и заснована је око понављајућег питања које је једном, у некој од "бесаних ноћи"
, уз опкладу од 5 долара, неки полупијани инжењер, био задао рачунару тј. ВИ - из зајебанције; питање је гласило: "да ли је могуће обрнути процес ентропије?", односно, да ли се може спречити неизбежан крај универзума због хлађења. Ово питање рачунар, с времена на време, поставља сам себи, кроз низ све напреднијих верзија рачунара током милиона година, почевши од времена стварања ВИ, од па до тренутка када је универзум на ивици колапса услед закона ентропије. Приповедање обухвата много епоха, и упркос растућој софистицираности рачунара и ВИ, одговор на ово питање кроз време остаје доследан: "Недовољно је података за смислен одговор."
У далекој будућности, људи више не постоје као врста, човечанство је спајено са машинама и ВИ, кроз колективну свест, и на крају, чак и ово колективно биће (свест) није у стању да одговори на ово питање и спречи предстојећи крај универзума због топлотне смрти односно хлађења.
У међувремену, ВИ је већ давно дао одговоре на сва питања, али преостало је још то једно, последње питање, које ВИ још није могао да реши.
У последњој сцени приче, ВИ коначно даје одговор на ово "последње питање".
У тренутку (трансценденталне?!) спознаје, ВИ, односно, једини преостали космички ентитет, пали лампицу, и извршава наређење за обртање ентропије, са одговором: "Нека буде светлост"... "И би светлост!"
Сад, да ли ово изгледа демонски, или божански - питање је. И за ВИ, разуме се.
