То је то, хвала Свевладе. Питао сам се баш из ког би села могли да потичу (пошто сам имао информацију само да су из Книна). Занимљивих презимена има у овим Кољанима, Цукела, Гленџа, Игленџа, Јеркан, Тутуш...
Мени је интересантно што су у Кољанима Стипановићи и Иветићи православци, а Вуковићи католици.
Настанак презимена Тутуш је објашњен у привоветци "Тутуш" од Јована Радуловића.
Они су се некад презивали Јаковљевић. Стеван (Стеванчина) Јаковљевић се из Далмације преселио у Срем, са женом и 3 сина (пише да је то било у време Марије Терезије). У Срему се жена и деца нису могли никако навићи на низијску климу, воду и ваздух, те су у периоду од 3 године умрли жена и два сина, а остао је само најмлађи син. Да му не би умро и најмалађи син Стеванчина се са њим вратио у стари завичај под Динару.
Ево шта се десило по повратку у Далмацију, из приповетке - Почне Стеванчина мјеркати гдје му се најбоље настанити. Стара кућа му је била у Млатачкој, с друге стране бријега Аустрија, а поврх једне и друге, испод Динаре, граничи Турска. Бирка он тако гдје је највећа слобода, гдје је најлабабији закон, и са сјеверне стране аустријског крижа, до Турске, почне нешто колибице у завјетрини зидати, покривати је каменим плочама. Ослободи се он, почне силазити и у поље (а оно у Млатачкој), и стане обрађивати своје њиве, зарасле у коров и пирику. Нико на њих ступио није док је он био у Срему. Види га његов бивши комшија, поздраве се и упита га гдје је сад. Стеванчина му покаже руком на турску страну и рече: "Тамо горе сам се
стутушио." И тако их прозову Тутуши.
Послије се помири и изљуби у цркви са сином оног Чимбура, пређе на аустријску страну и почне живјети као раније. Аустријска власт пошаље чиновнике да пописује солдате, и његовог сина упишу под презименом Тутуш.