Перуновићи, хаплогрупа J2a:
ГОРЊИ ПЈЕШИВЦИ –
Овде су сва братства сродна са малим изузецима, порекло воде од претка Богдана Потолића, који је по истраживањима П. Шобајића, био кнез или војвода, а дошао је у Пјешивце из племена Груда у Северној Албанији, после Косовске битке. Старином су по једнима негде од Сјенице, потомци од некога властелина Стевана Васојевића, а по другима су од Бањске, места са Косова, који се јавља у време владавине династије Немањића.
Сва је прилика да су после Косовског боја прешли у Груде, крај у Северној Албанији, који је тада био насељен Србима. Али како су са југа пристизали Турци и Арбанаси, Богдан оде у Зету код Ђурђа Кастриота, тада српског феудалца који још није био примио ислам. Грујица је остао у Грудама и потурчио се. Богдан је после доласка Турака на домак Зете дошао у Пјешивце, надајући се да ту остане и сачува братство од ислама. Од Грујице је настало племе Груде у Северној Албанији.
Богдан је имао три сина: Змијана, Радована и Вукосава, а имао је и ванбрачног сина Гостоја (Копиљана). Разишли су се из села Толића где им се отац био настанио. Змијан и Вукосав су отишли у село Церово, Гостоје у село Гостојевиће, добило име по њему, а Радованови синове се поделише, једни су отишли у Доњу Повију и Стубицу, а једни у село Дреновштицу.
Од претка Змијана су братство ЂУРАЧИЋИ, од претка Вукосава је братство ВУКИЋЕВИЋИ у Церову, од којег су огранци братства: МАГОВЧЕВИЋИ, ПРЕМОВИЋИ и ДРАГИЋЕВИЋИ у Богетићу, ЂУРОВИЋИ y Церову и ВУЛАНОВИЋИ у селу Загорку.
Од претка Радована су братства: МИЈУШКОВИЋИ и КОНТИЋИ у Повији, НИКЧЕВИЋИ у Стубици, те братства: БАЦКОВИЋИ и
ПЕРУНОВИЋИ у Дреновштици.
Од претка Копиљана (Гостоја) су неколико мањих братстава у Гостојевићима и Папратима: МРВОШЕВИЋИ, БАЊОВИЋИ, ВУЧИНИЋИ су од претка Томаша, сина Пејова, а унука Гостојева и братства: ЛАЛАТОВИЋИ и ЦЕБАЛОВИЋИ од претка Лалата, сина Пејова и унука Гостојева.
Сва братства у Г. Пјешивцима који држе да су од претка Богдана славе Зачеће
Св. Јована.
Богданових потомака има у селу Бршну које припада Никшићкој Жупи, презивају се братства: ШУРБАТОВИЋИ и ВУШОВИЋИ, они су од претка Радована, и од његових синова Илије и Пере.
МИЈУШКОВИЋИ и КОНТИЋИ живе у Повији и Кунку, они су од претка Радована, односно два његова унука, Мијушка и Андрије ''Конте''. Мијушковићи се деле на два мања братства: ЈАНКОВИЋЕ, од претка Јанка и ПОПОВИЋЕ, од предака Луке и Илије. Замало их није Ћуприлић истребио, бежали су у Босну у Далмацију, па се касније враћали натраг. У Босни их има који су остали и примили ислам. Из Повије су у Дробњак побегли братство ШИБАЛИЈЕ, по сродству су од ова два братства. Побегли су и братство БАОШИЋИ у Морачу, али не знају да ли су били рођаци. Братство ПОЧЕЦИ у Доњем Крају код Цетиња сматрају да су род са братством Мијушковићима и да су старином из Старе Србије. Мијушковића има исељених око Ужица, Ваљева и Београда, а од Контића око Ужица, Ваљева и Прокупља.
НИКЧЕВИЋИ живе у селу Стубици, са старинцима Стриковићима, пореклом су од претка Радован Богданова, који је био син Стевана Васојевића, родоначелника Пјешиваца. Богдан је имао сина Никца, па су они од њега. Никац је имао синове: Ђура, Ђуро Батрића и Живка. Од Живка није остао нико, а од Батрића су били синови: Јанко и Грујица. Не зна се тачно од којих су били Крстић и Вујош.
Вујош због неког убиства побегне Бају Пивљанину и овај га насели у селу Кртолама, гдје је има два сина, Лакца и Ника. Нико погине па Вујош са Лакцем побегне у Бјелоше код Цетиња, а касније се врати у Пјешивце. Од Никових потомака има Никовића у Кртолама. Од Лакца Крстићева је уже братство ЛАКЧЕВИЋИ, од Јовца Вујошева је братство ЈОВЧЕВИЋИ, а Илија Вујошев је има три сина: Јеремију, од њега је братство ЈЕРЕМИЋИ, Горчина од њега је братство РАДОВИЋИ, по сину Раду и Живка од кога је братство ЖИВКОВИЋИ.
Од братства Лакчевића је братство ВУЛАНОВИЋИ у селу Загорку. Никчевићи су сродни са осталим великим братствима у Пјешивцима.
Никчевићи веле да су од њих братство ПОЧЕЦИ у Доњем Крају код Цетиња, од потомака Вујошевих који су ту живели. Мада Почеци тврде да су из Старе Србије па на свом путу њихов предак је живио у Пјешивцима. Славе Зачеће Св. Јована.
КАПЕШИЋИ одселили у Котор, својатали су се са братством Никчевићима. МАГОВЧЕВИЋИ са огранцима братства:
ДРАГИЋЕВИЋИ, ПРЕМОВИЋИ и ЈОКОВИЋИ, пореклом су од другог Богдановог сина, Вукосава који је отишао у Церову. Они су огранци братства ВУКИЋЕВИЋА, јер је Мага од кога су ова братства син Вукићев. Мага је имао Према, од њега су братство ПРЕМОВИЋИ, а касније су се разродила братства: ДРАГИЋЕВИЋИ и ЈОКОВИЋИ. Мага је имао и сина Голића, од кога је братство ГОЛИЋЕВИЋИ, који су се пре 100 година одселили у Русију. Остали су се селили према Србији.
ВУКИЋЕВИЋИ и ЂУРОВИЋИ у Церови, пореклом су од Вукосава Богданова, има их исељених у Никшићко Поље, Ђуровића у Никшићке Рудине, а 1878. године неколико кућа код Ваљева. Братство ЂУРАЧИЋИ у Церову су од најстаријег Богданова сина Змијана, раселили су се на Цетиње, Реткоцер и Доброту.
Гостоје (Копиљан) се настанио у Гостојевиће, он је имао Пеја, а овај Лалата и Томаша. Од Лалата су братства: ЛАЛАТОВИЋИ и ЦЕБАЛОВИЋИ. Лалатовића има исељених у Никшић, Ужице, а Цебаловића у Ваљево и Реткоцер.
Од Томаша су братства: ВУЧИНИЋИ, БАЊОВИЋИ и МРВОШЕВИЋИ у Папратима, има их исељених у Рубежа код Никшића, у Милочане, Г. Поље, Невесиње и Србију.
ПЕРУНОВИЋИ и БАЦКОВИЋИ у селу Дреновштици, пореклом су од Андрије, сина Радована Богданова. Андрија је имао Вукосана, овај Перуна и Бацка.
Перунов син је убио једног Бамбрека и побегао у Дробњак, од њега су братство ШАШАЉИ. Ова братства се селе у Никшић, у Топлицу, Прокупље и Лозницу.
Предање о постанку Пјешиваца и Груда изазива сумњу. Наиме, Пјешивци су J2a, док су Груде Ј2b2, што значи да сигурно не воде порекло од истог претка.
Изгледа да су ови J2a надарени за фудбал. Из Пјешиваца су Дејо Савићевић, Мирко Вучинић и Петар Шкулетић.
