Аутор Тема: Српски ДНК месец 2021  (Прочитано 35712 пута)

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3787
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #60 послато: Октобар 04, 2021, 04:18:24 поподне »
Могуће да је Косовићу генетички близак Тица R1a-CTS3402 из Голубића крај Книна (23andMe), слава такође Мратиндан. Даље би сви могли бити повезани са Дувњацима, као што рече Лука.

Помињући Дувњаке Лука је мислио на род R1a-YP4278 односно Милиновиће. Косовићи су R1a-L1280.

Ван мреже Христифор

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #61 послато: Октобар 04, 2021, 04:20:10 поподне »
Добар старт И2а и Р1а, чекамо старобалканце да упале моторе и крену у трку са Словенима. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12051
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #62 послато: Октобар 04, 2021, 04:25:39 поподне »
Помињући Дувњаке Лука је мислио на род R1a-YP4278 односно Милиновиће. Косовићи су R1a-L1280.

Да, моја грешка, превид. Дувњаке сам повезао са овом причом због славе - Мратиндан, не гледајући подграну. Тако је кад из главе радиш, а не провераваш. ;) А и Гуја ме збуни кад одједном објави оволики број R1a.  :D

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12051
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #63 послато: Октобар 04, 2021, 04:25:58 поподне »
Добар старт И2а и Р1а, чекамо старобалканце да упале моторе и крену у трку са Словенима. :)

Чекај тек да видиш E-V13. ;)
« Последња измена: Октобар 04, 2021, 04:28:40 поподне Небојша »

Ван мреже Христифор

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #64 послато: Октобар 04, 2021, 04:31:55 поподне »
Дуела титана следи, окршај Р1а-Е-В13 код ОК корала.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12051
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #65 послато: Октобар 04, 2021, 04:34:01 поподне »
Дуела титана следи, окршај Р1а-Е-В13 код ОК корала.

Пре бих рекао дуел E-V13 и I2-Y3120, пошто је мртва-трка кога је више у првој тури. Ово је да заголицамо машту посетиоцима.  8)

Ван мреже Христифор

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #66 послато: Октобар 04, 2021, 04:35:54 поподне »
Кладим се да ће  I2-Y3120 превладати ипак на крају.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12051
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #67 послато: Октобар 04, 2021, 04:39:16 поподне »
Кладим се да ће  I2-Y3120 превладати ипак на крају.

Ма немогуће.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2886
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #68 послато: Октобар 05, 2021, 10:56:55 пре подне »
2. Остојић, Митровдан, Жировац, Двор на Уни, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Са Остојићем из суседног села Остојићи има потпуно поклапање на 23 маркера. Тај резултат смо добили пре неколико месеци:

Остојић, Митровдан, Остојићи, Двор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Најближe поклапање (21/23) има са једним необјављеним резултатом из Батуса код Косова Поља, са којим дели повишену вредност DYS576=18.

Остојићи су на подручју општине Двор живели у неколико насеља, а најбројнији су били у селу које се зове по овом братству. Више података је доступно у следећем прилогу:
https://www.poreklo.rs/2017/08/18/poreklo-prezimena-selo-zirovac-dvor/

Остојићи су потврђени на подручју Жировца током друге половине XVIII века. Овај род препознатљив је пре свега по свештеничкој служби, која се може пратити од друге половине XVIII века и рукоположења попа Петра Остојића. Свештеничка служба преносила се у оквиру овог рода све до друге половине XX века и смрти попа Младена Остојића. Од свештеника из рода Остојића, посебно су остали упамћени поп Самуило Остојић и поп Алекса Остојић, рођена браћа и једни од ближих сарадника Петра Мркоњића (краљ Петар I Карађорђевић) приликом његовог четовања по Сувој међи у доба Босанског устанка (1875-1878). Жировачки Остојићи имају сачувано предање о досељавању из Босне.

Истом генетичком роду припадају и Драгаши из Доње Млиноге код Петриње, који такође славе Митровдан.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 204
  • J2b1-M205>Y218111, банијски огранак Крича
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #69 послато: Октобар 05, 2021, 11:26:17 пре подне »
2. Остојић, Митровдан, Жировац, Двор на Уни, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Тестирани Остојић, као и сви Остојићи са подручја Жировца, потиче из данашњег села Остојићи. Остојићи су раније били саставни део Жировца (посебно се исказују почевши од пописа из 1890. године).

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2886
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #70 послато: Октобар 05, 2021, 11:27:44 пре подне »
3. Ерић, Ђурђиц, Бресно Поље, Трстеник, E-V13>Z5017>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића и поседује модални хаплотип овог рода.
Први је тестирани припадник овог рода који слави Ђурђиц.

Милош Стојић је у књизи о Бресном Пољу забележио следеће:



Тестирани је у упитнику навео да се нагађа да Ерићи потичу из оближњег села Велуће.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2886
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #71 послато: Октобар 05, 2021, 11:58:02 пре подне »
5. Кртинић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско (заселак Клапавице), Грачац, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Кртинића из Лике. Ово је четврти тестирани Кртинић који припада овом генетичком роду, а први из Рудопоља. Тестирана су још два Кртинића из Рудопоља који припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22045.

Овај резултат је значајан јер показује да је до спајања два генетичка рода у једно братство вероватно дошло управо у Рудопољу.

О Кртинићима се нешто више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/06/poreklo-prezimena-krtinic/

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #72 послато: Октобар 05, 2021, 09:29:49 поподне »
5. Кртинић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско (заселак Клапавице), Грачац, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Кртинића из Лике. Ово је четврти тестирани Кртинић који припада овом генетичком роду, а први из Рудопоља. Тестирана су још два Кртинића из Рудопоља који припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22045.

Овај резултат је значајан јер показује да је до спајања два генетичка рода у једно братство вероватно дошло управо у Рудопољу.

О Кртинићима се нешто више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/06/poreklo-prezimena-krtinic/

 Овај је оргинал, а онај други фалсификат...  ;D ;D ;D

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12051
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #73 послато: Октобар 05, 2021, 09:55:55 поподне »
5. Кртинић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско (заселак Клапавице), Грачац, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Кртинића из Лике. Ово је четврти тестирани Кртинић који припада овом генетичком роду, а први из Рудопоља. Тестирана су још два Кртинића из Рудопоља који припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22045.

Овај резултат је значајан јер показује да је до спајања два генетичка рода у једно братство вероватно дошло управо у Рудопољу.

О Кртинићима се нешто више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/06/poreklo-prezimena-krtinic/

Овај је оргинал, а онај други фалсификат...  ;D

103. Кртинић, Јовањдан, Кестенова Корита, Доњи Лапац, Лика

Припада хаплогрупи Е-V13. Од Кртинића који је већ на Пројекту разликује се на 3 од 16 упоредивих маркера, са тим да је једна разлика на брзомутирајућем маркеру DYS456, а друге две на нешто споријим DYS389i и DYS448. Упркос овим разликама, рекло би се да су двојица Кртинића у релативно блиском сродству, уосталом новотестирани Кртинић има само још једно блиско поклапање на Пројекту, у питању је Бојовић из Зминице код Жабљака (2/16).

Који су сада "прави" Кртинићи, I1 P109 или E-V13? Оно што је свакако занимљиво јесте да обе породице имају поклапања на ширем простору Дробњака (Бојовићи E1b и Новљани I1). Ови Бојовићи би требало да су пореклом Шаранци.

Има ли још који Кртинић за тест, или би ово дефинитивно значило да су доминантно E-V13?

Мање-више је и после оног резултата са мајског истраживања било јасно да су "прави" Кртинићи E-V13>Y37092. Посебно зато што је тестиран и један огранак Кртинића из Меденог Поља крај Босанског Петровца, а они су такође исељеници из околине Грачаца. Још једна ствар овде није ишла у прилог I1-P109, а то је слава Јовањдан, коју у западним крајишким областима не слави нити један припадник ове хаплогрупе. Додуше, ни од крајишких E-V13>Y37092 нико не слави Јовањдан, осим тестираних из "рода" Кртинића.
« Последња измена: Октобар 05, 2021, 10:14:58 поподне Небојша »

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3852
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #74 послато: Октобар 06, 2021, 12:23:32 поподне »
5. Кртинић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско (заселак Клапавице), Грачац, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Кртинића из Лике. Ово је четврти тестирани Кртинић који припада овом генетичком роду, а први из Рудопоља. Тестирана су још два Кртинића из Рудопоља који припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22045.

Овај резултат је значајан јер показује да је до спајања два генетичка рода у једно братство вероватно дошло управо у Рудопољу.

О Кртинићима се нешто више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/06/poreklo-prezimena-krtinic/

Резултат је прилично очекиван, а наговестио сам га човеку који је тестиран одмах пошто се пријавио и саопштио да је од Кртинића из Клапавица. Наиме, од раније већ имамо Е-V13 Кртинића из Меденог Поља (код Босанског Петровца) који је од Кртинића из Клапавица.

Кртинићи који су I1-P109 смештени су делу Рудопоља испод Јасенара и удаљени су више од пет километара ваздушне линије од дела у којем живе Кртинићи Е-V13 у Клапавицама. Реч је о раније два засебна села, а по новој административној организацији насеља у Р. Хрватској Клапавице су припојене Рудопољу Брувањском.

Није позната етимологија презимена Кртинић, али најмање вероватно је да је заснована на патронимику односно личном имену (лично име Крто или Кртоје је веома ретко и помиње се једино у раду Милице Грковић "Речник имена бањског, дечанског и призренског властелинства у XIV веку", где је из тог имена изведено презиме Кртојевић). Вероватније је да се ради о презимену заснованом на топониму, тј. да се у презимену сачувао назив места одакле су дошли (на целом простору бивше Југославије постоје топоними и насеља са префиксом крт-), а није немогуће да је презиме стечено по особини претка. По мом мишљењу, највероватније је реч о топонимском презимену, што би значило да су преци и рудопољских и клапавичких Кртинића вероватно пре доласка у овај део Лике провели одређено време у месту које је имало назив Кртине. Један такав топоним сачуван је на јужним обронцима Велебита према Далмацији, одакле је ишао смер насељавања јужне Лике након што су Аустријанци освојили тај простор од Турака.
Оно што је више него индикативно јесте чињеница да су старијим пореклом и једни и други Кртинићи из дурмиторског краја, што упућује да су ка западу кренули заједно. Било би одлично да неко од ових E-V13 Кртинића уради дубљи тест на основу којег би могли да са већом сигурноћу утврдимо степен њихове везе са Шаранцима.

Мање-више је и после оног резултата са мајског истраживања било јасно да су "прави" Кртинићи E-V13>Y37092. Посебно зато што је тестиран и један огранак Кртинића из Меденог Поља крај Босанског Петровца, а они су такође исељеници из околине Грачаца. Још једна ствар овде није ишла у прилог I1-P109, а то је слава Јовањдан, коју у западним крајишким областима не слави нити један припадник ове хаплогрупе. Додуше, ни од крајишких E-V13>Y37092 нико не слави Јовањдан, осим тестираних из "рода" Кртинића.

Несумњиво је да су Кртинићи у највећем делу Е-V13 и да је једино огранак у Рудопољу разнородан тј. да припада хаплогрупи I1-P109. Мислим да је непримерено, макар то било и у наводницима, опредељивати ко су прави или криви Кртинићи без узимања у обзир оног што је претходно написано, а то је да није јасна етимологија презимена. Још нешто, у попису из 1712. године у овом крају Кртинићи се јављају кроз две варијанте презимена - Кртина и Кртинић, што би могло да упути да је још у то време постојала разлика између ова два рода, те да је у међувремену род који је носио презиме Кртина додао -ић.

Овај је оргинал, а онај други фалсификат...  ;D ;D ;D

Увек ми је драго кад видим да неког обрадује резултат до којег долазимо у нашим подухватима.
« Последња измена: Октобар 06, 2021, 11:34:28 поподне Amicus »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12051
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #75 послато: Октобар 06, 2021, 12:39:43 поподне »
Оно што је више него индикативно јесте чињеница да су старијим пореклом и једни и други Кртинићи из дурмиторског краја, што упућује да су ка западу кренули заједно. Било би одлично да неко од ових E-V13 Кртинића уради дубљи тест на основу којег би могли да са већом сигурноћу утврдимо степен њихове везе са Шаранцима.

Иако сам и сам изнео овакву претпоставку тад пре пет година (и веровао да је могућа и код неких других родова из Крајине), данас се испоставило да су такве конструкције доста непоуздане. Иако добар део Крајишника потиче из тих области, па ништа није искључено. Наиме, када се у оквиру неког крајишког рода јавља више хаплогрупа, углавном је реч о преласку неке породице, или појединца на имање већег рода (домазет и сл), тј преузимању презимена и славе рода на чије су имање дошли у неком историјском тренутку.

Таквих је случајева небројено по Крајини, што имамо прилике да видимо и данас, са појавом генетике. Лично сам се уверио да су такви случајеви били чести и у Подгрмечу, читајући Рађеновићеве записе о пореклу породица.

Верујем да је и код личких Кртинића таква ситуација.

Несумњиво је да су Кртинићи у највећем делу Е-V13 и да је једино огранак у Рудопољу разнородан тј. да припада хаплогрупи I1-P109. Мислим да је непримерено, макар то било и у наводницима, опредељивати ко су прави или криви Кртинићи без узимања у обзир оног што је претходно написано, а то је да није јасна етимологија презимена. Још нешто, у попису из 1712. године у овом крају Кртинићи се јављају кроз две варијанте презимена - Кртина и Кртинић, што би могло да упути да је још у то време постојала разлика између ова два рода, те да је у међувремену род који је носио презиме Кртина додао -ић.

Ово прави/неправи код Крајишника више и није нека увреда. То је тако учестала појава, да ће се практично код сваког другог, трећег рода поставити питање који су изворни, а који су у неком тренутку преузели презиме. Теоретски је могуће да су неки заједно стигли чак из матице, носећи више векова исто презиме, али су по мени мале шансе за тако нешто (више је разлога).

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3852
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #76 послато: Октобар 06, 2021, 12:49:45 поподне »
Иако сам и сам изнео овакву претпоставку тад пре пет година (и веровао да је могућа и код неких других родова из Крајине), данас се испоставило да су такве конструкције доста непоуздане. Иако добар део Крајишника потиче из тих области, па ништа није искључено. Наиме, када се у оквиру неког крајишког рода јавља више хаплогрупа, углавном је реч о преласку неке породице, или појединца на имање већег рода (домазет и сл), тј преузимању презимена и славе рода на чије су имање дошли у неком историјском тренутку.

Таквих је случајева небројено по Крајини, што имамо прилике да видимо и данас, са појавом генетике. Лично сам се уверио да су такви случајеви били чести и у Подгрмечу, читајући Рађеновићеве записе о пореклу породица.

Верујем да је и код личких Кртинића таква ситуација.

Ово прави/неправи код Крајишника више и није нека увреда. То је тако учестала појава, да ће се практично код сваког другог, трећег рода поставити питање који су изворни, а који су у неком тренутку преузели презиме. Теоретски је могуће да су неки заједно стигли чак из матице, носећи више векова исто презиме, али су по мени мале шансе за тако нешто (више је разлога).
Да, свакако је веома могуће и да је дошло до домазетства. Сигуран сам да ћемо пре или касније имати прилику да проверимо и ту могућност кад буду тестирани сви родови из брувањског краја и околице.

Ово прави/неправи код Крајишника више и није нека увреда. То је тако учестала појава, да ће се практично код сваког другог, трећег рода поставити питање који су изворни, а који су у неком тренутку преузели презиме. Теоретски је могуће да су неки заједно стигли чак из матице, носећи више векова исто презиме, али су по мени мале шансе за тако нешто (више је разлога).
Нисам рекао да је увреда већ да је непримерен термин. Много је примереније рећи изворни.

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #77 послато: Октобар 06, 2021, 02:31:19 поподне »
Мање-више је и после оног резултата са мајског истраживања било јасно да су "прави" Кртинићи E-V13>Y37092. Посебно зато што је тестиран и један огранак Кртинића из Меденог Поља крај Босанског Петровца, а они су такође исељеници из околине Грачаца. Још једна ствар овде није ишла у прилог I1-P109, а то је слава Јовањдан, коју у западним крајишким областима не слави нити један припадник ове хаплогрупе. Додуше, ни од крајишких E-V13>Y37092 нико не слави Јовањдан, осим тестираних из "рода" Кртинића.
« Последња измена: Октобар 05, 2021, 10:14:58 поподне Небојша »
Поштовани,
у крајини има јовањштака који су  I1-P109,
102244ТуфегџићЈовањданБосанска КрајинаМагаљдол/Мркоњић Град I1 > I-FGC22045
105305ЦрнчевићЈовањданБосанска КрајинаРељино Село/Гламоч I1 > I-FGC22045
106505ЦрнчевићЈовањданБосанска КрајинаРељино Село/Гламоч I1 > I-FGC22045
106506ЦрнчевићЈовањданБосанска КрајинаБрдо/Мркоњић Град I1 > I-FGC22045,
Гачић из Мркоњић града такође слави Јовањдан, и очекујем да тест покаже  I1-P109.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12051
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #78 послато: Октобар 06, 2021, 02:45:59 поподне »
Мање-више је и после оног резултата са мајског истраживања било јасно да су "прави" Кртинићи E-V13>Y37092. Посебно зато што је тестиран и један огранак Кртинића из Меденог Поља крај Босанског Петровца, а они су такође исељеници из околине Грачаца. Још једна ствар овде није ишла у прилог I1-P109, а то је слава Јовањдан, коју у западним крајишким областима не слави нити један припадник ове хаплогрупе. Додуше, ни од крајишких E-V13>Y37092 нико не слави Јовањдан, осим тестираних из "рода" Кртинића.
« Последња измена: Октобар 05, 2021, 10:14:58 поподне Небојша »
Поштовани,
у крајини има јовањштака који су  I1-P109,
102244ТуфегџићЈовањданБосанска КрајинаМагаљдол/Мркоњић Град I1 > I-FGC22045
105305ЦрнчевићЈовањданБосанска КрајинаРељино Село/Гламоч I1 > I-FGC22045
106505ЦрнчевићЈовањданБосанска КрајинаРељино Село/Гламоч I1 > I-FGC22045
106506ЦрнчевићЈовањданБосанска КрајинаБрдо/Мркоњић Град I1 > I-FGC22045,
Гачић из Мркоњић града такође слави Јовањдан, и очекујем да тест покаже  I1-P109.

Написано је намерно у западним крајишким областима. Мркоњић и Гламоч нису западно у Крајини.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2886
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #79 послато: Октобар 06, 2021, 03:08:13 поподне »
Оно што је више него индикативно јесте чињеница да су старијим пореклом и једни и други Кртинићи из дурмиторског краја, што упућује да су ка западу кренули заједно. Било би одлично да неко од ових E-V13 Кртинића уради дубљи тест на основу којег би могли да са већом сигурноћу утврдимо степен њихове везе са Шаранцима.

Кртинићи по хаплотипу јесу најближи Шаранцима, али био бих опрезан са овим закључком јер се ова два рода јасно разликују на маркерима DYS458 и DYS576. Без два BigY/WGS теста Кртинића и Шаранаца је веза између два рода само хипотетичка, па самим тим и порекло Кртинића (Е) из Шаранаца.