Аутор Тема: Српски ДНК месец 2021  (Прочитано 35712 пута)

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3852
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #240 послато: Октобар 29, 2021, 10:43:07 поподне »
Село се зове Ћуковине https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%8B%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5.
То је стари назив села. Сада се село зове Ђуковине.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2266
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #241 послато: Октобар 30, 2021, 12:07:49 пре подне »
99. Лончина, Врачевдан, Деветаци, Нови Град

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици подграни S17250, роду В у табели нашег пројекта.

Тестирани је у упитнику о ранијем презимену и даљем пореклу написао „Владушић, Црна Гора или Херцеговина“. Занимљиво је да управо релативно близу, у Жировцу код Двора, постоје Владушићи који славе Врачевдан.

У роду В до сада су биле углавном породице из Лике и са Кордуна (Ерори, Његомири, Штулићи). Све оне имају врло блиске хаплотипове, док хаплотип Лончине ипак одудара на пар маркера, али мислим да је ипак реч о истородној групи.
 
Захваљујући СНП тестирању Ерора знамо да су ови родови S17250+, као и Y4882- и Z16971-.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2266
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #242 послато: Октобар 30, 2021, 12:09:50 пре подне »
120. Милошевић, Аранђеловдан, Велики Суводол, Пирот

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани је навео да им је претходно презиме било Калилин, пре 1878, а још раније било је у облику Калинин.

Поседује специфичан хаплотип који у првом реду одликује комбинација прилично ретке вредности DYS439 = 14 и изузетно ретке вредности DYS643 = 9. Ту су још и DYS385 = 15-15 и DYS635 = 22. Нажалост, нема ближих поклапања. 

Уколико има воље и могућности, било би лепо да Милошевић уради дубље СНП-тестове.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2266
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #243 послато: Октобар 30, 2021, 12:13:34 пре подне »
139. Калмар, католик, Будимпешта

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

По мушкој линији, Калмар потиче са простора релативно удаљеног од ужег подручја фокуса СДНКП, па наша база можда није најрелевантнија за тумачење овог резултата.

Калмар има врло специфичан хаплотип – већ на прва три маркера (14-25-15) одступа прилично од велике већине динарик хаплотипова. Препоручујем му дубље СНП-тестирање.

Ипак, занимљиво је да у нашој табели има једно потпуно поклапање, на 17 маркера. У питању је један тестирани из околине Књажевца чији резултат још увек није јаван. Вероватно је реч о случајности, али није искључено да би могли припадати некој заједничкој низводној грани.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12051
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #244 послато: Октобар 30, 2021, 12:28:27 пре подне »
99. Лончина, Врачевдан, Деветаци, Нови Град

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици подграни S17250, роду В у табели нашег пројекта.

Тестирани је у упитнику о ранијем презимену и даљем пореклу написао „Владушић, Црна Гора или Херцеговина“. Занимљиво је да управо релативно близу, у Жировцу код Двора, постоје Владушићи који славе Врачевдан.

У роду В до сада су биле углавном породице из Лике и са Кордуна (Ерори, Његомири, Штулићи). Све оне имају врло блиске хаплотипове, док хаплотип Лончине ипак одудара на пар маркера, али мислим да је ипак реч о истородној групи.
 
Захваљујући СНП тестирању Ерора знамо да су ови родови S17250+, као и Y4882- и Z16971-.

Резултат који је потврдио везу једног (већег) дела тестираних породица са славом Св. Врачи. Владушића са овом славом било је иначе и по Средњем Поуњу (Матавази). Тамо су досељени из Лике, пре окупације 1878.

од породица из тог краја, које се доводе у везу, тренутно су тестирани:

Тинтори, Далмација/Лика - J2b-M205
Штулићи, Лика - I2-S17250
Владушићи, Босанска Крајина - I2-S17250

мимо тог списка, тестирани са овом славом су још:

Ерори, Лика/Банија/Кордун - I2-S17250
Његомири, Лика - I2-S17250
Мишчевићи, Лика - I2-S17250
анониман, Лика - J2b-M205

Остало је да се тестирају:

Почуче, Бјелани/Бјелановићи, Остојићи, Галоње, Преради и Латаси. Стиче се утисак да ће један број породица са матицом на простору Северне Далмације бити J2b-M205, док ће већина других (Лика, Кордун, Поуње) упасти у I2-S17250.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2047
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #245 послато: Октобар 30, 2021, 12:33:35 пре подне »
101. Антовић, Ђурђиц, Прилипац, Пожега

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тачније подграни FT49714 (Пипери).

На 23 маркера има потпуно поклапање са Мајсторовићем из истог места, који слави Никољдан. Он је једини с којим нема разлике у маркерима и несумњиво су блиско повезани. Намеће се као род и Вјетровић (слава Никољдан) из Штиткова код Нове Вароши, због вредности 18 на DYS 448, коју имају само њих тројица, а остали Пипери 19.

Године 1863. у Прилипцу су била 4 домаћинства Антовића: Ристо (65 год) са синовима Илијом (25) и Тимотијем (20), затим  Васо (50), Благоје (30) и Коста (28). Била су и три домаћинства Мајсторовића (око 50 година стари домаћини). По томе се закључује да су одавно раздвојени као презимена.  За Мајсторовиће постоји нека прича да су пореклом из Трудова код Нове Вароши, а у суседном селу су Вјетровићи.   

Више о хаплогрупи може се прочитати овде:

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #246 послато: Октобар 30, 2021, 12:45:57 пре подне »
101. Антовић, Ђурђиц, Прилипац, Пожега

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тачније подграни FT49714 (Пипери).

На 23 маркера има потпуно поклапање са Мајсторовићем из истог места, који слави Никољдан. Он је једини с којим нема разлике у маркерима и несумњиво су блиско повезани. Намеће се као род и Вјетровић (слава Никољдан) из Штиткова код Нове Вароши, због вредности 18 на DYS 448, коју имају само њих тројица, а остали Пипери 19.

Године 1863. у Прилипцу су била 4 домаћинства Антовића: Ристо (65 год) са синовима Илијом (25) и Тимотијем (20), затим  Васо (50), Благоје (30) и Коста (28). Била су и три домаћинства Мајсторовића (око 50 година стари домаћини). По томе се закључује да су одавно раздвојени као презимена.  За Мајсторовиће постоји нека прича да су пореклом из Трудова код Нове Вароши, а у суседном селу су Вјетровићи.   

Више о хаплогрупи може се прочитати овде:

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Чудан резултат, с обзиром на то да се у литератури не наводи веза између Антовића и Мајсторовића. А и славе им се разликују.
« Последња измена: Октобар 30, 2021, 12:50:37 пре подне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #247 послато: Октобар 30, 2021, 02:00:59 пре подне »
105. Живановић, Митровдан, Барзиловица, Лазаревац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издваја једино благо повишена вредност 14 на 533.

У литератури се о пореклу ових Живановића наводи следеће:

–Пантелићи (Николићи, Живановићи и Милићевићи) су један род, досељени у другој половини прошлог (деветнаестог) века из црногорског Колашина, славе Митровдан.

https://www.poreklo.rs/2013/09/03/poreklo-prezimena-selo-barzilovica-lazarevac/

Када се узму у обзир слава, релативно касни долазак у Барзиловицу и место порекла, стиче се утисак да род Пантелића из Барзиловице можда потиче од рода Крговића са подручја Мојковца. Подсећам да на 23andme као припаднике хаплогрупе I-M423 имамо Чабаркапе, односно њихов исељени огранак из околине Сарајева Чаваркапе, а који би требало да су по предању исти род са Крговићима:

Чаваркапа, Митровдан, Сарајево

- Чаваркапе (и верзија Чабаркаба) са овом славом су пореклом из Затарја. Истраживачи који су испитивали порекло породица из Затарја забележили су предање Чабаркапа о пореклу из Колашина, тј. из околине Мојковца. За овај род из Затарја се често везује и предање о пореклу "од Куча". Вероватно на основу крсне славе и сеобе из Колашина. Могуће да је овим резултатом такво предање оборено. Затарским Чабаркапама су род још Шепићи, Крговићи и Шуровићи, сви даљим пореклом Мицановићи. Занимљив је овај помен Мицановића, будући да се за њих верује да су славили Митровдан и да су даљим пореклом из Куча. Утолико би било занимљивије видети резултат неког од затарских Мицановића.

Од родова који би такође могли имати неке везе са Крговићима и њима сродним породицама, на 23andme је присутан и род Стојаковића из Кусатка:

Перић, Митровдан, Кусадак, Смедеревска Паланка, I2-PH908>Z16983

Најстарије породице досељене су у 17. и 18. веку:

Стојаковићи (Митровићи, Марковићи, Бркићи, Петрушићи, Перићи (50 дом., Митровдан). Доселио се њихов предак Остоја, и од њега се запатила ова породица. Становали у старом Селишту. Старином су од Бијелог Поља (данашњи север Црне Горе). Род су са Михајловићима и Јовановићима у Умчарима (општина Гроцка).
https://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-kusadak-smed-palanka/

Од овог рода из Кусатка су тестирани и Марковићи:

85. Марковић, Митровдан, Кусадак, Смед. Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим маркера 576=17, 570=19, један модални хаплотип. И поред тога нема ближих поклапања. Препоручио бих Марковићу даља тестирања, пре свега маркер 561, па затим и остало.

За Марковиће из Кусадака се каже: "Стојаковићи (Митровићи, Марковићи, Бркићи, Петрушићи, Перићи (50 дом., Митровдан). Доселио се њихов предак Остоја, и од њега се запатила ова породица. Становали у старом Селишту. Старином су од Бијелог Поља (данашњи север Црне Горе). Род су са Михајловићима и Јовановићима у Умчарима (општина Гроцка)".

https://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-kusadak-smed-palanka/

С обзиром на то да тестирани Живановић поседује вредност 10 на 391, моја би препорука свакако био тест на Z16983, да се уједно провери и могућа веза са родом Стојаковића из Кусатка.
« Последња измена: Октобар 30, 2021, 02:04:01 пре подне Лука »

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 69
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #248 послато: Октобар 30, 2021, 08:27:56 пре подне »
104. Хаџић, муслиман, Нова Варош

Припада хаплогрупи R1b. Хаплотип се одликује високом вредношћу на дис389II од 31 (19), што је лична, односно породична мутација, као и са 10 на дис391.

Према поменутим посебностима на СТР маркерима, Хаџић највероватније припада и некој од грана испод U152.

Такође, најближе поклапање тестирани има са  једном од тестираних фамилија из нововарошког краја, чији резултат још увек није јаван јер је тестирање било део истраживања које је у току. Иако због тога нисмо у могућности да наведемо презиме те породице, ипак можемо напоменути да се у њиховом дому поштује икона св Јована.

За потврду наведене везе или прецизније одређивање којој грани тестирани припада, морало би да буде предузето дубље пестирање.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #249 послато: Октобар 30, 2021, 02:26:06 поподне »
114. Ашћерић, Ђурђевдан, Ашћерићи, Шековићи

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Зубаца. Већина припадника овог рода су из необјављених истраживања, и са некима од њих Ашћерић дели ретку комбинацију вредности 13-16 на маркеру 385, што би могло указивати на неку ближу везу Ашћерића са њима. Од јавних припадника рода Зубаца са поменутом комбинацијом на пројекту се налазе Радановић из Мокрина код Херцег Новог (потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Ашћерићем) и Крстовић села Придворци код Требиња (1 разлика на 18 упоредивих маркера.

У Ашћерићима је 1991. године било 116 пописаних особа са презименом Ашћерић, што их чини најбројнијим родом у селу. Сам тестирани наводи предање о пореклу из Зубаца, тако да је то предање сада и генетички потврђено. Претпостављам да би ова миграција са подручја Зубаца у околину Шековића могла бити из периода 18. века, узимајући у обзир бројност рода Ашћерића и чињеницу да се село зове по њима.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #250 послато: Октобар 30, 2021, 02:37:03 поподне »
115. Локот, Горња Мравица, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908. На нашем пројекту нема ближих поклапања, што и не чуди узимајући у обзир то да се ради о породици која није српског етничког порекла. Од специфичних вредност се издвајају вредност 11 на 439 и вредност 19 на 458.

Локоти би требало да су пореклом Украјинци из Галиције, и требало би да су гркокатоличке вероисповести. У Прњавор и околину су досељени вероватно у другој половини 19. века, односно након Аустроугарске окупације Босне и Херцеговине 1878. године. 1991. године је пописано 5 особа са презименом Локот у Горњој Мравици.
« Последња измена: Октобар 30, 2021, 02:38:45 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #251 послато: Октобар 30, 2021, 02:51:46 поподне »
116. Пиваш, Никољдан, Томина, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на нашем пројекту, а од специфичних вредности се издваја вредност 11 на 439 као и комбинација 14-33 на 389.

У Томини је 1991. године пописано 38 особа са презименом Пивашевић. У шематизму из 1882. године се Пиваши поред Никољдана помињу и са Ђурђевданом као крсном славом у парохији Томина.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #252 послато: Октобар 30, 2021, 03:30:58 поподне »
117. Јовановић, Никољдан, Гуришевци, Топола

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип доста близак модалу. Но, и поред тога занимљиво је да су му блиски тестирани из Јечменица-Матовић рода.

На основу података које је тестирани оставио у упитнику, делује да Јовановићи потичу од рода Бабића из Гуришеваца, о чијем је даљем пореклу у литератури забележено:

-Бабићи (Миљковићи, Вељовићи, Јоцовићи), досељени из Колашина, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2013/05/27/poreklo-prezimena-selo-guri%C5%A1evci-topola/

Ово забележено предање о пореклу из Колашина је занимљиво, јер уколико се ради о Доњем Колашину односно Вранешу на северу данашње Црне Горе, онда би веза са Матовићима и Јечменицама заиста могла постојати.
« Последња измена: Октобар 30, 2021, 03:33:07 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #253 послато: Октобар 30, 2021, 03:39:25 поподне »
122. Дукић, Стевањдан, Томингај, Грачац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Овим резултатом је потврђена веза са претходно тестираним Дукићима из суседног Дерингаја, као и са тестираним Мандарићима из села Вребац код Госпића. Дукић из Томингаја и Мандарић деле нешто ређу вредност 12 на 549, тако да нема сумње у то да су повезани. Могуће је да овој групи родова припада и тестирани Граховац из Врепца који такође слави Стевањдан и има само 12 маркера тестираних. Веза са неким другим родовима који славе Стевањдан (Иветићи из Бастаса код Босанског Грахова и Благојевићи из Дренове код Прњавора) а припадају подграни FT124969 би ваљало проверити СНП тестом.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12051
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #254 послато: Октобар 30, 2021, 04:47:18 поподне »
122. Дукић, Стевањдан, Томингај, Грачац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Овим резултатом је потврђена веза са претходно тестираним Дукићима из суседног Дерингаја, као и са тестираним Мандарићима из села Вребац код Госпића. Дукић из Томингаја и Мандарић деле нешто ређу вредност 12 на 549, тако да нема сумње у то да су повезани. Могуће је да овој групи родова припада и тестирани Граховац из Врепца који такође слави Стевањдан и има само 12 маркера тестираних. Веза са неким другим родовима који славе Стевањдан (Иветићи из Бастаса код Босанског Грахова и Благојевићи из Дренове код Прњавора) а припадају подграни FT124969 би ваљало проверити СНП тестом.

И Дукићи и Мандарићи би требали бити део досељеничке струје из Северне Далмације, тачније "од Буковице и Книна" (након Карловачког мира). У Равним Котарима (Горње Биљане) Дукићи са овом славом помињу се још 1694. године. Питање је да ли су одатле прешли у Лику, или су заправо они сами пореклом из Лике. За време Морејског рата било је сеоба управо из околине Грачаца ка Задру, Буковици и Равним Котарима. У сваком случају, било би добро проверити везу са осталим Стевањштацима из Крајине.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12051
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #255 послато: Октобар 30, 2021, 05:24:17 поподне »
118. Ристић, Аранђеловдан, Спанчевац, Бујановац, J2b-M241>Z638

Тестирани је у упитнику навео предање о пореклу из Северне Македоније (Старо Нагоричане). Становништво Спанчевца води порекло углавном из околине Прешева и Горње Пчиње. Ристић је привремено сврстан у род Б, где се налазе још Караниколић из Ниша (такође слава Аранђеловдан) и једна породица из околине Криве Паланке у Македонији (слава Илиндан). Хаплотип поседује доста ретку вредност 10 на маркеру DYS643.
« Последња измена: Октобар 31, 2021, 11:04:49 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12051
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #256 послато: Октобар 30, 2021, 05:51:02 поподне »
119. Муњић, Свети Симеон Столпник, Грабовица, Власеница, J2b-M205>Y22059

Доста ретко презиме, а и слава. Код Срба из БиХ присутно практично само у овој области, са ретким изузецима. Тестирани је навео предање о пореклу из Црне Горе-Херцеговине. Хаплотип доста сличан модалу, према томе вероватно упада у J-Y22063. Муњићима су генетички најближи (по једна разлика) Сушићи са Кордуна, као и једна породица из Источне Херцеговине, сродна Угреновићима (слава Аћимовдан).

Интересантна је и ретка слава, која је у шематизму из 1882, у случају Муњића, погрешно заведена као Свети Симеон Богопримац (није усамљен случај).

За Таране из Груже, који су потврђени J-Y22063 (Миловановић, Борач) се каже да им је стара слава била Симеундан. Упитно је о ком је овде Симеону реч, будући да их има више, али може бити индикативно. У сваком случају, може се рећи да је генетика негде потврдила предање о пореклу. Са друге стране, Грабовица је јако близу Бирча и Осата, а имамо већ неколико потврђених J2b-Y22059 пореклом од ове исељеничке струје.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12051
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #257 послато: Октобар 30, 2021, 06:07:36 поподне »
127. Стојчевић, Ђурђевдан, Ламинци, Градишка, Лијевче поље, J2b-M205>Y22059

Стојчевићи негују предање о пореклу из околине Српца. Имају најближе поклапање са Стојчевићима (Ђурђевдан) из Дарувара у Западној Славонији. Од ових Стојчевића води порекло наша водитељка, Наташа Павловић (девојачко Стојчевић). Према речима познате водитељке, њихови Стојчевићи су у Славонији већ неколико стотина година, утолико је ова веза занимљивија. Иначе се Стојчевићи разликују само на једном маркеру и то брзомутирајућем 385b. Јако је занимљиво да су им веома блиски Кричаци из Жуња крај Бруса (22/23), који такође славе Ђурђевдан. Све ове хаплотипове одликује и вредност 22 на маркеру DYS481, која је карактеристична за J2b-M205>Y155375>BY173966 из околине Пљеваља. Нема сумње да и Стојчевићи припадају подграни J-Y155375, док би припадност J-BY173966 требало проверити неким дубинским тестом.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12051
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #258 послато: Октобар 30, 2021, 06:43:05 поподне »
134. Тинтор, Св. Врачи, Доњи Жировац, Двор, J2b-M205>Y22059

Тинтори су у Жировцу забележени у 18. веку, па су вероватно део неке касније сеобе, по свему судећи из Поуња у Босанској Крајини. У Поуњу се генерално сматрају досељеницима из Далмације (почетак 19. века), али по свему судећи су били на том подручју и знатно раније. Иначе је овим резултатом потврђена генетичка веза са Тинторима из Северне Далмације (Смоковић и Радљевац) и Лике (Грачац). Интересантно да постоје чак три разлике у односу на Тинтора из Смоковића, али су све на брзомутирајућим маркерима. Осим Тинтора, тестираном је блиска, додуше на малом броју маркера, и једна породица из Лике која такође слави Св. Враче.

Тинтори се кроз читав 18. век помињу на простору Далмације, а постоје индиције да су тамо боравили и знатно пре тог периода. Крајишким Тинторима су несумњиво блиске Почуче из Босанске Крајине и Лике, за које се каже да су се раније презивали Тинтори. Прокоментариосао сам тестиране родове који славе Св. Враче на простору Крајине приликом објаве резултата Лончине I2-S17250.

Резултат који је потврдио везу једног (већег) дела тестираних породица са славом Св. Врачи. Владушића са овом славом било је иначе и по Средњем Поуњу (Матавази). Тамо су досељени из Лике, пре окупације 1878.

од породица из тог краја, које се доводе у везу, тренутно су тестирани:

Тинтори, Далмација/Лика - J2b-M205
Штулићи, Лика - I2-S17250
Владушићи, Босанска Крајина - I2-S17250

мимо тог списка, тестирани са овом славом су још:

Ерори, Лика/Банија/Кордун - I2-S17250
Његомири, Лика - I2-S17250
Мишчевићи, Лика - I2-S17250
анониман, Лика - J2b-M205

Остало је да се тестирају:

Почуче, Бјелани/Бјелановићи, Остојићи, Галоње, Преради и Латаси. Стиче се утисак да ће један број породица са матицом на простору Северне Далмације бити J2b-M205, док ће већина других (Лика, Кордун, Поуње) упасти у I2-S17250.

На основу хаплотипа Тинтора из Смоковића (587=20) можемо са сигурношћу рећи да читава ова група припада дубљој подграни J-Y22063, па самим тим даље порекло треба тражити негде у јужним динарским областима (Стара Херцеговина).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12051
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #259 послато: Октобар 30, 2021, 07:19:21 поподне »
134. Тинтор, Св. Врачи, Доњи Жировац, Двор, J2b-M205>Y22059

Тинтори су у Жировцу забележени у 18. веку, па су вероватно део неке касније сеобе, по свему судећи из Поуња у Босанској Крајини. У Поуњу се генерално сматрају досељеницима из Далмације (почетак 19. века), али по свему судећи су били на том подручју и знатно раније. Иначе је овим резултатом потврђена генетичка веза са Тинторима из Северне Далмације (Смоковић и Радљевац) и Лике (Грачац). Интересантно да постоје чак три разлике у односу на Тинтора из Смоковића, али су све на брзомутирајућим маркерима. Осим Тинтора, тестираном је блиска, додуше на малом броју маркера, и једна породица из Лике која такође слави Св. Враче.

Тинтори се кроз читав 18. век помињу на простору Далмације, а постоје индиције да су тамо боравили и знатно пре тог периода. Крајишким Тинторима су несумњиво блиске Почуче из Босанске Крајине и Лике, за које се каже да су се раније презивали Тинтори. Прокоментариосао сам тестиране родове који славе Св. Враче на простору Крајине приликом објаве резултата Лончине I2-S17250.

На основу хаплотипа Тинтора из Смоковића (587=20) можемо са сигурношћу рећи да читава ова група припада дубљој подграни J-Y22063, па самим тим даље порекло треба тражити негде у јужним динарским областима (Стара Херцеговина).

Заборавих да напоменем да је карактеристика хаплотипа који поседују Тинтори, вредност 16 на маркеру DYS570, која се ретко среће код тестираних J2b-Y22059. Због тога, али и још неких мутација, немају претерно блиских, осим породица које славе Св. Враче. Ако узмемо за поређење хаплотип Тинтора из Смоковића (FTDNA, 111), може се рећи да су им најближи Наранчићи из Лике и Чирке из Ливна (7 разлика на 67 маркера).