Македонско питање

[Jacim]

Не верујем да су сеобе Срба на север биле толиког обима да би они оставили неки траг у језику. Ипак су они били мањина у мору руса.А и насељени су у област близу данашњег Харкова, што је опет далеко далеко на исток од Буковине.
А што се тиче дотичне хероине, она мени не делује баш баш под винклу...

Хвала, тај наставак -о у украјинском језику, између осталог, чини да звучи слично српском. Генерално, колико видим, у Украјини има много разних дијалеката плус руски језик. Дијалекат Буковине се разликује од стандардног украјинског (који је углавном из Полтаве) и ближи је српском од стандардног украјинског.
Што се тиче сеобе Срба у Украјину, мислим да је већина њих насељена у средњу и јужну Украјину, највише област Кировограда, Николајева, Одесе. Њих није било тако много, али је у то вријеме и та земља била пуста, па вјерујем да су они одиграли неку улогу у етногенези Украјинаца.
А око дотичне хероине, то сам дао да чујете језик, и да вас мало развеселим (или, прије ће бити, растужим). То је тренутно њихова хероина и најпопуларнији политичар. У њиховом политичком дискурсу је толико пасионарности, ината, ирационалности, толико нетипичних за Русе, а типичних за јужне Словене. Наравно, ово постоји углавном у западним дјеловима земље и прелива се на центар. У јужним и источним дјеловима земље је менталитет другачији.

[Бакс]

Ово је својевремено било моје запажање голим оком. Добро познајем Русе, а сматрао сам да су Украјинци скоро исти као Руси. Но, то важи само за југоисточни дио Украјине, док је запад - југозапад најсличнији Југословенима. Дијалекти им вуку на српско-хрватски, имају много српских имена (нпр. Мирослав), а имају и сличан менталитет. При томе бих рекао да су нам по свему најсличнији управо ови Украјинци из области Буковине.

Наравно, са таквим менталитетом се не може на дужи рок одржати велика држава и зато је Украјина осуђена. Просто је превелика за тај балканско-украјински менталитет који исказује скоро половина њеног становништва.

Још чекам да ми неко објасни зашто су ти људи са југозапада Украјине (и посебно Буковине) тако слични Југословенима. Можда се ради о сеобама Срба из 17. вијека? Ја ипак некако имам осјећај да су се људи отуд не тако давно, кроз румунске земље, спустили до наших крајева.

Ево, на примјер, послушајте украјинску хероину, политичарку, њихов језик и начин комуникације:
http://liva.com.ua/savchenko-ukraine.html

Срби су се углавном насељавали баш тамо где се сад води рат и где је чисто Руско говорно подручје: Славјаносербск, Луганск и остатак источне Украјине (данашње Источне Украјине), као и у Одесу, где су одлазили мало богатији Срби (и Одеса је руско језичко подручје).

А што се тиче Савченкове, пре бих рекао да је реч о фашистичком ратном злочинцу који је за посматрање. То је чисто моје запажање.

[Синиша Јерковић]

Срби су се углавном насељавали баш тамо где се сад води рат и где је чисто Руско говорно подручје: Славјаносербск, Луганск и остатак источне Украјине (данашње Источне Украјине), као и у Одесу, где су одлазили мало богатији Срби (и Одеса је руско језичко подручје).

Постоји још једна сеоба Срба и то Требјешана почетком 19. вијека на просторе западне Украјине. Ова сеоба се не помиње тако често.

http://www.eparhija.me/mar-2014-promocija-i-izlozba-o-iseljavanju-trebjesana

[Jacim]

Срби су се углавном насељавали баш тамо где се сад води рат и где је чисто Руско говорно подручје: Славјаносербск, Луганск и остатак источне Украјине (данашње Источне Украјине), као и у Одесу, где су одлазили мало богатији Срби (и Одеса је руско језичко подручје).

У Украјини се говори руски у свим великим градовима уз изузетак Љвова. У свим селима се говоре дијалекти украјинског. У Луганску и Доњецку је најмање украјинског, јер је тамо најмање села. Тамо је свега око 1-2 % сеоског становништва и то становништво говори (некакав) украјински. У граду Одеси се говори скоро искључиво руски, у околним селима украјински, док је у малим градовима шарено.
Ја бих остао на томе да је већина Срба населила области централне и јужне Украјине. Ту се данас мијешају руски и украјински (по основу град - село). То је повезано са освајањима ЕКВ. Одеса тек у том моменту добија статус порто франко и прераста у град. Доњецк, Луганск доживљавају индустријализацију и насељавање са свих страна тек у 19. вијеку. Истина је, један број Срба је у те области стигао још у 17. - 18. вијеку.
За ову сеобу из 19. вијека у западну Украјину нисам знао.

[Синиша Јерковић]

Само да се осврнем на ово истраживање које обухвата украјински део Буковине. Прочитао сам мање више цео документ, и у самом закључку пише да се становништво Черновицке области разликује од остатка украјинске популације по већем проценту И2 хаплогрупе у односу на Р1а. У документу се ставља тежиште на тренутној језичкој припадности становништва и стављање те припадности у корелацију са генетиком. По мишљењу аутора, разлог за повишен проценат хаплогрупе И2 међу становништвом Черновицке области је асимилација Румуна и Молдаваца у украјински етнички корпус. Довођење у везу ових популација Украјине са становништвом северне Хрватске и Словеније се види само на мапи, која узгред речено и није део поменуте студије. Закључујем зато да аутори овог документа сматрају И2 за хаплогрупу која одређује несловенске популације.
Што се тиче процента тј. односа И2 и Р1а код јужних Словена, и код осталих Словена, мене копка неколико ствари. Ако је И2 учествовала у етногенези Словена, а генетика каже да јесте, како се десило да се само код јужних Словена десио такав однос у корист носилаца И2. То значи да су и након стварања Словена као етноса, припадници хаплогрупе И2 остали релативно компактни на некој одређеној територији коју су од раније насељавали, одакле су кренули у миграције чинећи јасно одређену струју у тој миграцији. Питање је где је онда била та територија са које су они кренули у сеобу на Балкан? Да ли су онда преци Јужних Словена већ били на неки начин издиференцирани у односу на остале Словене у тој прапостојбини?
Не знам колико се ко на форуму разуме у дијалекте и словенске језике, али на пример, језик запада Украјине је далеко ближи нашем језику и по интонацији, и по лексици, од на пример руског језика. Исто важи и за словачки, а нарочито русински са Карпата.Ово за језик може бити последица просте географске близине. Запазио сам такође, да је музика из Молдавије или западне Украјинје веома слична нашој, при томе не мислим на неке турске или влашке препознатљиве утицаје.

Ово истраживање је новије, нисам га раније видио. Што се тиче закључака о несловенском карактеру I2a мислим да се ради о веома честом случају код Руса, па и Украјинаца да само хаплогрупу R1a сматрају словенском. I2a код Румуна и Молдаваца јесте присутна у значајном проценту, али не више него што је то случај код словенских популација. Аутори су се концентрисали само на области Украјине које граниче са Румунијом, а потпуно су превидјели висок проценат И2а у јужној Белорусији и Полесју, па и у централној Украјини, који су стотинама километара далеко од Румуније. Осим тога, област Черњовицка гдје су пронашли висок проценат И2а је једна од најтипичнијих словенских области, у којој ника днису живјели ни Румуни ни Молдавци. Сви најстарији археолошки налази словенске прашко корчаковске културе се налазе управо у тој области.

Сем тога, и Румунија и Молдавија су у раном средњем вијеку чисте словенске области, што показује и данашњи (чак и послије реформи) румункси језик који је пун словенских ријечи, да не говоримо о топонимима. Управо су са подручја Румуније Словени и насељавали области источног и централног Балкана.

Штета што у раду аутори нису дали процентуални удио појединих хаплогрупа, већ само графичке погаче.

У сваком случају рад је вриједан јер доноси податке нових испитивања.

[Jacim]

Постоји још једна сеоба Срба и то Требјешана почетком 19. вијека на просторе западне Украјине. Ова сеоба се не помиње тако често.

http://www.eparhija.me/mar-2014-promocija-i-izlozba-o-iseljavanju-trebjesana

Сад прочитах линковани текст, па мала исправка: нисам видио да се говори о западној Украјини. Говори се о равницама сјеверно од Одесе, то је Одеска област - југ-центар Украјине.
Запад Украјине се дијели на дио који је у 19. вијеку био под Хабзбурзима (Галиција и Буковина) и Волињ (он је у 19. вијеку био у Руској империји, а између два свјетска рата у Пољској, заједно са Галицијом).
Чини се да је током читавог 19. вијека ова Галиција била аграрна, сиромашна и пренасељена, па су организоване сеобе одатле на наше просторе. Отуд имамо Русине у Војводини и Украјинце у Славонији и сјеверној Босни.

[Jacim]

Слажем се са Синишим закључцима, само ради прецизности: украјинска Буковина је Черновицкаја област, по главном граду Черновци. Тамо данас живи око 20-25% етничких Румуна. И кроз историју су се тамо мијешали Румуни и Словени. Ја опет кажем да ми тамошње становништво по много чему личи на Југословене.
А за закључке о несловнеском карактеру И2а се слажем, тамо аутори понекад полазе од тога да је Р1а словенски, а кад у Буковини нађу висок проценат И2а, лаконски га прикаче румунском елементу. Но, то никако не објашњава висок проценат И2а у другим областима Украјине, јужној Бјелорусији и слично. При чему и сами Руси некако сматрају да је баш у тим областима најчистије словенско становништво. Што се мене тиче остаје да закључим да И2а треба везивати за Словене у једнакој мјери као и Р1а. Мислим да је и онај Кљосов то говорио.
 

[Синиша Јерковић]

Захваљујем Акси, Александру I и Blackadder-у на подацима о I2a1 DS. Посебно ми је занимљиво ово што је господин Јерковић писао о етничкој групи Хода у западној Чешкој, односно Набских Срба како они сами себе називају. Они стварно јесу добар кандидат за проверу Порфирогенитове приче о досељењу Срба на Балкан, и ја сам наклоњенији мишљењу да цар-писац није то причао напамет, већ да је имао информације из прве руке о томе од људи "на терену", који су били у додиру са Србима и знали за ово предање које је у то време (прва половина 10. века) још увек било свеже у традицији балканских Срба. Требало би направити неко упоредно истраживање наших I2a1 DS хаплотипова у односу на Набске Србе.

Генетска веза Набских Срба Хода и наших Срба већ постоји, то је хаплогрупа I2a Динарик Југ, а поготово СНП-ом дефинисана грана Z16983. Тестирана породица Блахник, која је аутентично Ходска и која је прилично интензивно истестирана анајближа је управо нашим И2а Динарик Југ хаплотиповима. Поред Блахника, ту је читава група осталих чешких хаплотипова из те области, као и сусједних њемачких хаплотипова, који су блиски нашим. Ту се Порфирогенит, Живковић, Јанковић и генетика потпуно подударају. Такође у једином досад објављеном раду за Чешку, И2а Динарик показује повећан проценат управо у ходском региону.Веза наших И2а Динарик Југ хаплотипова и чешко-њемачких је евидентна и непорецива и једино објашњење , с обзиром на младост хаплогрупе, јесте да су је на Балкан могли донијети само Срби. Ја другог кандидата у овом тренутку не видим. При томе не тврдим да је то једина група коју су Срби могли донијети, већ само она за коју постоји јасно успостављена генетска веза.

Пошто видим да се често спомињу Лужички Срби, морам поновити, иако сам о томе писао безброј пута. Данашњи Лужички Срби нису оригинални Срби Полабља. Прави Срби Полабља су живјели знатно западније од данашњих Лужичких Срба. Лужички Срби су име добили ушавши у српски племенски савез, вјероватно још за вријеме Дервана у 7. вијеку. Племена Лужичана и Милчана припадала су торновској археолошкој култури, а прави Срби који су живјели у граничном појасу данашње Чешке и Њемачке и коју су према Нијемцима формирали тзв. Limes Sorabicus припадали су рјусенској археолошкој култури коју су донијели из Подунавља. Све је ово веома потанко објашњено у радовима њемачких и руских археолога новије генерације: Седова, Алексејева.

Лужички Срби би генетски могли бити ближи оригиналним Хрватима него Србима, са обзиром да су живјели у непосредном сусједству хрватских племена у сјевероисточној Чешкој.

[Bane]

Ја се не слажем са овим, хоћу само да илуструјем да консензуса међу историчарима у принципу и нема: ЛИНК

[Синиша Јерковић]

Ја се не слажем са овим, хоћу само да илуструјем да консензуса међу историчарима у принципу и нема: ЛИНК

Бане, мислим да би било коректно, ако већ очекујеш да ти буде одговорено на  коментар (не видим иначе разлог зашто би га писао и постављао) да наведеш са чим се не слажеш, у односу на чији пост и пожељно би било да даш и неки свој аргумент. Исјечак од пар секунди из приче Тибора Живковића може да се схвати на разне начине. Ја лично нисам видовит да бих знао шта си хтио да кажеш.

[Bane]

Бане, мислим да би било коректно, ако већ очекујеш да ти буде одговорено на  коментар (не видим иначе разлог зашто би га писао и постављао) да наведеш са чим се не слажеш, у односу на чији пост и пожељно би било да даш и неки свој аргумент. Исјечак од пар секунди из приче Тибора Живковића може да се схвати на разне начине. Ја лично нисам видовит да бих знао шта си хтио да кажеш.

Био сам нејасан. Мој коментар се није односио на твој пост, већ само на оно што је речено у клипу који сам постовао.

[Bane]

Био сам нејасан. Мој коментар се није односио на твој пост, већ само на оно што је речено у клипу који сам постовао.

Везано је највише за претходну дискусију са НиколаВук-ом.

[Синиша Јерковић]

Био сам нејасан. Мој коментар се није односио на твој пост, већ само на оно што је речено у клипу који сам постовао.

Мислим да би свеједно требало расправу о питањима из посљедњих неколико постова премјестити на друге теме или отворити нову.

Ову тему Светски ДНК дан оставио бих откључаном јер се можда појаве тестирани са неким новим подацима о презименима.

[Синиша Јерковић]

Везано је највише за претходну дискусију са НиколаВук-ом.

Ок, јасно.

[НиколаВук]

Везано је највише за претходну дискусију са НиколаВук-ом.

Ни мени ниси баш јасан, на шта си конкретно мислио?

[НиколаВук]

Генетска веза Набских Срба Хода и наших Срба већ постоји, то је хаплогрупа I2a Динарик Југ, а поготово СНП-ом дефинисана грана Z16983. Тестирана породица Блахник, која је аутентично Ходска и која је прилично интензивно истестирана анајближа је управо нашим И2а Динарик Југ хаплотиповима. Поред Блахника, ту је читава група осталих чешких хаплотипова из те области, као и сусједних њемачких хаплотипова, који су блиски нашим. Ту се Порфирогенит, Живковић, Јанковић и генетика потпуно подударају. Такође у једином досад објављеном раду за Чешку, И2а Динарик показује повећан проценат управо у ходском региону.Веза наших И2а Динарик Југ хаплотипова и чешко-њемачких је евидентна и непорецива и једино објашњење , с обзиром на младост хаплогрупе, јесте да су је на Балкан могли донијети само Срби. Ја другог кандидата у овом тренутку не видим. При томе не тврдим да је то једина група коју су Срби могли донијети, већ само она за коју постоји јасно успостављена генетска веза.

Пошто видим да се често спомињу Лужички Срби, морам поновити, иако сам о томе писао безброј пута. Данашњи Лужички Срби нису оригинални Срби Полабља. Прави Срби Полабља су живјели знатно западније од данашњих Лужичких Срба. Лужички Срби су име добили ушавши у српски племенски савез, вјероватно још за вријеме Дервана у 7. вијеку. Племена Лужичана и Милчана припадала су торновској археолошкој култури, а прави Срби који су живјели у граничном појасу данашње Чешке и Њемачке и коју су према Нијемцима формирали тзв. Limes Sorabicus припадали су рјусенској археолошкој култури коју су донијели из Подунавља. Све је ово веома потанко објашњено у радовима њемачких и руских археолога новије генерације: Седова, Алексејева.

Лужички Срби би генетски могли бити ближи оригиналним Хрватима него Србима, са обзиром да су живјели у непосредном сусједству хрватских племена у сјевероисточној Чешкој.

Хвала пуно на информацијама, сада ми цела та прича доста јасније изгледа.

[vojislav.ananic]

Синиша, у овом тексту о Лужичким Србима који се први пут помињу 632. године, који су у време многобоштва имали исте богове као и ми, који су живели и умирали за свето Српство које мора живети, од којих је поникао и један Павле Јуришић Штурм и умро као генерал у српској војсци, желео сам само да истакнем да су нас они онако мали подржали кад многи други нису код отимања КиМ, да су се оградили од отварања немачке амбасаде у Приштини, да су поставили питање како ће Срби живети окружени Албанцима на простору тог "независног Косова" (као и Лужичких Срба у Немачкој)...
Не оспоравам твоје тврдње, јер и овде пише да је у 7. веку њихов жупан Дерван пришао Самовој држави, а да је у 8. и 9. веку дошло до спајања неких племена ради одбране. Циљ ми је био и да се већ једном опаметимо, сјединимо а не вечито да нас деле на ко зна које све Србе, да нам се не понове грешке које смо чинили.
Изнета је и кратка историја Лужичких Срба (само је требало то и прочитати, јер сам текст морао изделити у седам делова). Ни после 1. св. рата нису добили статус нациионалне мањине у тој цивилизованој Немачкој, под Хитлером су масовно прогањани. Колико та асимилација већ траје, а они опстајавају и даље?
Не спорим твоје знање из обкласти генетике (на крају, ти си ми и очитао резултате са мог ДНК теста, јер се у то не разумем).
Дозволи ми да на крају поменем и стално ниподаштавање Ј. Деретића и његовог гледања на нашу стару историју. Исто као и код М. Милојевића. А шта ако једног дана права истина ипак угледа светлост дана. Где ће нам тада бити многи историчари који су заступали нову школу? Што се већ једном не иницира са мало виших инстанци да се то питање скине са дневног реда, да се Србима пружи права истина о њиховом пореклу, да учимо из наших извора за уџбенике историје, а не оних које су нам други сервирали. Погледај и ауторе тих историја Срба. Већином су то странци. Зар је они боље знају од нас? Или, немамо куражи да се са тим суочимо?
Поздрав,
Војислав

[Синиша Јерковић]

Синиша, у овом тексту о Лужичким Србима који се први пут помињу 632. године, који су у време многобоштва имали исте богове као и ми, који су живели и умирали за свето Српство које мора живети, од којих је поникао и један Павле Јуришић Штурм и умро као генерал у српској војсци, желео сам само да истакнем да су нас они онако мали подржали кад многи други нису код отимања КиМ, да су се оградили од отварања немачке амбасаде у Приштини, да су поставили питање како ће Срби живети окружени Албанцима на простору тог "независног Косова" (као и Лужичких Срба у Немачкој)...
Не оспоравам твоје тврдње, јер и овде пише да је у 7. веку њихов жупан Дерван пришао Самовој држави, а да је у 8. и 9. веку дошло до спајања неких племена ради одбране. Циљ ми је био и да се већ једном опаметимо, сјединимо а не вечито да нас деле на ко зна које све Србе, да нам се не понове грешке које смо чинили.
Изнета је и кратка историја Лужичких Срба (само је требало то и прочитати, јер сам текст морао изделити у седам делова). Ни после 1. св. рата нису добили статус нациионалне мањине у тој цивилизованој Немачкој, под Хитлером су масовно прогањани. Колико та асимилација већ траје, а они опстајавају и даље?
Не спорим твоје знање из обкласти генетике (на крају, ти си ми и очитао резултате са мог ДНК теста, јер се у то не разумем).
Дозволи ми да на крају поменем и стално ниподаштавање Ј. Деретића и његовог гледања на нашу стару историју. Исто као и код М. Милојевића. А шта ако једног дана права истина ипак угледа светлост дана. Где ће нам тада бити многи историчари који су заступали нову школу? Што се већ једном не иницира са мало виших инстанци да се то питање скине са дневног реда, да се Србима пружи права истина о њиховом пореклу, да учимо из наших извора за уџбенике историје, а не оних које су нам други сервирали. Погледај и ауторе тих историја Срба. Већином су то странци. Зар је они боље знају од нас? Или, немамо куражи да се са тим суочимо?
Поздрав,
Војислав

Војиславе,

нисам мислио на ваш текст кад сам писао коментар, већ је неко у расправи помињао Лужичке Србе. Али кад сте већ поменули, не спомињу се Лужички Срби 632. године већ Срби између Лабе и Сале, чији је Дерван био кнез. У свом коментару сам само нагласио да се та два географска подручја не би требала мијешати , јер су удаљена стотинама километара.

Што се тиче Деретића, своје мишљење сам износио и раније. Не може се Српство бранити измишљотинама, већ истином. Поготово не измишљотинама од којих се веома угодно живи.
Уосталом, не видим ни директну везу између оног што Деретић прича и одбране Српства. Деретић  заговара неко враћање паганским боговима, Цркву директно напада... Искрено мислим да се ради о некој родовјерној групацији какве су присутне у Русији, Пољској. Неке од њих су и под забраном. Знам да је таква једна групација оперисала и на нашим просторима, посебно међу национално опредјељеним појединцима, чијим искреним родољубивим осјећањима манипулишу.

Зар треба да прекрижимо Светог Саву и вратимо се Перуну?

Ево шта Деретић прича, па ви процијените

<a href="https://www.youtube.com/v/Y56MoS-Etp8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Y56MoS-Etp8</a>

Војиславе, ваше је право да вјерујете коме год желите и како год желите. И моје је право да ако нешто сматрам измишљотином да то и кажем.

[vojislav.ananic]

Тачно, Синиша. Свако има право на своје мишљење.
Нисам баш толико "непоткован" из историје. Много сам читао и имам у својој кућној библиотеци можда све историје Срба, сем Рајића. Али код њега тек ништа не бих разумео због језика на ком је писана. Имам и пуно страних аутора српске историје. Сви су они били и плаћени да је пишу у свом интересу, одн. оне државе која их је плаћала. И, зашто би се они и иначе бавили нама, нашој прошлости, коренима? Хајде сада, рецимо, да ти или ја пишемо о историји и пореклу Немаца или било ког другог народа, да годинама претурамо по архивима широм света, да преписујемо, да по потреби и захтевима преправљамо нађене податке. Шта нам је за њима? Имају своје научнике, историчаре, археографе, архелоге, лингвисте..., сада и генетичаре. Да ли би ти то прихватио? Поготово што ни код нас све то још није са сигурношћу доказано и устврђено, што и код нас има још пуно посла?
Већ сам писао о томе и наишао на велике критике вас млађих историчара. Не желим то изнова. Али, опет постављам питање: зашто је Хитлер наредио да се тотално уништи Народна библиотека Србије у којој су чувани сви рукописи, записи, читава наша прошлост? Што му је баш то толико сметало? Да уништи све трагове о нама. Зашто су композиције вагона односиле препуне сандуке и где је сад то? Такође, и од оног што се ту и тамо може пронаћи, ко гарантује да и то није фалсификат, преправљано, брисно, дописивано за нове потребе? Само размишљам. Још и данас наилазимо на разне ископине и археолошка открића, али се оне забашурују почев од Винче па до Темнића. Зашто? Немамо више ауторитета да се тиме позабаве.
То су само нека моја логичка размишљања. Не терам никога да их прихвати. Но, можда је баш то и потребно, да је више оних који размишљају, а мање оних који само аминују и прихватају ствари какве јесу. И, опет кажем: што нико нема храбрости да шире покрене то питање, које је од општег националног интереса? Ето, покрените га ви генетичари, који имате у својим рукама све опипљиве доказе. Млади сте, укрстите копља. То би вас само довело до још већих открића и било би на "ползу" српског народа.
Извини што сам се укључио у ову расправу. Можда сам ја као већ човек у годинама доста необавештен. Али, понекад је потребно ценити и искуство. Старији размишљају мало спорије, можда трезвеније. Млада крв зна да занесе. И, још нешто. Молим те да о генетици мало више пишете, али приступачнијим језиком који ће сви разумети. Понудите се више штампи, телевизији. Не прате сви "Порекло".
Срдачно,
Војислав

[НиколаВук]

Тачно, Синиша. Свако има право на своје мишљење.
Нисам баш толико "непоткован" из историје. Много сам читао и имам у својој кућној библиотеци можда све историје Срба, сем Рајића. Али код њега тек ништа не бих разумео због језика на ком је писана. Имам и пуно страних аутора српске историје. Сви су они били и плаћени да је пишу у свом интересу, одн. оне државе која их је плаћала. И, зашто би се они и иначе бавили нама, нашој прошлости, коренима? Хајде сада, рецимо, да ти или ја пишемо о историји и пореклу Немаца или било ког другог народа, да годинама претурамо по архивима широм света, да преписујемо, да по потреби и захтевима преправљамо нађене податке. Шта нам је за њима? Имају своје научнике, историчаре, археографе, архелоге, лингвисте..., сада и генетичаре. Да ли би ти то прихватио? Поготово што ни код нас све то још није са сигурношћу доказано и устврђено, што и код нас има још пуно посла?
Већ сам писао о томе и наишао на велике критике вас млађих историчара. Не желим то изнова. Али, опет постављам питање: зашто је Хитлер наредио да се тотално уништи Народна библиотека Србије у којој су чувани сви рукописи, записи, читава наша прошлост? Што му је баш то толико сметало? Да уништи све трагове о нама. Зашто су композиције вагона односиле препуне сандуке и где је сад то? Такође, и од оног што се ту и тамо може пронаћи, ко гарантује да и то није фалсификат, преправљано, брисно, дописивано за нове потребе? Само размишљам. Још и данас наилазимо на разне ископине и археолошка открића, али се оне забашурују почев од Винче па до Темнића. Зашто? Немамо више ауторитета да се тиме позабаве.
То су само нека моја логичка размишљања. Не терам никога да их прихвати. Но, можда је баш то и потребно, да је више оних који размишљају, а мање оних који само аминују и прихватају ствари какве јесу. И, опет кажем: што нико нема храбрости да шире покрене то питање, које је од општег националног интереса? Ето, покрените га ви генетичари, који имате у својим рукама све опипљиве доказе. Млади сте, укрстите копља. То би вас само довело до још већих открића и било би на "ползу" српског народа.
Извини што сам се укључио у ову расправу. Можда сам ја као већ човек у годинама доста необавештен. Али, понекад је потребно ценити и искуство. Старији размишљају мало спорије, можда трезвеније. Млада крв зна да занесе. И, још нешто. Молим те да о генетици мало више пишете, али приступачнијим језиком који ће сви разумети. Понудите се више штампи, телевизији. Не прате сви "Порекло".
Срдачно,
Војислав

Господине Ананићу,
препоручујем вам да обогатите вашу колекцију књига (осим ако већ нисте) насловом "Срби пре Адама и после њега" аутора Радивоја Радића, који је професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Ту је на маестралан начин показано каквим "чињеницама" баратају псеудоисторичарски "стручњаци" (као што су Деретић, Јарчевић, Драгољуб Антић, Олга Луковић-Пјановић и још доста њих, не могу свих да се сетим јер се у последње време појављују као печурке после кише) којима, гле чуда, ужа струка никад није ни била историја, већ машинство и сличне делатности. Морате разумети да и поред тога што имате много књига из историје које сте причитали, то вас не чини "поткованим" за њу, јер морате разумети методологију историјских проучавања, јер историја има своју методологију као и свака друга наука (не би било сврсисходно да ја, који немам појма са машинством, говорим г. Деретићу који је на томе дипломирао шта и како треба да ради у својој бранши, а када ми он покаже да ја у томе грешим, инфантилно тврдим како је он завереник и издајник српског народа, јер само ја знам како треба да се поправи ова или она машина).