31. Минић, Аранђеловдан, Шипачно, Никшић
Припада хаплогрупи
R1a-M458>L1029>YP417, роду Шипачњана. У оквиру овог рода најближе поклапање има са
Тодоровићем и
Радовићем из Шипачног и
Радојевићем из Горње Брезне код Плужина, од све тројице разликује се на само 1 од 23 маркера. Од претходно тестираног
Минића из Шипачног разликује се на 2, а од
Дурутовића из Шипачног и
Лучића из Шашинаца код Сремске Митровице на 3 од 23 маркера. С обзиром да још увек ниједан припадник овог рода није урадио дубински тест, препорука је даље тестирање путем WGS или BigY-700 теста како би се утврдила терминална грана којој овај род припада. Минићи су огранак Тодоровића из Шипачног, од којих су се одвојили око 1800. године.
Андрија Лубурић је записао следеће предање о овој групи братстава у Шипачном:
По њиховом казивању средином XVII вијека, тачније око 1650. године, из Марковине у Шипачно дођу четири брата: Неноје, Добрило, Анто (Антун) и један коме се не памти име. У Шипачном су растјерали старе становнике Јериће, Делоње, Шкиље и Стојановиће. Добрилови потомци одавде се иселе на разне стране, Анто са млађим братом оде у Казанце (између Голије и Гацка), а од Неноја се у Шипачном разгранају братства: Мијатовићи (4), Мићовићи (9), Бошковићи (6), Чоловићи (4), Стојановићи (4), Марићи (4), Радовићи ( 8 ) и Божовићи (6). Сва ова братства славе Аранђеловдан, а прислужују Спасовдан. Од Анта су у Казанцима Антуновићи, а од најмлађег брата (који се потурчи и постане паша у Казанцима) су гатачки муслимани Асанбеговићи, Муљани, Башићи и други.
Радовићи у Шипачном су истог поријекла са Радовићима у Казанцима. Они су огранак Матовића-Паповића. Радовићи у Шипачном су се раније звали Ћирјанићи. Они кажу да су у сродству са Минићима о којима је говорено код Крижевог Дола.