Аутор Тема: Српски ДНК месец 2021  (Прочитано 35711 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2886
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #140 послато: Октобар 20, 2021, 10:51:39 поподне »
69. Драшко, Никољдан, Оборци, Доњи Вакуф, E-V13>Z5017>Z19851>A18844

Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног се од модалног хаплотипа овог рода разликује једино са вредношћу маркера DYS570=20, коју има још неколико тестираних. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Вуковићем из Риђана код Никшића и Манићем из Трстене код Врања, док се на једном маркеру разликује од већег броја припадника овог рода.

Тестирани је навео да његова породица према предању потиче из Херцеговине, што је овим резулатом и потврђено.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3787
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #141 послато: Октобар 20, 2021, 11:13:34 поподне »
69. Драшко, Никољдан, Оборци, Доњи Вакуф, E-V13>Z5017>Z19851>A18844

Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног се од модалног хаплотипа овог рода разликује једино са вредношћу маркера DYS570=20, коју има још неколико тестираних. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Вуковићем из Риђана код Никшића и Манићем из Трстене код Врања, док се на једном маркеру разликује од већег броја припадника овог рода.

Тестирани је навео да његова породица према предању потиче из Херцеговине, што је овим резулатом и потврђено.

Овај резултат додатно потврђује да се један дио рода Матаруга доста рано отиснуо пут Крајине и да им је правац сеобе ишао преко горњег Врбаса и Купреса. То покретање је свакако било прије 1550. године. Иако све те породице памте даље поријекло на подручју Херцеговине и Црне Горе, оне се уједно сматрају и доста старима на подручју Купреса и горњег Врбаса. Ту је свакако била и  база за даље миграције ка западу, гдје такође налазимо припаднике овог рода.

Насеље Оборци, одакле је тестирани, пописано је 1550.година у оквиру кнежина са влашким статусом на подручју ускопаљске нахије. У свим тада пописаним влашким кнежинама у околини Доњег Вакуфа и Бугојна, српско становништво се одржало до посљедњег рата. Неке од тих влашких насеља је доста рано, још у 16. вијеку, захватила исламизација.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #142 послато: Октобар 20, 2021, 11:34:23 поподне »
61. Клисарић, Алимпијевдан, Оџаци, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду В12 у табели пројекта. Несумњиво је повезан са Рачићем из села Љубинци код Александровца, са којим поред славе дели и комбинацију 14-14 на 385. Са још једним, необјављеним припадником овог рода који је такође из Љубинаца поред комбинације 14-14 на 385 дели и повишену вредност 19 на 458. Могуће је да су због славе и повишене вредности 19 на 458 припадници рода В12 повезани са Бубањом из села Бубање код Берана.

Према подацима из књиге Момчила Тодосијевића "Подгорачка насеља трстеничког краја", Клисарићи су у Оџаке досељени према предању из околине Пећи, вероватно у другој половини 18. века.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2886
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #143 послато: Октобар 21, 2021, 12:01:09 пре подне »
70. Исаиловић, Никољдан, Дворска, Крупањ, E-V13>Z5017>Z16988>BY50887>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује за овај род карактеристичну вредност маркера DYS385=17, коју поседују још само хаплотипови двојице припадника овог рода са севера Косова, чији резултати још нису јавни.

Тестирани је у упитнику навео да Исаиловићи према предању потичу из Колашина у Црној Гори од племена Гладовића. Није ми познато да има Гладовића у Колашину, нити да су некада тамо живели, тако да је вероватније да је презиме настало по доласку у Србију.

Љубомир Павловић је забележио следеће о Гладовићима из Дворске:
Гладовићи (Лукићи, Мијаиловићи и Марковићи) су досељени из Комирића у Рађевини. Доселио се Драгутин или његов отац, коме се не зна име.
Драгутин је имао два сина, Исаила и Мијаила. Исаиоло је имао синове Луку, Марка, Јанка и Неђељка. Од Луке су остану синови Андрија, Никола и Максим: од Марка – Павле у Љубо. Јанко се одсели у варошицу Лешницу а Неђељкови су синови Велимир, Драгић и Милан. По очевима Луки и Марку презивају се Лукићи и Марковићи.
Мијаило остави синове Веселина, Стевана и Матију. Од Веселина остану садашњи Танасије, Василије и Јован; од Стевана – Цвијо, Спасоје, Богосав и Радо а од Матије Неђељко, Митар и Свето. По деди Мијаилу презивају се Мијаиловићи – Гладовићи. Сви славе Никољдан.


Боривоје Милојевић пише следеће о Гладовићима из Комирића код Осечине:
Гладовићи су из Херцеговине, досељени у другој половини 18. века. Њихов предак је најпре застао у Годечеву – ужички округ и одатле дошао у Комирић „због гладне године“, славе Никољдан. Има их одсељених у Дубљу.

И коначно - Павловић пише следеће о Гладовићима из Годечева код Косјерића:
–Гладовићи су најстарија породица у Годечеву. Зна се да су Кучи, да су досељени и да су одувек занатска и хајдучка породица. Гладовићи су се први пут населили око града, па су се померали, нарочито ближе Рогачици и Крушчици. Данас се горњи део овог краја зове Гладовићи, докле нема породица овог презимена. У турско се доба много хајдука, качера, зидара и дрводеља иселило из ове породице. Као хајдуци протерани су у Коморић и тамо се зову Гладовићи. У овом Годечеву су познати под овим презименима:
–Матићи око Града,
–Биљићи испод Града до Реке,
–Савићи у реци и око брда,
–Перишићи,
–Петровићи и други.
Има их 28 кућа и славе Никољдан.


Занимљиво је да се презиме Гладовић одржало кроз поменуте миграције. Део предања о пореклу из Црне Горе је свакако тачан, али Гладовићи судећи по овом резултату нису Кучи, већ Бјелопавлићи.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2047
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #144 послато: Октобар 21, 2021, 12:10:13 пре подне »
81. Вучковић, Никољдан, Збојштица/Ужице

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тачније подграни Y133365 (вероватно још нижој Z15952).

Вучковић има јединствену вредност 16 на маркеру DYS576. У бази тестираних највеће поклапање има са Добросављевићем из Чокешине код Лознице, од којег се разликује на два маркера. Од Драгаша из околине Пљеваља (утврђена најнижа грана Z15952) се разликује на три маркера. Сва тројица славе Никољдан. 

https://www.yfull.com/tree/R-Y133365//

У књизи „Љубање и Збојштица“, аутора Данила Станојевића, пише да Вучковићи потичу од Стојана, које се непосредно пре 1840. године са породицом доселио из села Рутоши код Нове Вароши. Наводи се даље порекло из Старе Херцеговине. Стојан је имао три сина, али сви данашњи Вучковићи су потомци Милана.

О хаплогрупи R1b-Z2705 прочитати овде:

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #145 послато: Октобар 21, 2021, 12:14:43 пре подне »
81. Вучковић, Никољдан, Збојштица/Ужице

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тачније подграни Y133365 (вероватно још нижој Z15952).

Вучковић има јединствену вредност 16 на маркеру DYS576. У бази тестираних највеће поклапање има са Добросављевићем из Чокешине код Лознице, од којег се разликује на два маркера. Од Драгаша из околине Пљеваља (утврђена најнижа грана Z15952) се разликује на три маркера. Сва тројица славе Никољдан. 

https://www.yfull.com/tree/R-Y133365//

У књизи „Љубање и Збојштица“, аутора Данила Станојевића, пише да Вучковићи потичу од Стојана, које се непосредно пре 1840. године са породицом доселио из села Рутоши код Нове Вароши. Наводи се даље порекло из Старе Херцеговине. Стојан је имао три сина, али сви данашњи Вучковићи су потомци Милана.

О хаплогрупи R1b-Z2705 прочитати овде:

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Мислим да Драгаша (Драгашевића) Никољштака има у Рутошима, па је блиско поклапање са Драгашима из Пљеваља утолико још занимљивије.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2047
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #146 послато: Октобар 21, 2021, 12:27:05 пре подне »
Мислим да Драгаша (Драгашевића) Никољштака има у Рутошима, па је блиско поклапање са Драгашима из Пљеваља утолико још занимљивије.

Хвала, то нисам знао. А ево сад нађох из књиге СЕОБЕ кроз Ужички округ у 19. веку, од Пере Пећинара:


Драгашевић Јаков, Вукић и Милинко, сви из села Рутоша код Нове Вароши пребегли су 1876. год. преко границе и населили се: Јаков и Милинко у Чајетину, а Вукић у
Збојштицу. Јаков је успео да прегна пет крава и дотера у Чајетину. Нажалост, неко му је ноћу у мају 1877. год. украо три краве, па је он поднео тужбу у Среском суду у Чајетини, против непознатих починиоца. Саслушавано је више сведока, овде уписани само они, који заслужују пажњу због сеоба.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2047
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #147 послато: Октобар 21, 2021, 12:36:44 пре подне »
19. Видука, Михољдан (католици), Придрага, Новиград

Припада хаплогрупи I2-PH908. Пракитчно једина вредност која значајније одступа код овог тестираног је екстремно висока вредност 34 на 481, која до сада ако се не варам није забележена код неког од припадника хаплогрупе I2-Y3120.

На попису из 1948 је у селу Придрага које је тада припадало Бенковцу пописано 159 особа у 19 домаћинстава са презименом Видука, што их сврстава у ред бројнијих родова.

Видуке су највероватније потомци Ивана Милетића-Видовића, који је уписан на млетачком катастру 1709. 
« Последња измена: Октобар 21, 2021, 01:33:39 пре подне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12051
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #148 послато: Октобар 21, 2021, 11:35:46 пре подне »
47. Трајковић, Никољдан, Спанчевац, Бујановац, J2a-L26>M319

Трајковићи су, према предању, пореклом из околине Пећи, а пре тога из Скопске Црне Горе. Генетички су им најближи (23/23) Ивановићи (Никољдан) из околине Прешева, тако да ове породице чине исти, генетички близак род (род А). Нешто даља може бити једна српска породица (такође Никољдан) из околине Липљана. Углавном је ова подграна код нас најзаступљенија на југу Србије, што је чест случај и са осталим подгранама J2a-M410.

Судећи по литератури, становништво Спанчевца води порекло углавном из Горње Пчиње и околине Прешева
https://www.poreklo.rs/2016/08/11/poreklo-prezimena-selo-spancevac-bujanovac/
« Последња измена: Октобар 21, 2021, 01:04:10 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12051
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #149 послато: Октобар 21, 2021, 11:57:16 пре подне »
73. Петковић, Лучиндан, Сијарина, Медвеђа, J2b-M205>Y22059

Петковићи негују предање о пореклу из околине Никшића (помињу се и Ровчани). Генетички Петковић чини исти род (385=15-21) са Николићем из Луњевице, са којим има потпуно поклапање на 23 маркера и дели исту крсну славу. Николићи су, према предању, такође пореклом из Црне Горе, а старије презиме гласило је Ћиловић. Оно што је сигурно, Петковићи не припадају роду Никшића, али и они и Николићи сасвим сигурно јесу пореклом из околине Никшића, с обзиром да је ова подграна тамо присутна кроз племе Угреновића. Теоретски би могли бити у вези са Божовићима из Милочана (такође Лучиндан), али они ипак поседују хаплотип који карактерише вредност 10 на маркеру 643 (типична за Угреновиће). Није искључено да су још неке породице J2b-M205 из околине Никшића преузеле славу/предање од Никшића и као такве исељавале ка другим областима.

Овој групи Лучинштака J2b-M205 треба придодати и Станисављевиће из Чортановаца крај Инђије. Сва је прилика да припадници J2b-M205>Y22059 из околине Никшића припадају подграни J-Y22063, за шта би ускоро требала стићи потврда из YSEQ (тестиран је један од исељених Угреновића).

« Последња измена: Октобар 21, 2021, 03:05:03 поподне Небојша »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3787
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #150 послато: Октобар 21, 2021, 01:00:21 поподне »
26. Ивановић, Јовањдан, Бајевац, Лајковац

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627, иако би припадност овој грани требало провјерити и SNP тестом. По хаплотипу му је најближи Павловић из Бајевца, чиме је потврђена и предањска веза између ове двије породице из истог мјеста. Изузев Павловића нема посебно блиских поклапања са другим тестираним. Најближи су му на 4 маркера разлике необјављени Косовац из околине Звечана, необјављени Македонац и необјављени Херцеговац. Ивановић, као и Павловић, дијеле нешто карактеристичнију вриједност DYS448=19 са већим бројем породица из Херцеговине и Крајине, од којих су неке потврђене као Y7627+, а неке и славе Јовањдан. Ипак у односу на ову групу Ивановић има и неке различите вриjeдности попут DYS570=20, DYS635=21, DYS643=12. Ивановићи имају и једну своју приватну промјену на маркеру 385a=14 (коју њима блиски Павловићи не посједују).

За Ивановиће је у етнографској литератури записано сљедеће:
"Мишковићи су дошли из Старог Влаха. Славе Св. Јована. Данас се презивају: Ивановићи, Пауновићи, Томићи, Јовичићи, Теодосијевићи, Павловићи, Јовановићи , Јовановићи и Пантелићи (Нешковићи-Ранковићи)." Ово досељавање се смјешта у 18. вијек.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7635
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #151 послато: Октобар 21, 2021, 02:04:54 поподне »
80. Јовановић, Велика Госпојина, Ново Село, Сурдулица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Х у табели Српског ДНК пројекта.

Леп резултат, јер се сада већ јасно профилисао род Х, где су, сем Јовановића, још и Јовић из Лепенице код Владичиног Хана (Аранђеловдан) и Стојичић из Славника код Бојника (Јовањдан). Очито је реч о разгранатом роду на овом подручју, мада до заједничког претка не морају нужно ићи далеко у прошлост, јер три хаплотипа варирају на само два места од 23 могућа.

Одликује их комбинација вредности DYS19 = 10 и DYS385 = 14-16, као и DYS635 = 24 и DYS533 = 12. Не треба трчати пред руду, али не могу да се отмем утиску да би припадници рода Х могли бити далеки сродници тестираних крајишких Јовањштака (Кепчија, Миљатовић и Рајковић). Они деле неке карактеристичне вредности, међутим између ова три западна тестирана постоје приличне разлике у хаплотиповима због којих их никад нисам сврстао у исти род, а и већа разноврсност хаплотипова требало би да постоји у матичном,  а не исељеничком простору. Било како било, нек остане записано, не шкоди. Препоручујем свима дубље тестирање, уколико има воље и могућности.

Тестирани је у мејл преписци навео да му се прадеда преселио у село Дробеш код Витине (Косовско Поморавље) када је имао 3 године, односно 1906. године пошто је рођен 1903. године. Атанасије Урошевић у књизи "Горња Морава и Изморник" (из 1935. године) наводи да је село Дробеш основано око 1860. године и да је насељено черкеским колонистима, који су се 1878. пред српском војском повукли дубље у унутрашњост Турске. Након 1878. су овде насељени арбанашки мухаџири из околине Лесковца, а Урошевић наводи да су први српски насељеници почели да долазе тек 1914. године, што је у супротности са подацима које је дао тестирани. Урошевић такође наводи у Дробешу две куће Јовановића из Новог Села (пчињског), који су се доселили 1914. године и који славе Аранђеловдан. Тестирани је навео да је рођена сестра његовог прадеде славила Аранђеловдан, а колико он зна, његови Јовановићи су увек славили Велику Госпојину. У раду Јована Трифуноског о Врањској котлини нисам успео да нађем више података о Јовановићима из Новог Села код Сурдулице јер су родови наведени под родовским надимцима, а више њих слави Аранђеловдан, док ни за један није наведено да слави Велику Госпојину.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3787
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #152 послато: Октобар 21, 2021, 02:14:03 поподне »
37. Ћук, Никољдан, Скакавац, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627. Најближи су му родови који посједују карактеристичну вриједност DYS448=19, у првом реду презимењак Ћук из Зрмање код Грачаца, са којим има само један маркер разлике на 23 упоредива маркера. Са једном и двије разлике маркера су: Поповићи из Биовчиног села, Чекићи из Грбаваца, Зарићи из Калудре/Рековац. Са Буловићима из Бителића Ћук се разликује на 3 маркера и с обзиром на SNP тест Буловића и за Ћуке можемо претпоставити припадност подграни I1-Y7627. Ћук из Скакавца има једну приватну промјену DYS390=24, по којој се разликује од Ћука из Зрмање.

За Ћукове у Скакавцу забиљежено је сљедеће: "Ћук — три куће. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. из Зрмање у Лици." Била их је једна кућа и у Вођеници, а са друге стране Грмеча, у Хашанима 10 кућа и једна у Дубовику. Сви су насељени након окупације 1879. године из Зрмање у Лици. У Лици су Ћукови били концентрисани само на подручју Зрмање и њених насеља: Кома, Паланке, Врела.
У Далмацији са славом Никољдан Ћукови су били присутни на подручју Биовчиног села и Книна, што је посебно интересантно због генетичке везе са Поповићем из Биовчиног села. У попису Лике 1712. године пописана је у Зрмањи задруга десетника Радивоја Ћука и његове четворице браће. Из ове задруге по свему судећи потичу сви лички и грмечки Ћукови. Ови Ћукови у Зрмањи би могли бити поријеклом из Биовчиног села, јер су Ћукови из Биовчиног села пописани 1709. године (Лука Видов Ћук и Рађен Новака Ћук).

На ширем подручју Крајине присутни су Ћукови који славе Никољдан, а који нису повезани са овим личким Ћуковима. Ради се о Ћуковима поријеклом из Доњих Врбљана/Рибник. (Припадају хаплогрупи  E-Y142744)

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3787
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #153 послато: Октобар 21, 2021, 02:39:25 поподне »
41. Петровић, Аранђеловдан, Прањани, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Најближи су му тестирани који припадају овој грани,а као и Петровић посједују карактеристичну вриједност DYS393=12. Ради се о Ђенадићима из Грчка, Александровац и необјављеној породици из Бабајића, Љиг. Обе ове породице као и Петровић славе Аранђеловдан. Од осталих вриједности маркера Петровићев хаплотип одликује нешто рјеђа промјена DYS19=15.

За Петровиће у Прањанима у литератури је записано: "Петровићи су у Катрићима, славе Аранђеловдан. Прадед Ранко Пејовац дошао је из Црне Горе, из неког места поред велике реке." Занимљиво је да поред Андријевице постоји село Пеовац или Пејовац, које је близу Лима. Ово помињем јер су припаднике ове хаплогрупе на подручју Рашке предања такође везују за сјевер Црне Горе (Мараши).

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #154 послато: Октобар 21, 2021, 02:48:47 поподне »
63. Средић, Никољдан, Нишевићи, Приједор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако је хаплотип доста близак модалу, занимљиво је да му је једно од блиских поклапања на 23 маркера род Матовића-Јечменица са подручја Пријепоља и Пљеваља, који такође слави Никољдан. Можда би нека веза могла постоји и са Товарлажама из Брезовог Поља код Глине. Товарлаже такође славе Никољдан.

На попису из 1991. године пописано је 87 особа са презименом Средић у Нишевићима. У парохији Јелићи (Јелићка) којој је припадало село Нишевићи су 1882. године забележени Средићи којима је слава Никољдан. Тестирани наводи да су им Савићи из Нишевића сродни односно да Средићи и Савићи потичу од два брата. Савићи такође славе Никољдан.

« Последња измена: Октобар 21, 2021, 02:55:50 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #155 послато: Октобар 21, 2021, 03:06:09 поподне »
65. Шутаковић, Илиндан, Призрен

Припада хаплогрупи I2-PH908. Спеицифичан хаплотип без блиских и конкретних поклапања на пројекту. Од специфичних вредности се издвајају 12 на 391, 14 на 456 и 25 на 635.

Шутаковићи су градска породица из Призрена. Изгледа да су били занатлије које су се бавиле мутавџијским занатом.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #156 послато: Октобар 21, 2021, 03:11:28 поподне »
75. Богдановић, Илиндан, Штиково, Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Занимљиво је да најближа поклапања има са необјављеним родовима из Зеока код Лазаревца, који славе Ђурђиц. Нека веза би можда могла постојати и са једном необјављеном породицом која би требало да је пореклом са подручја Западне Босне, а која такође слави Илиндан.

На попису из 1948, у Штикову је пописана 51 особа у 7 домаћинстава са презименом Богдановић. У том селу су били присутни и у 18. веку.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #157 послато: Октобар 21, 2021, 03:16:20 поподне »
87. Ђоковић, Лучиндан, Југовићи, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Иако има хаплотип близак модалном за FT190799 подграну и PH908 уопштено, нема потпуних поклапања на нашем пројекту на 23 тестирана маркера.

Ђоковићи из Југовића су по предању пореклом од Војводића, Никшића Требјешана.
« Последња измена: Новембар 03, 2021, 04:37:57 поподне Лука »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3787
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #158 послато: Октобар 21, 2021, 03:25:49 поподне »
71. Рашић, Никољдан, Белегиш, Стара Пазова

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Рашићу је по хаплотипу најближи Живковић из Шабца са којим има један маркер разлике DYS385a=14. Рашићу је уједно ово једина вриједност која одступа од модала за ову хаплогрупу, па се може посматрати и као скорија промјена. Живковић и Рашић дијеле и нешто рјеђу вриједност DYS19=15. Могућност везе ове двије породице подцртава и иста слава Никољдан и миграторно повезана подручја Срем и Мачва.

Рашићи су по свој прилици присутни у Белегишу бар од прве половине 18. вијека, јер је у попису Белегиша из 1736. године записан и Бошко Рашић, могући предак Рашића. На Мајској скупштини 1848. године у Сремским Карловцима био је присутан "Георгије Рашич из Белегиша".

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #159 послато: Октобар 21, 2021, 03:33:28 поподне »
Следећа два резултата ће бити објављена заједно:

40. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Сињ

54. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Сињ

Припадају хаплогрупи R1b-L51. Разликују се на маркеру 389II, на ком први Цвитковац има вредност 28, док други има вредност 29. Најближа поклапања на пројекту имају са двојицом тестираних који су сврстани у подграну U106 на основу хаплотипа, ради се о Денићу из Сијаринске Бање код Медвеђе и о једном необјављеном појединцу из Фења код Тимиша у Румунији. Од обојице се разликују на 3 односно 4 маркера на 23 тестирана маркера. Необјављени појединац из Румуније је Србин и такође слави Ђурђевдан. Због ових поклапања, можда би ваљало проверити припадност Цвитковаца на подграну U106.

Цвитковци су на попису из 1948. године били најбројнија српска породица у Маовицама, са 52 пописане особе у 11 домаћинстава. Тада су пописани под презименом Цвитковић. У Маовицама су били присутни и у 18. веку.
« Последња измена: Октобар 21, 2021, 04:24:50 поподне Лука »