Рахоје:
Јавља се и у другим облицима по старијим изворима: Рахојин, Рахојло (Пешикан).
Милица Грковић („Речник личних имена код Срба“) основу рах- изводи од имена која у основи имају рад-, што баш и не звучи убедљиво.
Име Рахоје налазимо у више докумената и у разним крајевима у 14, 15. и 16. веку:
1345. године, Дечанска хрисовуља, у селу Бабе: Рахоје Доброчинић,
1455. године у турском попису области Бранковића, име се јавља неколико пута:
Спахија Рахоје син Црепа (Цреп је био стари спахија, а спахије су били и његова три сина: Влкашин, Рахоје и Оливер); Рахоје Богданов у селу Суви До; Рахоје Војислављев у селу Мочивар; зидар Рахоје у Новом Брду;рудар Рахоје у руднику Ржана код Звечана.
1467. године у турском попису области Браничево, наводи се Рахоје, посадник тврђаве Ресава.
1477. године у дефтеру за Херцеговачки санџак, наилазимо на неколико људи са овим именом:
У нахији Благај – џемат Рахоја сина Вукашиновог, и у истом џемату још један Рахоје, син Пуце; у нахији Пива – Рахоје Брајков у џемату Вукића Грубачевог; у нахији Комарница, у џемату Херака сина Ковачева и Велимира, двојица Рахоја – Миланов и Милунов.
1560. године, у турском попису Београда, као главар једне махале наведен је Радосав син Рахојев.
1571. године у дефтеру за Призренски санџак, у Бродареву се помиње баштина Рахоја, затим Радеља Рахојев у селу Долова, Раја Рахојев у селу Грахова и Дејан Рахојев у селу Чрљан.
Биће да је од друге половине 16. века ово име постало јако ретко, јер га не нађох у каснијим изворима.
Судећи по распрострањености и осталим именима која се спомињу уз име Рахоје, биће да је оно словенског порекла. Но, мени није баш јасно од које основе је изведено.
Можда су имена типа Раосав (и презиме Раосављевић), па можда и Раона (Раонић) изведена од ових имена са основом рах- (Рахос(л)ав, Рахона / Рахоња).