Аутор Тема: Древна ДНК - научни радови  (Прочитано 234589 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #620 послато: Септембар 01, 2021, 01:31:41 поподне »
Taman sam i ja ovo hteo da pitam. :) Inače čestitam našim ZS3128 pošto je BY94 (drugo ime i L1189) predački SNP za njih. Pokušao sam naći nešto više informacija u radu o tom haplotipu ali nisam uspeo. Da li ima nešto više informacija o njihovom autosomalnom rezultatu i zagrobnim poklonima?

Овај узорак је сахрањен у дрвеном сандуку. Гробница под шифром G-3082.

2.1.1 Pećine necropolis:

The necropolis of Pećine is the largest on Viminacium and archaeological research on it is still ongoing. So far, over 6,000 graves from the prehistoric periods (including a Celtic cemetery) to the Middle Ages have been found. For this project we selected samples from cemeteries were archeologically dated to the 1st to 4th century CE. All the de-ceased can be classified as having had a modest type of burial, so they are attributed to the rather poorer citizens of Viminacium. Archaeological finds are also modest. Graves 5757 and 5762 (not sampled for ancient DNA) can be classified according to the find-ing of coins in the period of the fourth decade of the 4th century CE, and according to the west-east and east-west orientation they might be early Christians. This agrees well with two radiocarbon dates from G-5665 (258-413 cal CE (1700±20 BP, PSUAMS-8554));  and G-5736 (246-365 cal CE (1745±15 BP, PSUAMS-8591)). Another radio-carbon date from G-2771 (70-208 cal CE (1910±20 BP, PSUAMS-8553)) yielded an earlier date within the 2nd century CE, implying a long-term use of the necropolis (Table ST1; Additional Table 1). Burial practices are typical of the Roman period at Vimi-nacium (grave with no construction, deceased in wooden coffin or graves with brick construction with the seal of the legion).

Sampled Graves:
Freely buried deceased: G-5665 (S-N), G-5703 (N-S), G-5736 (E-W), G-2771 (W-E), G-4661 (Burial in prehistoric pit, S-N), G-5924 (NW-SE), G-5769 (NW-SE).
Deceased in a wooden coffin: G-5752 (E-W), G-3082 (SE-NW), G-3053 (NE-SW).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #621 послато: Септембар 01, 2021, 01:46:00 поподне »
Између осталог, рад значајан из два разлога:

1. срушен мит да су Словени населили "пуст Балкан". Мада се то више односи на западне делове Балкана, тј провинцију Далмацију.

2. није тачна тврња да није било мешања Словена и староседелачког становништва пре 14, 15. века. Многи су изводили такав закључак на основу оне реченице из законика, где се наводи да се Срби не мешају у Влахе и обрнуто. Очигледно је да се мисли на статус.

Судећи по још неким старим налазима (Далмација, Албанија), изгледа да је J2b2-M241 била раније заступљенија на простору Балкана (ако ништа, равномерније распоређена).

Нисам проверавао аутосомалну за узорак J2a-Z6055>Y7010 Serbia_Slavic, али то би лако могла бити она дробњачка J2a-Y14439. Падало ми је на памет да би та и још неке друге J2 подгране, могле бити, условно речено, словенског порекла. Тј. да су дошле у тој миграцији.

Још један битан закључак рада везан је и за коегзистенцију двије групе становништва током период Рима на тлу источне Србије. Једну домицилну (горе поменути Balkans Iron Age cluster) и другу досељену, римску, космполитску популацију. Ова друга група са јасним генетичким источномедитеранским и блискоисточним везама, није оставила значајнијег наслеђа данашњем становништву Србије. То је по свему судећи било градско, римско становништво Виминацијума и других градова. Они су се највише и нашли на удару Хуна, Германа и касније Авара и Словена. Неки су страдали, а неки се раселили. Домаће балканско становништво (као махом рурално) лакше је поднијело те ударе.

Аутосомално је то становништво било најближе данашњим Кипранима, Крићанима, острвским Грцима.

Судећи по раду, код њих су нађене сљедеће хаплогрупе: J1-BY94, T-L131, E-M123>L791, J2a-L70, G2a-L91>Y140827, I2-L596>Y16419, E-V13

С обзиром на даље порекло и миграције, очекивао бих у овој групи J-M205. Проблем је што се ова хаплогрупа, на основу распореда и бројности, никако не уклапа у то градско становништво. Много више у рурално. :)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5308
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #622 послато: Септембар 01, 2021, 01:53:52 поподне »
I-Y3120 мени лично није довољно, могло би то ниже.  :)

Имамо међу ауторима рада и нама познатих имена, па се можда може доћи до неких инсајдерских информација. Али ја типујем на нас "Бугараше", Z17855 :)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #623 послато: Септембар 01, 2021, 01:56:28 поподне »
Имамо међу ауторима рада и нама познатих имена, па се можда може доћи до неких инсајдерских информација. Али ја типујем на нас "Бугараше", Z17855 :)

Не знам, има и PH908 међу Бугарима прилично и то разноврсне.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #624 послато: Септембар 01, 2021, 02:00:21 поподне »
Аутори рада су израдили једну занимљиву мапу која показује удјеле словенске аутосомалне генетике (Northeastern European-related ancestry) у савременим балканским популацијама, тамни дио круга, као и у раносредњовјековном узорку из Кулине (оивчено црвеним).

Figure 3. Proportions of Northeastern European-related ancestry (in black) for present day Balkans populations. 10th century CE Kuline individuals are indicated with a red
outline.



Као што се може видјети све је то прилично блиско и неким ранијим нашим претпоставкама. Мађари и Румуни имају чак више словенског удјела од Срба и Бугара.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #625 послато: Септембар 01, 2021, 02:36:23 поподне »
Овај узорак је сахрањен у дрвеном сандуку. Гробница под шифром G-3082.

2.1.1 Pećine necropolis:

The necropolis of Pećine is the largest on Viminacium and archaeological research on it is still ongoing. So far, over 6,000 graves from the prehistoric periods (including a Celtic cemetery) to the Middle Ages have been found. For this project we selected samples from cemeteries were archeologically dated to the 1st to 4th century CE. All the de-ceased can be classified as having had a modest type of burial, so they are attributed to the rather poorer citizens of Viminacium. Archaeological finds are also modest. Graves 5757 and 5762 (not sampled for ancient DNA) can be classified according to the find-ing of coins in the period of the fourth decade of the 4th century CE, and according to the west-east and east-west orientation they might be early Christians. This agrees well with two radiocarbon dates from G-5665 (258-413 cal CE (1700±20 BP, PSUAMS-8554));  and G-5736 (246-365 cal CE (1745±15 BP, PSUAMS-8591)). Another radio-carbon date from G-2771 (70-208 cal CE (1910±20 BP, PSUAMS-8553)) yielded an earlier date within the 2nd century CE, implying a long-term use of the necropolis (Table ST1; Additional Table 1). Burial practices are typical of the Roman period at Vimi-nacium (grave with no construction, deceased in wooden coffin or graves with brick construction with the seal of the legion).

Sampled Graves:
Freely buried deceased: G-5665 (S-N), G-5703 (N-S), G-5736 (E-W), G-2771 (W-E), G-4661 (Burial in prehistoric pit, S-N), G-5924 (NW-SE), G-5769 (NW-SE).
Deceased in a wooden coffin: G-5752 (E-W), G-3082 (SE-NW), G-3053 (NE-SW).

Buni me što je je klasifikovana kao NE cluster. To bi bio Bliski istok (Near East) klaster. Nisam mislio da bi ta grana dolazila odatle.

Našao sam nešto u knjizi Antropološka kolekcija Viminacium I- Nekropola Pećine, autori Korać i Mikić. Zanimljivo je da su prema antropološkoj analizi ostaci u tom grobu određeni kao ženski

Цитат
Grob br. 3082 je pronađen u sondi 336, na dubini
250 cm. Tehnički je zabeležen na skici 1097 i opisan
na stranama dnevnika 2303 i 2304. Konkretno, radi
se o sahrani u drvenom kovčegu, čije su dimenzije
168 х 46 cm, dok su dimenzije ukopa 170 х 60 х 27
cm. Od kovčega su očuvane spoljne konture, kao
daska na koju je bio položen pokojnik u ispruženom stavu. Lobanja je licem bila okrenuta prema
istoku. Desna ruka je ispružena pored tela, a leva je
savijena u laktu i položena na stomak. Orijentacija
skeleta se prostire po pravcu jugoistok - severozapad, sa odstupanjem 10° jugoistočnim delom prema jugu. Mada je ovaj skelet, uključujući i lobanju,
dobro očuvan, konstatovano je da tzv. sitne kosti
šaka i stopala nedostaju. Posledica toga je i izmerena dužina in situ 145 cm.
Ovaj grob se nalazi severno od G-3052 i potkolenim delom zalazi pod G-3062. U delu između kolena prilikom arheoloških iskopavanja pronađen
je crveno pečeni žižak sa rozetom na disku. To je
ujedno bio i jedini grobni prilog.
* * *
Lobanja br. 3082 je delimično oštećena na desnoj
strani, na kojoj je i ležala u grobu, što je uticalo i na
broj antropoloških mera. Moglo je biti dobijeno 11
sledećih lobanjskih mera:
najveća dužina lobanje 182 mm
najveća širina lobanje 135
minimalna širina čela 93
visina porion – bregma 111
bizigomatična širina 122
visina gornjeg lica 59
visina očne duplje 33
širina očne duplje 36
širina nosnog otvora 24
nazalna visina 43
širina donje vilice 90 mm
Iz dobijenih mera izračunati dužinsko - širinski indeks 74,18 pokazuje da se radi o lobanji dolihokrane kategorije, sasvim blizu prelazu u mezokraniju.
U njenoj morfostrukturi dominira dužina i nisko zasvođena kurvookcipitalija.
Svi polno-morfološki elementi ukazuju na ženu,
kod koje su feminini znaci sasvim jasno izraženi.

Njena individualna starost nije prelazila 30 godina
života.
Zubni nalaz je uredan, ukoliko izuzmemo gubitak
posebno frontalnih zuba tokom kasnijih manipulacija.

http://viminacium.org.rs/wp-content/uploads/files/pdf/Antropoloska_kolekcija_Viminacium_I-web.pdf


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #626 послато: Септембар 01, 2021, 02:41:38 поподне »
Buni me što je je klasifikovana kao NE cluster. To bi bio Bliski istok (Near East) klaster. Nisam mislio da bi ta grana dolazila odatle.

Они су то означили као Near East, али чини ми се да је ту било свега. Више је то Источномедитерански кластер.

Ево њиховог описа те групе:
"The other major cluster (44% of the samples from Viminacium between 1-250 CE) is
represented by individuals who projected towards ancient and present-day Eastern
Mediterranean groups in PCA (Figure 1A), close to ancient individuals from Rome during
Imperial times 3. Their ancestry can be modelled as deriving deeply from Chalcolithic Western
Anatolian groups (Figure 2; Supplementary section 12.2), and we refer to this cluster as the
Near Eastern-related cluster. The same signal of arrivals individuals with Anatolian/Near
Eastern ancestral origins is also evident in Rome during the same period 3
, consistent with largescale gene-flow originating from the major eastern urban centers of the Empire (such as
Constantinople, Antioch, Smyrna and Alexandria). These results suggest that immigration from
the east was a common feature across urban centers in the Roman Empire, including in border
areas and large cities/military outposts such as Viminacium. Individuals with Eastern
Mediterranean ancestry could have high social status: 3 out of the 4 individuals buried in two
sarcophagi (each containing a male-female pair) with exceptionally rich grave goods at the Rit
necropolis in Viminacium belonged to the Near Eastern-related cluster, while the remaining
one belonged to the Balkans Iron Age-related cluster. This kind of burial was common in the
Eastern Roman settlements for aristocratic members of society 20. Individuals from this cluster
were also more likely to be inhumated in a wooden coffin rather than freely buried, which could
also be an indication of higher social prestige.


У суштини дрвени сандук је ипак значио нешто виши статус.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #627 послато: Септембар 01, 2021, 02:57:54 поподне »
Иначе, видим да су неки од ових узорака из Виминацијума раније антрополошки реконструисани.



Нађох описе на сљедећој страници
https://www.facebook.com/archeoserbia/photos/reconstruction-of-faces-of-some-anthropological-types-of-the-citizens-of-ancient/2648128095498933/

Ван мреже Mr. J

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 147
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #628 послато: Септембар 01, 2021, 06:15:50 поподне »
Између осталог, рад значајан из два разлога:

1. срушен мит да су Словени населили "пуст Балкан". Мада се то више односи на западне делове Балкана, тј провинцију Далмацију.

2. није тачна тврња да није било мешања Словена и староседелачког становништва пре 14, 15. века. Многи су изводили такав закључак на основу оне реченице из законика, где се наводи да се Срби не мешају у Влахе и обрнуто. Очигледно је да се мисли на статус.

Судећи по још неким старим налазима (Далмација, Албанија), изгледа да је J2b2-M241 била раније заступљенија на простору Балкана (ако ништа, равномерније распоређена).

Нисам проверавао аутосомалну за узорак J2a-Z6055>Y7010 Serbia_Slavic, али то би лако могла бити она дробњачка J2a-Y14439. Падало ми је на памет да би та и још неке друге J2 подгране, могле бити, условно речено, словенског порекла. Тј. да су дошле у тој миграцији.

С обзиром на даље порекло и миграције, очекивао бих у овој групи J-M205. Проблем је што се ова хаплогрупа, на основу распореда и бројности, никако не уклапа у то градско становништво. Много више у рурално. :)

Moguće je da je neki J2a mogao doći sa slovenskim seobama, mada mislim da je verovatnije da je predak po očevoj liniji
J2a-Z6055> I7010 Srbija_Slavički uzorak iz Kulina potiče od starosedelaca iz balkanskog gvozdenog doba ili čak rimskog vojnika. J2a-Z6055 nađen je u dva neolitska uzorka iz sopotske kulture u Hrvatskoj, kao i u neolitskom i bakarnom dobu Italije.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1944
  • G2a-FT221531
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #629 послато: Септембар 01, 2021, 06:19:43 поподне »
Уколико је онај узорак који је окачио Имоћанин релевантан, онда је реч углавном о Србима из Србије и Црне Горе.  овакве аутосомалне слике.
У Supplementary Table 2 се може видети да је реч о узорцима из базе Српског ДНК пројекта. ;) Е сад, не знам да ли су сви тестирани ''чистог'' обласног порекла.

« Последња измена: Септембар 01, 2021, 06:21:23 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #630 послато: Септембар 01, 2021, 07:12:04 поподне »
Иначе, узорци из овог рада су добар показатељ за становништво централне и источне балканске зоне (онај дио који се углавном везује за трачке народе). Било би добро имати овакав пресјек и за дословенско становништва са простора римске провинције Далмације, односно из илирске зоне. А поготово би било интересантно видјети да ли је било каквих разлика између трачке и илирске зоне, аутосомалних нпр.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #631 послато: Септембар 01, 2021, 08:18:12 поподне »
Иначе, узорци из овог рада су добар показатељ за становништво централне и источне балканске зоне (онај дио који се углавном везује за трачке народе). Било би добро имати овакав пресјек и за дословенско становништва са простора римске провинције Далмације, односно из илирске зоне. А поготово би било интересантно видјети да ли је било каквих разлика између трачке и илирске зоне, аутосомалних нпр.

 Постоји узорак жељезног доба који је сличан аутосомално бронзанодобским узорцима Посушке културе. Тако да је на западу изгледа постојао континуитет.

 А видимо и у овом узорку два узорка се приближавају њима. Већина је с друге стране око узорка жељезног доба из Бугарске, очекивано.

 Обзиром да по епиграфским показатељима јесте било и досељавања неких Илира са запада, иако их је било мање од Трачана, неки од ових узорака би се могли уклопити и у недавне доласке.

 Постоје значајне разлике између илирских и трачких узорака. Генерално трачки узорак је доста сличнији Микенцима него Илирима. Трачки ареал карактерише присуство анадолијско-кавкаске компоненте и одсуство WHG, уз нижи степски елемент. Код узорака Скита из Молдавије, који су и по неким археолошким доказима гетског поријекла, постоји слична тенденција с тим да имају више степске компоненте од узорка из Бугарске.

 Колико видим у студији, унутар Iron Age Balkans кластера E-V13 узорци су сви заједно и сви су у крајности тог кластера, насупрот J-L283 узорцима који су исто блиски међусобно а ближи су централноевропском кластеру, а на том крају кластера је и R-L20 узорак. Изгледа да су E-V13 узорци генерално око узорка из Бугарске, а J-L283 би могли бити ови који нањигу Илирима ж.д. у ком случају би могли бити и недавни досељеници са запада. Ту је и R-L20 узорак који нагиње непубликованим узорцима жељезног доба из Словеније (Панон ?).

 То би само даље ишло у прилог томе да је аутозомалне разлике пратила и оштра подвојеност по хаплогрупама, да је трачко подручје изразито E-V13, док је илирско J-L283. У том смислу сигурно и да је већина "западнобалканских" E-V13 источнијег поријекла.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #632 послато: Септембар 01, 2021, 10:22:10 поподне »
Између осталог, рад значајан из два разлога:

1. срушен мит да су Словени населили "пуст Балкан". Мада се то више односи на западне делове Балкана, тј провинцију Далмацију.
2. није тачна тврња да није било мешања Словена и староседелачког становништва пре 14, 15. века. Многи су изводили такав закључак на основу оне реченице из законика, где се наводи да се Срби не мешају у Влахе и обрнуто. Очигледно је да се мисли на статус.

Судећи по још неким старим налазима (Далмација, Албанија), изгледа да је J2b2-M241 била раније заступљенија на простору Балкана (ако ништа, равномерније распоређена).

Нисам проверавао аутосомалну за узорак J2a-Z6055>Y7010 Serbia_Slavic, али то би лако могла бити она дробњачка J2a-Y14439. Падало ми је на памет да би та и још неке друге J2 подгране, могле бити, условно речено, словенског порекла. Тј. да су дошле у тој миграцији.

Ови узорци из Кулина су датирани у 10. вијек (897-1021 cal CE (1075±15 BP, PSUAMS-8555). Њихова аутосомална генетика показује да је већ било значајног мијешања са локалном популацијом. А слажем се да би би било корисно знати ниже гране, можда би се могла претпоставити и хаплогрупа словенског племена Тимочана.

Пропустих и ово као значајно откриће. ;) Један у низу доказа да је I2-Y3120, готово сигурно, дошла са Словенима. Уколико ово указује на потенцијалну (доминантну) хаплогрупу старих Тимочана, утолико значајније.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #633 послато: Септембар 01, 2021, 11:59:19 поподне »
 Но иако је E-V13 код трачких група била доминантна хг. Долазећа студија Паноније, доноси два узорка која сам већ спомињао. E-L539 у процуреним информацијама, практично сигурно су E-V13. један је са границе Мађарске и Словачке из источне варијанте културе Гава-Голиград. Та група се доста разликује од стандардних узорака Културе Поља са Жарама па и западне Гава групе, јер нема WHG компоненту.

 Други узорак, који је старији и занимљивији, око 4000 г. стар. Дошавши до свих археолошких локација из студије и методом елиминације, сам утврдио да се највјероватније ради о узорку из културе Њиршег која је била присутна у СИ Мађарској, СЗ Румунији, ЈИ Словачкој.. Ако није онда само култура Ђулаваршанд тј. Отомани.

 Иначе у тој студији су узорци подгрупе Винковци, позни Вучедол. Узорци са Љубљанског барја, Љубљанска култура. Узорци вучедолске подгрупе Зок.

 У Зок групи је Q1b или I-L699 са доста степске компоненте. Викновачка група носи аутозомалну генетику сличну узорцима из мало каснијег периода из јужне културе Инкрустриране керамике. Тешко се по томе уклапа у овај E1b1b1a налаз иако по датацији су слични.

 Затим узорци Тумулус културе из Мађарске који су углавном R-L51.

 Генерално у Мађарској је доминирала генетика са израженом WHG компонентом, и посебно хг. I2a1, Кишапоштаг, култура Инкрустриране керамике. Осим изгледа на самом истоку гдје је било пуно мање WHG.

 Занимљиво да ови E1b1b1a узорци прилично одударају од Трачана жељезног доба, и Илира. Имају доста више степске компоненте. Ако је овако изгледала Њиршег група (пола-пола микс неолитско-степски), Отомани култура је чини се имала доста јужнију генетику која сличи балканској у жељезном добу, могуће да су на путу E-V13 покупили доста те генетике.

 Иначе је и Њиршег група један поствучедолски изданак. Међутим из налаза свих вучедослких група не изгледа да је то била генетски компактна култура. Постојало је средиште са већом степском компонентом, Зок, Бели Манастир кој ису и близу. Винковачка и Мако група су биле генетиски доста различите од тога. Љубљанска култура изгледно носи R-Z2103 али и више неолитске аутосомалне компоненте. Генерално врло тешко је увезати Њиршег групу са ранијим тезама о V13 и Цетинској култури, тако да сам одустао од тога по први пут.
« Последња измена: Септембар 02, 2021, 12:03:03 пре подне Zor »

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #634 послато: Септембар 17, 2021, 06:34:06 пре подне »
Рад о генетици Скита:
https://advances.sciencemag.org/content/7/13/eabe4414 .
Чекајући .бам фајлове ово је преглед хаплогрупа, 72 узорка:

AIG005.A0101   R1(R-P234,R-M173)
ALN001.A0101   Q1a1a1(Q-M265,Q-M120)
ALN002.A0101   R1a(R-L62,R-M420)
ALN003.A0101   Q1a2a1c(Q-L330)
ALN005.A0101   R1a1a1b2a(R-Z94)
ALN008.A0101   E1b1b1b2a(E-M123)
ALN004.A0101   R1b1a2(R-PF6475,R-M269)
BGD004.A0101   NO(NO-M2313)
BIY006.A0101   CT(CT-M5812,CT-M168)
BIY011.A0101   R1(R-P225,R-M173)
BSB004.A0101   CT(CT-M5715,CT-M168)
CHK004.A0101   J2a(J-L212,J-M410)
HUN001.merged   R1a1a1b (R-Z645)
KRY001.A0101   R1a1a1b2a  (R-Z94)
KKB001.A0101   J2a (J-L212; J-M410)
KKB002.A0101   R1a1a1b2 (R-Z93)
KLK002.A0101   C2b1c(C-F1918)
KNT004.A0101   D1b2a  (D-Z17175;  D-CTS220)
KNT005.A0101   L1a2  (L-M357)
KOK001.A0101   Q1b1b1(Q-FGC4872,Q-Y2990)
KNT001.A0101   E1b1b1a1b1a  (E-V13)
KNT003.A0101   J2a1h2  (J-L25)
KBO001.A0101   Q1a2a1(Q-L54)
BDY003.B0101   R1a1a(R-L449,R-M512)
KSH003.A0101   R1a1a1b2 (R-Z93)
MMR001.A0101   J(J-CTS852,J-M304)
BRE005.A0101   Q1a2a1c  (Q-L334; Q-L330)
BRE002.A0101   Q1a2a1c  (Q-L330)
CSP001.A0101   Q1a(Q-M1088,Q-L472)
KEN001.A0101   J2a(J-L212,J-M410)
KEN003.A0101   R1a1a1b(R-Z647,R-Z645)
CSP003.A0101   L(L-PF5747,L-M20)
CSP004.A0101   R1a1a(R-M512)
BGD002.A0101   R1a(R-L62,R-M420)
BIY001.A0101   NO(NO-F549,NO-M2313)
BIY002.A0101   Q1a2a(Q-L475,Q-L53)
BIY003.A0101   N1c1(N-L395,N-M46)
BIY005.A0101   F(F-P14,F-M89)
BIY007.A0101   G(G-M3509.1,G-M201)
BIY008.A0101   N1c1a1a(N-L392)
BIY009.A0101   N1c1a1a2(N-CTS10082,N-Z1936)
BIY010.A0101   Q1a(Q-M1155,Q-L472)
BIY012.A0101   CT(CT-M5603,CT-M168)
KOK002.A0101   CF(CF-M3690,CF-P143)
SHD001.A0101   Q1a2a(Q-L53)
SMV001.A0101   N1c1a(N-P298,N-M178)
SMV002.A0101   G(G-M3544,G-M201)
AIG001.A0101   P1(P-P243,P-M45)
AIG002.A0101   R1(R-P238,R-M173)
AIG006.A0101   R1a(R-L63,R-M420)
BSB001.A0101   R1a1a(R-M198,R-M512)
CLK001.A0101   R1a1a1(R-Page7,R-M417)
KBU003.A0101   R1a1a1(R-M417)
SHD002.A0101   BT(BT-M9267,BT-M42)
TAL003.A0101   R1a1a1b2  (R-Z93)
TAL005.A0101   C2b  (C-L1373)
AKB001.A0101   R1a1a1b (R-Z645)
BKT001.A0101   R1a1a1b2a (R-Z94)
ESZ001.A0101   R1a1a1  (R-M417)
KKM001.A0101   R1a1a1b (R-Z645)
KSH001.A0101   R1a1a1b2 (R-Z93)
KSH004.A0101   R1a1a1b (R-Z647; R-Z645)
KYZ001.A0101   R1a1a1b2a (R-Z94)
NUR002.A0101   R1a1a1b (R-Z647; R-Z645)
TAL004.A0101   R1a1a1b  (R-Z645)
WAR001.A0101   Q1a2a (Q-L475; Q-L53)
BIR010.A0101   Q1a1(Q-F1215,Q-F1096)
VOR003.A0101   BT(BT-Z12003,BT-M42)
BRE011.A0101   Q1a1b1a  (Q-L713)
BRE004.A0101   Q1a1b1a  (Q-L715; Q-L713)
BRE013.A0101   Q1a2a1c  (Q-L330)
BRE014.A0101   R1a1a1b  (R-Z645)
Са https://indo-european.eu/ancient-dna/
https://drive.google.com/drive/folders/1FNQNLQs93tmsX5_G728zE4DTIS0WUsXR

Цитат
Object-ID   Colloquial-Skeletal   Latitude   Longitude   Sex   mtDNA-coverage   mtFAR   mtDNA-haplogroup   mtDNA-Haplotree   mt-FTDNA   mtree   mt-YFull   FTDNA-mt-Haplotree   mt-Simple   mt-Symbol   HVS-I   HVS-II   HVS-NO   mt-SNPs   Responsible-mtDNA   Y-DNA   Y-New   SNP-positive   SNP-negative   SNP-dubious   NRY   Y-FAR   Y-Simple   YTree   Y-Haplotree-Variant   Y-Haplotree-Public   Y-FTDNA   YFull   Y-YFull   ISOGG2019   FTDNA-Y-Haplotree   Y-Symbol   Y-Symbol2   Responsible-SNP   SNPs   Autosomal-Coverage   Damage-Rate   Assessment   Kinship-Notes   Source   Method-Date   Date   Mean   CalBC_top   CalBC_bot   Age   Simplified_Culture   Culture_Grouping   Label   Location   SiteID   Country   LP   Skin   Hair   Eye   P1104A   Other   Index

scy197   K50B1S1, KX977312.1   46,6684   29,8001   M   ..   0,138629283   U5a1a1   U5a1a1*   https://www.familytreedna.com/public/mt-dna-haplotree/U;name=U5a1a1   U5a1a1l   https://www.yfull.com/mtree/U5a1a1l/   U>U5>U5a'b>U5a>U5a1>U5a1-T16192C!>U5a1a>U5a1a1>U5a1a1l   U5   U   A73G, A263G, A750G, A1438G, T1700C, A2706G, T3197C, A4769G, C5229T, T5495C, C7028T, T8705C, G9477A, A11467G, G11719A, A12308G, G12372A, T13617C, C14766T, A14793G, A15218G, A15326G, G15734A, A15924G, C16256T, C16270T, A16399G         T8705C   YFull   R1b1a1a2   E1b1b1a1b1   M78, V13, Z1057, L618/CTS1273   BY6203,FT27407      68740   0,618571031   E1bV13   E1b-BY6357*   E-BY6357*   E-BY6357   https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/E;name=E-BY6357   E-BY6357*   https://www.yfull.com/tree/E-BY6357*/   E1b1b1a1b1a24~   E-M96>CTS9083>P147>P177>M215>M35>V68>M78>PF2179>Z1919>L618>V13>CTS8814>CTS5856>BY4877>BY3880>FGC44169>BY6357   E   E1b1b1a   Vladimir Tagankin   308321   0,310283   ..   PASS (literature)   n/a   KrzewińskaSciAdv2018   Context: Based on dates from the same cultural site/Context (scy305, scy300, scy301, scy311, scy304, scy303, scy332)   400-150 BCE   -275   -400   -150      Scythian   Western Scythian   Moldova_Glinoe_Scythian.SG   Glinoe   Barrow 50, Burial 1   Moldova                     6127
E-BY6357*,
такође
Цитат
KNT001   K1/16_1f   41,412   68,7974   M   50,04   0,408485446   I1c1   I1c1   https://www.familytreedna.com/public/mt-dna-haplotree/I;name=I1c1   I1c1   https://www.yfull.com/mtree/I1c1/   N>N1'5>N1>N1a>N1a1'2>N1a1>N1a1b>I>I1>I1c>I1c1   I1   I                  E1b1b1a1b1a  (E-V13)      CTS9320   BY20093; BY4526>BY4529>BY4523, BY4526>BY4552, BY4526>S10743, BY4526>S19928; Z16988>A11826, Z16988>BY4197>BY34282>BY50887, Z16988>BY4197>BY34282>Z38664, Z16988>BY66796   BY4526; Z16988   123308   0,447567568   E1bV13   E1b-CTS9320(xBY20093)   E-CTS9320   E-CTS9320   https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/E;name=E-CTS9320   E-CTS9320   https://www.yfull.com/tree/E-CTS9320/   E1b1b1a1b1a6a1~   E-M96>CTS9083>P147>P177>M215>M35>V68>M78>PF2179>Z1919>L618>V13>CTS8814>CTS5856>BY4877>BY3880>Z5017>Z5016>SK888>CTS6377>CTS9320   E   E1b1b1a   FTDNA   948837   2,695   0,0026         GnecchiRusconeSciAdv2021   2th-5th c. CE; Otyrar culture   245-343 calAD   294   245   343      Steppe_Central_Nomad_IA   Otrar-Karatau culture   Konyr_Tobe_300CE   K1/16_1f      Kazakhstan                     14119
E1b-CTS9320(xBY20093).

https://indo-european.eu/2021/04/iron-age-nomads-of-west-siberia-of-hg-q1b-r1a-and-basal-n1a-l1026/
Цитат
BIY012: U5a1a2a. N-M231(xB482>FT324; xL735). It could be thus of hg. N-M231*, N-M231>B482* or within the N-M231>B482>MF52704 branch.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1944
  • G2a-FT221531
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #635 послато: Септембар 25, 2021, 08:32:12 поподне »
Ево и званично одличног археогенетичког рада о Етрурцима. Резултати и закључци рада су многе идеје и теорије о њиховом пореклу и етногенези оповргле.

Цитат
In conclusion, our study sheds light on five main aspects of Italian population history. First, individuals associated with the Etruscan culture carried a high proportion of steppe-related ancestry, despite speaking a non–Indo-European language. If the Etruscan language was indeed a relict language that predated Bronze Age expansions, then it would represent one of the rare examples of language continuity despite extensive genetic discontinuity (24, 50). The steppe-related ancestry in Etruscans may have been mediated by Bronze Age Italic speakers, possibly through a prolonged admixture process resulting in a partial language shift. Second, after the Bronze Age admixture, the Etruscan-related gene pool remained generally homogeneous for almost 800 years, notwithstanding the sporadic presence of individuals of likely Near Eastern, northern African, and central European origins. Third, eastern Mediterranean ancestries replaced a large portion of the Etruscan-related genetic profile during the Roman Imperial period. Fourth, a substantial genetic input from northern European ancestries was introduced during the Early Middle Ages, possibly through the spread of Germanic tribes into the Italian peninsula. Fifth, the genetic makeup of present-day populations from central and southern Italy was mostly in place by the end of the first millennium CE.

Нажалост, нема древних Расена и Сораба. Једина веза са Србљима колико видех постоји преко овог узорка (а чини ми се да има још један L497) 770-540 BCE C.Italy_Etruscan G2a2b2a1a1b L497/S317. Sample ID: CAM003.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 885
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #636 послато: Септембар 26, 2021, 01:12:23 пре подне »
Иначе, видим да су неки од ових узорака из Виминацијума раније антрополошки реконструисани.



Нађох описе на сљедећој страници
https://www.facebook.com/archeoserbia/photos/reconstruction-of-faces-of-some-anthropological-types-of-the-citizens-of-ancient/2648128095498933/

Да ли су овај црнац и Герман оставили генетски траг, веома интересантно за истраживање.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8523
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #637 послато: Септембар 26, 2021, 09:36:15 пре подне »
Да ли су овај црнац и Герман оставили генетски траг, веома интересантно за истраживање.

Јесу. Има о томе у раду о Виминацијуму који је недавно изашао.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 885
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #638 послато: Септембар 26, 2021, 12:13:36 поподне »
Волео бих да видим тај рад.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #639 послато: Септембар 26, 2021, 12:26:04 поподне »
Иначе, видим да су неки од ових узорака из Виминацијума раније антрополошки реконструисани.



Нађох описе на сљедећој страници
https://www.facebook.com/archeoserbia/photos/reconstruction-of-faces-of-some-anthropological-types-of-the-citizens-of-ancient/2648128095498933/

Ево описа антрополошких типова са слике:

1 – Mediteranski antropološki tip, na osnovu lobanje iz groba G-343, sa nekropole na lokalitetu Više grobalja u Viminacijumu.

2 – Negroidni antropološki tip, na osnovu lobanje iz groba G-595, sa nekropole na lokalitetu Više grobalja u Viminacijumu.

3 – Žena mediteranskog antropološkog tipa, na osnovu lobanje iz groba G-4661, sa nekropole na lokalitetu Pećine u Viminacijumu.

4 – Nordijski antropološki tip, na osnovu veštački deformisane i izdužene lobanje* iz groba G-1318, sa nekropole na lokalitetu Više grobalja u Viminacijumu.

*интересантно да се код нордијца помиње вештачки деформисана лобања. Читао сам негде да су раније, у оквиру појединих култура, повезивали главе у детињству како би биле издуженог облика, не зам да ли је то и овде случај

"Takođe, pronađeni su i ostaci 31 osobe sa veštački deformisanim i izduženim lobanjama, koji su pripadali nekom germanskom plemenu."

"Viminacijum je bio utvrđeni rimski grad, centar provincije Gornja Mezija i sedište VII Klaudija legije. Imao je oko 30 000 stanovnika, a populaciju su činili ne samo ljudi lokalnog porekla, već i ljudi koji su poticali iz udaljenih krajeva Rimskog carstva, ka oi pograničnih i dalekih područja koja nisu bila potčinjena Rimu. Arheolozi su u Viminacijumu otkrili preko 14 000 grobova sa 20 000 skeletnih ostataka, među kojima su identifikovali 10 antropoloških tipova. Među njima je najzastupljeniji mediteranski antropološki tip."

Иначе су ови медитерански типови, уколико су верно приказани, већ делимично динаризовани (краћа глава, већи нос, оштре црте лица). И Медитеранац и Медитеранка са слике. Дакле то одговара оној тези да је од илирског периода, па вероватно све до доласка Словена, на Балкану најдоминантнији тип био динаризовани Медитеранац.