Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)  (Прочитано 6168 пута)

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2823
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #60 послато: Децембар 02, 2021, 10:06:45 пре подне »
Дедићи су под презименом Преочанин уписани у Миочићу 1710, и то 2 веће породице на челу са мушкарцима који нису браћа, пошто су им имена очева различита. То ме наводи на укорењеност и пре сеоба 1690-их. Иако Симић пише о вези са селом Преодац, мислим да није дао конкретан доказ за то (докумет). Има логике да су одатле, само питање је кад су дошли, ако заиста јесу. Први пут се у Цетини записују 1728. Вуковићи су били харамбаше и мислим да су још под Турцима имали имања и у Миочићу и у Цетини.

Ако су заиста дошли из села Преодац, онда ми највише логике има да су дошли у сеобама 1690-тих. Предоац се налази у подручју из ког су полазиле те сеобе. Што се евентуално ранијег досељавања из Преоца тиче, не знам да ли је село под тим именом постојало у 16. вијеку, па да је онда име села било пренесено као презиме. Не сјећам се да сам на име села налазио у турским пописима или другим изворима (мада треба детаљније погледати). Са друге стране, у самом Преоцу постоји и црквиште и стара кула (тзв. Момчилов град), па вјероватно постоји старина насељавања на том подручју.

Данашње породице у Преоцу, по предањима, нису старије од 200 година и дошле су у пусто село,крчили су земљу. Ово иде у прилог томе да је село почетком 18. вијека било пусто па да се поново насељавало, али питање је да ли је опустило након што је становништво 1690-тих отишло одатле (у Далмацију?) или је било пусто дужи период прије тога. Међу породицама присутним у Преоцу, нема ниједне која би се могла повезати са родом Родића.
« Последња измена: Децембар 02, 2021, 10:09:29 пре подне drajver »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1867
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #61 послато: Децембар 02, 2021, 10:23:32 пре подне »
Могуће је да су Преочани дошли 1690-их, прво у Миочић (више њих). Они једини у том селу славе Аранђеловдан. Само ова веза Миочића и Цетине из турског периода и повезаност неких презимена мало збуњује. Што више сазнајеш, то у већи ребус упадаш.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4176
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #62 послато: Децембар 03, 2021, 08:38:35 пре подне »
23. Бура, Лучиндан, Штиково/Дрниш

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y230196>FT20796.

Подаци о Бурама у етнографској литератури су веома скромни. Сматра се да и они припадају породицама које су у Далмацију дошле из Босне, највероватније крајем 17. века, мада постоје и тврдње да су се доселили после 1750. године. Осим у Штикову, Бура је било и у Биочићу. Буре још називају и Бурићима. Иако постоје тврдње да су Буре у сродству са Опачићима, генетички тестови оспоравају такве наводе (Опачићи лучинштаци су сасвим разнородни, а они из Далмације припадају хаплогрупи I2-PH908, подграни I2-Y189944). Надам се да ће Зрно знати нешто више о Бурама.

У односу на модални хаплотип гране I2-Z17855, хаплотип тестираног Буре поседује карактеристичне вредности маркера DYS533=11, DYS576=19 и DYS635=24. Међу тестиранима из базе СДНК пројекта генетички му је најближи Бербер (Стевањдан, Билишане/Обровац) за кога је утврђена припадност млађој грани I2-BY190177. Бербер припада групи породица са различитим крсним славама за коју претпостављамо да чине један старији генетички род којем би матица могла бити негде на простору Далмације или суседних области. Поред Буре и Бербера, у ову групу за сада спадају породице: Груловић (Никољдан, Брибир, Скрадин), Ђурица (Ђурђевдан, Зечево/Кистање), Миодраг (Аранђеловдан, Гаћелези/Водице), Љуштина (Ђурђевдан, Дабар/Оточац) и Ковачевић (Никољдан, Косна/Двор). Као стабилна вредност модалног хаплотипа овог рода уочава се маркер DYS533=11.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #63 послато: Децембар 03, 2021, 09:37:25 пре подне »
Симић и Шкиљан навели су податак о мјесту одакле су Стојсављевићи дошли у Отишић: "Janizze". Јањ?


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1867
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #64 послато: Децембар 03, 2021, 09:58:36 пре подне »
23. Бура, Лучиндан, Штиково/Дрниш

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y230196>FT20796.

Подаци о Бурама у етнографској литератури су веома скромни. Сматра се да и они припадају породицама које су у Далмацију дошле из Босне, највероватније крајем 17. века, мада постоје и тврдње да су се доселили после 1750. године. Осим у Штикову, Бура је било и у Биочићу. Буре још називају и Бурићима. Иако постоје тврдње да су Буре у сродству са Опачићима, генетички тестови оспоравају такве наводе (Опачићи лучинштаци су сасвим разнородни, а они из Далмације припадају хаплогрупи I2-PH908, подграни I2-Y189944). Надам се да ће Зрно знати нешто више о Бурама.

У односу на модални хаплотип гране I2-Z17855, хаплотип тестираног Буре поседује карактеристичне вредности маркера DYS533=11, DYS576=19 и DYS635=24. Међу тестиранима из базе СДНК пројекта генетички му је најближи Бербер (Стевањдан, Билишане/Обровац) за кога је утврђена припадност млађој грани I2-BY190177. Бербер припада групи породица са различитим крсним славама за коју претпостављамо да чине један старији генетички род којем би матица могла бити негде на простору Далмације или суседних области. Поред Буре и Бербера, у ову групу за сада спадају породице: Груловић (Никољдан, Брибир, Скрадин), Ђурица (Ђурђевдан, Зечево/Кистање), Миодраг (Аранђеловдан, Гаћелези/Водице), Љуштина (Ђурђевдан, Дабар/Оточац) и Ковачевић (Никољдан, Косна/Двор). Као стабилна вредност модалног хаплотипа овог рода уочава се маркер DYS533=11.

Буре су оригинално из Биочића, а у Штиково су дошле у 19. в. На млетачким катастрима прве половине 18. в. у Биочићу је записиван Никола Бура. На попису душа 1810. је била само једна породица Бура у Биочићу (11 чланова). У Штикову их нема ни на катастрима, нити 1810, што значи да су доселили касније.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1867
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #65 послато: Децембар 03, 2021, 10:11:47 пре подне »
Могуће је да су повезани са Девићима, пошто и они славе Лучиндан и једино се та два презимена јављају у оба села (Девићи још у 18. в). А црква у Штикову је посвећена Св. Луки.

Ван мреже Цвитко

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Поздрав.
Моје презиме је Цвитковац, пореклом сам са Маовица (Врлика). У табели тестираних видео сам да постоје два Цвитковца, резултат R1b - U106. Да ли би ми неко могао протумачити значење? Претходно су били класификовани као R1b - L51 али је то накнадно преиначено у U106. Да ли се ради о германској генетици или некој другој нпр. келтској?

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4176
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Поздрав.
Моје презиме је Цвитковац, пореклом сам са Маовица (Врлика). У табели тестираних видео сам да постоје два Цвитковца, резултат R1b - U106. Да ли би ми неко могао протумачити значење? Претходно су били класификовани као R1b - L51 али је то накнадно преиначено у U106. Да ли се ради о германској генетици или некој другој нпр. келтској?

Грана R1b-U106 је млађи огранак гране R1b-L51. Уредници који су задужени за резултате хаплогрупе R1b су проценили да има основа да се за Цвитковце припадност хаплогрупи прецизније одреди на грану R1b-U106. Хаплогрупа R1b-U106 јесте једна од основних хаплогрупа које су учествовале у етногенези германских народа.   
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 345
Симић и Шкиљан навели су податак о мјесту одакле су Стојсављевићи дошли у Отишић: "Janizze". Јањ?




Ове двије значајне биљешке, о правцима насељавања Отишића и насељавању сердарске породице Стојсављевић, означене су референцама број 1570 и 1571. Немамо у дигиталној библиотеци доступно прегледу ово дјело аутора Симић-Шкиљан Срби у Цетинској крајини, 2017, за додатну анализу извора ових података и одговора постављеном питању о једнакости топонима Janizza = Јањ? Овако, на прву лопту, по "звучности" прочитаног талијанског записа Janizza, одакле је харамбаша Стојсављевић довео 30 породица 1693. године у Врличку крајину, рекао бих Јањца, из Јањца = из Јања, сасвим изгледно?

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 14
Поздрав.
Моје презиме је Цвитковац, пореклом сам са Маовица (Врлика). У табели тестираних видео сам да постоје два Цвитковца, резултат R1b - U106. Да ли би ми неко могао протумачити значење? Претходно су били класификовани као R1b - L51 али је то накнадно преиначено у U106. Да ли се ради о германској генетици или некој другој нпр. келтској?
U106 je oznaka za ogranak R1b L51 koji je pre nekih 4000 godina uglavnom naselio sever evrope i skandinaviju. Ovako to na eupediji ilustruju:
https://photos.google.com/photo/AF1QipM3dPtHkId8_ILQdEM76NxhfrXPYKXczP2HOy0A

Što se tiče tvog upita putem e-pošte izvoli arhivski materijal:

1. Katastar za Radosic iz 1711 u kome se Zorzi Sfitcovac (Đorđe Cvitkovac) spominje kao vlasnik čestica. Na nekima je upisan i njegov brat Stojan. Fajl je veličine 50MB i sadrži par mapa iz kojih se vidi da Đorđe deli zemlju sa Petrom Stričevićem.
https://drive.google.com/file/d/1RItmlDRzDkmzE_y_-ZDW0b2_DkfqpBnL/view?usp=sharing

2. Katastar za Maovice i Vrliku iz koga se vidi da je Stoian Sfitcovac (Stojan Cvitkovac) pripadnik banderije Steffano Biucouich.Veličina fajla 140MB.
https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing

3. Mapa čestica za Maovice s imenima vlasnika. Više fotografija ukupne veličina fajla 800MB.
https://drive.google.com/file/d/1WoC8XemxYp7GublI_2Y4reEQDwDo2f4l/view?usp=sharing


« Последња измена: Децембар 03, 2021, 08:49:41 поподне Cvitkovac »

Ван мреже Цвитко

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Захваљујем свима на одговорима.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #71 послато: Децембар 04, 2021, 08:04:57 пре подне »
У катастру Кистања из 1709. године забиљежене су три фамилије Stoisalich.
Изгледа да се и овдје ради о Стојсављевићима, будући да је у Кистањама 1810. године наведена једна породица под тим презименом.



Не знам је ли у то вријеме било бројнијег рода (под истим презименом) од овог: 13 фамилија у Отишићу, 3 у Радљевцу/Попини и 3 у Кистањама.

Ван мреже StoDaNe

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 22
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #72 послато: Децембар 04, 2021, 10:54:50 пре подне »
Ове двије значајне биљешке, о правцима насељавања Отишића и насељавању сердарске породице Стојсављевић, означене су референцама број 1570 и 1571. Немамо у дигиталној библиотеци доступно прегледу ово дјело аутора Симић-Шкиљан Срби у Цетинској крајини, 2017, за додатну анализу извора ових података и одговора постављеном питању о једнакости топонима Janizza = Јањ? Овако, на прву лопту, по "звучности" прочитаног талијанског записа Janizza, одакле је харамбаша Стојсављевић довео 30 породица 1693. године у Врличку крајину, рекао бих Јањца, из Јањца = из Јања, сасвим изгледно?












ова мапа показује отишић доле близу драговића -1780



ова ауустријска га показује на старом путу пре него сто га је језеро потопило -1804


покушао сам да анализирам локације дефтера из 1550 и овако на прву лопту тада село хотешић се исто налазило доле а не ко данас горе и да су иза њега на висини били маовице,радиње и прхово доле


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1867
  • R1b>Z2705>BY200954
Ове мапе не треба узимати за озбиљно, јер су непрецизне. Села су била на истом положају, само није добро уцртано.

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 14
Ова три резултата ће бити објављена заједно:

1. Суботић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика
7. Гајић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика
9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988 и свртстани су у род В у табели Српског ДНК пројекта.
Овом роду припада Мељанац из истог места (слави Јовањдан), затим Павловић из оближног места Цивљане (слави Ђурђевдан), као и пар тестираних из Босанске Крајине који славе Аранђеловдан, по свој прилици изворну славу овог генетичког рода.
U katastru za Radošić je 1711 zabeleženo da  ovih 10 rodova napušta novu stečevinu u Radošiču i ide/vraća se u:

1.Đorđe Cvitkovac u Maovice
2.Dragić Božić u Maovice
3.Nikola Trambeći  u Otišić
4.Petar Primetić u Tursku ( u Tijaricu/Ptičaricu, odgonetnuto  prema defteru iz 1701)
5.Stojan Lijanić u Tursku
6.Stefan Stričević u Tursku (u Koljane, odgonetnuto prema zemlji koju poseduju)
7.Aćim Pavlović u Vrliku
8. Ilija Brailić u Trursku
9.Dujan Boškovič u Tursku

Prilog:
https://drive.google.com/file/d/1EwA6OmOW9PkYEVlw8B5s1HEfX19KQGH2/view?usp=sharing

U zaleđe Trogira su mahom naseljeni prebezi Ilije Perajice jer je on uspeo, prema mletačkom izvoru, godine 1684,  sa 1600 ljudi  prevesti 10000 grla krupnog blaga i 30000 grla sitnog blaga. Tako velika količina krupnog blaga je mogla biti samo iz doline Cetine, a ovaca sa Dinare i/ili Livanjskog polja.

Zbog prenaseljenosti Lećevice  ljudi se vraćaju ili na zemlju koju su posedovali u vreme osmanlija  ili  na novu stečevinu kakav je slučaj s Đorđem Cvitkovcem. Da Cvitkovci zadržavaju zemlju u Radošiiću znamo iz mletačkih mapa gde je 1776  kao vlasnik zemlje upisan Risto Cvitković.

Prvi rezultati istraživanja ovog projekta su doveli do povezivanja rodova Pavlovića i Stojsavljvića pa je za očekivati i da Stojsavljevići u tursko vreme žive nedaleko od Vrlike.

Božidar Simić je našao da Stojisavljevići dolaze iz Janice ali mesto Janica nije bliže određeno. U starom turskom defteru   Fehim Spaho je u nahiji Sinj, džemat kneza Mihovila sina Radoja Vojihnića, a  na čifluku spahije  Borke Bratorovića i Pavela Grgurevića  pronašao zemlje koje se zovu: Dobrila, Bratovište, Milište i Janica. Sve u dolini Cetine negde oko Bitelića. (Strana 94 deftera iz 1550.  Ne mora da znači, ali ostavljam kao indiciju).

« Последња измена: Децембар 04, 2021, 03:32:58 поподне НиколаВук »

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Овдје постоји и могућност да је харамбаша Ненко само довео људе из Јања, исто као што је то урадио Вид Обућина.
Имају код Јурана подаци који могу да се повежу са Стојсављевићима и њиховим евентуалним доласком у Отишић с неке друге стране:

Lagatorovo Selo, Petrovo polje:
1614. Petar Stoslavić de Campo di Piero de villa Lagatoroua

Lagatorović:
1611. Stojslavić Nikola

Nevest:
1604. Antun Stoislavić
1610. Radonja Stoislavić

Јуран сматра да се иза назива села Лагаторовци/Лагаторово Село/Лагаторовић налази Невест.

Спомињао сам раније помјерање становништва из тог краја према Цетини. Ту су Обућине и Ракићи као примјер, али и ово:

1612. braća Jakov i Marko Lagatorovići pok. Jurja iz Lagatorovaca, habitanti a Cetina in villa Hottissich.

Ван мреже StoDaNe

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 22
Ове мапе не треба узимати за озбиљно, јер су непрецизне. Села су била на истом положају, само није добро уцртано.

Хипотетички гледано после толико ратова ,побуна и бежања од куге у 150 година зар непостоји бар мало шанси да су се и села заједно са људима померала?
Ево рецимо у дефтеру из 1701 године фазлета наводи да се село ковачевци налази у близини сиња




али например на овој аустријској мапи се исказује као сплет ливада



а на овој венецијанској мапи од 60 година раније показује село ковачевић(couacevic) на истом месту.





Шта више  успео сам да наћем скоро сва села која су неубицирана на попису користећи старе мапе,тако да ове мапе по мени макар имају неку вредност.
Например село Млатковине



Данас у селу Гарјак постоји део Матковине са десне стране цетине према динари и ливну(поље не касаба),1860 их нестало као засебно село.


Да ли ви можда имате катастарске мапе венеције за овај крај или макар топографску карту венеције из 1788 која приказује засеоке у селу са презименима па да пробамо да упоредимо.



Božidar Simić je našao da Stojisavljevići dolaze iz Janice ali mesto Janica nije bliže određeno. U starom turskom defteru   Fehim Spaho je u nahiji Sinj, džemat kneza Mihovila sina Radoja Vojihnića, a  na čifluku spahije  Borke Bratorovića i Pavela Grgurevića  pronašao zemlje koje se zovu: Dobrila, Bratovište, Milište i Janica. Sve u dolini Cetine negde oko Bitelića. (Strana 94 deftera iz 1550.  Ne mora da znači, ali ostavljam kao indiciju).

Ево једне хипотетичке тееорије може бити тачна а и не,ако ништа забавно је истраживати.

Имотска Крајина





На овој старој мапи венеције налази се Врлика на имотском пољу.




Значи место Врлика се први пут помиње 1685 почетком друге године рата.Ту протиче река врлика(која се данас тако више не зове)
У близини те Врлике(на имотском пољу)  села и бивша села а данас засеоци:

-Шушњар(бивше село код врлике
-Лончар(Гарјак и Лончар код врлике)
_Подосоје (село код врлике)
_-Биочић(Петрово поље)
_-Ружић(петрово поље)
-Вучипоље
-Драговић
-Градац(петрово поље)
-Читлук
-Котлуша
итд нерадими тастатура једва куцам али има у близини 20 плус села којих има у цетини и велики број презимена/братстава присутних и горе и доле.

Хипотетички гледано могуће да су током рата 1684 "староседеоци" из Врличке крајине померени овде на фронт и  измешани са херцеговцима тако се вратили назад као "ново придошли"
или је ово све мешавина првог рата 1648-1669 и другог  ,например испод имотске крајине постоји село Горњи и Доњи Кричак са црквом светог Јуре а ту у близини села Косори и Подосоје(врлика  једно и друго,а у петровом пољу Горње и Доње Кричке са црквом св Ђорђе)






« Последња измена: Децембар 04, 2021, 04:32:21 поподне StoDaNe »

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 14
Fotografije nekih  katastarskih knjiga  koje se čuvaju  u Državnom arhivu u Zadru:

Vrlika 1692, popis banderija (48MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view?usp=sharing

Vrlika i Maovice 1710, popis Vlasnika zemlje po česticama (140MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing

Otišić 1710, popis Vlasnika zemlje po česticama (91MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1HozWreCyjdYChcCZuzBMCYntyeBVn4BB/view?usp=sharing

Baljci 1710, popis vlasnika zemlje po česticama (20MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1osmA-WdOkwUajRf6ivFR91mAYQzdv1Y-/view?usp=sharing

Baljci 1755, popis vlasnika zemlje po česticama (120MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1j8T-I6Lq8HD3SGN1Lv0QfhHSui8XrDOR/view?usp=sharing

Mirlović polje 1711, popis vlasnika zemlje po česticama (26MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/18qPj3nT57drguRGW06tLwPUs2LC1PXF-/view?usp=sharing

Mirlović polje 1755, popis vlasnika zemlje po česticama (80MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/18pSc5faggR2P22JTRwcbEqAH0g2bMTiP/view?usp=sharing

Štikovo 1756, popis vlasnika zemlje po česticama (18MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1QgeXH8fsBtizuzsQo97mIXFYfJm8fmR5/view?usp=sharing

Kanjane i Kadina glavica  1710, popis vlasnika zemlje po česticama (125MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1tNNjNx4St2u6NYaZNpL5-OZwoSLzbM8c/view?usp=sharing

Kosore 1711, popis vlasnika zemlje po česticama (7MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1CjRZO21i26nBKwujposavjLQSRKbfhwM/view?usp=sharing

Kosore 1724, popis vlasnika zemlje po česticama (47MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1DiR-f14xAINFgj8fQCTqb9TyJUosSnVV/view?usp=sharing

Civljane 1724, popis vlasnika zemlje po česticama (38MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1SRyoiO0OtNuwd5uUOIaDNpArreWVQyAb/view?usp=sharing

Ван мреже StoDaNe

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 22
Fotografije nekih  katastarskih knjiga  koje se čuvaju  u Državnom arhivu u Zadru:

Vrlika 1692, popis banderija (48MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view?usp=sharing

Vrlika i Maovice 1710, popis Vlasnika zemlje po česticama (140MB fajl):



Јел имаш ово можда?


Овде би требало да се налазе пописи за врличку крајину,могли би да видимо одакле су дошли новодосељени после рата 1718 и дали се ико вратио после побуне 1705 када  су побегли преко границе у турску.

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 14
Јел имаш ово можда?
Овде би требало да се налазе пописи за врличку крајину,могли би да видимо одакле су дошли новодосељени после рата 1718 и дали се ико вратио после побуне 1705 када  су побегли преко границе у турску.
Imam sve za 1710. Imam nešto za 1756. Ali  sumnjam da tamo ima Civljana i Kosora.