Српски ДНК месец 2021

[Лука]

140. Вукас, Стевањдан, Језеро, Плашки

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ни једно потпуно или ближе поклапање на пројекту, а од вредности које значајније одступају од модала издваја се једино вредност 33 на 481. Могуће је да припада подграни BY189748 којој припадају Стевањштаци Иветић из Бастаса код Босанског Грахова и Благојевић из Дренове код Прњавора, уједно би то била и моја препорука за даље тестирање.

На попису из 1948, у Језеру Средњем тада у саставу Огулина је пописано 107 особа са презименом Вукас у 15 домаћинстава.

[Лука]

157. Кундачина, Ђурђевдан, Хатељи, Берковићи

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду означеним као род В5 у табели пројекта. Вредности које су карактеристичне за овај род су комбинација 13-15 на 385 и нешто нижа вредност 14 на 437. Кундачина је први и за сада једини јавни припадник овог рода, чији су припадници тестирани у оквиру необјављених истраживања и чији сви припадници славе Ђурђевдан. Сви припадници овог рода су са подручја Херцеговине.

Тестирани наводи предање о пореклу од Терзића из села Врањска код Билеће. Ово предање се наводи и у литератури. На попису из 1991. године је пописано 35 особа са презименом Кундачина у Хатељима.

[Лука]

158. Ковачевић, Василијевдан, Доњи Граци, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни MF2888 односно роду који је у табели означен као род Б. Мање више очекиван резултат, с обзиром на то да су Ковачевићи огранак Кривокућа из Доњих Граца, а тестиране су Кривокуће из Стричића код Бања Луке које славе исту славу и припадају истом генетичком роду као и Ковачевић. У прилог томе да су Кривокућа и Ковачевић ближе повезани вероватно иде и то што унутар рода Б једини поседују вредност 17 на 570. Кривокући и Ковачевићу су свакако сродне и друге породице широм Крајине које славе Василијевдан а припадају хаплогрупи I2-PH908.

Саме Кривокуће Василијевштаци имају предање да су на Змијање дошли из села Крњеуша код Босанског Петровца. Исто предање наводи и тестирани Ковачевић. На попису из 1991. године било је 55 пописаних особа са презименом Ковачевић у Доњим Грацима.

[Лука]

160. Анђић, Аранђеловдан, Фојница, Гацко

Припада хаплогрупи I2-PH908, подграни BY93199 односно роду Озринића. Нема потпуних поклапања са другим припадницима овог генетичког рода, а од модалног хаплотипа за род Озринића одступа са повишеном вредношћу 12 на 391 и повишеном комбинацијом 15-33 на 389.

На попису из 1991. године у Фојници је пописано 6 особа са презименом Анђић. Анђићи из Фојнице су према подацима које тестирани наводи а који се могу пронаћи и у литератури пореклом од породице Глушац из Корита код Билеће. Како су Глушци из Корта по предању пореклом из Марковине у Озринићима, нема сумње да је то предање тачно односно да је потврђено са овим резултатом Анђића.

[Црна Гуја]

113. Спасојевић, Марковдан, Шњеготина Велика, Челинац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Поседује хаплотип близак модалном, без неких карактеристичних вредности. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б3, од Јелића из Кремана код Прњавора се разликује на само 1 од 23 маркера, од Гаврића из Јошавке код Челинца на 1 од 18, а од Симића из Јошавке Горње код Челинца и Милосављевића из Поточана код Прњавора на 2 од 23. Милосављевић једини слави Михољдан, док сви остали наведени славе Марковдан као и Спасојевић. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

[Лука]

113. Спасојевић, Марковдан, Шњеготина Велика, Челинац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Поседује хаплотип близак модалном, без неких карактеристичних вредности. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б3, од Јелића из Кремана код Прњавора се разликује на само 1 од 23 маркера, од Гаврића из Јошавке код Челинца на 1 од 18, а од Симића из Јошавке Горње код Челинца и Милосављевића из Поточана код Прњавора на 2 од 23. Милосављевић једини слави Михољдан, док сви остали наведени славе Марковдан као и Спасојевић. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

Овај генетички род је очито доста бројан и раширен на подручју Прњавора и Челинца. Видећу да се у току следеће године одради WGS или Big Y-700 тест за Јелића из Кремне, таман да видимо како род стоји у односу на остале припаднике тј. родове YP4278 гране на пројекту.

[Андрић]

158. Ковачевић, Василијевдан, Доњи Граци, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни MF2888 односно роду који је у табели означен као род Б. Мање више очекиван резултат, с обзиром на то да су Ковачевићи огранак Кривокућа из Доњих Граца, а тестиране су Кривокуће из Стричића код Бања Луке које славе исту славу и припадају истом генетичком роду као и Ковачевић. У прилог томе да су Кривокућа и Ковачевић ближе повезани вероватно иде и то што унутар рода Б једини поседују вредност 17 на 570. Кривокући и Ковачевићу су свакако сродне и друге породице широм Крајине које славе Василијевдан а припадају хаплогрупи I2-PH908.

Саме Кривокуће Василијевштаци имају предање да су на Змијање дошли из села Крњеуша код Босанског Петровца. Исто предање наводи и тестирани Ковачевић. На попису из 1991. године било је 55 пописаних особа са презименом Ковачевић у Доњим Грацима.

По предању су од Кривокућа настали још и Кнежевићи са славом Василијевдан из Доњих Граца, Стојићи са славом Василијевдан из Стражица код Рибника и Граорци са славом Василијевдан из Драгочаја код Бања Луке. У питању је најстарији род Доњих Граца. Кривокуће су у попису из 1851. године бројале 4 домаћинства, а пар година касније 1879. године најмање 10 домаћинства (од чега најмање 2 домаћинства Ковачевић). Занимљиво је то да у Петровцу недалеко од Крњеуше постоји старо селиште Кривокућа између Меденог и Бјелајског Поља. Међутим за тај топоним се везују Родићи који славе Аранђеловдан па је упитно да ли је тај топоним у вези са њима. Карановић сматра да је старина Василијевштака сјеверна Далмација и да су ту дошли из Рашке/средње Босне. У томе иде у прилог да је једна породица из сјеверне Далмације са САНУ истраживања која такође слави Василијевдан њима генетска блиска.

[Селаковић]

151. Драгојевић, Никољдан, Решетар, Плитвичка Језера

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>FT27092>Y177643>FT109194>FT109402. Прецизније, у питању је род Б у табели нашег пројекта под граном FT109194, а његови су припадници, требало би, сем на FT109402 позитивни и на низводне FT109144 и FT13043/Y126039.

Матично подручје им је Лика, сви славе Никољдан, а на нашем пројекту овом роду сем Драгојевића припада и Басарић из Барлета. Остали резултати нису јавни.

Заборавио сам јесмо ли већ коментарисали, али овом роду јако су по хаплотипу блиски пивљански старинци (Y177643, род Г). Управо је један од њих по хаплотипу један од најближих Драгојевићу, поклапају се на 20 од 23 упоредива маркера, мада таквих поклапања Драгојевић има још, укључив и поменутог Басарића. Пивљани нису тестирани испод нивоа Y177643, али надам се да ће ускоро бити.

[Селаковић]

156. Грујић, Василијевдан, Вича, Лучани

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250, роду А у табели нашег пројекта.
 
Сви припадници овог рода славе Св. Василија Великог. Од јавних резултата, сем Грујића, у роду су и Шкипић (Прислоница, Чачак), Томовић (Горњи Дубац, Лучани) и Отовић (Бело Поље, Пећ).

Тестирани наводи предање према ком породица потиче „из места или села Кијевци негде у Рашкој“. Шири регион Старе Рашке и јесте матица овог рода (области Будимља или Морача, највероватније).

Већ смо на форуму говорили да би ови родови могли заправо бити PH908, са измутираном вредношћу на DYS448, али то би се једино СНП-тестирањем могло утврдити.

Још неки прилози о њима, уз изложене одређене проблеме у вези са овим родом, налазе се на:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5656.msg148160#msg148160

У оквиру САНУ истраживања постоји један тестирани са другим презименом, али истом славом и местом порекла као Грујић; међутим, припада хаплогрупи R1b>BY611, што је занимљиво.

Грујићу је најближи Томовић – потпуно се подударају на 23 упоредива маркера.

[Селаковић]

164. Џамић, Никољдан, Велика Врбница, Александровац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Н у табели нашег пројекта.

Код овог резултата нема изненађења, јер већ постоји неколико тестираних Џамића из Жупе.
 
Препоручио бих им дубље СНП-тестирање, уколико има воље и могућности. Хаплотип им је прилично близак модалу, па имају доста блиских поклапања на нашем простору. Пореклом би требало да су са Косова, по предању.

[Селаковић]

169. Митрић, Јовањдан, Равни, Мостар

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>FT386376>PH3414>Y58629, роду Мириловића.

Све карактеристике хаплотипа Мириловића су ту, DYS385 = 14-14 и DYS448 = 21, као и крсна слава Јовањдан, тако да је ствар чиста.

Тестирани каже да им је старо презиме било Влачић. Има доста веома блиских поклапања и унутар самог рода Мириловића. На попису 1991. било је четворо Митрића у Равнима.

[Селаковић]

174. Ђурин, Митровдан, Сакуле, Опово

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

У породици постоји предање да су у Војводину досељени „под Чарнојевићем“.

Нажалост, Ђурин поседује потпуно модалан хаплотип, са изузетком маркера DYS481 на ком има повишену вредност 32. Има доста блиских поклапања, али тешко је рећи с киме би заиста могао бити повезан.

Свакако препоручујем дубље тестирање, уколико има могућности и интересовања. О насељевању Сакула српским становништвом од 18. века наовамо, на информативном нивоу, можете сазнати овде:

https://opovo.org.rs/sakule/?_rstr_nocache=rstr15161817e135112a

[Лука]

По предању су од Кривокућа настали још и Кнежевићи са славом Василијевдан из Доњих Граца, Стојићи са славом Василијевдан из Стражица код Рибника и Граорци са славом Василијевдан из Драгочаја код Бања Луке. У питању је најстарији род Доњих Граца. Кривокуће су у попису из 1851. године бројале 4 домаћинства, а пар година касније 1879. године најмање 10 домаћинства (од чега најмање 2 домаћинства Ковачевић). Занимљиво је то да у Петровцу недалеко од Крњеуше постоји старо селиште Кривокућа између Меденог и Бјелајског Поља. Међутим за тај топоним се везују Родићи који славе Аранђеловдан па је упитно да ли је тај топоним у вези са њима. Карановић сматра да је старина Василијевштака сјеверна Далмација и да су ту дошли из Рашке/средње Босне. У томе иде у прилог да је једна породица из сјеверне Далмације са САНУ истраживања која такође слави Василијевдан њима генетска блиска.

Граховци из Драгочаја нису сродни PH908 Василијевштацима. Тестирани су и припадају хаплогрупи  R1a-M458>L1029. Како код њих постоји и предање о пореклу од Малиновића из села Маринковци код Босанског Грахова и како су поменути Малиновићи тестирани на 23andme са R1a хаплогрупом, биће да је то предање тачније.

[Андрић]

Граховци из Драгочаја нису сродни PH908 Василијевштацима. Тестирани су и припадају хаплогрупи  R1a-M458>L1029. Како код њих постоји и предање о пореклу од Малиновића из села Маринковци код Босанског Грахова и како су поменути Малиновићи тестирани на 23andme са R1a хаплогрупом, биће да је то предање тачније.

Знам за то предање. Међутим мислио сам на презиме Граорац, а не Граховац.

[Лука]

Знам за то предање. Међутим мислио сам на презиме Граорац, а не Граховац.

Па искрено ми је тешко да поверујем у то да у истом месту постоје две фамилије различитог порекла по мушкој линији а са истом славом и презименом које упућује на подручје Босанског Грахова. Једино ако једни потичу од Малиновић-Радун рода а други од Ињац-Пајчин рода.

[Васић.РС]

Питање за уредника Луку. Колико је могуће да Спасојевић, Јелић, Симић и Гаврић припадају https://www.yfull.com/tree/R-BY30743/

[Небојша]

173. Савић, Јовањдан, Добрња, Бања Лука, J2a-L26>L70

Савић несумњиво чини исти генетички род са једном породицом из Добрње, која такође слави Јовањдан (САНУ). Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Ова хаплогрупа се ретко среће у динарским областима, присутна је додуше код Срба из Херцеговине и околине Модриче. Тестирани из Модриче такође слави Јовањдан, али је упитно да ли постоји ближа веза са тестиранима из Добрње. Подграна J2a-L70 је ипак много чешћа у јужним и источним крајевима Балкана, па вероватно тамо треба тражити даљу матицу овог генетичког рода. Код муслимана из Брда је регистрована подграна J2a-L70>Z2177, али нисам сигуран да има смисла наручивати овај SNP због одређене разлике у маркерима.

Од тестираних Крајишника са 23andMe, подграни J-L70 припадају Чанци из Широке Куле крај Госпића. Чанци такође славе Јовањдан, па теоретски може бити неке везе са тестиранима са Змијања.

[Небојша]

173. Савић, Јовањдан, Добрња, Бања Лука, J2a-L26>L70

Савић несумњиво чини исти генетички род са једном породицом из Добрње, која такође слави Јовањдан (САНУ). Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Ова хаплогрупа се ретко среће у динарским областима, присутна је додуше код Срба из Херцеговине и околине Модриче. Тестирани из Модриче такође слави Јовањдан, али је упитно да ли постоји ближа веза са тестиранима из Добрње. Подграна J2a-L70 је ипак много чешћа у јужним и источним крајевима Балкана, па вероватно тамо треба тражити даљу матицу овог генетичког рода. Код муслимана из Брда је регистрована подграна J2a-L70>Z2177, али нисам сигуран да има смисла наручивати овај SNP због одређене разлике у маркерима.

Од тестираних Крајишника са 23andMe, подграни J-L70 припадају Чанци из Широке Куле крај Госпића. Чанци такође славе Јовањдан, па теоретски може бити неке везе са тестиранима са Змијања.

У YHRD бази најближа поклапања постоје на простору западне Хрватске, Босне и Херцеговине (Бошњаци) у Кипра (Грци).

[Sergius]

Знам за то предање. Међутим мислио сам на презиме Граорац, а не Граховац.

Тестирани R1a M458 се презива Граховац, а рођени стриц му се презива Граорац.

[Црна Гуја]

123. Вуковић, Ђурђевдан, Горње Врсиње, Милићи

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује хаплотип скоро идентичан модалном за ову грану, једине вредности које одударају су снижене DYS390=24 и DYS389II=28. Прва вредност га приближава групи родова са подручја Старог Влаха и Шумадије који такође славе Ђурђевдан, а који су му уједно и најближа поклапања. У питању су Бабић из Сјенице, један нејавни резултат такође из околине Сјенице, Средојевић из Стубице код Лазаревца и Кувељић из Милешеве код Пријепоља, од прве тројице се разликује на 2 од 23 маркера, а од Кувељића на 2 од 17. Са друге стране, оно што га одваја од припадника овог рода је маркер DYS385, на ком Вуковић има модалну вредност 11-14, док наведени имају карактеристичну 11-13. Релативно блиска поклапања Вуковић има и са Благојевићем из Буковца код Плужина и Петровићем из Горње Пилице код Зворника, од првог се разликује на 2 од 23 а од другог на 3 од 23 маркера. Обојица такође славе Ђурђевдан, али не деле карактеристичну вредност DYS390=24 са Вуковићем. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.