Аутор Тема: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине  (Прочитано 139989 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #480 послато: Октобар 02, 2022, 10:25:33 пре подне »
ДОЊЕ ПОДРИЊЕ




Узорак: 63

R1a-Z282    38.10%
R1a-Z280    31.75%
R1a-M458>L1029    6.35%

I2-Y3120    17.46%
I2-PH908    12.70%
Север    4.76%

E-V13    17.46%
E-Z1057    7.94%
E-Z5017>Z19851>FT104106  4.76%
E-Z5018    4.76%

I1    6.35%
I1    1.59%
I1-P109>FGC22045   1.59%
I1-Z63>Y51867    1.59%
I1-M227>BY169301    1.59%

J2b-Z534    6.35%
J2b-M205>Y22059    4.76%
J2b-M241>L283    1.59%

R1b-M269    4.76%
R1b-U152>Z193    3.17%
R1b-Z2705>BY198296   1.59 %

G2a-L42>Y11074    4.76%
G2a-Y11074*   1.59%
G2a-Y128480    3.17

J1-L136    3.17%
J1-ZS9949    1.59%
J1-P58>L829    1.59%

N2-FT182494    1.59%



I2-Y3120


Предвиђене и потврђене подгране код тестираних I2-PH908:
I2-FT14506>Y56203 (1), I2-FT16449>Y126296 (1), I2-BY93199 (1), I2-PH908* (1).

R1a-Z282

Подгране R1a-Z280:
R1-L1280>Y5647>YP3989 (15), R1a-YP4278>BY30743 (4), R1a-YP4278 (1).
Подгране R1a-M458>L1029:
R1a-YP417 (2).

E-V13

Подгране E-Z5018:
E-L241 (1), E-L241>PH2180 (1), E-FGC11450 (1).



Напомена*: Уколико је унутар области било више тестираних носилаца истог презимена из истог места (који припадају истом генетичком роду), рачунати су као један тестирани. Такође, унутар ове области је плански тестирана велика екипа са славом Аврамијевдан, због чега сам из истог места/села убацивао највише два припадника истог генетичког рода. Мислим да је и поред тога статистика далеко од реалне, али шта је ту је...                                                                                                                                                           

Мали допринос и за Доње Подриње, где је узорак такође скроман. Мада не верујем да ће се нешто озбиљније променити:

I2-S17250
Пантић, Аранђеловдан, Зворник
Бошковић, Зворник
Челић, Зворник
Јовановић, Зворник
Зекић, Сребреница
Кљајић, Зворник
I2-M423
Петровић, Лучиндан, Братунац

R1a-M417
Обреновић, Јовањдан, Кравица, Братунац
R1a-CTS3402
Петровић, Мратиндан, Каменица-Ђевање, Зворник
R1a-M458>YP417
Савић, Зворник

I1-M227
Живановић, Црвица, Сребреница


Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 881
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #481 послато: Октобар 02, 2022, 11:04:43 пре подне »
Ево и једног кратког резимеа информација које доноси овај нови пресек:

Херцеговина
Изостављањем неких дуплираних резултата и додавањем Дувна порасла је мало E-V13 и приближила се на једног тестираног R1a. Свакако, што се тиче Херцеговине све је одавно познато.

Сарајево и Романија
Дробњаци доминирају. Такође, прилично је ниска R1a.

Горње Подриње
Мој родни крај  :)
N2-P189.2 освојила сребро. Уопште, висока је заступљеност старохерцеговачких племена Бањана, Крича и Дробњака, а ниска заступљеност E-V13 (добар део E-V13  чине Матаруге, у овој зони, али и у свим суседним). Такође, G2a бележи високе проценте.

Доње Подриње
И поред редукције Аврамијевштака и Шаренаца, рекао бих да је статистика и даље нереална, пре свега што се тиче заступљености R1a и I2-Y3120. Оно што је занимљиво је високо присуство хаплогрупе E-V13, и поред плански тестираних R1a родова.

Средња Босна
Узорак је мали, али се назиру тенденције- висока I2a и R1a. Видећемо хоће ли бити неких промена када додамо Небојшине резултате.

Крајина
Ако се добро сећам, у неким ранијим статистикама I2-Y3120 је у овој области била испод српског просека. Сада је на већем броју тестираних ова хаплогрупа благо изнад просека. Високе R1a и J2b, а нижа E-V13 су константа.

Врбас
Потпуни преокрет на обалама Врбаса. E-V13 је са преко 20% у неким ранијим статистикама пала на 15%, док је R1a порасла на 19%. R1a је најразноврснија и најзаступљенија у Бањалучкој општини. Такође, Динарик је прешао 40%, тако да је и у овој области удео словенских Y-ДНК линија веома висок.

Посавина и Озрен
Најлепше за крај   :D
I2-Y3120 - не пада!
Занимљиво је да је проценат I2-PH908 након увећања узорка за скоро 100% порастао за 5% и тренутно износи 53%. Не знам колики је тачно проценат I2-PH908 у западној Херцеговини, али изгледа да и ми коња за трку имамо (немојте ме погрешно разумети, браћо Озренци  :) ). Оно што је такође карактеристично за овај регион јесте да прве три хаплогрупе чине 90% генетичке слике области, те да су све остале хаплогрупе слабо заступљене, или се уопште не јављају.

Семберија и Мајевица
Чекамо завршетак акције за потпунију статистику.

Мислим да је сада прилично извесно да је I2-Y3120 код Срба из Босне и Херцеговине у глобалу заступљена са око, а могуће и преко, 40%, те да је R1a-Z282 друга хаплогрупа по заступљености.

Нека лична процена да ће стање код прве три најучесталије хаплогрупе бити отприлике следеће:  I2-Y3120- 35%, Р1а-18%, Е1б-15%

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #482 послато: Октобар 02, 2022, 11:05:23 пре подне »
Још двојица из Средње Босне:

Симић, Михољдан, Тумаре, Лукавац, I2-S17250
Балатуновић, Јовањдан, Бановићи, R1a-M417

Средња Босна: Растић, Високо, I2-S17250

Ван мреже НУки ⚔🦅⚔

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
  • R1a-M458>L1029>YP417
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #483 послато: Октобар 02, 2022, 11:21:10 пре подне »
Све похвале за труд. Што се тиче пописа, у зависности од тога шта Вам треба, можете користити аустроугарске пописе из 1879, 1885, 1895. и 1910. За овај први сам сигуран да постоји и у дигиталној библиотеци Порекла, а покушаћу пронаћи и неки од остала три. За велики дио Босне и Херцеговине од користи може бити и Шематизам Митрополије дабро-босанске из 1883.

Хвала, Велиборе. Моја је идеја да утврдимо број становника (мушког) за сваку од ових области на основу пописа са почетка 20. или краја 19.века, с обзиром да се према пореклу из тог периода тестирани уписују у табелу. Не знам колико је то реално могуће, али било би лепо. Затим би за сваку област израчунали оквиран број припадника одређене хаплогрупе. На пример, у Херцеговини имамо 25000 I2-Y3120, Посавина и Озрен 45000, Врбас 60000 и тако даље. Затим их све саберемо и поделимо са укупним бројем становника (Срба), и добијемо неки проценат I2-Y3120 за Србе у БиХ, и тако за сваку хаплогрупу. Тако бисмо добили неку реалнију генетичку слику, у складу са тиме колики удео у укупном српском становништву БиХ чини становништво сваке од ових области.

Ван мреже НУки ⚔🦅⚔

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
  • R1a-M458>L1029>YP417
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #484 послато: Октобар 02, 2022, 11:27:14 пре подне »
Што се Врбаса тиче, E-V13 је била јаче заступљена на ширем простору Змијања, док је R1a равномерније заступљена широм читаве врбаске зоне, од Гламоча до Прњавора.

Не би се ја заносио да се може престићи Западна Херцеговина по проценту I2. Посебно ако гледамо читаву ову област коју си означио на карти. Ако се гледају неке микро-области, то је већ друго. У Западној Херцеговини је на два истраживања узорак 90 и 141, а проценат се креће од 63-73%.

Приложићу сутра овде неке резултате из означене области са 23andMe. Лично мислим да ће проценат I2 у овом крају само опадати, док на крају не дође до неког општег просека за Србе из Босне и Херцеговине, или евентуално до херцеговачког нивоа (45-50%).

Ни не мислим да се може престићи I2a, али бих рекао да је I2-PH908 тренутно на истом нивоу. Слажем се да ће I2a вероватно опасти са повећањем броја тестираних (мислим да неће пасти испод 45%), али сада коментаришем резултате које имамо. С обзиром да у западној Херцеговини има више становника него на простору Посавине и Озрена, мислим да су узорци сразмерни.

Ван мреже НУки ⚔🦅⚔

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
  • R1a-M458>L1029>YP417
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #485 послато: Октобар 02, 2022, 11:35:15 пре подне »
Нека лична процена да ће стање код прве три најучесталије хаплогрупе бити отприлике следеће:  I2-Y3120- 35%, Р1а-18%, Е1б-15%

Слажем се за R1a и E1b. Мислим да ће I2-Y3120 бити најмање 39-40%, с обзиром да у областима где има највише Срба у БиХ, а то су са ове карте Крајина, Врбас и Посавина и Озрен, I2-Y3120 тренутно износи 38%, 43% и 59%.

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1103
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #486 послато: Октобар 02, 2022, 11:39:33 пре подне »
Ни не мислим да се може престићи I2a, али бих рекао да је I2-PH908 тренутно на истом нивоу. Слажем се да ће I2a вероватно опасти са повећањем броја тестираних (мислим да неће пасти испод 45%), али сада коментаришем резултате које имамо. С обзиром да у западној Херцеговини има више становника него на простору Посавине и Озрена, мислим да су узорци сразмерни.

Zapadna Hercegovina je očito srednjevekocna/rano srednjevekovna srpska oblast koja nije toliko ,,razbucana" migracijama, očito je bila iz nekog razloga pogodna i za seobe sa juga i istoka, gotovo celo Popovo polje je zavrsilo u zap.hercegovini i južnoj Dalmaciji.
Ne čude me njihovi visoki procenti kad je u pitanji I2a, a i PH908 još konkretnije.Lako se da videti kog porekla su ti ljudi.

Ван мреже НУки ⚔🦅⚔

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
  • R1a-M458>L1029>YP417
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #487 послато: Октобар 02, 2022, 11:47:08 пре подне »
Урадио сам јуче и графике за сваку област, али их не поставих.

Хаплогрупе и боје:

I2-Y3120     тамноплава
R1a-Z282    црвена
E-V13    зелена
I1-M253    светлоплава
R1b-M269    розе
N2-FT182494    наранџаста
J2b    љубичаста
J2a    светлозелена
G2a    сива...

Ван мреже НУки ⚔🦅⚔

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
  • R1a-M458>L1029>YP417
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #488 послато: Октобар 02, 2022, 11:47:32 пре подне »
 
 
 
 

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #489 послато: Октобар 02, 2022, 01:31:07 поподне »
Урадио сам јуче и графике за сваку област, али их не поставих.

Хаплогрупе и боје:

I2-Y3120     тамноплава
R1a-Z282    црвена
E-V13    зелена
I1-M253    светлоплава
R1b-M269    розе
N2-FT182494    наранџаста
J2b    љубичаста
J2a    светлозелена
G2a    сива...

Нуки, свака част за труд.  :)
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #490 послато: Октобар 02, 2022, 01:55:13 поподне »
Са тестиранима са 23andMe узорак за ову област прећи ће 100. Водио сам рачуна да не убацујем оне који већ имају тестиране рођаке са маркерима и налазе у статистици коју је урадио Нуки. Уједно, ко зна славе за поједине родове из ових крајева, може написати овде.

I2-S17250
Тадић, Ђурђевдан, Милошевац, Модрича
Симић, Брчко
Илић, Лазаревдан, Доња Буковица, Маглај
Сријемац, Василијевдан, Лијешће, Брод
Бабић, Церани, Дервента
Бајић, Теслић
Суботић, Никољдан, Растуша, Теслић
Варцак, Јовањдан, Брчко
Гаврић, Јовањдан, Горњи Вишњик, Дервента
Пејић, Св. Симеон Богопримац, Маглај

I2-M423
Петровић, Стевањдан, Рјечица Горња, Добој
Бабић, Ђурђевдан, Бабићи, Теслић
Недељковић, Брчко

E-V13
Мајданчевић, Буквик, Брчко
Гајић, Брчко
Ђукић, Подновље, Добој
Вуковић, Добој
E-V13>L241
Малић, Ђурђевдан, Прибинић, Теслић
Јотановић, Ђурђевдан, Теслић
Јовичић, Дервента

R1a-M417
Бардак, Стевањдан, Лужани Босански, Дервента
R1a-Z282
Бубић, Ђурђевдан, Прибинић, Теслић
R1a-Z92>YP270
Томанић, Св. Симеон Столпник, Станови, Добој
R1a-M458>YP417
Стојановић, Обудовац, Шамац

I1-P109
Софреновић, Босанска Посавина
I1-Z63>Y6228
Ливњак, Јовањдан, Брезове Дане, Теслић

R1b-U152
Балешевић, Св. Симеон Богопримац, Дервента
R1b-U152>L2
Купрешаковић, Добој
R1b-Z2103>CTS9219
Јевтић, Брчко
R1b-Z2103>BY250
Теодоровић, Ђурђевдан, Обудовац, Шамац

J2b-M205
Кирјаковић, Аћимовдан, Брчко
Слијепчевић, Св. Симеон Богопримац, Горња Радња, Теслић

J2b-M241>Z631
Гојић, Ђурђевдан, Осиња, Дервента

N2-P189.2
Пејкановић, Брчко
Бајић, Јовањдан, Буковац, Брчко (даљим пореклом из Крајине)

G2a-L42
Савић, Босанска Посавина

Q-M378
Василић, Ђурђевдан, Врањак, Модрича
Уз ове Суботиће имаш још са славом Ђурђевдан и Арнијевдан (5.Септембар) све на релативно малом простору. Дал су једнородни или нису можда некад сазнамо, они тренутно не знају.

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #491 послато: Октобар 02, 2022, 02:03:34 поподне »


Херцеговина
Изостављањем неких дуплираних резултата и додавањем Дувна порасла је мало E-V13 и приближила се на једног тестираног R1a. Свакако, што се тиче Херцеговине све је одавно познато.



Secas se da sam ti prosli put rekao da je Foca na ovoj temi svrstana u Gornje Podrinje a da je Duvno (Tomislavgrad) vec svrstano u Tropolje (Glamoc, Livno, Duvno) Naravno, moguce je raditi i Hercegovinu u nekom najsirem smislu do Priboja i Prijepolja i svaka ti cast na trudu - ali kad je Hercegovina uradjena do Kalinovika ima smisla u pogledu migracija, lokalne kulture, akcenta. Duvno je poput Foce - ne naslanja se migracijski na ovu danasnju Hercegovinu

Ван мреже НУки ⚔🦅⚔

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
  • R1a-M458>L1029>YP417
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #492 послато: Октобар 02, 2022, 02:16:39 поподне »
Нуки, свака част за труд.  :)

Хвала, Невски.
Занимљива је тема, са уживањем сам рачунао.  :)

Ван мреже НУки ⚔🦅⚔

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
  • R1a-M458>L1029>YP417
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #493 послато: Октобар 02, 2022, 02:21:28 поподне »
Secas se da sam ti prosli put rekao da je Foca na ovoj temi svrstana u Gornje Podrinje a da je Duvno (Tomislavgrad) vec svrstano u Tropolje (Glamoc, Livno, Duvno) Naravno, moguce je raditi i Hercegovinu u nekom najsirem smislu do Priboja i Prijepolja i svaka ti cast na trudu - ali kad je Hercegovina uradjena do Kalinovika ima smisla u pogledu migracija, lokalne kulture, akcenta. Duvno je poput Foce - ne naslanja se migracijski na ovu danasnju Hercegovinu

Сећам се dko, јасно ми је то. Морао сам негде сврстати Дувно, ипак је ово подела на неке веће целине. Немамо пуно тестираних из њега, чини ми се свега двојицу.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 881
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #494 послато: Октобар 02, 2022, 02:25:04 поподне »
Границе Херцеговине су одувек шкакљива тема. Мислим да је ово обојено у наранџастом неспорна територија Херцеговине према којој се могу радити статистике.







Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 235
  • N2
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #495 послато: Октобар 02, 2022, 03:14:40 поподне »
Хвала, Велиборе. Моја је идеја да утврдимо број становника (мушког) за сваку од ових области на основу пописа са почетка 20. или краја 19.века, с обзиром да се према пореклу из тог периода тестирани уписују у табелу. Не знам колико је то реално могуће, али било би лепо. Затим би за сваку област израчунали оквиран број припадника одређене хаплогрупе. На пример, у Херцеговини имамо 25000 I2-Y3120, Посавина и Озрен 45000, Врбас 60000 и тако даље. Затим их све саберемо и поделимо са укупним бројем становника (Срба), и добијемо неки проценат I2-Y3120 за Србе у БиХ, и тако за сваку хаплогрупу. Тако бисмо добили неку реалнију генетичку слику, у складу са тиме колики удео у укупном српском становништву БиХ чини становништво сваке од ових области.

Обрадих на брзину сумарне податке из пописа из 1879. Мислим да је сасвим у реду узети тај попис, јер након 1878. нема значајнијих унутрашњих миграција.

Попис је заснован на подјели на шест окружја, унутар којих су били котари, а унутар котара општине.

Пописано је укупно 1.158.440 становника, од тога 496.761 православних (нема националних одредница, искључиво вјерске, па су тако вјероватно и православни Роми укључени у ову групу), што чини 42,88 % и најбројнија је група.

Подаци о полу су уписани, али само за укупан број становника, не и за ову подјелу према вјери, па за ове потребе можемо користити општи просјек. Интересантно је да мушкараца има више него жена - у просјеку 52-53%, једино је у Херцеговини приближно изједначено.

1. Сарајево (само Сарајево са околином, Чајниче, Фојница са Бусовачом и Крешевом, Горажде, Вишеград, Високо са Варешом, Кладањ и Рогатица) - укупно 47.888 Срба (нећу даље користити вјерску одредницу), процјена је да има око 24.788 мушких глава.

2. Бања Лука (сама Бања Лука, Градишка, Дервента са Бродом, Тешањ са Добојем и Жепче) - укупно 114.534 Срба, од тога око 60.703 мушке главе,

3. Бихаћ (сам Бихаћ, Цазин, Кључ, Костајница, са Дубицом и Новим, Крупа са Бужимом, Петровац са Кулен Вакуфом, Приједор са Козарцем и Сански Мост) - укупно 89.256 Срба, од чега око 47.152 мушке главе,

4. Травник (сам Травник, са Зеницом, Гламоч, Јајце са Језером, Скендер Вакуфом и Мркоњић Градом, Ливно са Граховом, Прозор, Доњи Вакуф, са Бугојном, Купресом и Горњим Вакуфом и Дувно) - 66.049 Срба, од чега око 35.402 мушке главе,

5. Зворник - (сам Зворник, Тузла, Бијељина са Јањом, Брчко, Грачаница, Градачац, Маглај, Орашје са Шамцом, Сребреница и Власенуца) - 115.257 Срба, од чега 60.279 мушких глава,

6. Мостар - (сам Мостар, Билећа, Фоча, Гацко, Коњиц, Љубиње, Љубушки, Невесиње, Почитељ са Габелом, Столац и Требиње) - 64.377 Срба, од чега око 32.189 мушких глава.

Сви ови подаци се могу рашчланити по градовима, селима, па чак (код већих села као што је мој Батковић) по засеоцима, а за потребе уклапања са овом Вашом подјелом на регије, али о томе ми можете писати и у пп.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #496 послато: Октобар 02, 2022, 04:48:00 поподне »
Не знам колико је сврсисходно извлачити апсолутне бројке и проценат хаплогрупа укупуног становништва, на овако скромним узорцима. По мени је боље држати се онога што имаш, а то је пресек на основу броја тестираних. Осим тога, за неке од ових области, са веома великим бројем Срба, узорци често не прелазе ни 100, што је веома непоуздано.

Може бити неких родова који су веома бројни али је тестиран један њихов припадник, или 10 тестираних из мањег рода. Сећам се да сам упоређивао статистике за Лику, или делове Лике и Поуња у Босанској Крајини. Дакле статистика на основу броја тестираних/доступних резултата и након тога на основу бројности тестираних родова (број домаћинстава, кућа, чланова). R1a је испала бројнија од I2 тада, иако је I2 била на првом месту приликом основне статистике.

Добиће се неке оквирне бројке, свакако, али мислим да је то превише труда, а добијени подаци неће бити презицни.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 235
  • N2
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #497 послато: Октобар 02, 2022, 05:17:57 поподне »
Не знам колико је сврсисходно извлачити апсолутне бројке и проценат хаплогрупа укупуног становништва, на овако скромним узорцима. По мени је боље држати се онога што имаш, а то је пресек на основу броја тестираних. Осим тога, за неке од ових области, са веома великим бројем Срба, узорци често не прелазе ни 100, што је веома непоуздано.

Може бити неких родова који су веома бројни али је тестиран један њихов припадник, или 10 тестираних из мањег рода. Сећам се да сам упоређивао статистике за Лику, или делове Лике и Поуња у Босанској Крајини. Дакле статистика на основу броја тестираних/доступних резултата и након тога на основу бројности тестираних родова (број домаћинстава, кућа, чланова). R1a је испала бројнија од I2 тада, иако је I2 била на првом месту приликом основне статистике.

Добиће се неке оквирне бројке, свакако, али мислим да је то превише труда, а добијени подаци неће бити презицни.

Морам се сложити са Вама у погледу тога да је значај ове статистике релативан. Примјера ради, у оквиру тестирања становништва Семберије за сада имамо далеко највећи број тестираних из Батковића. Тестирање Батковљана радим плански, тако да сам на бази додтупних писаних извора формирао одређене родове у оквиру села, какви су били од средине 19. вијека. Неки од тих родова данас имају и по 15 различитих презимена, јер се у преко 80% случајева процес формирања презимена у Босни и Херцеговини завршио тек доласком Аустро-Угара. До сада прикупљени резултати, отприлике, говоре да имамо највише Ј2б-М241, Ј2б-М205, Н2 и И2 (ни један Р1а у Батковићу за сада). Међутим, када се резултат сагледа у свјетлу турског пописа становништва из 1851, добијамо још необичнију слику. Тестирани Ј2б-М241 припадају групи од преко 15 различитих породица (сви Стевањштаци), тестирани Ј2б-М205 припада другој групи од неких 6-8 породица са данас различитим презименима. Н2 заједно чине групу од 6 данас различитих презимена, док два тестирана И2 нису имали тада и немају ни данас сроднике истог поријекла а других презимена, бар када је Батковић у питању. Примјенивши ове почетне резултате тестирања на попис (свих мушких глава) из 1851, долазимо до закључка да на Ј2б (обје подгране) и Н2 у Батковићу отпада преко 60 % становништва, са вјероватноћом да овај проценат до завршетка планског тестирања буде и виши.

Много је разлога из којих није могуће имати поуздану статистику. Недефинисаност граница појединих области је свакако један од њих  - етнолошка расцјепканост на терену је невјероватна - то смо схватили тек у рату 1992.-1995. године, када смо се, многи први пут, срели са људима из других крајева БиХ. Нпр. област Посавина и Озрен - Требава је драстично другачија од Озрена, Посавина од обога, а о десној обали Босне и о Усори и Лашви да и не говорим.

Други разлог због ког је тешко имати поуздану статистику је сигурно и то што у узорковању има доста субјективног, а мало планског. Рецимо, да се вратим на Батковић, ја сам једноставно могао надувати проценат Ј2б-М241 са бар 15 тестираних, сви са различитим презименима и додатно Ј2б-М205 са 7-8 резултата, сви са различитим презименима, али каква би била корист од тога, ако имамо писане изворе који јасно потврђују заједничко поријекло тих породица?

Дефинитивно треба радити масовније и са више претходног планирања, заснованог на доступним изворима. Скупо је и напорно, али су резултати изванредни. Рецимо, са оволиким бројем тестираних за само једно село отвара се изузетна могућност да се лакше дефинишу правци и периоди досељења и многе друге ствари.

Ипак, колика год корист од статистике била, ја сам ту да помогнем колико могу, ономе ко је ријешио да се тиме бави. :-)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #498 послато: Октобар 02, 2022, 09:42:20 поподне »
За Семберију и Мајевицу треба сачекати крај акције тестирања Семберије, па онда урадити статистику.

Да не би само Семберија и Мајевица остале без статистике, ево резултата са 23andme, који кад се споје са онима из пројекта (маркери) сигурно прелазе 60. Ако се за много већу област попут Средње Босне, урадила статистика на основу 26, мислим да би могло и ово да прође.

Када дођу резултати из акције Сембераца и са Српског ДНК дана (можда неће скоро), може се ажурирати статистика.

I2-S17250
Мићић, Јовањдан, Суво Поље, Бијељина
Милошевић, Бијељина-Тузла

I2-M423
Николић, Аранђеловдан, Јабланица, Лопаре

I2-Z17855
Гашић, Јовањдан, Брезје, Лопаре

E-V13
Стојановић, Јовањдан, Љељенча, Бијељина
Мићић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина

R1a-M512
Теодоровић, Никољдан, Бобетино Брдо, Лопаре
R1a-Z280>CTS3402
Модраковић, Пожарница, Тузла
R1a-Z280>Z92
Стојановић, Зоље, Калесија (ако улази у област)
R1a-M458>YP417
Танацковић, Јовањдан, Градац-Ступањ, Бијељина

I1-P109
Лукић, Ђурђевдан, Крива Бара, Бијељина

R1b-U152>L2
Стевић, Тривуњдан, Вукосавци, Лопаре

J2b-M205
Петровић, Никољдан, Јања, Бијељина


Ако бих овако напамет предвиђао, рекао бих да ће, поред појачане J2b, у овом крају бити прилично заступљена хаплогрупа R1a (слично као и у Доњем Подрињу), док ће I2 такође бити око просека у Подрињу (око 35%).



 

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 895
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Одговор #499 послато: Октобар 02, 2022, 11:12:40 поподне »
Znači Sarajevo i Romanija oko 5% R1a a Donje Podrinje skoro 40%. Hm, samo 100km udaljenosti.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.