Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)  (Прочитано 16328 пута)

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1631
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994

U ličnoj karti  stoji da je  prezime testiranog  Vukoman. U govoru se zna čuti kao Vukman. Na nadgrobnim pločama sela Otišića se pojavljuje i kao Vukuman. Prezime je najverovatnije izvedeno iz ličnog imena Vukman koga obilno srećemo u turskim defterima (iz 1550g i 1604g) a različito pisanje danas  je najverovatnije posledica shvatanja kako je "ispravno" pisati.  U izgovoru je uobičajeno Vukman pa sam napravio previd.

Od do sada testiranih Vrličana ko je najbliži Vukomanu?
Мислим да му је хаплотипски најближи Марјан али нисам сигуран да ли сам у праву. Славе се не поклапају а Марјану нисмо успјели ни панелом помоћи.

Ван мреже Христифор

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 550
Да  погледамо статистику досада објављених резултата. Укључени су Срби тестирани из актуелне акције и они са листе тестираних од пре. Тестирани са истом хаплогрупом, презименом  и славом  су рачунани као један  резултат. Статистика на 60 узорака је следећа:


И2а-23 (38.3%) / Дин Југ-11 ( 47.8%)  Дин Север-12 (52.1%)
Р1а- 14 (23.3%)
Р1б- 8 (13.3%)
Е-В13-8 (13.3%)
Ј2б-3 ( 5%)
Ј1-2 (3.3%)
И1-2 (3.3%)
Н2-1 (1.6%)




На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11903
Стојанац, Св. Симеон Столпник, Дабар, Хрваце (раније Сињ), J2b-M205>Y22059


Стојанци су забележени у овом месту још у 18. веку и били су најбројнији род. У изворима с почетка 18. века, Стојанци се помињу и као Стојанци-Грубишићи.
https://www.poreklo.rs/2018/01/07/poreklo-prezimena-selo-dabar-hrvace/

Стојанаца из ових крајева има исељених у околини Гламоча и Ливањског поља.

"Стојанац се доселио из Рујана (у Ливањском Пољу) око 1894. год. Слави Св. Симеуна."
https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-sumnjaci-glamoc/

"Стојанци – Досељеници су из Далмације, из околице Врлике."
https://www.poreklo.rs/2015/05/30/prezimena-i-porodice-parohije-lijevanjske/

Генетички, Стојанац поседује скоро па модални хаплотип J2b-Y22059, са изузетком вредности 19 на маркеру 570. На 23 маркера потпуно поклапање са породицом Врачар (Никољдан) из Бјеловара и Рњавићима (Јовањдан) из околине Жагубице.

Поред ових потпуних поклапања, рекао бих да много важнија може бити потецнијална генетичка веза са родовима који славе, или су славили Св. Симеона Столпника. Реч је о Муњићима из Грабовице крај Власенице (2 разлике) и Миловановићима из Борча крај Кнића (17/17). Миловановићи славе Аранђеловдан, али су пореклом из околине реке Таре (род. назив Тарани), а стара слава им је Симеундан. Није сигурно о ком Симеундану је реч, али будући да на 17 маркера имају поклапање са Стојанцима, наслућује се да је реч о Симеону Столпнику.

Тест који је урадио Миловановић показује вредности на новим маркерима 449 и 460 и ту додуше не не постоји поклапање са Стојанцима. Миловановићи су иначе потврђени као J-Y22063.

На простору Потарја и Колашина, једини потврђени припаданици ове подгране јесу Дедејићи са огранцима. С обзиром на генетику и предање, није искључено да Миловановићи, тј. Тарани воде порекло од њих. Не уклапа се додуше крсна слава Дедејића – Ђурђевдан.

Случајно или не, Стојанац је у упитнику споменуо магловито предање о пореклу из околине Мојковца (што се шире може сматрати Колашином). Како год, на основу досадашњих сазнања, матицу J2b-M205>Y22059 родова са славом Св. Симеон Столпник вероватно треба тражити на простору Потарја.

Иако су Стојанац, Муњић и Миловановић географски прилично удаљени, бићу слободан да их сврстам у исти род (J-Y22063 род В4), управо због веома ретке крсне славе и одређеног генетичког поклапања.




Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2030
  • R1b>Z2705>BY200954
Мислим да су Стојанци из Дабра једини у Далмацији који славе Св. Симеона. Имају у близини и Стојанци из Дицма (Сушци), који славе Ђурђевдан, а за које се наводи да су од Шушака (од Шушака су и Симићи I2a).

Ван мреже sbk

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 34
Красићи попис Цивљани 1692 Андрија и Сава,1701 Андрија син К(а)рашића? у Прхову(Кољани),
Становали у селу Шушњар пар километара од села Кукар ,можда ће значити неком.

Када сте то већ поменули, да замолим за додатну информацију, ако неко зна нешто више (већ сам питао раније, као и овде, за сада без одговора): шта је било са Красићима у Гарјаку?

Према ономе што сам нашао (Симић и Шкиљан, Срби у Цетинској крајини), изгледа да су род са Красићима у Дрнишу (Варош).
Једна кућа је била 1948 (в. линк), а ту је и податак:
Цитат
U popisu je stradalih seljana Garjaka tokom Drugog svjetskog rata i Krasić Boja, Božina, stara 21 godinu
Да ли се породица угасила, одселила...?

Што се тиче њихових презимњењака (а вероватно и рођака) из Дрниша, до сада није било тестираних, па се не зна да ли имају везе са Красићима из Гламоча, или онима из Мораче, околине Прњавора и др. Вероватно би њихов резултат осветлио и порекло оних из Гарјака.

Ван мреже Njegos88

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
36. Девић, Лучиндан, Штиково, Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Могао би припадати роду Никшића, али с обзиром на модалност хаплотипа та претпоставка би била изведена више на основу славе. Нема ниједан карактеристичан и немодалан маркер, тако да су му многи хаплотипови блиски, а да те блискости не морају имати филогенетски значај. Има више блиских хаплотипова на подручју Далмације, а они који славе Лучиндан прилично су му далеки, Опачићи најближи, али и они на 6 маркера разлике од 23.

О Девићима сам у литератури нашао сљедеће:
"Девић, Штиково св. Лука,  досељени су из Босне, наводно "после 1750. године" Једно њихово домаћинство има породични надимак Лукетићи, а једно Ђапић."

И у оближњем селу Биочићу има Девића који славе св. Луку. Предање које наводи тестирани је да су "У Штиково дошли из Биочића, из засеока Девићи."

Препорука је свакако тестирање никшићког SNP-a FT190799 код YSeqa, а још боље је да се уради неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY)

Има католикa из Маовица са презименом Денић. Маовице су близу Штикова.

Денићи су на цени из 1710. године где се наводе као чланови групе Харамбаса Биуковића. У попису су наведени под именом Бенић. Према ономе што читам, и породице Биук и Денић живеле су на том подручју већ пре 1710. Биоковичи (Биукови) се помињу још у 16. веку.

Прочитао сам и да су Бенићи (Денићи) били локални муслимани који су прешли у католичанство, док су Биуци Буњевци.
« Последња измена: Август 14, 2022, 02:30:09 поподне Njegos88 »

Ван мреже Njegos88

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
40. Калинић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припадају хаплогрупи I2-PH908, роду Тепчана. Одлично се уклапа у род Тепчана из Старе Херцеговине. Посједује све њихове каркатеристичне вриједности: DYS391=10

Породица Мишина (Косорe) има и 12-PH908 и DYS391 = 10

Мој деда је био Зјајић-Зеленовић из Читлука. До сада имам следећа имена и породице у својој директној породичној штали. Према црквеним списима ово су породице из Врлике у мом генетском коду

- Зјајић-Зеленовић из Читлука
- Батак из Читлука
- Баришић из Цетине
- Четник из Цетине
- Преочанин из Цетине
- Мишина-Новљанин из Коcoре
- Арнаут из Коcoре
- Шкрбић из Маовицe
- Гјукић из Штикова
- Ераковић из Штикова
- Новак из Отишића
« Последња измена: Август 14, 2022, 02:46:29 поподне Njegos88 »

Ван мреже Njegos88

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Породица Мишина (Косорe) има и 12-PH908 и DYS391 = 10

Мој деда је био Зјајић-Зеленовић из Читлука. До сада имам следећа имена и породице у својој директној породичној штали. Према црквеним списима ово су породице из Врлике у мом генетском коду

- Зјајић-Зеленовић из Читлука
- Батак из Читлука
- Баришић из Цетине
- Четник из Цетине
- Преочанин из Цетине
- Мишина-Новљанин из Коcoре
- Арнаут из Коcoре
- Шкрбић из Маовицe
- Цвитковац из Маовицe
- Гјукић из Штикова
- Ераковић из Штикова
- Новак из Отишића
- Тутуш из Кољанаe


Ван мреже barbarylion

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 773
  • I2-PH908>Y56203
Да  погледамо статистику досада објављених резултата. Укључени су Срби тестирани из актуелне акције и они са листе тестираних од пре. Тестирани са истом хаплогрупом, презименом  и славом  су рачунани као један  резултат. Статистика на 60 узорака је следећа:


И2а-23 (38.3%) / Дин Југ-11 ( 47.8%)  Дин Север-12 (52.1%)
Р1а- 14 (23.3%)
Р1б- 8 (13.3%)
Е-В13-8 (13.3%)
Ј2б-3 ( 5%)
Ј1-2 (3.3%)
И1-2 (3.3%)
Н2-1 (1.6%)

Možda je upravo to ključna razlika u odnosu na okolne krajiške oblasti.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2177
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #229 послато: Септембар 14, 2022, 01:22:35 поподне »
Вученовић, Св. Василије Велики, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270. Осим повишене DYS393=14 нема других специфичних вредности, и хаплотип му је практично идентичан модалном. Последично, има јако велики број блиских поклапања са 1 или 2 маркера разлике, али једини који му је и географски близак је Ђукић из Цетине код Цивљана (слави Јовањдан), од ког се разликује на 2 од 23 маркера. Могуће да постоји и нека даља веза са Павковићем из Осредаца код Грачца и Граховцем из Драгочаја код Бања Луке који славе исту славу, а од којих се разликује на 4 од 23 маркера. Тестирани није у упитнику оставио детаљније информације о пореклу, а у тексту о Кољанима за Вученовиће пише само то да су у селу присутни у 18. веку. Можда ће колега Зрно моћи да напише нешто више.
« Последња измена: Септембар 14, 2022, 02:58:50 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2177
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #230 послато: Септембар 14, 2022, 01:38:37 поподне »
Радиша, Јовањдан, Подосоје, Врлика

Припада хаплогрупи Q-L56>Y2659>Z5902>Y6826>Y6794>YP1600. Радиша је тек трећи припадник ове јако ретке гране међу Србима. Не поседује неке специфичне вредности у односу на осталу двојицу тестираних, са којима има прилично блиско поклапање. Од Васиљевића из Риље код Невесиња који такође слави Јовањдан, и Стевановића из Загона код Бијељине (Никољдан) разликује се на 2 од 23 маркера. За Радише из Подосоја пише да су у селу присутни од 18. века, и требали би бити огранак Ковачевића из Подосоја.
« Последња измена: Септембар 14, 2022, 02:59:59 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Njegos88

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #231 послато: Септембар 14, 2022, 05:25:44 поподне »
Могуће да постоји и нека даља веза са Павковићем из Осредаца код Грачца и Граховцем из Драгочаја код Бања Луке који славе исту славу, а од којих се разликује на 4 од 23 маркера.

Истражујући своје породично стабло у врличкој цркви наишао сам на неколико записа за Граховац. Не знам много о породици. Али могу да потврдим да сам неколико пута видео презиме у својој потрази. 8м нису сигурни да ли имају везе са породицом Граховац код Бања Луке, али је могуће

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2030
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #232 послато: Септембар 21, 2022, 08:53:48 пре подне »
Са закашњењем да додам за ону двојицу објављених. Радише су од Радише Ковачевића пописаног 1692, а исте године је уписан и Вученић (ваљда Јово) који би могао бити предак Вученовића.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11903
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #233 послато: Септембар 26, 2022, 08:32:59 поподне »
46. Бркљачић, католик, Коњско, Клис, J2a-L24

Бркљачић је оставио податак о магловитом предању о пореклу из Бителића и старијем презимену Радошић. У табели нема тестираних Срба који су генетички блиски Бркљачићу, али је врло вероватно да он чини исти род са Словенцем Бубничем из Горице. Свега 2 разлике на 23 маркера, од којих је једна на 385b. Евентуални савет за даље тестирање, SNP J-L264.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11903
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #234 послато: Септембар 26, 2022, 08:37:40 поподне »
Иначе су ови Бркљачићи били прилично бројни, чак 81 члан у 16 домаћинстава, према попису ХР. Хрвата Бркљачића је било и у Лици, па би било занимљиво проверити евентуалну везу. Треба напоменути да не постоји генетичка веза са Србима Бркљачима (презиме Бркљач) из Лике и Бркљачама из околине Љубиња. Оба резултата постоје на 23andMe, хаплогрупа I2-S17250.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2030
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #235 послато: Септембар 26, 2022, 09:11:34 поподне »
Они су врло стари у селу и евидентирани су као Бркљаче. Има запис из 1744. кад су се у Коњском сељаци, које су предводили Марко Бркљача и Мате Вуковић, побунили против племића Тартаље из Сплита, власника земље у Коњском. Иначе, по резултату бих рекао да су неки остаци најстаријег становништва у тим крајевима.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2870
  • Васојевић
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #236 послато: Септембар 28, 2022, 12:34:59 пре подне »
48. Пртљага, Јовањдан, Отишић, Врлика, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада генетичком роду Васојевића. Хаплотип тестираног је практично модалан за овај род и не поседује ниједну вредност која би се могла назвати карактеристичном. Ово је први тестирани припадник рода који слави Јовањдан.

Тестирани је навео да су Пртљаге староседеоци у свом крају. Према подацима из 1810. године, у Отишићу су забележени као Пертљаге.

У књизи Срби у Цетинској крајини се наводи следеће:


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2030
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #237 послато: Септембар 28, 2022, 04:14:54 поподне »
Остаје непознаница од ког другог презимена из Отишића су настали, а има доста њих који славе Јовањдан. Надамо се сазнању на основу неких наредних резултата. У Отишићу има више њих са хаплогрупом Е, али су разлике у маркерима велике (5-6) да би били блиски. Од Мрдаља (Ђурђевдан) из Ервеника се разликује само на једном.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 114
  • J2 > J-Z40772
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #238 послато: Септембар 28, 2022, 04:40:12 поподне »
Да  погледамо статистику досада објављених резултата. Укључени су Срби тестирани из актуелне акције и они са листе тестираних од пре. Тестирани са истом хаплогрупом, презименом  и славом  су рачунани као један  резултат. Статистика на 60 узорака је следећа:


И2а-23 (38.3%) / Дин Југ-11 ( 47.8%)  Дин Север-12 (52.1%)
Р1а- 14 (23.3%)
Р1б- 8 (13.3%)
Е-В13-8 (13.3%)
Ј2б-3 ( 5%)
Ј1-2 (3.3%)
И1-2 (3.3%)
Н2-1 (1.6%)

Суштински као и свуда где живе Срби, увек исте групе, увек исти (или слични) постотак. Увек доминација И2, то видимо и на овом малом узорку.

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #239 послато: Септембар 28, 2022, 04:59:54 поподне »
Остаје непознаница од ког другог презимена из Отишића су настали, а има доста њих који славе Јовањдан. Надамо се сазнању на основу неких наредних резултата. У Отишићу има више њих са хаплогрупом Е, али су разлике у маркерима велике (5-6) да би били блиски. Од Мрдаља (Ђурђевдан) из Ервеника се разликује само на једном.
Оно што је још занимљиво је да имамо Мељанце који су Е и славе Јовандан а према резултатима тестирања су од Стојисављевића који славе Арађела.