Аутор Тема: Матаруге у касном средњем веку  (Прочитано 8566 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #20 послато: Септембар 04, 2016, 03:46:35 поподне »
Парежани се, према неким подацима, могу повезати са Шаренцима R1a Z280, али судећи по резултатима Братића, рекло би се да су ипак староседелачки слој.

Управо би E1b могла бити основна хаплогрупа Матаруга. Уколико то није случај, онда J2b М205 због Крича (мање вероватно). Матаруга би требало бити више по самој Херцеговини, док су Кричи више у Потарју и Полимљу. Данас нам и генетика открива да је J2b1 заступљена у Полимљу, док је веома слаба (за сада) на простору Херцеговине, где проценат Е1б није занемарљив.

Интересантно да Братић слави Томиндан. Сећам се једног текста (мислим да постоји и на форуму, али не могу да га пронађем), где су аутори пронашли, или су бар покушали да пронађу, везу између староседелаца Балкана и култа Св. Томе.

Помињу се у том тексту и Парежани, затим староседеоци у Дробњаку, итд, итд.

Подсетићу да и нека "кричка" братства са територије Дробњака славе управо Томиндан, па утолико ова веза делује још занимљивије.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #21 послато: Септембар 04, 2016, 04:40:26 поподне »
Успео сам да пронађем само одломак оног текста о "Томинштацима":

"Црква Св. Томе у Лимљанима, у Црмници, припада братству Клисић, према усменој традицији, староседелачком становнишву у племену.

Према усменој традицији у Бањанима, саборна црква Св. Томе припадала је староседеоцима Парежанима, који су имали за славу Св. Тому.

У Бјелопавлићима, братство Симоновића, за које се тврди да су од староседелаца Лужана, славе Св. Симона, док им је преслава Томиндан. "

Познато је да и многи "Кричи" славе св. Тому.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #22 послато: Мај 03, 2017, 04:54:15 поподне »
Шта мислите, с обзиром на потенциiно секељо-ердељско порекло пивско-бањанске N-P189.2, да Матаруг(а) Мађаре означава > Magyarok (мадiарок)?
« Последња измена: Мај 03, 2017, 04:57:51 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже SanjaG

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #23 послато: Новембар 14, 2022, 06:50:43 поподне »
Да ли је неко поставио податке из пописа Херцеговине 1477? Има тамо Матаруге нахија. Има и Кричка.

Ван мреже SanjaG

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #24 послато: Новембар 14, 2022, 06:53:38 поподне »
NAHUJA MATARUGA

DZEMAT DOBRAJA, SINA BUKARE
Dobri sin Bukare
Radovan sin Bajisala,
Radohna sin
Dobrosuv sin Borka,
¡vanis sin Tase,
Berisava,
Vukasin sin Borica,
Stepan sin Dobrog,
Radilja sin Brdogore,
Vukie sin Borka,
Radon in sin Ivana,
Brajo sin Briogore,
Radosav sin
Radonja sin Flapca,
Ostoja sin
Radovana,
Durica sin Radonje,
- Dobrosava
Branisav sin
Dobrilo sin Radovca,
Bogdan sin
Radovana
Vide sin Grbada,
Dobrosava,
Mihad sin Ugljese,
Duvne sin Grbaca,
Radasin sin
Goro sin Heraka.
Dimitri sin Durice,
Dobrosava,
Durko sin Tase,
Vukas sin Bojaka,
Vuceta sin Miroja,
Vukmir sin Vukasa,
Radasin sin Gojaka,
Oliver sin Nenade,
Radosav sin Radica,
Radosav an Ishva
Srbin sin Dabrng,
Durica sin Radana.
Berisav sin Islava,
Viden sin Radoje,
Radonja sin
Radosav sin
Viadko sin Grubaca,
Berisava,
Radohne,
Selak sin Stanaja,
Stepan sin Budisava,
Dobradin sin
Nenko sin Bojisala,
- Vuksa sin Radoca,
Tomasa,
Radun sin Bojisala,
Radivae sin Berisala,
Radasin sin Tomasa,
tomova 47 s7 vodom d›emata.
Vukan sin
Dobrosava,
neodenjeni
Pavko sin Radosava,
Radio sin Vukasa,
Radic sin Tucapa,
damova 4
Spomenuth,
Vucerin sin Nikole,
Herak sin Nikole,
Pribijo sin Bratula,
Branko sin Vrtala,?
DZEMAT ILJASA, SINA BRATOJA
Brats sin Obrada,
Obrad sin Radina,
Obriv sin Radina,
Dobrosav sin Bace.
Stepan sin Braje,
Radosav sin
Dimitrija,
Radonja sin Mihoja,
Radivu sin Mihaja,
Vileta sin Radea,…