Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)  (Прочитано 12751 пута)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2116
  • I2-BY55783>BY79593
Ова два резултата ће бити објављена заједно:

17. Медић, Ђурђевдан, Цетина, Цивљане и

24. Медић, Ђурђевдан, Косоре, Врлика

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Обојица поседују по једну вредност која одудара од модалне, Медић из Косоре повишену DYS439=11, а Медић из Цетине повишену DYS389II=31, и међусобно се разликују само на ова два маркера. Обојица се од раније тестираног Медића из Бастаса код Дрвара разликују на само 1 од 23, а од раније тестираног Медића из Мартин Брода код Дрвара на 1 од 18 упоредивих маркера. Као и малопре објављеном Устићу, препорука Медићима је да тестирају низводни SNP BY99654 на који је позитиван Сремац из Вашице код Шида.

Медићи су у Цетини забележени 1810. године, и то у две породице са укупно девет чланова. Део рода се из Цетине населио у Косоре.


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1947
  • R1b>Z2705>BY200954
8. Устић, Ђурђевдан, Отишић, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. На два релативно бржемутирајућа маркера поседује нешто ређе вредности, повишене DYS576=20 и DYS570=19. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Ђапом из Дољана код Доњег Лапца у Лици, од Вјештице из Хашана код Крупе на Уни и Новаковића из Крупе на Врбасу разликује се на 2 од 23, а од Демоње из Влаховића код Глине на 2 од 15 упоредивих маркера. Сви наведени осим Новаковића такође славе Ђурђевдан. Од јединог припадника ове гране који је радио дубински тест, Сремца из Вашице код Шида (Стевањдан), разликује се на 3 од 23 маркера, па је препорука Устићу да тестира SNP који дефинише најмлађу грану којој Сремац припада, а то је BY99654.

Устићи се не помињу у једном доступном млетачком катастру, али су засигурно забележени као житељи Отишића 1810. године.

Ako je Ustiću najbliži po markerima Đapo iz Like, onda bi mogao biti rod sa Đapićima iz Bitelića, pošto i oni slave Đurđevdan, kao i Đapo i Ustić.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11718
Ова два резултата ће бити објављена заједно:

17. Медић, Ђурђевдан, Цетина, Цивљане и

24. Медић, Ђурђевдан, Косоре, Врлика

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Обојица поседују по једну вредност која одудара од модалне, Медић из Косоре повишену DYS439=11, а Медић из Цетине повишену DYS389II=31, и међусобно се разликују само на ова два маркера. Обојица се од раније тестираног Медића из Бастаса код Дрвара разликују на само 1 од 23, а од раније тестираног Медића из Мартин Брода код Дрвара на 1 од 18 упоредивих маркера. Као и малопре објављеном Устићу, препорука Медићима је да тестирају низводни SNP BY99654 на који је позитиван Сремац из Вашице код Шида.

Медићи су у Цетини забележени 1810. године, и то у две породице са укупно девет чланова. Део рода се из Цетине населио у Косоре.

Иако се дешава и код других родова, за сада су сви Медићи (Ђурђевдан) из Крајине и генетички повезани (Далмација, Лика, Босанска Крајина). Има их и на 23andMe, у околини Оточца, такође Ђурђевдан и такође R1a-M417. Њих је било прилично и у Поуњу, где су долазили углавном из Лике (Дољани и околна села). Занимљиво да их је Карановић сврстао у староседеоце у Крајини (хаплогрупа донекле одговара), иако се код њих, колико се сећам, Змијање и не помиње. Медићима ће вероватно бити сродни једни Глувајићи (иста слава) из Поуња.

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3730
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Ako je Ustiću najbliži po markerima Đapo iz Like, onda bi mogao biti rod sa Đapićima iz Bitelića, pošto i oni slave Đurđevdan, kao i Đapo i Ustić.
Презиме тестираног из Лике је Ђапа.

На мрежи drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3464
Презиме тестираног из Лике је Ђапа.

Био је онај усташоидни хрватски политичар Ђапић. Мислим да је поријеклом од ових сињских Ђапића, што ће рећи даљим поријеклом Србин из Шипова.

На мрежи drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3464
То су махом са простора Дрниша који су се на почетку Морејског рата склонили у Шибеник и касније вратили. Детаљно су пописани али не и информација из којих су тачно села. Сви они су били под Турцима и присутни сасвим сигурно у 16. веку. Друга група Срба је дошла из Босне пар година касније.

Чини ми се да сам негдје раније кад сам гледао ове пописе наишао и на презиме Сантрач, што јесте прилично необично, јер Сантрачи су уско локализовани на подручју Босанске Крајине. Сад кад се појавио резултат сросдних им Рнића у Отишићу, и овај податак ми је пао на памет.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1947
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #26 послато: Новембар 28, 2021, 01:19:21 пре подне »
Био је онај усташоидни хрватски политичар Ђапић. Мислим да је поријеклом од ових сињских Ђапића, што ће рећи даљим поријеклом Србин из Шипова.

То је Анто Ђапић из Чапразлија код Ливна, а тамо су доселили из Бителића у којем има и православаца и католика Ђапића. Ови католици су се покрстили око 1710. Имали смо на форуму причу о томе (Тодор Ђапић и нећак Симо), коју је написао Паво. А и наишао сам на причу да је неки Ђапић умро па му је жена, иначе римокатолкиња, превела синове на католичанство. Ђапића је на челу странке ХСП наследио Данијел Срб (нисам пронашао адекватан смајли за спрдњу).

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1947
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #27 послато: Новембар 28, 2021, 01:27:33 пре подне »
Чини ми се да сам негдје раније кад сам гледао ове пописе наишао и на презиме Сантрач, што јесте прилично необично, јер Сантрачи су уско локализовани на подручју Босанске Крајине. Сад кад се појавио резултат сросдних им Рнића у Отишићу, и овај податак ми је пао на памет.

Да, то је било на теми у о родовума који славе Пантелију, па си поменуо Сантрача који је био управо на овом списку људи који су се склонили у Шибеник са подручја Дрниша. Онда сам ја додао информацију да у Далмацији само Рнићи и Водогази из Биочића славе Пантелију, уз напомену да Рнићи имају у предању да су раније славили Никољдана, али то је изгледа нетачно, јер се поклапају са другим Пантелијевштацима.

Ван мреже Лука

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Ова два резултата ће бити објављена заједно:

13. Петковић, Никољдан, Маовице, Врлика и

14. Петковић, Никољдан, Маовице, Врлика

Припадају хаплогрупи R1b-L51>U106>Y6669, роду А11 у табели пројекта. Нема се превише тога за рећи односно написати, повезани су свакако са раније тестираним Петковићем из Маовица. Пренећу шта сам тада написао у објави:

90. Петковић, Никољдан, Маовице, Сињ

Припада хаплогрупи R1b-L51>U106, новоформираном роду А11. Требало би да припада подграни Y6669 којој припадају Чокићи из околине Младеновца као и још неке породице из Старог Влаха попут Папића из Бучја код Прибоја и Цмиљановића из Јабуке код Пријепоља. Крсну славу Никољдан од припадника ове подгране на пројекту дели једино са Цмиљановићем. Због географског подручја порекла сврстан је у исти род са Кесићем из Гламочана код Лакташа (даљим пореклом би требало да је из села Кесићи код Босанског Грахова) мада би ову везу требало додатно испитати.

На попису из 1948. године у Маовицама су пописане 32 особе са презименом Петковић у 7 домаћинстава. У Маовицама су били присутни и у 18. веку.

Родоначелник Петковића из Маовица би требало да је Вучен Петковић Вујичин, који је 1692. године добио земљу на подручју Врлике.

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 27
Ова два резултата ће бити објављена заједно:

13. Петковић, Никољдан, Маовице, Врлика и

14. Петковић, Никољдан, Маовице, Врлика

Припадају хаплогрупи R1b-L51>U106>Y6669, роду А11 у табели пројекта. Нема се превише тога за рећи односно написати, повезани су свакако са раније тестираним Петковићем из Маовица. Пренећу шта сам тада написао у објави:

Родоначелник Петковића из Маовица би требало да је Вучен Петковић Вујичин, који је 1692. године добио земљу на подручју Врлике.
Godine 1692 u banderiji Nikole Biokovića se spominje Vučen Petković. A u banderiji Pavla Jurića iste 1692 godine se spominju Marko i Jakov Petković.Evo izvora:
https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view?usp=sharing

Godine 1710 u banderiji  Biukovića se spominju Vučen Petković pokojnog Vujce. Prethodno testirani P.Petković je potomak Vučena Petkovića. Iste se godine  spominje i Miailo Petković pokojnog Radivoja čiji je potomak testinarni Petković  D. Evo izvora:
https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing

Treće testirani je Petković S. i ne zna se da li je potomak Vućena ili Miaila Petkovića.

Takođe, neki od Petkovića je naseljen na Uništa.

Sećanje o zajedničkom poreklu među Petkovićima je zaboravljeno. Pa je test ponovljen kako bi se potvrdio kontinuitet svake grane roda i procenila međusobna udaljenost različitih Petkovića. Pa molim da se navedu odstupanja u markerima za Petković.P, Petković D. i Petković S.
90. Петковић, Никољдан, Маовице, Сињ

Припада хаплогрупи R1b-L51>U106, новоформираном роду А11. Требало би да припада подграни Y6669 којој припадају Чокићи из околине Младеновца као и још неке породице из Старог Влаха попут Папића из Бучја код Прибоја и Цмиљановића из Јабуке код Пријепоља. Крсну славу Никољдан од припадника ове подгране на пројекту дели једино са Цмиљановићем. Због географског подручја порекла сврстан је у исти род са Кесићем из Гламочана код Лакташа (даљим пореклом би требало да је из села Кесићи код Босанског Грахова) мада би ову везу требало додатно испитати.
Inače naš čuveni fudbaler i trener Ilija Petković je potomak Miaila Petkovića pokojnog Radivoja.




https://www.poreklo.rs/2020/06/30/poreklo-fudbalera-i-trenera-ilije-petkovica/

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1947
  • R1b>Z2705>BY200954
 Само бих додао запажање, да генетичка генеалогија код Срба у Далмацији иде "као подмазана", за разлику од Лике и околних области где је честа разнородност унутар истог презимена. Само нека настави тако, да не упадамо у ребусе.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11718
Само бих додао запажање, да генетичка генеалогија код Срба у Далмацији иде "као подмазана", за разлику од Лике и околних области где је честа разнородност унутар истог презимена. Само нека настави тако, да не упадамо у ребусе.

Једна ствар која је уочљива код ових генетички несродних крајишких родова истог презимена/славе. Ова појава је чини се знатно учесталија код тестираних из Босанске Крајине, свакако и Баније, него код тестираних из Лике и Северне Далмације. Иако се јавља и у овим крајевима.

Ипак, много су генетички хомогенији родови из тих области, неретко су исте хаплогрупе присутне код тестираних са истим презименима/славама из Северне Далмације и Лике. Ово вероватно има и логике, пошто су за велики број Крајишника управо то и "матичне" области. Каснијим исељавањем ове породице губе континутет, па су вероватно чешћи случајеви призећивања.

Поменух овај "феномен" на теми Српски ДНК месец 2021. Једно од објашњења може бити то што је Далмација, са околним крајевима, матична област за добар део Крајишника. У том смислу би хаплогрупе неких далматинских родова могле бити од помоћи у проналажењу "оригиналне" хаплогрупе неке групе родова (пример Опачића-Никшића I2-PH908, спрам Опачића J2b-M241 из Босанске Крајине, иако су они могли бити прибраћени још на простору Далмације). Међутим, у последњих 350 година било је прилично повратних сеоба из Лике, Босанске Крајине, па је за очекивати да се прибраћени родови пронађу и на простору Северне Далмације. Осим ако "обичај" једноставно није био толико раширен доле, за разлику од осталих крајишких области. Могуће да су Далматинци нешто чвршће држали до тог "неулажења" у друге родове, налик Црногорцима(?)

Ван мреже Лука

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Поменух овај "феномен" на теми Српски ДНК месец 2021. Једно од објашњења може бити то што је Далмација, са околним крајевима, матична област за добар део Крајишника. У том смислу би хаплогрупе неких далматинских родова могле бити од помоћи у проналажењу "оригиналне" хаплогрупе неке групе родова (пример Опачића-Никшића I2-PH908, спрам Опачића J2b-M241 из Босанске Крајине, иако су они могли бити прибраћени још на простору Далмације). Међутим, у последњих 350 година било је прилично повратних сеоба из Лике, Босанске Крајине, па је за очекивати да се прибраћени родови пронађу и на простору Северне Далмације. Осим ако "обичај" једноставно није био толико раширен доле, за разлику од осталих крајишких области. Могуће да су Далматинци нешто чвршће држали до тог "неулажења" у друге родове, налик Црногорцима(?)

У вези тога што се код Опачића јављају две хаплогрупе може бити занимљиво то што делује да је до "фузије" два различита генетичка рода са Лучинданом у Крајини (дакле не само Опачића) могло доћи на подручју Гламоча, где постоји и село Опачић. Притом су на том подручју пристуни и I2-PH908 Лучинштаци тј. Никшићи (Ерцег) и Париповић J2b2-M241.
« Последња измена: Новембар 28, 2021, 11:52:06 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Sećanje o zajedničkom poreklu među Petkovićima je zaboravljeno. Pa je test ponovljen kako bi se potvrdio kontinuitet svake grane roda i procenila međusobna udaljenost različitih Petkovića. Pa molim da se navedu odstupanja u markerima za Petković.P, Petković D. i Petković S.Inače naš čuveni fudbaler i trener Ilija Petković je potomak Miaila Petkovića pokojnog Radivoja.

Ради се о разликама на маркерима 576 и 570. Петковић П. има 17-19, Петковић С. 18-18 док Петковић Д. има 18-19.

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 27
Само бих додао запажање, да генетичка генеалогија код Срба у Далмацији иде "као подмазана", за разлику од Лике и околних области где је честа разнородност унутар истог презимена. Само нека настави тако, да не упадамо у ребусе.
Biće stabilnije ali ne bez prelaska na ženino. Naprimer  slučaj kod Smiljanića i Babića. Današnji Smiljanići su od Cvitkovaca. A pokojni Milan Babić bi trebalo da je iste haplogrupe kao Maljkovići. Oni koji prate temu će, nadam se, pomoći dekodiranju ostalih "rebusa".

Donatori ovog projekta će  podržati višestruka testiranja rodova svuda gde se nađe opravdanim. Zato su i testirana 3 Petkovića s Maovica. Medju njima je posle više od 360 godina (cca 13 ili više generacija) zaboravljeno srodstvo ali se očigledno održalo u svakoj grani. A osim dolaska na ženino bilo je dovoljno da se samo jedna od 39 baba  oklizne. Čisto velim da se zamislimo nad  moralom naših starih koji su živeli u skoromnim kamenim kućama bez soba.

Ради се о разликама на маркерима 576 и 570. Петковић П. има 17-19, Петковић С. 18-18 док Петковић Д. има 18-19.
Ako se ne varam, prema ovome što Luka navodi, Petković D. i Petković S. su od Miaila Petkovića pokojnog Radivoja. I rodbinski su poprilično udaljeni. A Petković P. je potomak Vučena Petkovića pokojnog Vujce.  Dodatno tome u prilog govore i mletačke mape za selo  Maovice koje možete podići s ovog linka (800MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1WoC8XemxYp7GublI_2Y4reEQDwDo2f4l/view?usp=sharing
« Последња измена: Новембар 29, 2021, 06:10:04 поподне Cvitkovac »

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4357
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
6. Баришић, Јовањдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629 и роду Мириловића.

Баришићи у Цетини сматрају се потомцима нећака или сестрића кнеза Николе Милаша, који се звао Божо Баришић. Од кнеза Николе Милаша према истом предању потичу и данашња врличка братства Милаша (Стевањдан) и Четника (Стевањдан) у Цетини. Сматра се да су се преци ових братстава у Далмацију доселили из Дувањског поља, почетком 18. века. Према једном непоузданом предању, даља старина Баришића је из Црне Горе. Баришиће је у Далмацију наводно довео поменути Божо Баришић и населио између цркве Св. Спаса и реке Цетине. За Милаше се сматра да су се у Врличку крајину доселили у јуну 1692. године, када је из Добре код Дувна досељено 50 породица са 500 душа, од којих је било 100 ратника. Могуће је да је у исто време или нешто касније у врлички крај дошао и предак Баришића, поменути Божо, за кога неки мисле да би могао бити извесни Божо Милаш, који се помиње као досељеник у тај крај 1714. године. Први познати помен Баришића у Врличкој крајини је из 1792. године, када је забележен Ђуро Баришић, заједно са Петром Милашем. Године 1810, Баришићи су били други род по бројности у Цетини, са 39 чланова у три породице.
У везу са Милашима, Баришићима и Четницима доводе се и други далматински родови. За Ботице (Ђурђевдан) из Цетине, који се у изворима помињу и под презименима Батак, Батица и Батичић, сматра се да су огранак Баришића. Kао сродници Милаша у предањима се такође помињу неки Палачевићи и Кусоњићи.

Генетички тестови су ипак у великој мери оборили наведена предања, барем када је реч о директним мушким наследним линијама. Наиме, сви до сада тестирани појединци из поменутих породица припадају различитим хаплогрупама: Милаши припадају грани E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844 карактеристичној за генетички род Матаруга, Четници припадају хаплогрупи I2-Y3120>S17250>PH908, а тестирани Баришић из Цетине грани  I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629 и роду Мириловића. Разнородност Милаша и Баришића не изненађује превише, јер на основу њиховог предања није сасвим јасно да ли је родоначелник Баришића, Божо, био нећак или сестрић кнеза Николе Милаша. Но, поред генетике, различитост крсних слава Милаша и Баришића такође говори у прилог верзији предања по којем су Никола и Божо били ујак и сестрић.

Оно што је било мање очекивано је разнородност православних Баришића јовањштака на простору Далматинске загоре. Наиме, претходно је тестиран један Баришић са славом Јовањдан из Брибира код Скрадина, за кога је установљена припадност грани I2-Y3120. Иако као и тестирани Баришић из Цетине припада северном Динарик огрнаку хаплогрупе I2-Y3120, њихови хаплотипови се превише разликују да би се могло говорити о било каквој ближој сродности. Могло би се претпоставити да је основна хаплогрупа Баришића она коју носи огранак из Цетине, односно I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629, с обзиром да је крсна слава рода Мириловића које дефинише грана I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629 управо Јовањдан. Баришићи из Брибира би у том случају могли бити неки прибраћени огранак братства, који је можда дошао на жениство, или се ради о сасвим различитом братству које сасвим случајно носи исто презиме и слави исту славу.

Хаплотип тестираног Баришића из Цетине поседује све особине рода Мириловића, односно  карактеристичне вредности маркера DYS385=14-14 и DYS485=21. Откривање припадника рода Мириловића путем генетичких тестова на простору Петрова поља и суседних области ишчекује се већ дуже време, имајући у виду наводе у историјским изворима који досељавање влаха Мириловића из Херцеговине у Далматинску загору бележе од 16. века. Ако је предање о сродности Милаша  и Баришића по женској линији тачно, а имајући у виду време насељавања Мириловића у Далматинску загору, могуће је да је род Баришића настао тек након досељава Милаша из Дувањског поља, удајом сестре кнеза Николе Милаша за неког од локалних Мириловића.

Очекујем да ће најављена тестирања припадника још неких породица са славом Јовањдан које су до последњих ратних збивања живеле у Мирловић Пољу, селу суседном Врличкој крајини, утврдити да Баришићи нису једино мириловићко братство у овом крају.
« Последња измена: Новембар 29, 2021, 10:38:13 поподне Лука »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1947
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #36 послато: Новембар 30, 2021, 08:20:48 пре подне »
Баришић из Брибира је врло сумњив. Нико није ни чуо да то презиме постоји тамо, нити га је било на попису 1948.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 99
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #37 послато: Новембар 30, 2021, 08:51:14 пре подне »
Баришић из Брибира је врло сумњив. Нико није ни чуо да то презиме постоји тамо, нити га је било на попису 1948.

Да. Баришића је некада било у Брибиру код Новог Винодолског. Какав год да је сценарио у питању, мислим да је тестирани поријеклом отамо.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2829
  • Васојевић
Ова три резултата ће бити објављена заједно:

1. Суботић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

7. Гајић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988 и свртстани су у род В у табели Српског ДНК пројекта.
Овом роду припада Мељанац из истог места (слави Јовањдан), затим Павловић из оближног места Цивљане (слави Ђурђевдан), као и пар тестираних из Босанске Крајине који славе Аранђеловдан, по свој прилици изворну славу овог генетичког рода.

Изворно презиме Стојсављевића је Стоисевић и највећи су род у Отишићу.



Суботићи и Гајићи су њихови огранци.




« Последња измена: Новембар 30, 2021, 12:28:28 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Лука

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Ова три резултата ће бити објављена заједно:

1. Суботић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

7. Гајић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988 и свртстани су у род В у табели Српског ДНК пројекта.
Овом роду припада Мељанац из истог места (слави Јовањдан), затим Павловић из оближног места Цивљане (слави Ђурђевдан), као и пар тестираних из Босанске Крајине који славе Аранђеловдан, по свој прилици изворну славу овог генетичког рода.

Изворно презиме Стојсављевића је Стоисевић и највећи су род у Отишићу.



Суботићи и Гајићи су њихови огранци.





Стојсављевића има и на 23andme:

Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина, Лика, хаплогрупа E-V13

Дакле, по свему судећи је потврђена веза између Стојсављевића из Лике и Далмације.

Што се тиче тестираног Мељанца и тестираног Павловића, не знам да ли је могуће пре свега због друкчије крсне славе да су преци обојице тестираних заправо Стојсављевићи који су домазети у Мељанцима и Павловићима? Нисам гледао да ли се у изворима могу Мељанци и Павловићи повезати са Стојсављевићима.
« Последња измена: Новембар 30, 2021, 12:34:00 поподне Лука »