Ово је текст песме настале највероватније у Панчеву после борби у револуцији 1848/49.
Данас је потпуно нестала, а ја сам је забележио од деде који је био у певачком друштву у цркви преко 50 година. Имао сам прилике да их слушам више пута, а како су то махом били старци од 80 година, брже боље сам почео да бележим песме док сви ти не поумиру.
Штета што нема снимак извођења. Врло жив ритам, уз пратњу банатског типа гајди.
'Еј, удараљке вичите на штрањке.
'Еј, удараљке вичите на штрањке.
Оне стоје, кукавице броје.
'Еј, оне стоје, кукавице броје.
'Еј, удараљке, моје ноге босе.
'Еј, удараљке, моје ноге босе.
У бој 'оће које чизме носе.
'Еј, у бој 'оће које чизме носе.
'Еј, у нас је бећар до бећара.
'Еј, у нас је бећар до бећара.
Бега Кошут чак до Темишвара.
'Еј, бега Кошут чак до Темишвара.
'Еј, зелдошка крвава пустара.
'Еј, зелдошка крвава пустара.
Крвава је од наши' граничара.
'Еј, крвава је од наши' граничара.
'Еј, звоне звона банатским црквама.
'Еј, звоне звона банатским црквама.
Граничари, то звоне за вама.
'Еј, граничари, то звоне за вама.
Иначе, прва строфа са удараљкама се односи на добошара који позива на регрутацију, а у Војној граници је казна за неодазивање и дезертерство била смрт вешањем, стога помињање штрањке.