И мене занимају те миграције из Далмације у БиХ па ми дајте бар неке смернице за истраживање а тичу се поменутих година, који су разлози исељавања и томе слично?
Tu smo da se pomažemo naravno.
Posle rata 1699/1700 Venecija je ostala bez Dinare i Velebita a samim tim stočari bez planina što je napravilo velike probleme stočarskom stanovništvu koje je bilo većinsko pre rata. Ljudi koji su se ozbiljno bavili ovom temom kazu da je prosečna porodica imala oko 200 ovaca a u kasnijim vekovima najbogatiji su imali 150-200 ovaca.
Bez planina ljudi su imali ozbiljnih problema da prežive.
Tokom rata iz 1684-1699 Venecija se trudila da izbegne greške iz predhodnog rata kada nisu imali dovoljno stanovništva da zadrže teritorije koje su osvojili(skoro sve su izgubili) tako što su dovlačili ogroman broj stanovništva iz Bosne. Dalmacija je prenaseljena tada ogromnim brojem ljudi sa velikih polja Bosne(što je bila jedna od strategija da se Otomani ekonomski uniste) ali stvar je u tome sto su mnogi na silu dovodjeni tako što su im se kuce palile, imanja, polja i tako dalje.
Posle rata veliki broj ljudi sa velikih polja Bosne a u Dalmaciji zemlja škrta, najvece polje Sinjsko je isušivano posle 1718.
Najbolje zemlje su držali feudalci kao i najzaslužniji iz rata tako da su ljudi morali uglavnom da zajme zemlju na korišćenje. Zemlja u Dalmaciji je bila državna i ukoliko se nije obradjivala 2 godine oduzimala se.
Porez je dignut na 30 posto, zabrana dizanja crkava, nije bilo dozvoljeno pravoslavnoj crkvi da postavlja episkope a samim tim nemogucnost postavljanja sveštenika,. Svaki sveštenik je morao da dobije dozvolu od strane Biskupije, teranje iz drzave sveštenika iz Bosne koji nemaju državljanstvo Venecije kao i monopol nad trgovinom gde i kome može da se prodaje.Zabrana sklapanja brakova izmedju katolika i pravoslavaca i tako dalje.
Interes je bio da se ljudi drze siromašnim kao jeftina radna snaga i laka meta obrtnika i zelenaša.
Nakon rata veći porezi i namesti nego u Turskoj kao i problem vere i zbog svega toga ide izreka "Neveruj Mlečanima čak ni kad ti poklone donose"
Mentalno stanje svih tih ljudi koji su morali da menjaju stočarski nacin života zemljoradnjom je uslovilo slabo prilagodjavanje situaciji i česte gladne godine. Slaba zemlja i nerazvijenost u Dalmaciji koju je Venecija tretirala kao koloniju uslovila je česta iseljavanja kao 1730/1731 godine.
Oštra zima, nemogućnost prehrane životinja, katastorfalna žetva, suša, kuga pokrenule su prve vece grupe iseljenika ka Livnu, Glamoču, Kupresu.
Naprimer zabrana držanja koza je napravila velike probleme ljudima.
Gladnih godina je bilo jos dosta a posebno se izdvajaju periodu od 1755-1760 i 1776-1783.
Poslednje velike seobe su bile za vreme Austrije negde do 1860ih.
Uglavnom nemogu ti preporučiti knjigu o ovome pošto je nema već se informacije o ovome nalaze u stotinama knjiga i članaka a dobar je početak knjiga koju ti je Poso ostavio. Ako nemožeš da je pronadješ ja ću ti je poslati.
Uostalom kucaj na sajtu Hrčak Glad u Dalmaciji i dobićeš fine članke ili recimo iseljavanje iz Dalmacije ili ekonomija Dalmacije/Venecija.
