Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)  (Прочитано 12630 пута)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1946
  • R1b>Z2705>BY200954
Још да тестирамо Шарце и Бибиће, и то би било то што се тиче Мирловић Поља. Секуле су од Шараца, а Богдани исто од неког од њих. Једна породица Богдана је 1830-их прешла у унијате, а потом у римокатолике, и данас су Хрвати. Ћубе су пред изумирањем, пошто мислим да има само један мушки потомак.
« Последња измена: Јануар 27, 2022, 11:14:38 поподне Зрно »

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 99
27. Шарац, Никољдан, Цивљане, J2b-M205>Y22059

Године 1692. помиње се харамбаша Никола Шарац, који води бандерију села Цивљане и има породицу од 23 члана. Шарци су 1810. највећи род у Цивљанима. Шараца је било још у Кричкама и Мириловић Пољу, али тамо славе Јовањдан.

Генетички је свакако најзанимљивија веза са породицом Барош (околина Босанског Грахова), посебно зато што славе исту славу као и Шарци, а било их је и у Цивљанима. Шарац има нешто специфичнији хаплотип (448=20, 549=13), али вредност 385=15-20, географска близина и иста крсна слава, указују вероватно на ближу везу ових родова.

Шарцима су, према литератури, сродни још Алексићи, Арамбашићи и Ђаковићи (сви Никољдан). Једни Арамбашићи (Никољдан) из Доњег Вакуфа су R1a-M458, Ђаковићи (Никољдан) из Врбника крај Книна припадају једној, код нас реткој, подграни R1b (oбојица са 23andMe). Арамбашић је надимачко презиме, крсна слава је такође честа, па би свакако било добро ДНК тестом проверити везу Шараца са поменутим породицама из Цивљана и околине.

Било би посебно интересантно испитати постоји ли ближа веза са Шарцима J2b-M205 са Кордуна (слава Никољдан), који су у том крају забележени још средином 18. века.

Поред Шараца (Никољдан), ово је други резултат J2b-M205 са подручја Врличке крајине. Тестирани су још и Деспинићи (Јовањдан) из Отишића, па би ову хаплогрупу у том крају требало очекивати међу слављеницима ове две славе. Највероватнија подграна - J2-Y22063.

Питам се шта би са Шарцима у Цивљанима у пописима 1710. и 1724. године? Наведена је само једна њихова фамилија са 5 чланова и то 1710. године.
Богдан Шарац је отишао "у Турску". Контам, можда се скрасио у Прхову, пошто је тамо пописан 1701. године Андрија Красић, који је заједно с њим био у бандерији Николе Шарца. Има и неки кнез Божо тамо. Али, Богдан је "у Турској" и 1724. године. Можда су од њега они Шарци од Крупе што славе Часне вериге.

У попису Цивљана 1710. године на челу бандерије је Вучем Вуковљанин који је "преузео" дио Богданове земље. Изгледа да су Вуковљанини били у бандерији Николе Шарца и 1692. иако се изричито не спомињу.
Године 1692. наведен је одмах послије Николе, Митар Стипановић, а у попису 1710. спомиње се Митар Вуковљанин, пок. Стипана.

Могуће да се Николини Шарци у пописима Цивљана 1710. и 1724. године спомињу под ставком - Тома Кнежевић, пок. Николе. То је и најбројнија породица у Цивљанима у том моменту.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4356
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
...
За Ботице (Ђурђевдан) из Цетине, који се у изворима помињу и под презименима Батак, Батица и Батичић, сматра се да су огранак Баришића.
...

Овај податак који је преузет из књиге Александра Бачка је погрешан. Не ради се о Ботицама (таквих нема у Цетини), већ о Батицама, који славе Јовањдан, а не Ђурђевдан.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже StoDaNe

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 33
Питам се шта би са Шарцима у Цивљанима у пописима 1710. и 1724. године? Наведена је само једна њихова фамилија са 5 чланова и то 1710. године.
Богдан Шарац је отишао "у Турску". Контам, можда се скрасио у Прхову, пошто је тамо пописан 1701. године Андрија Красић, који је заједно с њим био у бандерији Николе Шарца. Има и неки кнез Божо тамо. Али, Богдан је "у Турској" и 1724. године. Можда су од њега они Шарци од Крупе што славе Часне вериге.

У попису Цивљана 1710. године на челу бандерије је Вучем Вуковљанин који је "преузео" дио Богданове земље. Изгледа да су Вуковљанини били у бандерији Николе Шарца и 1692. иако се изричито не спомињу.
Године 1692. наведен је одмах послије Николе, Митар Стипановић, а у попису 1710. спомиње се Митар Вуковљанин, пок. Стипана.

Могуће да се Николини Шарци у пописима Цивљана 1710. и 1724. године спомињу под ставком - Тома Кнежевић, пок. Николе. То је и најбројнија породица у Цивљанима у том моменту.

Године 1705 изби побуна у Врлици коју је предводио драговићки монах Исајија која је угушена од стране Венеције.
Ако пажљиво погледаш списак из 1692 и 1710 за Цивљане приметићеш да многи недостају као и да имају нова презимена као споменути Вуковљанин што би могло да значи да је нова група досељена на њихово место.Где су стари?Могуће на другој страни реке цетине у турској.
Аутор те књиге је само гледао пописе из 1724 за Цивљане и Косоре а за остала села не тако можда је на списку неког другог села Врлике за 1724 само их треба наћи.
« Последња измена: Јануар 28, 2022, 08:49:01 поподне StoDaNe »

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 932
  • R1b
34. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Врлика, R1b>L51>U106
 
Хаплотип новотестираног Цвитковца има само једну разлику у односу на раније тестиране. Ради се о трострукој вредности на маркеру 385 која износи 11-12-14.

Раније је писано о поменима Цвитковаца већ на првим млетачким катастрима:

Цитат
1. Katastar za Radosic iz 1711 u kome se Zorzi Sfitcovac (Đorđe Cvitkovac) spominje kao vlasnik čestica. Na nekima je upisan i njegov brat Stojan. Fajl je veličine 50MB i sadrži par mapa iz kojih se vidi da Đorđe deli zemlju sa Petrom Stričevićem.
https://drive.google.com/file/d/1RItmlDRzDkmzE_y_-ZDW0b2_DkfqpBnL/view?usp=sharing

2. Katastar za Maovice i Vrliku iz koga se vidi da je Stoian Sfitcovac (Stojan Cvitkovac) pripadnik banderije Steffano Biucouich.Veličina fajla 140MB.
https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing

3. Mapa čestica za Maovice s imenima vlasnika. Više fotografija ukupne veličina fajla 800MB.
https://drive.google.com/file/d/1WoC8XemxYp7GublI_2Y4reEQDwDo2f4l/view?usp=sharing


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7296
  • I2-PH908>Y189944>Y250780, род Никшића
34. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Врлика, R1b>L51>U106
 
Хаплотип новотестираног Цвитковца има само једну разлику у односу на раније тестиране. Ради се о трострукој вредности на маркеру 385 која износи 11-12-14.

Раније је писано о поменима Цвитковаца већ на првим млетачким катастрима:

Заправо и друга двојица тестираних Цвитковаца имају исту мутацију на DYS385 (11-12-14), само што се та вредност не пише на сертификатима јер је регуларно двострука, а не трострука. Та мутација би се за сад могла назвати и карактеристиком хаплотипа Цвитковаца, питање је само колика је њена старост и да ли се може повезати само са родом Цвитковаца или јој је распрострањеност нешто шира (у односу на то би могла да се претпостави и релативна старост саме мутације).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4356
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
29. Иванчић, Косоре/Врлика, Јовањдан, I2-Y3120

Иванчићи из Косора су по једном предању старином Вуковићи. Вероватно се мисли на братство Вуковића из Цетине које слави Св. Враче (Кузму и Дамјана) и које се у Цетину доселило из Миочића у Петровом пољу, крајем 17. или почетком 18. века. Године 1710. у документима се помиње Жване Вуковић са шесточланом породицом као припадник бандијере Вује Цернице из Косора, који у селу поседује стоку, земљу и кућу. Иванчићи се у Косору бележе од 1810. године, када је у документима наведен Никола Иванчић са седмочланом породицом. У 19. веку Иванчићи почињу да користе и друго презиме, Вуга, а у употреби се истовремено јавља и двојно презиме Иванчић Вуга, односно Вуга Иванчић. Почетком 19. века, тачније 1810. године, Иванчићи су присутни и у Врлици, када је забележен Петар Вуга са петочланом породицом.

Иако је генетички тест показао да Иванчић припада истој основној хаплогрупи као и тестирани Вуковић из Цетине, разлика између њихових хаплотипова је превише велика да би се могло тврдити да међу њима постоји ближа генетичка веза. У том смислу може се рећи да предање о пореклу Иванчића од Вуковића није потврђено. И сама чињеница да Вуковићи и Иванчићи славе различите крсне славе указивала је на овакав могући исход. То опет не значи да преци Иванчића нису могли у прошлости носити презиме Вуковић. Ради се о веома честом патронимику који на подручју Далмације и суседних области носе бројне породице. Међу њима су и Вуковићи из Голубића код Книна који славе Јовањдан.

У односу на модални хаплотип гране I2-Y3120 резултат Иванчића поседује два карактеристична маркера: DYS385b=16 и посебно DYS389-I=14. У бази хаплотипова СДНКП овај резултат нема потпуних поклапања. Међу до сада тестираним појединцима из географски блиских области сличност постоји са једним тестираним са подручја Гламоча који такође слави Јовањдан и има предање о пореклу из Врлике од Иванчића, па се може рећи да је ово предање потврђено. Презиме овог тестираног још увек није јавно доступно. Његов хаплотип од хаплотипа Иванчића одступа на три маркера од 17 упоредивих и деле ретку вредност маркера DYS389-I=14. Када је у питању шири српски етнички простор занимљива је и сличност са хаплотиповима Стефановића (Јовањдан, Јошаница/Жагубица) и Стојшина (Петковдан, Српска Црња/Нова Црња) од којих се хаплотип Иванчића разликује на четири односно три маркера, али и дели обе карактеристичне вредности DYS385b=16 и DYS389-I=14. За Стојшина је утврђена припадност млађој грани I2-Z16971, па би то можда могао бити путоказ и за даље испитивање хаплогрупе Иванчића.


« Последња измена: Јануар 30, 2022, 05:54:13 поподне НиколаВук »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1946
  • R1b>Z2705>BY200954
29. Иванчић, Косоре/Врлика, Јовањдан, I2-Y3120

Иванчићи из Косора су по једном предању старином Вуковићи. Вероватно се мисли на братство Вуковића из Цетине које слави Св. Враче (Кузму и Дамјана) и које се у Цетину доселило из Миочића у Петровом пољу, крајем 17. или почетком 18. века. Године 1710. у документима се помиње Жване Вуковић са шесточланом породицом као припадник бандијере Вује Цернице из Косора, који у селу поседује стоку, земљу и кућу. Иванчићи се у Косору бележе од 1810. године, када је у документима наведен Никола Иванчић са седмочланом породицом. У 19. веку Иванчићи почињу да користе и друго презиме, Вуга, а у употреби се истовремено јавља и двојно презиме Иванчић Вуга, односно Вуга Иванчић. Почетком 19. века, тачније 1810. године, Иванчићи су присутни и у Врлици, када је забележен Петар Вуга са петочланом породицом.

Иако је генетички тест показао да Иванчић припада истој основној хаплогрупи као и тестирани Вуковић из Цетине, разлика између њихових хаплотипова је превише велика да би се могло тврдити да међу њима постоји ближа генетичка веза. У том смислу може се рећи да предање о пореклу Иванчића од Вуковића није потврђено. И сама чињеница да Вуковићи и Иванчићи славе различите крсне славе указивала је на овакав могући исход. То опет не значи да преци Иванчића нису могли у прошлости носити презиме Вуковић. Ради се о веома честом патронимику који на подручју Далмације и суседних области носе бројне породице. Међу њима су и Вуковићи из Голубића код Книна који славе Јовањдан.

У односу на модални хаплотип гране I2-Y3120 резултат Иванчића поседује два карактеристична маркера: DYS385b=16 и посебно DYS389-I=14. У бази хаплотипова СДНКП овај резултат нема потпуних поклапања. Међу до сада тестираним појединцима из географски блиских области сличност постоји са једним тестираним са подручја Гламоча који такође слави Јовањдан и има предање о пореклу из Врлике од Иванчића, па се може рећи да је ово предање потврђено. Презиме овог тестираног још увек није јавно доступно. Његов хаплотип од хаплотипа Иванчића одступа на три маркера од 17 упоредивих и деле ретку вредност маркера DYS389-I=14. Када је у питању шири српски етнички простор занимљива је и сличност са хаплотиповима Стефановића (Јовањдан, Јошаница/Жагубица) и Стојшина (Петковдан, Српска Црња/Нова Црња) од којих се хаплотип Иванчића разликује на четири односно три маркера, али и дели обе карактеристичне вредности DYS385b=16 и DYS389-I=14. За Стојшина је утврђена припадност млађој грани I2-Z16971, па би то можда могао бити путоказ и за даље испитивање хаплогрупе Иванчића.




Жване не постоји као име. Zuane је Јован или Иван на млетачким катастрима, у зависности које су конфесије. Вуге су постојале у матичним књигама парохије Врлика из 19. века и то у самој варошици Врлици. Нестале су током 19. века.
« Последња измена: Јануар 30, 2022, 05:55:07 поподне НиколаВук »

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4356
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Жване не постоји као име. Zuane је Јован или Иван на млетачким катастрима, у зависности које су конфесије. Вуге су постојале у матичним књигама парохије Врлика из 19. века и то у самој варошици Врлици. Нестале су током 19. века.

Да, у оригиналном документу је у питању Zuane, значи највероватније Јован. У извору стоји Zuane Vucovich q Lourino припадник бандијере харамбаше Vuie Cernize.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже StoDaNe

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 33
Цитат
1694. godine potvrđene su zemlje raznim Albanesima u selu Kosore.

Цитат
DAZd, fond br. l, Generalni providuri za Dalmaciju i Albaniju (1597. - 1797 .), Daniel
Dolftn (1692.- 1696.), 13. 2. 1694., kut. 60, str. 283.Albancima se nazivaju stanovnici
Crne Gore (Gligor Stanojević)

Ако погледамо списак за Косоре из 1724 можемо да видимо 24 презимена а на следећем доступном попису из 1810 нема нити једног истог презимена.Догађаји који су могли да учине ово су исељавања из Далмације у Босну из 1730 и 1750(или беше 1760?).

Са тог списка постоји презиме Козомора (св.Јован)са предањем од Врлике,презиме Давидовић (св.Јован)од Далмације насељени на Ливањском пољу,а у Гламочу у селу Брајићи се налази породица Лончар(исто на списку из 1724) која се доселила од Ливањског поља а која се некада користила презименом Јовановић(на списку из 1724 се налази презиме Јовановић/Ивановић).Још пише да су им се стари доселили од Врљике или Дрниша У Хасанбеговце на место Шолаја.Лончари из Хасанбеговаца који су се преселили у село Рујићке славе св.Јована.Шолаци се исто доселили од Врљике(Цивљани).У селу Пријани постоји презиме Мрђени од Далмације са рођаком у Шибенику а на списку Косора из 1710 презиме Мрђеновић.

Са списка из 1724 постоји Вуковић(Иванчић) и Овљанин касније Новљанин(Мишина).Тако можда Новљанин ~Херцег Нови? Треба проверити ако ништа.

Уосталом за Вуковиће у књизи Сточарско Становништво динаре пише:

Цитат
VUKOVIČI su veliko »pleme
« s 32 domaćinstva. Po predaji doselili su »od Drniša od Popova polja
«, očito poslije 1720. godine, jer se na području Vrlike javljaju tek
1726—1728. godine. U zaseoku s njima su 3 porodice ŠKRBIĆA, doseljenih
u novije doba iz Garjaka kod Vrlike, a mogli bismo ih poistovjetiti
sa »Škabićima«, uvedenim također u trećem deceniju 18. stoljeća.
»Jedan Vranješ iz Vranješa« došao je u ovaj zaselak »na materinstvo«,
a uz tu obitelj, ne zna se točno kada, naselio se i »jedan Barišić«. Od
Barišića s nadimkom BÄTICA (BATAK) razvilo se pet porodica toga
prezimena, od kojih su danas samo dvije ostale na Batičinu vrelu

Тако можда заиста једна од 32 куће може бити из попова поља(или се човек збунио и мислио на петрово поље код Дрниша).


Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1557
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Ако погледамо списак за Косоре из 1724 можемо да видимо 24 презимена а на следећем доступном попису из 1810 нема нити једног истог презимена.Догађаји који су могли да учине ово су исељавања из Далмације у Босну из 1730 и 1750(или беше 1760?).

Са тог списка постоји презиме Козомора (св.Јован)са предањем од Врлике,презиме Давидовић (св.Јован)од Далмације насељени на Ливањском пољу,а у Гламочу у селу Брајићи се налази породица Лончар(исто на списку из 1724) која се доселила од Ливањског поља а која се некада користила презименом Јовановић(на списку из 1724 се налази презиме Јовановић/Ивановић).Још пише да су им се стари доселили од Врљике или Дрниша У Хасанбеговце на место Шолаја.Лончари из Хасанбеговаца који су се преселили у село Рујићке славе св.Јована.Шолаци се исто доселили од Врљике(Цивљани).У селу Пријани постоји презиме Мрђени од Далмације са рођаком у Шибенику а на списку Косора из 1710 презиме Мрђеновић.

Са списка из 1724 постоји Вуковић(Иванчић) и Овљанин касније Новљанин(Мишина).Тако можда Новљанин ~Херцег Нови? Треба проверити ако ништа.

Уосталом за Вуковиће у књизи Сточарско Становништво динаре пише:

Тако можда заиста једна од 32 куће може бити из попова поља(или се човек збунио и мислио на петрово поље код Дрниша).
И мене занимају те миграције из Далмације у БиХ па ми дајте бар неке смернице за истраживање  а тичу се поменутих година, који су разлози исељавања и томе слично?

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 99
И мене занимају те миграције из Далмације у БиХ па ми дајте бар неке смернице за истраживање  а тичу се поменутих година, који су разлози исељавања и томе слично?

Марко Јачов, "Венеција и Срби у Далмацији у 18. веку"

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1557
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Марко Јачов, "Венеција и Срби у Далмацији у 18. веку"
Хвала

Ван мреже StoDaNe

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 33
И мене занимају те миграције из Далмације у БиХ па ми дајте бар неке смернице за истраживање  а тичу се поменутих година, који су разлози исељавања и томе слично?

Tu smo da se pomažemo naravno.
Posle rata 1699/1700 Venecija je ostala bez Dinare i Velebita a samim tim stočari bez planina  što je napravilo velike probleme stočarskom stanovništvu koje je bilo većinsko pre rata. Ljudi koji su se ozbiljno bavili ovom temom kazu da je prosečna porodica imala oko 200 ovaca a u kasnijim vekovima najbogatiji su imali 150-200 ovaca.
Bez planina ljudi su imali ozbiljnih problema da prežive.

Tokom rata iz 1684-1699 Venecija se trudila da izbegne greške iz predhodnog rata kada nisu imali dovoljno stanovništva da zadrže teritorije koje su osvojili(skoro sve su izgubili) tako što su dovlačili ogroman broj stanovništva iz Bosne. Dalmacija je prenaseljena tada ogromnim brojem ljudi sa velikih polja Bosne(što je bila jedna od strategija da se Otomani ekonomski uniste) ali stvar je u tome sto su mnogi na silu dovodjeni tako što su im se kuce palile, imanja, polja i tako dalje.
Posle rata veliki broj ljudi sa velikih polja Bosne a u Dalmaciji zemlja škrta, najvece polje Sinjsko je isušivano posle 1718.

Najbolje zemlje su držali feudalci kao i najzaslužniji iz rata tako da su ljudi morali uglavnom da zajme zemlju na korišćenje. Zemlja u Dalmaciji je bila državna i ukoliko se nije obradjivala 2 godine oduzimala se.
Porez je dignut na 30 posto, zabrana dizanja crkava, nije bilo dozvoljeno pravoslavnoj crkvi da postavlja episkope a samim tim nemogucnost postavljanja sveštenika,. Svaki sveštenik je morao da dobije dozvolu od strane Biskupije, teranje iz drzave sveštenika iz Bosne koji nemaju državljanstvo Venecije kao i monopol nad trgovinom gde i kome može da se prodaje.Zabrana sklapanja brakova izmedju katolika i pravoslavaca i tako dalje.

Interes je bio da se ljudi drze siromašnim kao jeftina radna snaga i laka meta obrtnika i zelenaša.

Nakon rata veći porezi i namesti nego u Turskoj kao i problem vere i zbog svega toga ide izreka "Neveruj Mlečanima čak ni kad ti poklone donose"

Mentalno stanje svih tih ljudi koji su morali da menjaju stočarski nacin života zemljoradnjom je uslovilo slabo prilagodjavanje situaciji i česte gladne godine. Slaba zemlja i nerazvijenost  u Dalmaciji koju je Venecija tretirala kao koloniju uslovila je česta iseljavanja kao 1730/1731 godine.

Oštra zima, nemogućnost prehrane životinja, katastorfalna žetva, suša, kuga pokrenule su prve vece grupe iseljenika ka Livnu, Glamoču, Kupresu.
Naprimer zabrana držanja koza je napravila velike probleme ljudima.
Gladnih godina je bilo jos dosta a posebno se izdvajaju periodu od 1755-1760 i 1776-1783.
Poslednje velike seobe su bile za vreme Austrije negde do 1860ih.

Uglavnom nemogu ti preporučiti knjigu o ovome pošto je nema već se informacije o ovome nalaze u stotinama knjiga i članaka a dobar je početak knjiga koju ti je Poso ostavio. Ako nemožeš da je pronadješ ja ću ti je poslati.
Uostalom kucaj na sajtu Hrčak Glad u Dalmaciji i dobićeš fine članke ili recimo iseljavanje iz Dalmacije ili ekonomija Dalmacije/Venecija.


Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3461
30. Марјан, Јовањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује двије немодалне, донекле карактеристичне вриједности, DYS385ab=13-15 и DYS635=21. Међу досад тестираним далматинским Србима нема оних који посједују обе ове вриједности. Нема посебно бликсих хаплотипова. Од родова који славе Јовањдан најближи су им Пајкановићи из околине Лопара. И Пајкановићи посједују немодалну вриједност DYS385ab=13-15 па би ту везу требало провјерити SNP тестирањем. Постоји могућност да су Марјани повезани са групом родова гране I2-FT175994 са подручја Дробњака и Доњег Полимља, које такође одликује DYS385ab=13-15 и који славе Јовањдан.

На подручју Цетина и Цивљана, Марјани су забиљежени још 1692. године. Наводи се да су поријеклом "из Полаче". Половином 19. вијека исељавали су у Ливањско поље (Губин) гдје такође славе Јовањдан. Ови губински наводе да су из Котлуше (Врлика), што је један од дијелова села Цетина-Цивљане. Занимљиво је да у Ливањском пољу има и католика Маријана који "не знају одакле су поријеклом".

Приједлог за даље тестирање:
Појединачни тест на SNP FT25902 или
I2a-M423 Panel код Yseq или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3461
31. Мишина, Ђурђевдан, Косоре, Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује сљедеће немодалне вриједности: DYS391=10, DYS385ab=14-16, DYS389-II=29, DYS570=20. Нема посебно блиских хаплотипова који би посједовали бар неке од ових немодалних вриједности у комбинацији и указивале на везу преко славе или географски.

Мишине су на подручју Косора забиљежени први пут 1710. године. Носили су старије презиме Новљановић, док је Мишина по свему судећи надимачко (икавски облик именице мјешина). Облик Мишина јавља се упоредо са Нољвљановић од почетка 19. вијека. Презиме Мишина уско је локализовано на насеље Косоре у врличком крају.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1557
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
30. Марјан, Јовањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује двије немодалне, донекле карактеристичне вриједности, DYS385ab=13-15 и DYS635=21. Међу досад тестираним далматинским Србима нема оних који посједују обе ове вриједности. Нема посебно бликсих хаплотипова. Од родова који славе Јовањдан најближи су им Пајкановићи из околине Лопара. И Пајкановићи посједују немодалну вриједност DYS385ab=13-15 па би ту везу требало провјерити SNP тестирањем. Постоји могућност да су Марјани повезани са групом родова гране I2-FT175994 са подручја Дробњака и Доњег Полимља, које такође одликује DYS385ab=13-15 и који славе Јовањдан.

На подручју Цетина и Цивљана, Марјани су забиљежени још 1692. године. Наводи се да су поријеклом "из Полаче". Половином 19. вијека исељавали су у Ливањско поље (Губин) гдје такође славе Јовањдан. Ови губински наводе да су из Котлуше (Врлика), што је један од дијелова села Цетина-Цивљане. Занимљиво је да у Ливањском пољу има и католика Маријана који "не знају одакле су поријеклом".

Приједлог за даље тестирање:
Појединачни тест на SNP FT25902 или
I2a-M423 Panel код Yseq или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.
Овде већ има материјала за трагање. Марјане, ако читаш ово јави се помоћи ћу ти...

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1557
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
30. Марјан, Јовањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује двије немодалне, донекле карактеристичне вриједности, DYS385ab=13-15 и DYS635=21. Међу досад тестираним далматинским Србима нема оних који посједују обе ове вриједности. Нема посебно бликсих хаплотипова. Од родова који славе Јовањдан најближи су им Пајкановићи из околине Лопара. И Пајкановићи посједују немодалну вриједност DYS385ab=13-15 па би ту везу требало провјерити SNP тестирањем. Постоји могућност да су Марјани повезани са групом родова гране I2-FT175994 са подручја Дробњака и Доњег Полимља, које такође одликује DYS385ab=13-15 и који славе Јовањдан.

На подручју Цетина и Цивљана, Марјани су забиљежени још 1692. године. Наводи се да су поријеклом "из Полаче". Половином 19. вијека исељавали су у Ливањско поље (Губин) гдје такође славе Јовањдан. Ови губински наводе да су из Котлуше (Врлика), што је један од дијелова села Цетина-Цивљане. Занимљиво је да у Ливањском пољу има и католика Маријана који "не знају одакле су поријеклом".

Приједлог за даље тестирање:
Појединачни тест на SNP FT25902 или
I2a-M423 Panel код Yseq или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.
Покушах да контактирам Марјана преко мејл адресе коју је оставио у подацима али обавестише ме да адреса није валидна. Па питам коме да се обратим да би нашо контакт од чоека, ко је водио овај подухват?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7296
  • I2-PH908>Y189944>Y250780, род Никшића
Покушах да контактирам Марјана преко мејл адресе коју је оставио у подацима али обавестише ме да адреса није валидна. Па питам коме да се обратим да би нашо контакт од чоека, ко је водио овај подухват?

Најбоље би било да пишеш г. Цвитковцу (Cvitkovac на форуму).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1557
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Најбоље би било да пишеш г. Цвитковцу (Cvitkovac на форуму).
Хоћу, хвала