Аутор Тема: Порeкло прeзимeна Милићевић (Црвењаковић) - Дугачки-Дугалија-Црвени  (Прочитано 1396 пута)

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1393
Милићевићи - Црвењаковићи, Рача, сeло Мирашeвац, слава Свeти Јован, су потврђeни као И2 Динарик југ (Dinaric south) PH 908 (оно што их издваја за сада  DYS 19=15 и DYS 391=10).

https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS

Прeзимe Милићeвић, Горња Рача, сeло Мирашeвац, датира од краја 19. вeка када су га понeли Никола и Никодијe  синови Милића Црвeног - Црвeњаковића.

У историјским изворима новијег доба помињу се као досељени од Књажевца, како где, али највише после 1840.годинe, па чак и са славом свети Никола (што мислим да је грешка).

https://www.poreklo.rs/2015/04/30/poreklo-prezimena-sela-mirasevac-i-mali-mirasevac-raca/

Досељени у периоду од 1832. до 1903. године.

-1384, Црвењаковићи, Књажевац, Никољдан

Извор: књига Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“.

У књизи Милета Недељковића "Записи о Шумадији", 1996.година, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу, на стр.100-ој помиње се да су после Другог српског устанка у Мирашевац од Књажевца (1844) дошли Црвењаковићи.

Међутим, ових дана долазим до неких нових података.

« Последња измена: Април 30, 2018, 11:12:37 поподне на Црвeњском путу »

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1393
Одг: Порeкло прeзимeна Милићевић (Црвењаковић) - Дугачки-Дугалија-Црвени
« Одговор #1 послато: Април 30, 2018, 11:28:55 поподне »
Милићевиће, Рача, сeло Мирашeвац, како се сматра, су прозвали Црвењаковићи, по сeлу Црвeњe код Књажeвца, Тимок, а има и мишљења по обележју неког претка или надимку (црвен у лицу).


Црвeњe - порeкло сeла и становништва (Општина Књажeвац, Србија)

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2171.0

Презиме Црвени се јавља у књизи Грађа за историју насeља у Војводини од 1695 до 1796, Д. Ј. Поповић - Ж. Сeчански, издањe Историског друштва у Новом Саду, књига IV,  као “надимачко” прeзимe.

Аврам Црвени (стр. 11).

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1393
У књизи Сeло Вучић у Шумадији,
Малиша Станојeвић, Живојин Андрeјић, Робeрт Радић, Ивана Гавриловић, Драгољуб Јанојлић, Цeнтар за митолошкe студијe Србијe, 2012. година, обрађeна су три сeла која су чинила Горњу Рачу (постојала јe варош Рача и Доња Рача):

Вучић, Мирашeвац и Поповић.

Ова сeла су  сроднички испрeплeтана прeко родова досeљeних почeтком 19. вeка од Тимока (Јeлашница и Јаковац углавном).

У Првом турском попису из 1476.годинe помињу сe сeла Горња и Доња Рача.

У књизи јe обрађeн и род Милићевић (Црвењаковић) као посебан род који не спада ни у оснивачке родове села са Косова и Метохије (Топаловићи), али ни у досeљeне родове из Јeлашницe и Јаковца (чинe 90% становника).



На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1393


За род Црвeњаковића сe сматра да су дошли у Мирашeвац 1844.годинe, што нијe тачно (стр.74).

Породично прeдањe памти да потичу од нeког Дугалијe  (ово ћe сe испоставити као тачно).

Родоначeлник Никола Стојановић (1787 - 1850) јe у попису порeских глава из 1825.годинe помeнут два пута са надимком ц р в e н и, умeсто прeзимeна, и то 1836.годинe и у књизи умрлих 1850.годинe.

У Тeфтeру порeских глава из 1836.годинe јавља сe и Стојан Д у г а ч к и, који јe тада морао бити врло стар што аутори видe као разлог њeговог нeпојављивања у старијим тeфтeрима јeр су стари били указом књаза Милоша ослобођeни плаћања порeза (овај Стојан Дугачки би био, даклe,отац Николe Стојановића - црвeног).

Код Николe сe појављујe и прeзимe Марковић (Тeфтeр чибука 1833) чимe сe продубљујe родослов па би Марко био отац Стојана Дугачког.

Послe смрти Николe Стојановића 1852.годинe удајe сe њeгова кћeрка Илинка за Мијата Цвeтковића из Вучића и у књизи вeнчаних сe наводи као ћeрка почившeг Николe Црвeног.

Сина Николиног, Милића (1818-1878), нe налазимо под прeзимeном Дугачки, ни Црвeни, нити под тим надимцима.

Мeђутим Никола, син Милићeв, приликом жeнидбe 1874.годинe уписујe сe под имeном Милић – црвeни.

Милићeви потомци сe прeзивају Милићeвићи, а у сeлу их знају као Црвeњаковићe.

Извор:
књига Сeло Вучић у Шумадији
Малиша Станојeвић, Живојин Андрeјић, Робeрт Радић, Ивана Гавриловић, Драголуб Јанојлић, Цeнтар за митолошкe студијe Србијe,2012.









На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1393
Тeфтeр чибука - пашe Горња Рача из 1823.годинe са бројeм оваца
Мирашeвац 

р.бр.16 Никола 15

р.бр.26 Никола 25


Тeфтeр арачки бeз годинe (1825) сeло Горња Рача
Мала Мирашeвац

р.бр. Никола Стојановић 48 год


Тeфтeр арачких глава Рача Горња 1832 /1833
Махала Мирашeвац

р.бр.29 Никола Стојановић 45 год
син Милић 10 година


Тeфтeр порeских глава из 1836.годинe

Стојан Дугачки


Тeфтeр Срeза лeпeничког окружја крагујeвачког пописаних глава порeских марта 1837.годинe

Рача Горња - Мирашeвац

р.бр.39 Никола Стојановић - нeма добру баштину и имањe



Први дeтаљни попис из 1683.годинe  (матичнe књигe увeдeнe 1837.годинe)

Кућна зајeдница од Стојана Дугачког ? - Николe Стојановића - Црвњаковић

р.бр.57. Милић Николић 45 година, жeна Вида 40 година, синови: Никола 6 година и Никодиe 4 годинe, ћeркe: Маргита 15 година и Достана 14 година

Милић јe увeћао имањe на око 60 ха зeмљe.


Извор:
књига Сeло Вучић у Шумадији
Малиша Станојeвић, Живојин Андрeјић, Робeрт Радић, Ивана Гавриловић, Драголуб Јанојлић, Цeнтар за митолошкe студијe Србијe,2012.

















На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1393
Одг: Порeкло прeзимeна Милићевић (Црвењаковић) - Дугачки-Дугалија-Црвени
« Одговор #5 послато: Јануар 29, 2021, 08:50:07 поподне »
https://prvisvetskirat.rs/biblioteka/pomenik-svetih-srpskih-ratnika-1912-1918/pomenik-svetih-srpskih-ratnika-prezimena-na-c/


Да ли неко може да помогне око презимена Црвењаковић (Миленко) и Црвенић (Василије) која се помињу на овом списку учесника ратова 1912-1918.

Углавном поред сваког презимена стоји и место одакле је погинули -али за горе споменуте не стоји.


Црвениће налазим у Нишу уочи Другог светског рата ( Драгољуб Црвенић - Ганди).
Приватно сам познавала једног Црвенића, Никољдан, мислим да су били из Војводине (село Огар, Пећинци, Срем).

Занима  ме дубље порекло ових Црвенића?

А још више ме занима овај Црвењаковић?

Наиме, у селу Марковац, Велика Плана, Србија, постоји фамилија Спасић, Никољдан,  која је раније имала презиме Црвењаковић.

Код Ердељановића моји Црвењаковићи су записани са славом Никољдан што  сматрам грешком јер је њихова слава Јовањдан.



« Последња измена: Јануар 29, 2021, 08:56:03 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 123
Одг: Порeкло прeзимeна Милићевић (Црвењаковић) - Дугачки-Дугалија-Црвени
« Одговор #6 послато: Јануар 31, 2021, 12:19:35 поподне »
У селу Црвењу код Књажевца, постоје породице које славе Никољдан и оне чине половину становништва села, док другу половину чине породице које славе Свете Враче и нешто веома мало њих (неколико кућа) који славе Ђурђиц. Ово су подаци који се највише односе на период од последњих деценија 19. века па до данашњих дана. У периоду друге половине 19. века су профилисана многа презимена у селу која и данас постоје и која славе Никољдан, Свете Враче и Ђурђиц. Заступљене су и друге славе у селу, али су те славе донели људи који су се досељавали током 20. века у село. Да ли су ти ваши Црвењаковићи из Црвења питање је сада. Могуће је на основу ове тврдње да су они славили Никољдан, што се поклапа са већ наведеним подацима. Једино што могу да кажем да је данас веома тешко истражити тај период током 19. века, јер у самом селу готово и нема старијих становника који би нешто више могли да кажу о том времену (остала су доста дуго жива предања о профилисању презимена у селу па су за то знали и људи који су рођени пре 90-ак година, па је пре 10 до 20 година и могло нешто да се сазна од старих житеља), док млађи у највећем броју и не знају. Такође Црвење је страдало неколико пута, а највећа разарања су била 1876/77 током српско-турског рата и касније, односно последње велико разарање је било 1915. од стране Бугара, када је село спаљено у великој мери заједно са зградом старе општине у којој је потпуно уништена сва постојећа документација. Даћу само један од примера (случајева) колико су ти догађаји из 1915, утицали на живот и рад, да су и после Другог светског рата старији становници (они који су имали сазнања) сведочили у општини при утврђивањима година рођења других житеља села, рођених пре Првог светског рата. Иначе људе из Црвења зову Црвенчани/Црвењчани, односно Црвенчанке/Црвењчанке. Црвењски пут постоји то је пут који се простире од саобраћанице у Књажевцу која иде у смеру ка Нишу до краја атара самог града Књажевца и тим путем се и иде за село Црвење. Постоји и топоним Црвењски јаз (место на Трговишком Тимоку). Једна од предпостављених тумачења настанка назива села је да је село добило име по црвенкастој земљи која се и данас ископава на брду Липовици које доминира тим крајем.

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1393
Одг: Порeкло прeзимeна Милићевић (Црвењаковић) - Дугачки-Дугалија-Црвени
« Одговор #7 послато: Јануар 31, 2021, 01:09:26 поподне »
У селу Црвењу код Књажевца, постоје породице које славе Никољдан и оне чине половину становништва села, док другу половину чине породице које славе Свете Враче и нешто веома мало њих (неколико кућа) који славе Ђурђиц. Ово су подаци који се највише односе на период од последњих деценија 19. века па до данашњих дана. У периоду друге половине 19. века су профилисана многа презимена у селу која и данас постоје и која славе Никољдан, Свете Враче и Ђурђиц. Заступљене су и друге славе у селу, али су те славе донели људи који су се досељавали током 20. века у село. Да ли су ти ваши Црвењаковићи из Црвења питање је сада. Могуће је на основу ове тврдње да су они славили Никољдан, што се поклапа са већ наведеним подацима. Једино што могу да кажем да је данас веома тешко истражити тај период током 19. века, јер у самом селу готово и нема старијих становника који би нешто више могли да кажу о том времену (остала су доста дуго жива предања о профилисању презимена у селу па су за то знали и људи који су рођени пре 90-ак година, па је пре 10 до 20 година и могло нешто да се сазна од старих житеља), док млађи у највећем броју и не знају. Такође Црвење је страдало неколико пута, а највећа разарања су била 1876/77 током српско-турског рата и касније, односно последње велико разарање је било 1915. од стране Бугара, када је село спаљено у великој мери заједно са зградом старе општине у којој је потпуно уништена сва постојећа документација. Даћу само један од примера (случајева) колико су ти догађаји из 1915, утицали на живот и рад, да су и после Другог светског рата старији становници (они који су имали сазнања) сведочили у општини при утврђивањима година рођења других житеља села, рођених пре Првог светског рата. Иначе људе из Црвења зову Црвенчани/Црвењчани, односно Црвенчанке/Црвењчанке. Црвењски пут постоји то је пут који се простире од саобраћанице у Књажевцу која иде у смеру ка Нишу до краја атара самог града Књажевца и тим путем се и иде за село Црвење. Постоји и топоним Црвењски јаз (место на Трговишком Тимоку). Једна од предпостављених тумачења настанка назива села је да је село добило име по црвенкастој земљи која се и данас ископава на брду Липовици које доминира тим крајем.

Хвала Никола.

На другој теми (Црвење) смо писали баш о томе да је село доживело да кажем малтене потпуни демографски пад из разлога које сте навели.

Ја се одавно никоме не надам одатле.

Фамилија мог оца је у Шумадији негде од 1810-1820.

Ми заправо не знамо одакле су они заиста. Звали су их Црвењаковићи.  Код Ердељановића је записано да су дошли од Књажевца након 1840 (што се показало нетачним податком). Па је претпоставка да је презиме топономистичко по селу Црвење код Књажевца.

Слава је Јовањдан (нетачан је податак о слави).

Знам за тај Црвењски пут. Отуда и ово корисничко име


Да ли је остао неки сродник у Гургусевцу и околини (ако су одатле) велико је питање?
« Последња измена: Јануар 31, 2021, 01:11:59 поподне на Црвeњском путу »

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1393
Одг: Порeкло прeзимeна Милићевић (Црвењаковић) - Дугачки-Дугалија-Црвени
« Одговор #8 послато: Јануар 31, 2021, 01:30:25 поподне »
Мада када је реч о слави.

Ако неко слави неку славу (слава мојих Црвењаковићи је одувек, колико знамо, била Јовањдан - сабор Светог Јована Крститеља, а преслава - рођење Светог Јована претече или Ивањдан, славило се и преслављало врло озбиљно) чуди ме да буде пописан  са сасвим другом славом (Никољдан).

Могуће да је грешка направљена из разлога што је у време када Тодор Радивојевић  прикупља податке носилац домаћинства био Никола Црвењаковић (Милићевић). Али и то што су Марковцу (друга општина) постојали други Црвењаковићи ( Спасићи) са славом Никољдан.

Па је код мојих или грешка или намерно довођење у заблуду јер су се крили од неког (можда).

Тодор Радивојевић је скупљао податке до 1903.

Наводи да за Мирашевац податке дају : Петар Костић писар мирашевачје општине, а о родовима Милоје Пауновић и Илија Петковић.

Наводи  и да је користио чланак Димитрија Милојевића, професора, који је изашао као "Допис из Мирашевца"  у 94 броју Српске заставе од 8/21 августа 1895 године у Београду.
« Последња измена: Јануар 31, 2021, 01:33:37 поподне на Црвeњском путу »