Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)  (Прочитано 4205 пута)

Ван мреже StoDaNe

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
Imam sve za 1710. Imam nešto za 1756. Ali  sumnjam da tamo ima Civljana i Kosora.

Да управу си,сад сам баш гледао која су села пописана у катастру за Книн 1735/1756 и нема ништа.
Могуће да се налазе у катастру за Сињ из 1725-1729(Catastici Alberghetti territorio di Sign degli anni 1725…1729.)
Мислим генерално за села кољани,отишић,гарјак,подосоје,маовице.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
23. Бура, Лучиндан, Штиково/Дрниш

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y230196>FT20796.

Подаци о Бурама у етнографској литератури су веома скромни. Сматра се да и они припадају породицама које су у Далмацију дошле из Босне, највероватније крајем 17. века, мада постоје и тврдње да су се доселили после 1750. године. Осим у Штикову, Бура је било и у Биочићу. Буре још називају и Бурићима. Иако постоје тврдње да су Буре у сродству са Опачићима, генетички тестови оспоравају такве наводе (Опачићи лучинштаци су сасвим разнородни, а они из Далмације припадају хаплогрупи I2-PH908, подграни I2-Y189944). Надам се да ће Зрно знати нешто више о Бурама.

У односу на модални хаплотип гране I2-Z17855, хаплотип тестираног Буре поседује карактеристичне вредности маркера DYS533=11, DYS576=19 и DYS635=24. Међу тестиранима из базе СДНК пројекта генетички му је најближи Бербер (Стевањдан, Билишане/Обровац) за кога је утврђена припадност млађој грани I2-BY190177. Бербер припада групи породица са различитим крсним славама за коју претпостављамо да чине један старији генетички род којем би матица могла бити негде на простору Далмације или суседних области. Поред Буре и Бербера, у ову групу за сада спадају породице: Груловић (Никољдан, Брибир, Скрадин), Ђурица (Ђурђевдан, Зечево/Кистање), Миодраг (Аранђеловдан, Гаћелези/Водице), Љуштина (Ђурђевдан, Дабар/Оточац) и Ковачевић (Никољдан, Косна/Двор). Као стабилна вредност модалног хаплотипа овог рода уочава се маркер DYS533=11.

Матица ових родова могла би бити на подручју Кистања. Ту се 1604. године спомиње најстарији познати предак данашњих Груловића - Марко Грулић.
Једна од старијих кистањских фамилија су и Рељићи (1612. Трошељ/Чучево) Славе св. Стефана.
Миодрага није било у Гаћелезима 1709. године, али се јављају у документима тамо током 18. вијека. Били су присутни на подручју Кистања 1709. године (Трошељ/Чучево).
Близу су и Ђурице - Зечево.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2645
23. Бура, Лучиндан, Штиково/Дрниш

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y230196>FT20796.

Подаци о Бурама у етнографској литератури су веома скромни. Сматра се да и они припадају породицама које су у Далмацију дошле из Босне, највероватније крајем 17. века, мада постоје и тврдње да су се доселили после 1750. године. Осим у Штикову, Бура је било и у Биочићу. Буре још називају и Бурићима. Иако постоје тврдње да су Буре у сродству са Опачићима, генетички тестови оспоравају такве наводе (Опачићи лучинштаци су сасвим разнородни, а они из Далмације припадају хаплогрупи I2-PH908, подграни I2-Y189944). Надам се да ће Зрно знати нешто више о Бурама.

У односу на модални хаплотип гране I2-Z17855, хаплотип тестираног Буре поседује карактеристичне вредности маркера DYS533=11, DYS576=19 и DYS635=24. Међу тестиранима из базе СДНК пројекта генетички му је најближи Бербер (Стевањдан, Билишане/Обровац) за кога је утврђена припадност млађој грани I2-BY190177. Бербер припада групи породица са различитим крсним славама за коју претпостављамо да чине један старији генетички род којем би матица могла бити негде на простору Далмације или суседних области. Поред Буре и Бербера, у ову групу за сада спадају породице: Груловић (Никољдан, Брибир, Скрадин), Ђурица (Ђурђевдан, Зечево/Кистање), Миодраг (Аранђеловдан, Гаћелези/Водице), Љуштина (Ђурђевдан, Дабар/Оточац) и Ковачевић (Никољдан, Косна/Двор). Као стабилна вредност модалног хаплотипа овог рода уочава се маркер DYS533=11.

Једна мања допуна. Вриједност DYS533=11 је карактеристична за грану BY190177, што је подграна од I2-Z17855>FT20796. Има и оних који су FT20796, а да немају ту вриједност.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4111
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Матица ових родова могла би бити на подручју Кистања. Ту се 1604. године спомиње најстарији познати предак данашњих Груловића - Марко Грулић.
Једна од старијих кистањских фамилија су и Рељићи (1612. Трошељ/Чучево) Славе св. Стефана.
Миодрага није било у Гаћелезима 1709. године, али се јављају у документима тамо током 18. вијека. Били су присутни на подручју Кистања 1709. године (Трошељ/Чучево).
Близу су и Ђурице - Зечево.

Упитно је колико су заиста блиски припадници овог генетичког рода. Чињеница да нико од тестираних породица нема предање које би могло повезати барем неке од њих, те да сви славе различите славе, говори у прилог претпоставци да су се разгранали веома давно, могуће још у средњем веку. Ово се слаже и са проценом старости млађе гране I2-BY190177, којој вероватно припада већина тестираних, а за коју је TMRCA тренутно процењена на 800 година. Са друге стране, то што је за сада већина пронађених породица овог рода са подручја Далмације може значити да су они ту староседеоци такође још од времена средњег века.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4111
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Једна мања допуна. Вриједност DYS533=11 је карактеристична за грану BY190177, што је подграна од I2-Z17855>FT20796. Има и оних који су FT20796, а да немају ту вриједност.

Да, у праву си.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4111
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Упитно је колико су заиста блиски припадници овог генетичког рода. Чињеница да нико од тестираних породица нема предање које би могло повезати барем неке од њих, те да сви славе различите славе, говори у прилог претпоставци да су се разгранали веома давно, могуће још у средњем веку. Ово се слаже и са проценом старости млађе гране I2-BY190177, којој вероватно припада већина тестираних, а за коју је TMRCA тренутно процењена на 800 година. Са друге стране, то што је за сада већина пронађених породица овог рода са подручја Далмације може значити да су они ту староседеоци такође још од времена средњег века.

Још да додам да су на YFull и FTDNA филогенетичким стаблима већина тестираних припадника гране I2-BY190177 са подручја Бугарске, уз по једног Румуна и "Хрвата" (можда баш неко од тестираних из Далмације). У том смислу би и даље исходиште гране требало тражити на источном Балкану, на простору данашње Бугарске и Румуније. Вероватно се ради о сточарима који су из тих крајева мигрирали у правцу запада.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Било би добро кад би се тестирали (поред Рељића) Трошељи и Његовани из Трибња, јер управо се они спомињу у Кистањама 1576. (Тришеља), односно 1604. године (Нигован).
Занимљив је тај кистањски род "Тришеља" (1576) и насеље (и род?) "Трошељевићи" (тамо се помињу Рељићи 1612. године).
Питање је у каквој су они вези са истоименим утврђењем Шубића тамо, Трошењ градом/Трошељ. Да ли су добили назив по утврђењу или је било обрнуто? Власи Шубића?

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Миодрага није било у Гаћелезима 1709. године, али се јављају у документима тамо током 18. вијека. Били су присутни на подручју Кистања 1709. године (Трошељ/Чучево).
Близу су и Ђурице - Зечево.

Miodrazi su u Gaćeleze stigli iz Dobropoljaca (prema matičnim knjigama parohije Bratiškovci).

Starije prezime Đurica trebalo bi biti Kužet. Kužeta je bilo u Dobropoljcima tako da je njihova veza s Miodrazima izvjesna.

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 409
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Још да додам да су на YFull и FTDNA филогенетичким стаблима већина тестираних припадника гране I2-BY190177 са подручја Бугарске, уз по једног Румуна и "Хрвата" (можда баш неко од тестираних из Далмације). У том смислу би и даље исходиште гране требало тражити на источном Балкану, на простору данашње Бугарске и Румуније. Вероватно се ради о сточарима који су из тих крајева мигрирали у правцу запада.
"Бугарској" https://www.yfull.com/tree/I-BY190177/ одговара https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/I;name=I-FT14663 .
На Yfull-у нема тестираних из Румуније и Хрватске са https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/I;name=I-FT154835 , који вероватно имају најближег заједничког претка са поменутим Бугарима негде у раздобљу од пре 1850 до 800 година.

Ако се изузме id:EG60008 из Закарпатја https://www.yfull.com/tree/I-FT20796/ подсећа на https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/ где је дилема да ли се ширила из Бугарске или негде са граничних подручја Црне Горе и Албаније.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4111
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
...
Ако се изузме id:EG60008 из Закарпатја https://www.yfull.com/tree/I-FT20796/ подсећа на https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/ где је дилема да ли се ширила из Бугарске или негде са граничних подручја Црне Горе и Албаније.

Не бих рекао да се ради о сличној ситуацији. Грана I2-Z17855 je матична за I2-BY190177, а познато нам је да се она највероватније ширила од некуд са простора данашње Бугарске ка западном Балкану. У том смислу није баш логична претпоставка да је за њену млађу грану I2-BY190177 путања миграција ишла у обрнутом смеру.
Kамене рабъ и госодинъ