Чолаковић, Јовањдан, Крушевац, I2-S17250
Мирковић, Дарда, Барања, I2-Z17855
Гаврилоски (род Коећевци), Аранђеловдан, Вратница, Јегуновце, Западна Македонија, I2-S17250
Коећевци (24 к., Св. Арханђео), и за ове се каже да су живели у суседном Моравцу. Посде су прешли у Врбан, сада му муслиманско–арбанашко седо код Глидана. Касније се вратили у Полог где су са другим родовима основали Вратницу. Имају исељених породица у Тетову (2, зову се Прцкоски), Скопљу, Београду (1) и Бугарској.
Златевски (род Даноћевци), Митровдан Вратница, Јегуновце, Западна Македонија, E-V13
Даноћевци (8 к.) и Доброћевци (3 к.), сдаве Митровдан. Неки за њих кажу да су пореклом из сада муслиманско-арбанашких села у Качаничкој клисури. Можда су они раније чинили један род.
Стевановић (род Папуџини), Никољдан, Вратница, Јегуновце, Западна Македонија, E-V13
Папуџиини (11 к., Св. Никола), раније живели у Моравцу. „Во некоја војна" био је „зулум". Тада су у њихову кућу дошли „јаничари кој сакаде жени“. Зато су преци овог рода, који су били браћа, избегли у Скопље и тамо постали папуџије. После неког времена браћа су решила да се врате у Полог. Придиком враћања, један од њих задржао се у Копачин–долу (сада муслиманско-арбанашко село у Скопском Дервену) где се оженио. Аруги брат дошао је у Вратницу и од њега воде порекло садашње породице. Родовско име добили по оснивачу рода јер је он, како је истакнуто, у Скопљу био папуџија. Јанко, дед данашњих становника, имао је око 800 оваца и 40 коња. Са стоком лети је проводио у бачиду на Шар-планини (место Ливадица). Зими је ишао у околину Солуна. Крагуљевци (9 к., Св. Никола), грана рода Папуџиини. Имали су неког претка Крагуља. Све њихове породице живе у Тетову.
Ђуровски (род Поповци), Митровдан, Беловиште, Јегуновце, Западна Македонија, R1b-CTS9219 (CTS1450)
Србиновски, Беловиште, Јегуновце, Западна Македонија, R1b-PF7558 (PF7562)
Јовановски, Никољдан, Лешок, Теарце, Западна Македонија, G2a-Z17887
извор: 23andMe
литература: Јован Ф. Трифуноски, Полог, 1976.
