Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)  (Прочитано 6824 пута)

Ван мреже StoDaNe

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Imam sve za 1710. Imam nešto za 1756. Ali  sumnjam da tamo ima Civljana i Kosora.

Да управу си,сад сам баш гледао која су села пописана у катастру за Книн 1735/1756 и нема ништа.
Могуће да се налазе у катастру за Сињ из 1725-1729(Catastici Alberghetti territorio di Sign degli anni 1725…1729.)
Мислим генерално за села кољани,отишић,гарјак,подосоје,маовице.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
23. Бура, Лучиндан, Штиково/Дрниш

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y230196>FT20796.

Подаци о Бурама у етнографској литератури су веома скромни. Сматра се да и они припадају породицама које су у Далмацију дошле из Босне, највероватније крајем 17. века, мада постоје и тврдње да су се доселили после 1750. године. Осим у Штикову, Бура је било и у Биочићу. Буре још називају и Бурићима. Иако постоје тврдње да су Буре у сродству са Опачићима, генетички тестови оспоравају такве наводе (Опачићи лучинштаци су сасвим разнородни, а они из Далмације припадају хаплогрупи I2-PH908, подграни I2-Y189944). Надам се да ће Зрно знати нешто више о Бурама.

У односу на модални хаплотип гране I2-Z17855, хаплотип тестираног Буре поседује карактеристичне вредности маркера DYS533=11, DYS576=19 и DYS635=24. Међу тестиранима из базе СДНК пројекта генетички му је најближи Бербер (Стевањдан, Билишане/Обровац) за кога је утврђена припадност млађој грани I2-BY190177. Бербер припада групи породица са различитим крсним славама за коју претпостављамо да чине један старији генетички род којем би матица могла бити негде на простору Далмације или суседних области. Поред Буре и Бербера, у ову групу за сада спадају породице: Груловић (Никољдан, Брибир, Скрадин), Ђурица (Ђурђевдан, Зечево/Кистање), Миодраг (Аранђеловдан, Гаћелези/Водице), Љуштина (Ђурђевдан, Дабар/Оточац) и Ковачевић (Никољдан, Косна/Двор). Као стабилна вредност модалног хаплотипа овог рода уочава се маркер DYS533=11.

Матица ових родова могла би бити на подручју Кистања. Ту се 1604. године спомиње најстарији познати предак данашњих Груловића - Марко Грулић.
Једна од старијих кистањских фамилија су и Рељићи (1612. Трошељ/Чучево) Славе св. Стефана.
Миодрага није било у Гаћелезима 1709. године, али се јављају у документима тамо током 18. вијека. Били су присутни на подручју Кистања 1709. године (Трошељ/Чучево).
Близу су и Ђурице - Зечево.

На мрежи drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2879
23. Бура, Лучиндан, Штиково/Дрниш

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y230196>FT20796.

Подаци о Бурама у етнографској литератури су веома скромни. Сматра се да и они припадају породицама које су у Далмацију дошле из Босне, највероватније крајем 17. века, мада постоје и тврдње да су се доселили после 1750. године. Осим у Штикову, Бура је било и у Биочићу. Буре још називају и Бурићима. Иако постоје тврдње да су Буре у сродству са Опачићима, генетички тестови оспоравају такве наводе (Опачићи лучинштаци су сасвим разнородни, а они из Далмације припадају хаплогрупи I2-PH908, подграни I2-Y189944). Надам се да ће Зрно знати нешто више о Бурама.

У односу на модални хаплотип гране I2-Z17855, хаплотип тестираног Буре поседује карактеристичне вредности маркера DYS533=11, DYS576=19 и DYS635=24. Међу тестиранима из базе СДНК пројекта генетички му је најближи Бербер (Стевањдан, Билишане/Обровац) за кога је утврђена припадност млађој грани I2-BY190177. Бербер припада групи породица са различитим крсним славама за коју претпостављамо да чине један старији генетички род којем би матица могла бити негде на простору Далмације или суседних области. Поред Буре и Бербера, у ову групу за сада спадају породице: Груловић (Никољдан, Брибир, Скрадин), Ђурица (Ђурђевдан, Зечево/Кистање), Миодраг (Аранђеловдан, Гаћелези/Водице), Љуштина (Ђурђевдан, Дабар/Оточац) и Ковачевић (Никољдан, Косна/Двор). Као стабилна вредност модалног хаплотипа овог рода уочава се маркер DYS533=11.

Једна мања допуна. Вриједност DYS533=11 је карактеристична за грану BY190177, што је подграна од I2-Z17855>FT20796. Има и оних који су FT20796, а да немају ту вриједност.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4209
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Матица ових родова могла би бити на подручју Кистања. Ту се 1604. године спомиње најстарији познати предак данашњих Груловића - Марко Грулић.
Једна од старијих кистањских фамилија су и Рељићи (1612. Трошељ/Чучево) Славе св. Стефана.
Миодрага није било у Гаћелезима 1709. године, али се јављају у документима тамо током 18. вијека. Били су присутни на подручју Кистања 1709. године (Трошељ/Чучево).
Близу су и Ђурице - Зечево.

Упитно је колико су заиста блиски припадници овог генетичког рода. Чињеница да нико од тестираних породица нема предање које би могло повезати барем неке од њих, те да сви славе различите славе, говори у прилог претпоставци да су се разгранали веома давно, могуће још у средњем веку. Ово се слаже и са проценом старости млађе гране I2-BY190177, којој вероватно припада већина тестираних, а за коју је TMRCA тренутно процењена на 800 година. Са друге стране, то што је за сада већина пронађених породица овог рода са подручја Далмације може значити да су они ту староседеоци такође још од времена средњег века.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4209
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Једна мања допуна. Вриједност DYS533=11 је карактеристична за грану BY190177, што је подграна од I2-Z17855>FT20796. Има и оних који су FT20796, а да немају ту вриједност.

Да, у праву си.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4209
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Упитно је колико су заиста блиски припадници овог генетичког рода. Чињеница да нико од тестираних породица нема предање које би могло повезати барем неке од њих, те да сви славе различите славе, говори у прилог претпоставци да су се разгранали веома давно, могуће још у средњем веку. Ово се слаже и са проценом старости млађе гране I2-BY190177, којој вероватно припада већина тестираних, а за коју је TMRCA тренутно процењена на 800 година. Са друге стране, то што је за сада већина пронађених породица овог рода са подручја Далмације може значити да су они ту староседеоци такође још од времена средњег века.

Још да додам да су на YFull и FTDNA филогенетичким стаблима већина тестираних припадника гране I2-BY190177 са подручја Бугарске, уз по једног Румуна и "Хрвата" (можда баш неко од тестираних из Далмације). У том смислу би и даље исходиште гране требало тражити на источном Балкану, на простору данашње Бугарске и Румуније. Вероватно се ради о сточарима који су из тих крајева мигрирали у правцу запада.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Било би добро кад би се тестирали (поред Рељића) Трошељи и Његовани из Трибња, јер управо се они спомињу у Кистањама 1576. (Тришеља), односно 1604. године (Нигован).
Занимљив је тај кистањски род "Тришеља" (1576) и насеље (и род?) "Трошељевићи" (тамо се помињу Рељићи 1612. године).
Питање је у каквој су они вези са истоименим утврђењем Шубића тамо, Трошењ градом/Трошељ. Да ли су добили назив по утврђењу или је било обрнуто? Власи Шубића?

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Миодрага није било у Гаћелезима 1709. године, али се јављају у документима тамо током 18. вијека. Били су присутни на подручју Кистања 1709. године (Трошељ/Чучево).
Близу су и Ђурице - Зечево.

Miodrazi su u Gaćeleze stigli iz Dobropoljaca (prema matičnim knjigama parohije Bratiškovci).

Starije prezime Đurica trebalo bi biti Kužet. Kužeta je bilo u Dobropoljcima tako da je njihova veza s Miodrazima izvjesna.

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 444
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Још да додам да су на YFull и FTDNA филогенетичким стаблима већина тестираних припадника гране I2-BY190177 са подручја Бугарске, уз по једног Румуна и "Хрвата" (можда баш неко од тестираних из Далмације). У том смислу би и даље исходиште гране требало тражити на источном Балкану, на простору данашње Бугарске и Румуније. Вероватно се ради о сточарима који су из тих крајева мигрирали у правцу запада.
"Бугарској" https://www.yfull.com/tree/I-BY190177/ одговара https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/I;name=I-FT14663 .
На Yfull-у нема тестираних из Румуније и Хрватске са https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/I;name=I-FT154835 , који вероватно имају најближег заједничког претка са поменутим Бугарима негде у раздобљу од пре 1850 до 800 година.

Ако се изузме id:EG60008 из Закарпатја https://www.yfull.com/tree/I-FT20796/ подсећа на https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/ где је дилема да ли се ширила из Бугарске или негде са граничних подручја Црне Горе и Албаније.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4209
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
...
Ако се изузме id:EG60008 из Закарпатја https://www.yfull.com/tree/I-FT20796/ подсећа на https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/ где је дилема да ли се ширила из Бугарске или негде са граничних подручја Црне Горе и Албаније.

Не бих рекао да се ради о сличној ситуацији. Грана I2-Z17855 je матична за I2-BY190177, а познато нам је да се она највероватније ширила од некуд са простора данашње Бугарске ка западном Балкану. У том смислу није баш логична претпоставка да је за њену млађу грану I2-BY190177 путања миграција ишла у обрнутом смеру.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Miodrazi su u Gaćeleze stigli iz Dobropoljaca (prema matičnim knjigama parohije Bratiškovci).

Starije prezime Đurica trebalo bi biti Kužet. Kužeta je bilo u Dobropoljcima tako da je njihova veza s Miodrazima izvjesna.

Ово је значајна информација, јер је сада позната и хаплогрупа Кужета, још једне "предморејске" фамилије.

Може бити да је отац Марка Грулића из Кистања (1604. године) био кнез Груја Радосав, старјешина тамошњег џемата из 1574. године (ако је име добро преведено) и да је презиме настало по овом Груји.
Грујин отац(?), кнез Радосав (син Селака) наводи се као вођа џемата 1550. године. Обојица су вјероватно били настањени у Прхову.

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Може бити да је отац Марка Грулића из Кистања (1604. године) био кнез Груја Радосав, старјешина тамошњег џемата из 1574. године (ако је име добро преведено) и да је презиме настало по овом Груји.
Грујин отац(?), кнез Радосав (син Селака) наводи се као вођа џемата 1550. године. Обојица су вјероватно били настањени у Прхову.
To  je gotovo sigurno. Knez Grujo ili Grujiša kako se u jednom drugom dokumentu naziva je rodonačelnik kistanjskih Grulovića. Jedan njegov potomak se 1648. navodi među vođama naroda izbjeglog u okolicu Zadra početkom morejskog rata.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
To  je gotovo sigurno. Knez Grujo ili Grujiša kako se u jednom drugom dokumentu naziva je rodonačelnik kistanjskih Grulovića. Jedan njegov potomak se 1648. navodi među vođama naroda izbjeglog u okolicu Zadra početkom morejskog rata.

Лука Рорчић? У Градини (Руделе?) је 1550. године пописан неки Рурчић. Да није од овога?

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Лука Рорчић? У Градини (Руделе?) је 1550. године пописан неки Рурчић. Да није од овога?
U IKU 1 se spominje knez Zuane Grabović, ali došlo je do greške pri čitanju jer u stvari piše Grulović.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #94 послато: Децембар 13, 2021, 10:24:09 пре подне »
Занимљив је навод из дефтера 1550. године за мезру Преспа, у саставу џемата кнеза Радосава, сина Селака:
"To je stara crkvena zemlja. Nalazi se na obali rijeke Krke. Spomenuta mezra je zajednička cijelog Selakova džemata. Tu se napajaju njihova stada."
Овај текст засигурно је препис из претходног дефтера (1540) када је Селак био на челу џемата.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #95 послато: Децембар 14, 2021, 09:50:13 пре подне »
Још да додам да су на YFull и FTDNA филогенетичким стаблима већина тестираних припадника гране I2-BY190177 са подручја Бугарске, уз по једног Румуна и "Хрвата" (можда баш неко од тестираних из Далмације). У том смислу би и даље исходиште гране требало тражити на источном Балкану, на простору данашње Бугарске и Румуније. Вероватно се ради о сточарима који су из тих крајева мигрирали у правцу запада.

Груловићи и њихов предак кнез Селак су вјероватно први јасан примјер сеобе влаха из Смедеревског санџака на запад.
Јер у литератури се често спомиње помјерање влаха на запад (нпр. Славонију) након укидања њиховог статуса у Смедеревском санџаку.
Ово се поклапа са насељавањем Селаковог џемата у Кистањама 1530-1540. године.
Вјероватно је сличан случај и са прецима Косовића (R1a-Z280>L1280>YP611>YP3987), али и са Кричкама.

Ван мреже Фубуки

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Imam sve za 1710. Imam nešto za 1756. Ali  sumnjam da tamo ima Civljana i Kosora.

Можеш ли послати катастар за Бителић, уколико га имаш?

Ван мреже StoDaNe

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #97 послато: Децембар 18, 2021, 08:39:47 пре подне »
Можеш ли послати катастар за Бителић, уколико га имаш?

На сајту Српског националног вијећа је постављена књига Срби у цетинској крајини

https://snv.hr/wp-content/uploads/2021/12/srbi-u-cetinskoj-krajini.pdf

Ту у секцији бителић има доста информација и пописа(али не и катастар)

Ван мреже StoDaNe

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Сајт архива сплит почео је да избацује дигиталне катастарске мапе које су исте као карте на mapire.com са разликом постављања детаљне мапе засеока села.

Нпр село цетина



https://www.das.hr/koristenje-gradiva/digitalizirano-arhivsko-gradivo/

На мрежи Exiled

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1386
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Након добијања последњих резултата а тичу се моје гране FT25902 и прегледа пописа врличког краја могу само да изразим жал што нема никог од Бубања који би се одлучио да уради мало дубљи тест...Исту ову жал сам имо и годину дана раније али сада још више...Слутим да би то могло појаснити неке недоумице...Па ако знате неког Бубању дајте га😉