Аутор Тема: Српски ДНК дан 2019  (Прочитано 51773 пута)

Ван мреже Bulajić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • E-V13>Z5017>A18833 род Катуњана и Риђана
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #80 послато: Септембар 27, 2019, 12:59:07 поподне »
Да, групација Катуњана и Риђана броји око 50-так тестираних у табели ДНК пројекта.
Иначе, да би имао увид у табелу требаш постати члан Друштва.

Према тренутној рачуници YFull-a, грана Е-А18833 којој припадамо је стара око 1400 година.
Међутим, вероватно ће се то кориговати +/- како буду пристизали резултати још неких дубљих тестова.

Видим и преко слободног приступа да нас има 50-так.
Много је битније што су у питању представници изузетно бројних фамилија, што значи да су у питању десетине хиљада људи.
Свакако ћу се ускоро учланити у Друштво.
Поздрав!!

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #81 послато: Септембар 27, 2019, 01:21:29 поподне »
Pitanje sta znaci ovo "dublja podgrana"  ako moze dgovor za laika

Најпростије речено, кроз аналогију, кад знате нечију грану то је као да знате у ком граду живи. Кад сазнате дубљу подграну то је као да сте сазнали у којој је улици. Када, још даље, сазнате подграну подгране онда је то као да сте сазнали и број куће.

Разне друге аналогије су могуће, "стабло" и "гране" су најочигледније. Или било која биолошка филогенија. 

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #82 послато: Септембар 27, 2019, 02:01:04 поподне »
12. Булајић, Никољдан, Вилуси, Никшић, E-V13>Z5017>Z19851>A18833

Тестирани припада роду Катуњана и Риђана. Поседује повишену вредност DYS635=24 коју има још неколико припадника овог рода.

Булајићи су према предању грана Драгошевића из Грахова, а овај резултат то и потврђује с обзиром да истом роду припада још неколико тестираних породица које потичу од Драгошевића. Тестирани припада ужој грани Пашајлићи.
О Булајићима се више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/

"Вујачићи од њих су Граховски Даковићи, Булајићи, Вучетићи, Јакшићи и Цвијетићи и Голијски Лубурићи и Перишићи, Бањски Делибашићи, Чолаковићи, Гатачки Стевановићи и Невесињски Радовићи. Вујачићи су из Хота дошли у Куче па у Пипере".

Ово је цитат из моје књиге "Радовићи, порекло, људи и догађаји"; питам, да ли ови тестирани Булајићи имају генетске везе са Невесињским Радовићима?

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #83 послато: Септембар 27, 2019, 02:30:46 поподне »
40. Чуквас, Ђурђевдан, Дужи, Требиње

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>А16413, роду Г у Табели Српског ДНК пројекта.

О Чуквасима смо недавно писали, јер се пре месец дана тестирао један припадник ове породице из Пијавица. Тада сам написао:

Чуквас, Ђурђевдан, Пијавице, Требиње      

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855.

Знамо којој грани Динарика Чуквас припада јер смо раније имали резултат једног његовог презимењака на 23andme. Тада је Небојша написао:

Чуквас, Ђурђевдан, Пијавице, Требиње, I2-Y3120>Z17855

ЧУКВАС (п). у Пијавицама (Љубомир), Дужима (Требиње) и у Требињу. Поријеклом су из Пиве „од племена Маловића“. Помињу се два разлога њиховог досељавања у Пијавице. По једном одселили су из Пиве „што су убили свога агу“. По другом, Чукваси потичу од неког попа из Пиве који је кренуо у свијет да тражи посао, и „уставио се у Пијавицама“. У Пијавицама су имали своју земљу која им је „отишла за крвнину” када су убили неког Видачића. У Дужи је Чуквас дошао из Пијавица „као домазет Ћеловићу“. Презиме је добио по томе „што је био мален, а надимао се као квасац“. Славе Ђурђевдан.
 
Тестирани поседује необичан хаплотип. На први поглед помислих да је Мириловић (мада крсна слава томе не иде у прилог, премда је било изузетака) јер поседује карактеристичну вредност DYS448 = 21. Међутим, хаплотип се превише разликује од Мириловића – док они поседују DYS385 = 14-14, код Чукваса је та вредност 14-15. Слично је и са DYS533, DYS635 и YGATAH4.

За сада делује да би Чуквасу најближа могла бити два појединца из Крајине – Врањеш и Пашалић, такође Ђурђевштаци. Сва тројица се један од другог разликују на 5 од 23 упоредива маркера, с тим што је на неким местима разлика двострука.

Да ли између Чукваса, Врањеша и Пашалића заиста постоји веза, требало би утврдити дубљим тестирањем, као и њихов однос са Мириловићима.

У међувремену смо утврдили, захваљујући Еквиноксу, да Чукваси припадају грани А16413.

Тестирани се од свог презимењака разликује само на једном од 23 упоредива маркера (DYS576).

Ван мреже Bulajić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • E-V13>Z5017>A18833 род Катуњана и Риђана
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #84 послато: Септембар 27, 2019, 02:48:32 поподне »
"Вујачићи од њих су Граховски Даковићи, Булајићи, Вучетићи, Јакшићи и Цвијетићи и Голијски Лубурићи и Перишићи, Бањски Делибашићи, Чолаковићи, Гатачки Стевановићи и Невесињски Радовићи. Вујачићи су из Хота дошли у Куче па у Пипере".

Ово је цитат из моје књиге "Радовићи, порекло, људи и догађаји"; питам, да ли ови тестирани Булајићи имају генетске везе са Невесињским Радовићима?

Колико видим тестирало се доста Радовића, али се није тестирао ниједан од Невесињских.
Што се тиче осталих набројаних породица, за сада су се тестирали Булајићи, Вучетићи, Делибашићи и сви имају исту хаплогрупу.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #85 послато: Септембар 27, 2019, 02:52:51 поподне »
26. Пандуров, Никољдан, Меленци, Зрењанин, J2a-L26

Пандурове нисам пронашао у Меленцима. Вероватно су део неког већег рода који слави Никољдан. Текст о пореклу становништва Меленаца:
https://www.poreklo.rs/2012/10/04/poreklo-prezimena-selo-melenci-zrenjanin/

Генетски гледано, Пандуров нема посебно блиских у днк пројекту. Слично је и у светским днк базама. Чини се да би му најближи могли бити Вукосавовићи и Стојановићи из Сотонића крај Бара. Мада и ту има превише разлика, чак 6 на 17 упоредивих маркера. Како су Вукосавовићи J-Z6065, можда не би било лоше да Пандуров тестира овај СНП.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #86 послато: Септембар 27, 2019, 03:29:49 поподне »
26. Пандуров, Никољдан, Меленци, Зрењанин, J2a-L26

Пандурове нисам пронашао у Меленцима. Вероватно су део неког већег рода који слави Никољдан. Текст о пореклу становништва Меленаца:
https://www.poreklo.rs/2012/10/04/poreklo-prezimena-selo-melenci-zrenjanin/

Генетски гледано, Пандуров нема посебно блиских у днк пројекту. Слично је и у светским днк базама. Чини се да би му најближи могли бити Вукосавовићи и Стојановићи из Сотонића крај Бара. Мада и ту има превише разлика, чак 6 на 17 упоредивих маркера. Како су Вукосавовићи J-Z6065, можда не би било лоше да Пандуров тестира овај СНП.

У попису земљопоседника из 1828. године највише Пандурова било је у Великом Гају, а по један се јавља још у Неузини и Великом Бечкереку, данашњем Зрењанину. Пошто су то све међусобно релативно блиска места, могуће је да су сви поменути Падурови заправо пореклом од ових у Великом Гају.



Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #87 послато: Септембар 27, 2019, 03:31:21 поподне »
У попису земљопоседника из 1828. године највише Пандурова било је у Великом Гају, а по један се јавља још у Неузини и Великом Бечкереку, данашњем Зрењанину. Пошто су то све међусобно релативно блиска места, могуће је да су сви поменути Падурови заправо пореклом од ових у Великом Гају.
Znam sigurno da ih ima u Basaidu.Mozda su i oni od ovih.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #88 послато: Септембар 27, 2019, 03:32:49 поподне »
Znam sigurno da ih ima u Basaidu.Mozda su i oni od ovih.

Ови из Великог Гаја исто славе Св. Николу. Према Ердељановићу (стр. 57), не зна се одакле су пореклом.



Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #89 послато: Септембар 27, 2019, 03:38:21 поподне »
33. Бијелић, Јовањдан, Босанска Костајница

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>PH3414, роду Мириловића.

За Бијелића можемо рећи исто што и за јуче објављеног Јерковића – хаплотип поседује све одлике рода Мириловића, са чиме се лепо слаже и крсна слава Јовањдан.

Тестирани није имао предање о даљем пореклу.

Од многобројних тестираних припадника рода Мириловића, верујем да би Бијелићу по хаплотипу могао најближи бити Чвокић из Красинца (Гламоч) који се тестирао прошле године у оквиру Светског ДНК дана. Подударају се на 21 од 23 упредива маркера, па мисли да би гламочки крај могао бити и нека ближа матица за Бијелића.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #90 послато: Септембар 27, 2019, 03:43:25 поподне »
52. Манојловић, Никољдан, Омсица, Грачац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Једина карактеристична вредност у хаплотипу тестираног је благо повишена 19 на маркеру DYS458 коју дели са више припадника N2 хаплогрупе у табели СДП.

Тестирани је навео да су Манојловићи давним пореклом из Црне Горе и да су у Лици присутни од њеног првог насељавања. Због припадности N2 хаплогрупи сада се може још уже локализовати њихова стара матица а то је потез Бањани-Голија-Пива.
« Последња измена: Септембар 27, 2019, 09:54:35 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #91 послато: Септембар 27, 2019, 04:56:23 поподне »
21. Допуђ, Стевањдан, Крушево, Обровац

Припада хаплогрупи R1b>U152>L2>Y4355. Oд раније тестираног Допуђа, пореклом из истог места,
разликује се на 2 од 23 маркера. У селу Крушеву католици су већина, док поред Допуђа из тог села потичу православне породице са славом Св. Стеван Чуде и Драгићи.

Допуђи иначе припадају већем роду раширеном по целој Крајини. Одлика тог рода у генетском
смислу јесте вредност 17 на дис 448.

Матица тог рода по свему судећи је поље Љубомир у Херцеговини.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #92 послато: Септембар 27, 2019, 05:28:30 поподне »
13. Бучевац, , Јовањдан, Мочиоци, Сарајево
14. Бучевац, , Јовањдан, Радава, Сарајево

Обојица тестираних, који иначе имају идентичан хаплотип на 23 маркера, припадају хаплогрупи R1b>U106.
Карактеристична вредност овог хаплотипа је вредност 20.2 на дис 458.

Од раније тестираног Бучевца из Мочиоца изнад Сарајева разликују се на једном од 23 маркера (дис 437).

Матица Бучеваца је у Мочиоцима, одакле се један огранак спустио у Радаву.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #93 послато: Септембар 27, 2019, 05:46:06 поподне »
38. Ловренски, Аранђеловдан, Остојићево, Чока

Припада хаплогрупи R1b>U152. Нема блиских хаплотипова међу до сада тестиранима.
Карактеристична вредност хаплотипа Ловренског је ниска вредност 13 на дис 456.

Ловренски презиме носе по селу Ловрин, данас у румунском Банату, из ког су досељени у село Потиски Свети Никола/Остојићево.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #94 послато: Септембар 27, 2019, 06:07:52 поподне »
47. Вагић, Никољдан, Врчин, Гроцка

Припада хаплогрупи R1b>PF7563>BY16680, роду A у табели српског ДНК пројекта.
Сви из тог рода имају блиске хаплотипове. Вагић једини има вредност 14 на дис 389I.

За Вагиће се, у "Околини Београда" Ристе Т. Николића из 1903. године, каже да су "пореклом из призренске околине, одкуда је њихов чукундед дошао у Врчин".

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #95 послато: Септембар 27, 2019, 06:13:02 поподне »
49. Блашковић, Јовањдан, Лајковац

Припада хаплогрупи R1b>Z2103 Нема блиских хаплотипова међу до сада тестиранима, а није могуће одредити дубљу грану без додатних тестирања.

Тестирани нема ближих сазнања о даљем пореклу, а његов отац је у Лајковцу живео као службеник Железнице,
тако да нажалост не можемо да знамо место порекла носилаца овог хаплотипа.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #96 послато: Септембар 27, 2019, 06:13:47 поподне »
15. Крџавац, Стевањдан, Бистрица, Нова Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 391=10, 439=12, 389I=12, 576=17, 570=17, 481=29. Нема сумње да је због ових вредности веома близак тестираним Бучевцима из истог села и околине, који славе исту славу као и Крџевац. Разлика је само на једном маркеру (439).

Бучевац, Стевањдан, Бистрица, Нова Варош

Бучевци су пореклом из Бучја између Прибоја и Пљевље. Старо презиме Поповић. Потврду о пореклу из Бучја имамо преко тестираних Јановића и Драгутиновића из Бучја. Са којима имају две-три разлике на упоредива 23 маркера.

Јановић и Драгутиновић, Стевањдан, Бучје, Прибој

Имају блиске хаплотипове у Мачви, код тестираних који славе исту славу. Ту је један са САНУ истраживања из Совљака код Богатића, и који са Крџавцем има потпуно поклапање на 17 маркера, као и Степанић из Руњана код Лознице, такође старо презиме Поповић, са којим има 4 разлике на упоредива 23 маркера. Сви они би могли бити у даљој вези са Гурешићем из Црнче код Бијелог Поља, иако су разлике у маркерима преко 6 и више, као и различита слава, али неке карактеристике деле.

Препоручио бих им дубље тестирање, као једном већ добро профилисаном роду.
« Последња измена: Септембар 27, 2019, 06:15:36 поподне Милош »

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #97 послато: Септембар 27, 2019, 07:36:21 поподне »
Колико видим тестирало се доста Радовића, али се није тестирао ниједан од Невесињских.
Што се тиче осталих набројаних породица, за сада су се тестирали Булајићи, Вучетићи, Делибашићи и сви имају исту хаплогрупу.

Тестиран је:
 Радовић из Братача-Невесиње: EV13>Z5018>S2972>Z1666
 Радовић из Шипачно: R1a>Z282>M458>L1029

 Постављам питање:
Да ли тестирани Булајић има генетске везе са Радовићем из Братача-Невесиње?

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #98 послато: Септембар 27, 2019, 07:40:43 поподне »
21. Допуђ, Стевањдан, Крушево, Обровац

Припада хаплогрупи R1b>U152>L2>Y4355. Oд раније тестираног Допуђа, пореклом из истог места,
разликује се на 2 од 23 маркера. У селу Крушеву католици су већина, док поред Допуђа из тог села потичу православне породице са славом Св. Стеван Чуде и Драгићи.

Допуђи иначе припадају већем роду раширеном по целој Крајини. Одлика тог рода у генетском
смислу јесте вредност 17 на дис 448.

Матица тог рода по свему судећи је поље Љубомир у Херцеговини.

Да ли Допуђ има генетске везе са морачким Радовићима R1b>R-Z67*?
« Последња измена: Септембар 28, 2019, 09:55:19 пре подне Amicus »

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #99 послато: Септембар 27, 2019, 07:42:24 поподне »
38. Ловренски, Аранђеловдан, Остојићево, Чока

Припада хаплогрупи R1b>U152. Нема блиских хаплотипова међу до сада тестиранима.
Карактеристична вредност хаплотипа Ловренског је ниска вредност 13 на дис 456.

Ловренски презиме носе по селу Ловрин, данас у румунском Банату, из ког су досељени у село Потиски Свети Никола/Остојићево.

Да ли тестирани Ловренски има генетске везе са Радовићима из Мораче?