Српски ДНК месец 2021

[drajver]

108. Ћосић, Јовањдан, Радоњићи, Пале;
110. Ћосић, Јовањдан, Радоњићи, Пале;

Двојица тестираних Ћосића из истог мјеста припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. У односу на модални дробњачки хаплотип имају сљедеће карактеристичне вриједности: DYS385a=14, YGATAH4=10. Међусобно се разликују на два маркера разлике која су такође карактеристична, Ћосић (108) има високу вриједност DYS570=23, а Ћосић (110) рјеђу вриједност DYS458=16. Овдје се вјероватно ради о скоријим мутацијама. Карактеристичне вриједности DYS385a=14, YGATAH4=10 поред Ћосића посједује и тестирани необјављени Македонац из околине Берова, међутим његов хаплотип је на 17 маркера и због географске удаљености ова веза није сигурна. По хаплотипу, на 23 маркера, Ћосићима ја на 3 маркера разлике блиско више тестираних појединаца, али нико од њих не посједује обе карактеристичне вриједности DYS385a=14, YGATAH4=10 нити слави Јовањдан, па је веза неизвјесна.

Ћосићи из Радоњића имају предање да су дошли негдје са сјевера Црне Горе, из околине Жабљака. Овај резултат у великој мјери потврђује предање. У Дробњаку додуше нема родова који припадају овој хаплогрупи, а да славе Јовањдан. У Крајини има припадника дробњачког рода који славе Јовањдан, али њихов хаплотип није близак Ћосићима.


Приједлози за даље тестирање:
FGC22054 https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=24444

и ако претходни буде негативан:
FT36856 https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=242096

Међутим, нема неких јаких предикција за ове двије гране, тако да је најбоље урадити неки од геномских тестова BIGY700, Dante Labs, Nebula, WGS400 Yseq.

[Црна Гуја]

138. Видаковић, Лазаревдан, Горњи Грбавци, Зворник

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>BY30743. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А (Шаренци), од Стевановића из Јаблана код Угљевика разликује се на 2 од 19 упоредивих маркера а од Симића из Јасенице код Зворника на 3 од 18. И од већине припадника овог рода из Херцеговине чији резултати нису још увек јавни разликује се на 2-4 од 23 маркера, а близак му је и Марковић из Угљевика који слави Јовањдан (род YP4278 A2), од ког се разликује на 2 од 23. Једина вредност Видаковића која одудара од модалне за овај род је снижена DYS19=16. Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из Старе Херцеговине, чему и добијени резултат иде у прилог.

[Селаковић]

https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%c5%a1-ose%c4%8dina/

Или ми отац није отац - или постоји вероватноћа да узорак није добро узет? Требало би да су сви Лукићи - Бодуши исте крвне линије. Бодуши нису баш велика фамилија... Или рођак који се раније тестирао није наш рођак

Драги Лукићу, мени је ујчевина из Осечине, тако да смо земљаци. 

Немојте очајавати! Предлажем да кренете да састављате родослов, ако већ нисте, и да полако откријете која грана евентуално није истородна са другим линијама по мушкој линији (што може бити последица усвајања, призећивања и низа других разлога, не само неверства и сличних догађаја).

Лукићи-Бодуши можда нису велика фамилија, али итекако јесу једна од већих у Осечини.

На дефтеру 1831, колико видим, има три куће Лукића пописаних једна до друге, то су вероватно Бодуши.

У једној су Сима Лукић са синовима Радованом и Милошем, у другој Јевта Лукић са сином Митром, у трећој Пано Лукић, са братом Радојицом и синовима Милосавом, Томом и Павлом. А можда се крију и под неким другим презименом, то захтева пажљиву анализу јер је велико село. У сваком случају, крените одатле.  Матичне књиге су скениране и доступне у Ваљевском архиву.

[Полић]

https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%c5%a1-ose%c4%8dina/



Или ми отац није отац - или постоји вероватноћа да узорак није добро узет? Требало би да су сви Лукићи - Бодуши исте крвне линије. Бодуши нису баш велика фамилија... Или рођак који се раније тестирао није наш рођак

Очекиван је I2-Y56203? Има један Лукић из Горње Бадање код Лознице, надимак породични Бодуши, који је I2-Y56203

[Петар М. Демић]

132. Утјешиновић, Срђевдан, Острожин, Вргинмост

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>YP6098>BY149000. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б, који сви такође славе Срђевдан. Потпуно поклапање на 17 маркера има са једним нејавним резултатом из околине Костајнице, на 2 од 23 маркера разликује се од Љиљка из Горњег Жировца код Двора, Богдановића из Јелићке код Приједора, Грбића из Рачића код Бихаћа и Грунчића из Зрењанина, а на 3 од 23 од Стегића из Друговића код Лакташа. Од ових Утјешиновића/Утјешеновића потиче Огњеслав Утјешеновић Острожински, жупан вараждинске жупаније 1875-1885.

Утјешеновићи су средином XX века били присутни у неколико банијских села и пописивани су као Утјешеновићи или Утјешиновићи. Њихов најбројнији огранак био је управо острожински (11 кућа 1948. године), а од XVIII века присутни су и у селима Брезово Поље код Глине (4 куће 1948. године) и Меминска код Костајнице (3 куће 1948. године). Извесно је да огранак из Брезовог Поља није повезан са острожинским Утјешеновићима (крсна слава Срђевдан), пошто је његова крсна слава Ђурђевдан. Није ми позната крсна слава Утјешеновића из Меминске.

Према подацима из друге половине XVIII века, Утјешеновићи су имали најмање три породичне задруге у Острожину. Острожински Утјешеновићи били су пре свега подофицирски род, али су изнедрили и великог Огњеслава Утјешеновића Острожинског, једног од најзначајнијих крајишких Срба.

Редни бр. 21 - Матија Утјешеновић из Острожина (породична задруга бр. 9), отац Огњеслава Утјешеновића (у једној од колона уписан је и његов двогодишњи син Игњатија, односно Огњеслав). Реч је о документу из 1819. године.


Огњеслав Утјешеновић-Острожински

[drajver]

121. Јанковић, Аранђеловдан, Белотић, Осечина

Припада хаплогрупи I1, вјероватно грани I1-P109>Y13930. Припадност овој грани није сасвим сигурна јер Јанковић посједује неколико веома карактеристичних вриједности маркера које одударају од модалног хаплотипа ове гране присутног на нашим просторима. Ради се о сљедећим вриједностима: DYS390=22, DYS385ab=12.3-12.3, YGATAH4=9, DYS576=17, DYS481=27. Међутим, упркос овим вриједностима, ипак су на 23 маркера Јанковићу најближи поједини тестирани из I1-P109>Y13930 (Татарин из Барање) (5/23).

О пореклу Јанковића нема пуно података. Сврстани су у старе досељенике непознатог поријекла, што значи да су у Белотићу присутни бар од почетка 18. вијека, а вјероватно и раније.

Приједлози за даље тестирање:
Да би се потврдила припадност Јанковића грани I1-P109>Y13930 предлажем тестирање Y13930 https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=246956

[Црна Гуја]

146. Недељковић, Никољдан, Моравци, Љиг

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>BY30743. Најближа поклапања има са двојицом Ивковића који такође славе Никољдан, са Ивковићем из Пожарнице код Тузле има потпуно поклапање на 18 упоредивих маркера, док се од Ивковића из Доњег Дрежња код Невесиња разликује на само 1 од 23 маркера. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, а ни у тексту о Моравцима на порталу нема више информација, за Недељковиће се као и за све остале фамилије из села каже само да важе за старинце.

https://www.poreklo.rs/2013/05/11/poreklo-prezimena-selo-moravci-ljig/

[Uzi]

111. Ћосић, Јовањдан, Булози, Источно Сарајево

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494.

Тестирани поседује потпуно модални хаплотип и слави славу која је код припадника N2 најчешћа. Тако да је на основу резултата немогуће одредити ко би му могао бити близак, и да ли припада још нижој подграни FGC28435. Тестирани није оставио никакво предање о даљем пореклу своје породице, а и у литератури Булози нису покривени студијама о пореклу српских породица.

У попису из 1991.г. у Булозима је пописано 27 Ћосића. Од Ћосића из Булога је и садашњи градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.
https://gradistocnosarajevo.net/kabinet-gradonacelnika/gradonacelnik/

У Булозима се налазе и остаци средњовековног утврђеног града Ходиђед.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%92%D0%B5%D0%B4

Булози на топографској мапи из друге половине 19. века.

Извор: мапире.еу

[Spajic1]

Двојица тестираних Ћосића из истог мјеста припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. У односу на модални дробњачки хаплотип имају сљедеће карактеристичне вриједности: DYS385a=14, YGATAH4=10. Међусобно се разликују на два маркера разлике која су такође карактеристична, Ћосић (108) има високу вриједност DYS570=23, а Ћосић (110) рјеђу вриједност DYS458=16. Овдје се вјероватно ради о скоријим мутацијама. Карактеристичне вриједности DYS385a=14, YGATAH4=10 поред Ћосића посједује и тестирани необјављени Македонац из околине Берова, међутим његов хаплотип је на 17 маркера и због географске удаљености ова веза није сигурна. По хаплотипу, на 23 маркера, Ћосићима ја на 3 маркера разлике блиско више тестираних појединаца, али нико од њих не посједује обе карактеристичне вриједности DYS385a=14, YGATAH4=10 нити слави Јовањдан, па је веза неизвјесна.

Добар дан,
ја сам послао ове узорке као и узорак 111.Ћосић, али из другог села. Па вас молим и за коментар његовог резултата. Што се тиче узорка 108 и 110 они су потомци првог Ћосића који је дошао у ово село. Обадва су чукунунуци првог Ћосића из Радоњића(четврто колено).
Око славе не треба да вас збуњује. Нисам још сигуран, али мислим да је оснивач породице променио славу.
Мени није јасно за узорак 108, зашто му DYS635 има вредност 0?
Поздрав

[drajver]

Добар дан,
ја сам послао ове узорке као и узорак 111.Ћосић, али из другог села. Па вас молим и за коментар његовог резултата. Што се тиче узорка 108 и 110 они су потомци првог Ћосића који је дошао у ово село. Обадва су чукунунуци првог Ћосића из Радоњића(четврто колено).
Око славе не треба да вас збуњује. Нисам још сигуран, али мислим да је оснивач породице променио славу.
Мени није јасно за узорак 108, зашто му DYS635 има вредност 0?
Поздрав

Управо је Узи у претходном посту прокоментарисао резултат Ћосића из Булога. Он генетички није повезан са двојицом Ћосића из Радоњића.

Ћосићу 108 није очитана вриједност на маркеру DYS635, али је вјероватно иста као и код другог Ћосића из Радоњића, тј. DYS635=22.

[Црна Гуја]

144. Алексић, Ђурђевдан, Брадић, Лозница

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Најближа поклапања има са двојицом Медића из Босанске Крајине који такође славе Ђурђевдан, од Медића из Мартин Брода код Дрвара разликује се на само 1 од 18 маркера, а од Медића из Бастаса код Дрвара на 2 од 23. Алексић поседује две вредности које се разликују од већине осталих припадника ове гране, а то су повишене DYS19=17 и DYS635=24. Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из Дробњака, док се у тексту о Брадићу на порталу Алексићи уопште не помињу. Као једине две фамилије које славе Ђурђевдан помињу се Обрадовићи и Стевићи за које пише да су староседеоци, па би можда са овим двема фамилијама могла постојати нека веза.

https://www.poreklo.rs/2014/07/11/poreklo-prezimena-selo-bradic-loznica/

[Лука]

141. Пантовић, Ђурђевдан, Златари, Рудо

Припада хаплогрупи I2-PH908. Изузев комбинације 14-14 на маркеру 385, нема других вредности које одступају од модала. И поред тога мислим да би Пантовић могао бити повезан са једном тестираном породицом из из околине Фоче чије је даље порекло из Пиве и која такође слави Ђурђевдан (резултат те породице је из необјављених истраживања). Са поменутом породицом Пантовић дели комбинацију 14-14 на маркеру 385. Ову могућу везу би могла да потврде или оповргну једино даља СНП тестирања.

Тестирани је у упитнику оставио податак о пореклу из Васојевића односно Берана или из околине Никшића. Резултат очито не иде у прилог том предању. На попису из 1991. године у Златарима су пописане 3 особе са презименом Пантовић.

[Лука]

142. Арбутина, Никољдан, Мартиновићи, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Највероватније да Арбутина припада роду означеном као род Е25 у табели пројекта, роду у коме се налазе тестирани Милић из Јавнице код Двора, Вујатовићи из Великог Градца код Глине, Ђурић из Двора и Миланов из Ковиља код Новог Сада. Због вредности 10 на 391, препоручио бих Арбутини тест на Z16983. Могуће је да су припадници овог рода заправо генетички истоветни са тестираним родовима са Баније који славе Мратиндан. Ради се о Бекићу из Чремушнице код Вргинмоста и о једном роду из необјављених истраживања који је такође из Мартиновића.

Арбутине су један од најбројнијих српских родова на Банији, било их је у више села широм Баније. Требало би да су међусобно све Арбутине повезане, јер славе углавном Никољдан. На попису из 1948. године било је 48 пописаних Арбутина у 10 домаћинстава у Мартиновићима. Арбутине су у Мартиновићима потврђене у 18. веку.

Ово је вероватно потврда и једног ранијег резултата са 23andme:

Арбутина, Никољдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, I2-M423

[Лука]

143. Ђорђевић, Никољдан, Дуга Лука, Врање

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нешто специфичнији хаплотип, са вредношћу 14 на 437. Могуће је да због ове вредности постоји на нека веза са Аћимовићем из Мартинаца код Сремске Митровице или са Стојановићем из Суповца код Ниша. Са обојицом поред вредности 14 на 437 и славе Ђорђевић дели комбинацију вредности 14-16 на 385. Ову могућу везу би могла да потврде или оповргну једино даља СНП тестирања.

Тестирани наводи само то да је његов прадеда прешао из Дуге Луке у село Барје код Лесковца. Могуће је да Ђорђевићи припадају неком од родова који су забележени у литератури.

[Лука]

149. Карпузи, муслиман, Гостивар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако хаплотип није у потпуност модалан (пар вредности благо одступају) ипак се не може са сигурношћу рећи ко је Карпузију заиста близак.

Тестирани није навео ништа о пореклу своје породице.

[Лука]

150. Милојевић, Ђурђиц, Брњак, Зубин Поток

Припада хаплогрупи I2-PH908>A22312>BY55783, роду Коматовића, у табели означеним као род Е. Све је јасно, Милојевић припада већ добро профилисаном роду Коматовића и потпуно поклапање има са неколико припадника овог рода, пре свега са Обрадовићем који је такође из Брњка, који је иначе и матица овог рода.

Милојевићи из Брњка су и у литератури означени као један од огранака овог рода:

Преци данашњег становништва су овде насељени пре 200 година. Њихово опште презиме је Коматовићи (Ђурђевдан и Св. Пантелеј), али се сада презивају по ужим братствима. Пореклом су Кучи. Четири брата: поп Лазар, Добрија, Вукајло (по другои казивању Радоња) и Илија, били су најпре у Штавици. Илија је остао тамо код рођака Амгазића и примио ислам, а они даље пошли низ Ибар да траже земљу. Кад су дошли до места где Брњањачка Ријека утиче у Ибар, видели су ту доста ораховог лишћа, које је она нанела. Поп се реши да иде уз реку, јер је сматрао да је место где рађа орах добро, и тако се сва три брата населе у опустели Брњак код Јелач-Дола. Одавде су се ширили не само по Брњаку него и по суседним селима и другим крајевима. Од попа Лазара су Поповићи (15 к.), од Добрије (Добре) Добрићи у Брњаку и Оклацу (20 к.), а од Вукајла, односно Радоње, потомци су: Јеремијићи и Кокерићи у Ћуковцу (14 к.), Милојевићи у Вукојевићу (10 к.), Илићи у Љајчићу (6 к.), Швиковићи, Коматовићи у Бабићу (заселак Оклаца) (10 к.), Веселиновићи у Виткојевићу (6 к.) и Тајовићи у Драгаљици.

https://www.poreklo.rs/2015/11/03/poreklo-prezimena-selo-brnjak-zubin-potok/

[Exiled]

141. Пантовић, Ђурђевдан, Златари, Рудо

Припада хаплогрупи I2-PH908. Изузев комбинације 14-14 на маркеру 385, нема других вредности које одступају од модала. И поред тога мислим да би Пантовић могао бити повезан са једном тестираном породицом из из околине Фоче чије је даље порекло из Пиве и која такође слави Ђурђевдан (резултат те породице је из необјављених истраживања). Са поменутом породицом Пантовић дели комбинацију 14-14 на маркеру 385. Ову могућу везу би могла да потврде или оповргну једино даља СНП тестирања.

Тестирани је у упитнику оставио податак о пореклу из Васојевића односно Берана или из околине Никшића. Резултат очито не иде у прилог том предању. На попису из 1991. године у Златарима су пописане 3 особе са презименом Пантовић.

Пантовићи из Косатице код ПП такође славе Ђурђевдан и имају предање да су из Пиве тако да су вјероватно род са овима из Рудог. Него не разумјех из поста на које конкретно гране мислиш кад кажеш треба потврдити или оповргнути везу са Пивљанима?

[Лука]

Пантовићи из Косатице код ПП такође славе Ђурђевдан и имају предање да су из Пиве тако да су вјероватно род са овима из Рудог. Него не разумјех из поста на које конкретно гране мислиш кад кажеш треба потврдити или оповргнути везу са Пивљанима?

Морале би обе породице да "пронађу" своју подграну јер ни поменута породица из Фоче није тестирана дубље. Зато и рекох да је веза прилично "натегнута" тј. питање је да ли уопште постоји.

[Exiled]

Морале би обе породице да "пронађу" своју подграну јер ни поменута породица из Фоче није тестирана дубље. Зато и рекох да је веза прилично "натегнута" тј. питање је да ли уопште постоји.

Аха...А и ти Пантовићи из Пиве изгледа нису истородни, ја тако разумех изворе...ништа без снип тестирања...

[Лука]

116. Пиваш, Никољдан, Томина, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на нашем пројекту, а од специфичних вредности се издваја вредност 11 на 439 као и комбинација 14-33 на 389.

У Томини је 1991. године пописано 38 особа са презименом Пивашевић. У шематизму из 1882. године се Пиваши поред Никољдана помињу и са Ђурђевданом као крсном славом у парохији Томина.

Пиваш могуће припада роду који је у табели означен као Е11. У роду се налазе породице са подручја Босанске крајине и Далмације које све такође славе Никољдан.