Форум - Порекло
Порекло становништва => БиХ - Република Српска => Тему започео: Павловић Септембар 11, 2020, 08:36:30 поподне
-
Pozdrav svima!
Ne znam da li je neko nekad diskutovao na ovu temu. Znaci, za podrucje bosanske Krajine vazi da je najmanje istrazeno u pogledu porijekla stanovnistva i migracija.
Znamo da je podrucje vojne Krajine naseljavano od strane Austrijanaca. Neke porodice su tamo najmanje od kraja 17. vijeka. Da li je onda moguce da je i podrucje bosanske Krajine naseljavano kako se granica izmedju Turaka i Austrijanaca pomjerala na jug, pa su prema tome ta podrucja masovno naseljavana u 19. vijeku? Ima svakako i porodica koje su tu nekoliko vijekova, ali se ipak kaze da su teritorije oko Banjaluke bile vijekovima relativno nenaseljene, te se imao gdje smjestiti veci broj stanovnistva.
Unaprijed hvala na odgovorima.
-
http://srbiubih.com/bosanska-krajina-u-proslost
БОСАНСКА КРАЈИНА У ПРОШЛОСТИ
Босанска крајина, позната и као Серхат, обухвата сјеверозападну Босну до Врбаса. Од средње Босне дијеле је планине између Јајца и Дрвара, а још јој припадају Грахово и Дрвар. Босанска крајина у ужем смислу обухвата малу област око средњег тока ријеке Уне са градовима Бихаћем, Цазином и Крупом, а позната је под називом Бихаћка крајина, Дубока крајина или Прави Серхат. Назив Босанска крајина први пут се јавља 1593. године.
Турска власт у Босни почела је њиховим упадима, да би Босна пала 1463. године. Ускоро је Угарска повратила Доње крајеве (Усору), па је основала Јајачку и Сребничку бановину. Турци су коначно 1527. годие заузели Јајце, без борбе је пала и Бањалука, а Турци заузимају све области до Брода и Дубице.
Од 1554. године Бањалука је постала центар и резиденција босанских санџакбегова све до оснивања Босанског пашалука 1580. године. Од тада је она постала центар у коме су босанске паше резидирале скоро до половине 17. вијека. У оквиру Босанског пашалука од 1620. до 1711. године постојао је Бихаћки санџак.
У вихору граничних ратова, на простору између Врбаса и Купе од 15. и 18. вијека изградила се Босанска крајина. До бечког рата (1683-1699) у Босанском пашалуку није било никаквих значајних промјена у погледу његовог територијалног опсега, нити у погледу административне структуре.
Карловачким миром 1699. године Турци се повлаче из Лике, Баније и Кордуна, али задржавају Цазинску крајину, с оне стране Уне.
За вријеме новог рата који се завршио миром у Свиштову 1791. године, Турска је изгубила градове Дубицу, Нови и Градишку, али јој је Аустрија то морала вратити 1797. године и тада је Босанска крајина успоставила границу према Хрватској онакву каква је остала до новијег времена.
Стариначко становништво између Врбаса и Купе повлачи се у ратним годинама 15. и 16. вијека.
На те земље насељавају су Срби из старе Рашке, Херцеговине, Црне Горе и источне Србије, а и муслиманско становништво из Босанског пашалука.
-
На те земље насељавају су Срби из старе Рашке, Херцеговине, Црне Горе и источне Србије, а и муслиманско становништво из Босанског пашалука.
... и потврда свега овога су подједнаки резултати код тестираних презимена са споменутих простора и Бањалучке Крајине. Јелде. :).
-
https://www.poreklo.rs/2014/04/09/kratak-pregled-istorije-srpskog-naroda-u-bosanskoj-krajini/
-
Да не отварам нову тему питаћу овде, да ли неко има било какву карту тромеђе Далмације, Босне и Лике?
-
Да не отварам нову тему: Има ли можда неко списак породица из општине Грахово које славе Никољдан? Конкретно ме занима насеље Малешевци.
-
Да не отварам нову тему: Има ли можда неко списак породица из општине Грахово које славе Никољдан? Конкретно ме занима насеље Малешевци.
У Малешевцима би Мирчићи и Штрбци требали славити Никољдан.
На подручју граховске општине Никољдан славе:
Ајдер
Арежина
Баришић
Барош
Бенић
Бјелотомић
Бркић
Вујичић
Вуковић
Вучковић
Гавран
Гверо
Голић
Деура
Ђукелић
Ђукић
Ђурић
Загорац
Иванoвић
Јагодић
Јарић
Јовић
Јојић
Јолиновић
Јолић
Јусуп
Карагић
Ковљенић
Котур
Мандић
Милијевић
Миличић
Мирчић
Паројчић
Петковић
Пилић
Племић
Покрајац
Полић
Пријић
Радивојша
Радиновић
Радловић
Рељић
Сабљић
Савић
Салић
Скaкић
Срдић
Стевановић
Стеванчевић
Тица
Тртић
Ћесић
Ћулум
Чешљевић
Шормаз
Штрбац
-
Хвала.