Ostojici, Kotroman(ov)ici, Jablan(ov)ici

[Павловић]

"Interesantna, ali ujedno i zagonetna je zabilješka u dubravačkoj kronici Junija Restija u kojoj se za kralja Stjepana Tvrtka II. navodi: con altro nome chiamato Stefano Jablanovich, što znači da se drugim imenem nazivao i Jablanović. Ako je Tvrtko II. bio nezakoniti sin kralja Tvrtka I. lako je moguće da mu je majka bila iz roda Jablanovića i da se tako i bilježio."

Znaci, sva trojica naslednika Tvrtka I su bili Jablanovici.

[Павловић]

1. ЛАЖНА П0ВЕЉА КРАЉА КОЛОМАНА МАРТИНУ ЈАБЛАНОВИЋУ из 1105 год.У рукопису фрањевачке библиотеке у Дубровнику бр. 250 (254) налазисе доста података 0парницама и повластицама породице ОхмуЬевиЬ, препи-саних крајем XVII века; на стр. 52 сл. наћићемо Privilegii dell' Antichissima eNobilissima Famiglia Jablanovich de Goritia, della quale deriva la casa Nelipitia,'Paulovich, Radosaglich et Orsich. Te повеље имала je y рукама Марија pot,.Јаблановић, жена Пјер-Дамјана ОхмуЬевиЬа (око 1645).Интересантно je знати како je jour 1549 неки Стефан Јаблановић поднеоЗагребачком каптолу на потврду повељу краља Холомана од 1105 и краљаТвртка од 1390 (Nos Capitulum ecclesiae Sagabriensis memariae commendamus te-nore praesentium significantes quibus expedit universis, quod generosus et magni-ficus Dominus Stefanus Jablanovich de civitate Orsich, nomine et persona toti-usque su ie antiquissimae, simul et nobilissimae Familiae, ex filiis Jablanovichi-orum de Goriza prosapia oriendorum, Nostrjm personaliter veniens in praesentiamexhibuit et praesentavit nobis' infrascriptas litteras donationaler, in quantum et vixlegi poterant, potentissimi olim et serenissimi Regis Hungariae, Colomanni,et serenissimi Regis Tuartki Regis Bosnae sclavonico idiomate confectas, in per-gameno sub 'igillo Regio, manusque propriae subscriptionilis confectas, quarumtenor talis est...)

да је племенити и племенити Господ Стефанус Јабланович града Орсича, у име и у лицу целог. , односно најстаријег и уједно најплеменитијег рода, од синова горичких Јаблановића потомака

[Павловић]

Kralja Tvrtka,nasledio je njegov rodjak Dabisa,sin Miroslavljev,Prilikom krunisanja za kralja Srba,on je uzeo i onaj stari naziv koji su imali Jablanovic i Nemanjici Stefan, Pa je bilo Stefan Dabisa, No iako srpski vladari nisu praktikovali da u svojim titulama unose i prezime, on je unio i zvanicno je svugde pisao kao Kralj Stefan Dabisa Jablanovic.

Sjecam se, dok sam imao pristup biblioteci na ovom sajtu, da sam pretrazujuci pojam "Jablan" ili sl. pronasao da se jedan ili dva kralja potpisuju sa Jablanovici. Moguce je da je to tada bio Dabisa.

[Павловић]

28) U starijoj historiografiji prevladavalo je mišljenje da je Tomaš porijeklom Kristić, odnosno Jablanović, premda je on sam u tom pogledu u ispravi od 3. rujna 1444. sasvim izričito naveo da je »mnogo počtenoga spomenut'ja slavnoga krala OstOl: sin' i naslidnik'«, Miklosich, Monumenta serbica, 427. 
29 nego ni to da ga je starija historiografija smatrala sinom Pavla Kristića, odnosno Jablanovića,30 a osim toga, titulu ja:jačkog bana stavili su i uz ime kraljeva brata Radivoja, pa im se dva velikaša pojavljuju u istom.

Prema starijim povjesničarima kralj Stjepan Tomaš je potjecao iz kuće Jablanovića koji su bili u srodstvu s knezom Pavlom Radinovićem.
Radivoj lablanovich charissimus Patruus Noster Banus lajze. labZanich, sive lablanovich initium habuit a lablaniza, ista Familia tenuit Banatum lajze, ibique etiam nunc perseverat.

Ako pretrazimo imena ovih navedenih licnosti, necemo naci nista na googlu. Bice da nije mnogo postavljeno na internetu od ove starije istoriografije. 

[Павловић]

Dakle, istorija kaze da je neki Cottromano Gotto dosao iz Madjarske i nasao poslije smrti bana Kulina Bosnu bez vladara, te je lako zavladao njome.

"Origins of the Kotromanids
As stated before, we have no clear information about the origins of the Kotromanids. Sources point to existence of a small polity between Sarajevo and Zenica. It seems this polity continued from the very beginning upto the known periods, under various circumstances and status; and there is no account about change of line of its rulers. According to above-mentioned Mauro Orbini, who firstly claimed an origin for the Kotromanids, the king of Hungary sent one of his commandants called Kotroman the German to govern Bosnia, after demise of Ban Kulin. Finding Bosnia without any ruler and defence, Kotroman easily seized it, and the king appointed him new ban of Bosnia.50 A document intimating such a case was found in the archives of Dubrovnik. This is a diplomatic note of the city government of Dubrovnik sent to Bosnian king in 1432. It reminds that the friendship between Bosnia and Dubrovnik had a very rich past, that previous Bosnian rulers appreciated importance of Dubrovnik, that this view took its roots from Kotroman the Goth, ancestor of the Bosnian kings, who provided help of Hungarian king, then his relative, to Bosnia, and who established very good relationships with Dubrovnik, by regarding the latter city as his dome.51"

Prema tome, ostaje da se utvrdi da li potomci ove dinastije imaju neku njemacku haplogrupu.
Ako je tako, onda bi i Radenovici-Pavlovici-Jablanovici takodje bili nosioci neke njemacke haplogrupe, ako su svi Jablanovici, dakle, R1b ili I1a.
A ako bi se ustanovilo da su Kotromanici I2a, kao sto su to Hranici, jer je navodno analiziran skelet Isabega Hranica, onda je prica o Kotromanicima kao Nijemcima negdje propala usled mijesanja sa lokalnim stanovnistvom. Jer "ЛАЖНА П0ВЕЉА КРАЉА КОЛОМАНА МАРТИНУ ЈАБЛАНОВИЋУ из 1105 год" potvrdjuje starost i plemstvo ovoj porodici i prije dolaska Cottromano Gotta.

Uglavnom, sjecamo se da je Sandalj Hranic ubio Pavla Radenovica sa objasnjenjem da je "izdavao ugarskog kralja i cio svijet", sto bi moglo da znaci da se odanost Kotromanicima ili Kotromanica-Jablanovica duguje ugarskom kralju kojem je Cottromano Gotto vjecno duzan za svoj polozaj i svih njegovih potomaka. Zamislimo da su i bosanski kralj i Radenovic, Jablanovici, onda bi izdaja Radenovica mogla biti i izdaja Jablanovica, odnosno izdaja odanosti bosanske dinastije prema ugarskom kralju.

[Сол]

Ћиро Трухелка сматра да надимак Гото потиче од имена места у Славонији. Гото за Кучево изводи из околности да је у том крају касније настала црква Св. Марије де Гото

[Павловић]

Prema ovoj hronologiji postoji neprekidano naslijedstvo od Borica pa nadalje...

https://bs.wikipedia.org/wiki/Spisak_bosanskih_banova

Ban Kulin
Ban Stjepan Kulinić (-1232)
Podatak o njegovoj vladavini sačuvan je u tri pisma pape Grgura IX od 8. augusta 1236. godine. Prema prvom pismu papa uzima pod svoju zaštitu usorskog kneza Sibislava, sina nekadašnjeg bosanskog bana Stjepana. Drugim dokumentom Grgur IX prima pod svoju zaštitu Ancilu, udovicu bana Stjepana, a trećim dokumentom papa traži od ostrogonskog nadbiskupa da ne dozvoljava uznemiravanje Ancile, udovice bosanskog bana Stjepana. Ovi podaci pokazuju na činjenicu kako u vrijeme sastavljanja ovog dokumenta Stjepan više nije bio među živima.[4]
Upravo zbog protjerivanja krstjana, pripadnika Crkve bosanske, skinut je sa vlasti 1232. Na njegovo mjesto je došao Matej Ninoslav, odani pripadnik Crkve bosanske i protivnik kralja Andrije II. Stjepan je izbjegao kod svog sina Sibslava, koji je bio knez Usore. Umro je 1236.[1][3]
Ban Matej Ninoslav

Borić   1154-1164   Velmoža iz Slavonije. Prvi imenom znani bosanski ban. Izgubio vlast u bici s Bizantijcima.   ?
Bosna pod vlašću bizantskog cara Manuela I Komnena (1163-1180).
Kulin   1180-1204   Štitio patarene i vladavinu proveo u miru. Poznat po svojoj povelji.   Vojslava
Stjepan Kulinić   1204-1232   Sin Kulina. Protjerivao patarene, zbog čega je zbačen.   Ancila
Matej Ninoslav   1232-1253   Vladao tokom križarskog pohoda na Bosnu (1234-1239) izazvanog njegovom i narodnom religijom. Također knez Splita.   ?
Prijezda I Kotromanić   1254-1287   Zbačen zbog preobraćanja na rimokatoličanstvo.   ?
Prijezda II Kotromanić   1287-1290   Sin Prijezde I, vladao je zajedno s bratom do svoje smrti.   ?

[Павловић]

Ovaj Imamovic koji je pravio dokumentarac o Kotromanicima kaze da se skeleti svih bosanskih vladara nalaze u katakombama muzeja u Sarajevu.

<a href="https://www.youtube.com/v/aI0Hbb8G4L8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/aI0Hbb8G4L8</a>

[Павловић]

Znaci, ovde se trazi Cotromano Gotto ili Cotromano Tedesco:
Madjari 1163 upadaju u Bosnu i uklanjaju Borica. Vizantinci porazavaju 1167 Madjare u Zemunu i osvajaju Bosnu, drze je sve do 1180 kad postavljaju Kulina.
Cotromano bi onda morao prvo da bude postavljen od strane Madjara, te je vladao 3 godine, da bi njegov sin bio postavljen od Vizantinaca.
Odgovor lezi u skeletima u katakombama muzeja u Sarajevu.

[Павловић]

Evo sta sam pronasao u knjizi sa linka
https://books.google.de/books/download/Cronaca_della_citta_e_territorio_di_Nare.pdf?id=-StXAAAAcAAJ
Iz 1788.

(Hronika teritorije Narente)

CRONACA
Della Città e Territorio
DI NARENTA
DESCRITTA
DAL SIGNOR
MICHELE RIMDALU
Nobile Narentino e Dottor Laureato .

Strana 94:

Cronaca della citta e territorio di Narenta (1788)
Capo IV
Epoche notabili
1010 Il Regno di Bosnia si divide dall Impero orientale
e si unisce all Ocidentale
Primo bano Giovanni Cotromani Tedesco i Narentini si uniscono alli Bosnesi; primo diploma con cui il Bano Giovanni investe di Narenta Superiore, e di Crupa il Co. Vucosavo Vladimirovich, il quale compra da Giovanni la catena de monti Bejbda Uvan fino a Plisciviza.

Prevod:
Kronika grada i područja Narente (1788.)
Poglavlje IV
Značajna razdoblja
1010. Bosansko kraljevstvo se odvojilo od Istočnog Carstva
i pridružuje se zapadnoj
Prvi ban Giovanni Cotromani German Narentinci se pridružuju Bosnisi; prva diploma, kojom Bano Giovanni ulaže Co. Vucosavo Vladimirovich s Narenta Superiore, i s Crupom, koji kupi od Giovannija lanac planina Bejbda Uvan do Plisciviza.


Radi se o gornjem neretvljanskom kraju. Cotromani je bio Giovanni, ili Jovan.

[Павловић]

Prema ovoj mapi Bosna je tek oko 1040 definitivno izasla iz sastava Vizantije:
<a href="https://www.youtube.com/v/vjWVFZ5e_vo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/vjWVFZ5e_vo</a>
Moguce je da se prepisivanjem 4 pretvorila u 1.

[Павловић]

Zemljopis i poviestnica Bosne
By Slavoljub Bošnjak
Zagreb 1851
Pišu dogodopisci28)), da Bela kralj, htiući se osvietit Ninoslavu, što je Splietjane pomogo protiva njegovim podložnicima Trogiranim, poslao na njega niekakvog barona niemačkog Ivana Kotromana s vojskom. Ovi, da je Bosnu osvojio, i da je od kralja banom postavljen, od koje porodice da su izašli ostali bani bosanski. A dogadjaji nam protivno kažu, iz kojih vidimo, da kralji ugarski banovinu bosansku nisu davali ikakvom boljaru, već je sebi i svojoj porodici uz dèržali , tako u pomirenju kralja ugarskog s Otokarom kra
ljem českim godine 1271. imenuje se Bela Stiepana kralja brat „Dux Machowiae et Bosnae“ , Ovi Bela poroda neimajući, dosto janstvo prodje na brata Stiepana, a po smèrli njegovoj na La
dislava . Ladislav kralj predade Bosnu materi svojoj Elizabeti,

28) Farlati tom. 4. pag. 54. Pejačević Coll. 12. pag. 350. i mnogi drugi, al s čim bi ovo posviedočili drugog neimadu starieg dogodopisca od M. Orbinia, evo što on piše : „ Cotromano Tedesco uomo
famoso nel armi. Il quale venendo in Bosna e trovatola senza signore , lo occupó facilmenle “ al odklen je Orbini ovo cerpio ? i budući, da nigdie ovog barona Ivana Kotromana, i njegovog Bosnom zavojevanja, uspomene, niti kod ugarskih , niti kod dalmatinskih pisacah imade, dakle zajedno s Du Cangeom Cap. 9. S. 13--14 . sumnjim o poviesti ovoj Orbinia, scieneći, da su Orbima
ol onog iz kog je on cèrpio imena : Colomanus, Calºmanus poiela, s Cotromanus. Istina , da Don Lorenzo Miniati , u knjigama Le Glorie cadute etc. etc. Venezia 1663. navodi jednu povelju od godine 1268. ( 1278.) Stiepana Kotromanovića, darovanu županu Radivoju Ohmučeviću ; al se ja pribojavam , da ova povelja nije slična onoj, koja se nahodi u knjižicama : De regno Bosniae ejusque in teritu etc. etc. Venetiis 1781. auctore Prudentio Narentino. I koja je darovana Vukosavu Vladimiroviću od Ivana Kotromana, pod koim se čita : Datum Oviae in Bosnia in consilio generali die 1. Aprilis 1010. t. j . pisano u Jajcu godine : hiljadu i desete. Sličnim dakle poveljam, malo čoriek pametan može vierovati. Spomenuti Prudentius, mnogo u rečenom dielu mudruje : tako pag. 4. piše : da je Henrik II. zapada car poslao Ivana Kotromana godine 1010. da Bosnu odciepi od iztočnog carstva , i pridruži je k zapadnom ; al s ovakim mudrovanjem , nije vriedno vrieme gubiti .

[Павловић]

Idemo dalje sa Hronikom Neretve iz 1788.

Strana 33.
Inebolita gravemente dal Principe vincitore la comunita di Narenta si uni in questo medesimo anno col Bano di Bosnia Giovanni Cotromano, il quale su spedito dall' Augusto Cesare dei Romani Enrico II. a soggiogare quel Regno, e colla forca dell' armi sottrarlo dalla giurisdizione dei Cesari Orientali, ed unirlo all' Occidentalle Imperio. Tutto su adempito puntualmente dal Bano steffo, benche altri scrivano diversamente.
L'antidetto Bano si presento con 30. mila uomini guerrieri con intenzione di voler fare la strage fanguinosa d' esi Bosnesi, se con ispontaneo volere non volesero sottoporsi alla suditanza dei Cesari Romani occidentali. Intesa che su dai Bosnesi l' esposta spiegata intenzione, i Magnati e Principi del Regno dimandarono l' indugio di tempo a poter consigliarsi sra di loro sopra un tale importantissimo assare.
Finalmente conclusero, se benignamente, la Sagra Cesarea Maesta si compisacesse soscrivendo.
consermare i loro municipali possessionari privilegi, molto volontieri vorrebbon darsi ad una tale nuova sudditanza. Il medesimo Bano, come plenipotenziario Cesareo, per avere avuto tale sacoltà, li soscrisse nomine, potestate Cæsaris; i quali Magnati in segno di vera gratitudine elessero lo stesso Giovanni Cotromano Tedesco in loro Bano con pieni voti dell' anno stesso 1010. il dì primo d'Aprile, il che molto piacque a Cesare.

Prevod
Ozbiljno oslabljena pobjedničkim princem, općina Narenta ujedinila se iste godine s bosanskim banom Giovannijem Cotromanom, kojeg je poslao Augustus Cezar Rimljana Henrik II. podjarmiti to Kraljevstvo i vješalima ga oduzeti od jurisdikcije Istočnih Cezara i ujediniti sa Zapadnim Carstvom. Sve je točno ispunio sam Bano, iako drugi pišu drugačije.
Spomenuti Bano se predstavio sa 30.000 ratnika u namjeri da hoće izvršiti krvavi pokolj Bosnesa, ako se spontanom voljom ne htjedoše pokoriti zapadnorimskim cezarima. Shvativši da su izloženu namjeru obrazložili Bosnisi, magnati i prinčevi Kraljevstva zamolili su odgodu vremena kako bi se od njih mogli posavjetovati o tako važnom napadu.
Na kraju su zaključili, ako su milostivi, Sagra Cesarea Maesta su bili zadovoljni što su se pretplatili.
zadržati svoje općinske posjedovne povlastice, oni bi se vrlo rado predali takvoj novoj podložnosti. Isti Bano, kao opunomoćenik Cesareov, jer je imao takvo znanje, potpisao je imenovanja, potestate Cæsaris; ti su magnati, u znak istinske zahvalnosti, te iste godine 1010. 1. travnja izabrali punim glasom samog Giovannija Cotromana Tedesca za svoju banovinu, što je Cesarea jako obradovalo.

[НиколаВук]

Поштовани Павловићу,

замолио бих вас да писање прилагодите начину форумске комуникације, пошто низ узастопних објава од стране истог аутора може да се сматра једном врстом спамовања. Изразите ваше мисли, ако је могуће у једној већој објави, писање више мањих објава једне за другом је суштински спам и више приличи начину писања на блогу, а не форумском писању. Хвала на разумевању.

[Павловић]

Ne znam koliko teksta moze stati u jedan post, a mislio sam da nema nesto zainteresovanih za ovu temu, tako da sam htio da postujem ovo ovde za sebe ako u buducnosti budem nasao nesto novo, pa da povezem s ovim. Ima jos 4 stranice iz iste knjige da se prevede.

[Павловић]

Inace, i na jednom zapadnom forumu postujem stvari sam, i niko me nije upozoravao na to, jer to radim sa duzim odsustvima, pa se znam vratiti nakon nekoliko godina, kao i ovde sto sam imao 2 godine razmaka.

Dakle, ako nije previse "bolno" za gledaoce, zavrsio bih ovo naporno prekucavanje tekstova sa italijanskog...

(nastavak, strana 34.)


Da questo medesimo Bano l' anno e giorno stesso il Conte Vucosavo Vladimirovich Reggitore principale della Citta di Narenta n' ebbe un particolare, amplissimo municipale privilegio di esenzioni dai tributi e dazi, e riconserma dei feudi e beni che possedeva, ed in specialita sopra el paludi, selve, pesche,  boschi, acque, ed altri proventi, ed utilita lucrose, e vantaggiose per la Casa Vladimiria, contenute nel vallone di Crupa, e i molini nel sito detto Suitava in perpetuo. Duro questo Regno nella propria sua liberta dall' anno 1010. sin l' anno 1463.

Од овог истог Бана, исте године и истог дана, гроф Вучосаво Владимирович, главни владар града Наренте, добио је посебну, веома широку општинску привилегију ослобађања од пореза и дажбина, као и поновну потврду феуда и добара које је у власништву, а посебно над мочварама, шумама, бресквама, шумама, водама и другим приходима и уносним комуналним услугама, и корисни за кућу Владимирија, која се налази у долини Крупе, и воденице на месту званом Суитава заувек. Ово Краљевство је трајало у сопственој слободи од 1010. до 1463. године.

[НиколаВук]

Нажалост, морам вас зауставити, јер као што рекох, тај начин комуникације односно "самосталног узастопног писања" без очекивања некаквог одговора или дискусије на ту тему се на овом форуму не практикује. Можете свакако отворити неки свој блог и на њему писати колико и шта год желите или то сачувати у неком Ворд фајлу, али овај форум није блог. Нећу вам брисати ове до сада написане поруке, али ако и поред ове друге молбе наставите по старом мораћу да кренем да вам те будуће објаве бришем, јер крше Правилник.

[Павловић]

Imam slike porodicnog stabla porodice Pavlovic iz Splita koja svoje porijeklo izvodi iz Kristica-Pavlovica i nosi grb istocnobosanskih Pavlovica - tvrdjava sa tri kule.
U stablu su svi kraljevi iz te loze, ukljucujuci i poslednje Tomasevice.
Stablo je napravljeno 1991.

[Павловић]

Na stablu su svi podaci sa ovog linka:
https://www.plemstvo.hr/obitelji/pavlovicI

[Ивица Јовановић]

"Старохрварско племство источне Босне" Бож сачувај и саклони.