Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: НиколаВук Новембар 26, 2021, 05:34:00 поподне

Наслов: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: НиколаВук Новембар 26, 2021, 05:34:00 поподне
Отварам тему где ће бити објављивани резултати истраживања ДНК порекла родова који су пореклом са подручја Врличког краја. Простор који је предмет истраживања oбухвата сва села дуж долине Цетине почевши од Врдова до Полаче, потом Маовице, Штиково, Кадину Главицу, Кањане, Баљке и Мирловић Поље. Више о пројекту истраживања родова Врличког краја се може прочитати преко следећег линка:

https://www.poreklo.rs/2021/11/23/projekat-geneticko-genealoskog-istrazivanja-vrlickog-kraja/

У бази Српског ДНК пројекта се налазе резултати раније тестираних појединаца пореклом из овог краја. Следи преглед тестираних по општинама:

Врлика

Арнаут, Аранђеловдан, Косоре - R1a-M458;
Арнаут, Савиндан, Косоре - R1a-M458;
Гарић, Никољдан, Кољане - N2-FT182494;
Деспинић, Јовањдан, Отишић - J2b-M205;
Ђурић, Ђурђевдан, Маовице - R1a-BY149000;
Кнез, Аранђеловдан, Косоре - R1a-M458;
Кричковић, Стевањдан, Маовице - I2-Y3120;
Маљковић, Јовањдан, Маовице - I2-S17250;
Марчетић, Никољдан, Кољане - I2-S17250;
Мељанац, Јовањдан, Отишић - E-Z16988;
Новаковић, Ђурђевдан, Маовице - R1a-BY149000;
Петковић, Никољдан, Маовице - R1b-Y6669;
Приметица, Никољдан, Маовице - R1a-YP4278;
Стричевић, Ђурђевдан, Кољане - I2-PH908;
Тутуш, Никољдан, Кољане - I2-Y3120;
Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице - R1b-U106;

Хрваце

Буловић, Јовањдан, Горњи Бителић - I1-Y7627*;
Езгета, католик, Горњи Бителић - I2-FT25907;

Цивљане

Гаргента, Ђурђевдан, Цетина - R1b-L23;
Милаш, Стевањдан, Цетина - E-A18844;
Павловић, Ђурђевдан, Цивљане - E-Z16988.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 26, 2021, 06:44:04 поподне
Треба нагласити да су Врличком крају додата нека села из Дрнишког краја, која се наслањају на њу (источни део Петрова поља), а то су Штиково, Кањане, Кадина Главица, Баљци и Мирловић Поље.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 26, 2021, 07:12:59 поподне
До сада су из тих села тестирани:

Богдановић, Илиндан, Штиково - I2-PH908
Гушевац. Ђурђевдан, Кањане - J2b-M205>Y155375
Миодраг, Аранђеловдан, Кањане - J1 -ZS9949
Јошић, Лазарева субота, Баљци - I2-PH908
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 26, 2021, 08:55:44 поподне
15. Бодрожић, Стевањдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи R1b-Z2103 ("источна R1b"), тачније низводној грани Y19434 која је екстремно ретка код Срба, а уз Бодрожића, једини наш припадник ове гране је и необјављени из Херцеговине (разлика на 2 маркера од 23), сличног презимена, па се дефинитивно може рећи да је извориште миграција овог рода у Херцеговини. Нема потребе да се тестира други Бодрожић из Кољана, пошто је овај засигурно онај прави и било би врло занимљиво дубинско тестирање у иностранству. Грана Y19434 је установљена код неких Албанаца, Бугара и Румуна, а доста их има на истоку Европе.

https://www.yfull.com/tree/R-Y19434/ (https://www.yfull.com/tree/R-Y19434/)

У Кољане су Бодрожићи могуће стигли преко Свиба код Имотског где су покатоличени у 18. веку (Српско-далматински магазин из 1861. године) и у том селу је презиме најбројније. Под командом Николе Биоковића 1692. на подручју Врлике био је Никола "Бодришић" са 9 чланова породице, а 1720. је Петар "Бодирошко" у Кољанима са 25 чланова породице имао земљу и млин (Срби у Цетинској крајини, Симић, Шкиљан). У Кољанима је 1810. било 7 породица Бодрожића (44 члана), а одатле су у 19. веку населили Биочић и Житнић код Дрниша.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 26, 2021, 09:06:22 поподне
15. Бодрожић, Стевањдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи R1b-Z2103 ("источна R1b"), тачније низводној грани Y19434 која је екстремно ретка код Срба, а уз Бодрожића, једини наш припадник ове гране је и необјављени из Херцеговине (разлика на 2 маркера од 23), сличног презимена, па се дефинитивно може рећи да је извориште миграција овог рода у Херцеговини. Нема потребе да се тестира други Бодрожић из Кољана, пошто је овај засигурно онај прави и било би врло занимљиво дубинско тестирање у иностранству. Грана Y19434 је установљена код неких Албанаца, Бугара и Румуна, а доста их има на истоку Европе.

https://www.yfull.com/tree/R-Y19434/ (https://www.yfull.com/tree/R-Y19434/)

У Кољане су Бодрожићи могуће стигли преко Свиба код Имотског где су покатоличени у 18. веку (Српско-далматински магазин из 1861. године) и у том селу је презиме најбројније. Под командом Николе Биоковића 1692. на подручју Врлике био је Никола "Бодришић" са 9 чланова породице, а 1720. је Петар "Бодирошко" у Кољанима са 25 чланова породице имао земљу и млин (Срби у Цетинској крајини, Симић, Шкиљан). У Кољанима је 1810. било 7 породица Бодрожића (44 члана), а одатле су у 19. веку населили Биочић и Житнић код Дрниша.

На 23andme постоји Бодирожа R1b-PF297. Ово презиме се јавља код Срба са подручја Дрвара и Санског Моста:

— Бодироже (15 к.) славе Стевањдан. Доселили пре 150 г. из Цетине. Најпре им била кућа на Каменици, после 30—40 г. направе кућу и у Жупи. Отсељавали негде око Санског Моста.

https://www.poreklo.rs/2013/09/01/poreklo-prezimena-selo-bastasi-drvar/

Рекло би се да је веза између Бодирожа и Бодрожића прилично извесна, на шта указује и иста крсна слава.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Новембар 26, 2021, 09:44:38 поподне
4. Рнић, Пантелијевдан, Отишић/Врлика

Тестирани припада грани I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643>Y188845

Старије презиме Рнића било је изгледа Ернић. У књизи "Срби у Цетинској крајини" аутора Божидара Симића и Филипа Шкиљана за Рниће се наводи следеће:

Цитат
Slave Svetog Panteliju. Rnići su starinom Dragolovići. U popisu banderije harambaše Nikole Šarca za područje sela Civljane navodi se 1692. godine Petco Dragolovich s trima članovima porodice. Dragolovich Maxim dobio je investituru na zemlje u Otišiću. Božo, Nikola, Jovan i Ilija pok. Maksima Dragolovića rečenog Ernić iz Otišiča, koji su živjeli u velikoj porodici od 19 članova, dobili su 25. 8. 1760. tri campa obradive zemlje koja je pripadala tom selu, a ranije je pripadala pok. Jovici Petroviću koji je 18 godina ranije otišao u Tursku. Zemlja je bila ispod zidina Šušnjara. Pantelija Ergnich 28. 2. 1761. godine dobio je investiturom za sebe i svoje zakonite muške nasljednike na posjed trinaest komada zemlje u Otišiću. Ernići 1810. godine žive u osam porodica s 34 člana (Miailo 6, Simo 6, Lazo 5, Simo 4, Tomo 4, Trivun 4, Petar 3 i Todor 2 člana). О pokretljivosti i migratornim sklonostima naroda s ovog područja govori i podatak da su se 1. 10. 1830. u crkvi Sv. Ilije u Gubinu, na Livanjskom polju, vjenčali Ernich Rusiza iz Otišića i Demetrio Kattich iz Koljana, a 25. 5. 1843. im se u Koljanima rodio sin Ilija. U polju, pokraj crkve, pronađen je 18 37. godine 26-godišnji momak Dmitar Ernić pok. Sime, ubijen. 1846. godine Ernich Natale, Basilio, Trifone i Giovanni vlasnici su stojnih kuća u Otišiću. Ernići su 1877. udvostručili broj kuća u Otišiću. Dvanaest porodica iz ovog roda imalo je u svom vlasništvu devet kuća. Od 1897. do 1900. godine Simo Rnić član je Crkveno-opštinskog savjeta Otišića. Dio porodica Rnić koloniziran je 1922. godine u Aleksandrovo i Petrovo kod Prilepa (Makedonija).

Тестирани Рнић припада генетичком роду који је у табели Српског ДНК пројекта означен као род А гране I2-Y188845, а на форуму смо га назвали родом Крајишника-пантелијевштака:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5691.0 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5691.0)

Посматрано у односу на основну грану I2-Y4882 модални хаплотип претходно тестираних припадника овог рода карактерише повишена вредност маркера DYS635>=24, али код тестираног Рнића овај маркер поседује модалну вредност DYS635=23. Осим тога, хаплотип Рнића не поседује других специфичности. Међу до сада тестираним припадницима овог рода хаплотип Рнића показује највећу сличност са testiranim Бувачем (Пантелијевдан, Омарска/Приједор), са разликом на три од 23 упоредива маркера.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Новембар 27, 2021, 12:06:39 поподне
22. Грујић, Игњатијевдан, Штиково, Дрниш, J1-ZS4416>ZS9949

За Грујиће се верује да су досељени из Босне, крајем 17. века. Имају породични надимак Чанчари. Генетички припадају крајишком роду Синобада, чија је матица на простору Источне Херцеговине. Грујићу су најближи управо тестирани са простора Северне Далмације (Синобади, Тишме) које, као и Грујића, карактерише вредност 27 на маркеру DYS481. Веома му је близак и Миодраг из Кањана крај Дрниша, који на поменутом маркеру поседује модалну вредност 26.

Зрно на основу извора вероватно може рећи више о потенцијалној вези Миодрага и Грујића, као и о евентуалној вези Грујића са неким другим породицама које славе Игњатијевдан.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 27, 2021, 03:11:46 поподне
11. Драгић, Ђурђевдан, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду означеном као род Е40 у табели пројекта. Овом роду поред Драгића припадају и раније тестирани Беара из Лећевице и Стричевић из Кољана, а по свему судећи и Боројевић из Боројевића код Костајнице. Беара и Стричевић славе Ђурђевдан као и Драгић, док Боројевић слави Јовањдан. Као што сам написао у објави Стричевића, могуће је да овај род припада подграни A22312, највише због тога што се вредности које су честе код припадника ове подгране попут 16 на 576 и 11 на YGATAH4 спорадично јављају код припадника овог рода.

1692. године је Михаило Драгић са седмочланом породицом добио земљу на подручју Врлике, али је нејасно да ли се ради о претку Драгића из Цивљана или Драгића из Отишића који славе Јовањдан.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 27, 2021, 03:22:05 поподне
12. Рацић, Стевањдан, Подосоје, Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Могуће је да Рацић припада подграни FT124969 којој припада Иветић из Бастаса код Босанског Грахова (а даљим пореклом од Иветића из Цивљана), мада би ово требало потврдити или оповргнути додатним СНП тестирањем.

Рацићи су на подручју Врлике први пут потврђени 1710. године.

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 27, 2021, 03:41:39 поподне
18. Четник, Стевањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема конкретних поклапања на пројекту, а занимљиво је да неке вредности попут 19 на 458 дели са тестираним Лукачем из Добретина код Двора, али како сем те вредности нема значајнијих одступања од модалног хаплотипа код обојице, питање је да ли било каква веза између њих постоји. Можда би због те вредности 19 на 458 и исте крсне славе Четник могао бити повезан са Јежом из Петровића код Босанске Крупе, који припада подграни Y151633.

Четници по предању везују своје порекло за породице Милаш и Баришић из Цетине (први славе Стевањдан, други Јовањдан). Како су Баришићи највероватније по женској линији повезани са Милашима (Божо Баришић из Дувна који је родоначелник Баришића из Цетине је био нећак/сестрић Кнеза Николе Милаша, родоначленика Милаша) било би логично да су Четници по мушкој линији повезани са Милашима (пре свега због исте славе). Међутим, како тестирани Милаш из Цетине припада хаплогрупи E-V13>Z19851 могуће је да су Четници попут Баришића по женској линији повезани са Милашима или је у питању можда нешто друго.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Новембар 27, 2021, 04:05:28 поподне
15. Бодрожић, Стевањдан, Кољане, Врлика

. Под командом Николе Биоковића 1692. на подручју Врлике био је Никола "Бодришић" са 9 чланова породице, а 1720. је Петар "Бодирошко" у Кољанима са 25 чланова породице имао земљу и млин (Срби у Цетинској крајини, Симић, Шкиљан). У Кољанима је 1810. било 7 породица Бодрожића (44 члана), а одатле су у 19. веку населили Биочић и Житнић код Дрниша.

Поздрав

У књизи порекло хрватских родова врличке крајине од Анте Иванковића наводи се да је Никола Бодрожић са 9 чланова породице припадник бандерије Николе Шарца а у књизи од Симића и Шкиљана у бандерији Биуковића.
Проверио сам цео списак обе књиге и подаци за те две бандерије се неслажу,тотално су измешана имена и код једних и код других.Списак људи у бандеријама се неслаже.

На овом списку из 1692

https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view


Ако се прати са десне на леву списак Симића и Шкиљана је тачан,али ако се прати са десне према доле онако како су странице нумерисане(1,2,3,4) онда је иванковић у праву.
Да ли ви знате који је списак прави?
Ако сам промашио тему пребаците у праву.



Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 27, 2021, 04:19:46 поподне
Поздрав

У књизи порекло хрватских родова врличке крајине од Анте Иванковића наводи се да је Никола Бодрожић са 9 чланова породице припадник бандерије Николе Шарца а у књизи од Симића и Шкиљана у бандерији Биуковића.
Проверио сам цео списак обе књиге и подаци за те две бандерије се неслажу,тотално су измешана имена и код једних и код других.Списак људи у бандеријама се неслаже.

На овом списку из 1692

https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view


Ако се прати са десне на леву списак Симића и Шкиљана је тачан,али ако се прати са десне према доле онако како су странице нумерисане(1,2,3,4) онда је иванковић у праву.
Да ли ви знате који је списак прави?
Ако сам промашио тему пребаците у праву.

Не може ићи на доле само десном страном, јер број важи за обе стране. Иде нормално, са лева на десно.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 27, 2021, 05:04:37 поподне
22. Грујић, Игњатијевдан, Штиково, Дрниш, J1-ZS4416>ZS9949

За Грујиће се верује да су досељени из Босне, крајем 17. века. Имају породични надимак Чанчари. Генетички припадају крајишком роду Синобада, чија је матица на простору Источне Херцеговине. Грујићу су најближи управо тестирани са простора Северне Далмације (Синобади, Тишме) које, као и Грујића, карактерише вредност 27 на маркеру DYS481. Веома му је близак и Миодраг из Кањана крај Дрниша, који на поменутом маркеру поседује модалну вредност 26.

Зрно на основу извора вероватно може рећи више о потенцијалној вези Миодрага и Грујића, као и о евентуалној вези Грујића са неким другим породицама које славе Игњатијевдан.

Не зна се веза у прошлости између Грујића и Миодрага. На простору Дрниша и Врлике само Грујићи славе Игњатијевдан, па то отежава повезивање са било ким. Грујићи су се раније презивали Матијашевић (1735. Матија Матијашевић, а 1755. Тома Матијашевић). На попису душа 1810. била је једна велика породица Грујића (19 чланова) на челу са Јованом пок. Томе.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Новембар 27, 2021, 06:57:55 поподне
12. Рацић, Стевањдан, Подосоје, Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Могуће је да Рацић припада подграни FT124969 којој припада Иветић из Бастаса код Босанског Грахова (а даљим пореклом од Иветића из Цивљана), мада би ово требало потврдити или оповргнути додатним СНП тестирањем.

Рацићи су на подручју Врлике први пут потврђени 1710. године.

Kњига Дрнишка крајина за турског владања Карло Косор попис 1684:

(https://i.ibb.co/n3TPQsR/a1.png) (https://ibb.co/cbPY2cx)

Gouica Racich

(https://i.ibb.co/j3GB564/a2.png) (https://imgbb.com/)

Nicolo,Zorzi,Elia,Marco Racich
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 27, 2021, 06:59:47 поподне
Kњига Дрнишка крајина за турског владања Карло Косор попис 1684:

(https://i.ibb.co/n3TPQsR/a1.png) (https://ibb.co/cbPY2cx)

Gouica Racich

(https://i.ibb.co/j3GB564/a2.png) (https://imgbb.com/)

Nicolo,Zorzi,Elia,Marco Racich

Не зна се која су села обухваћена овим пописом из 1684?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Новембар 27, 2021, 07:07:51 поподне
3. Врањеш, Никољдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047. Поседује хаплотип јако близак модалном, једине две нешто ређе вредности су DYS389II=30 и DYS533=11. Има јако велики број блиских поклапања, од којих треба издвојити тројицу Драшковића из околине Гацка и Калиновика (славе Никољдан), Кузмановића из Горњих Кречана код Градачца (Ђурђевдан), Ђукића из Црнче код Дервенте (Стевањдан) и Радановића из Поточана код Прњавора (Никољдан), од свих наведених разликује се на 2 од 23 маркера. Један од Драшковића је радио и дубински тест и утврђено је да припада низводној подграни YP6047>FT285270, па је препорука за Врањеша да тестира овај SNP.

Врањеши су у Цетину досељени почетком 18. века из Босне. Забележен је Jovan Vranessevich који се доселио са породицом од 30 чланова.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Новембар 27, 2021, 07:15:29 поподне
Не зна се која су села обухваћена овим пописом из 1684?

Шибеник и околина,ово би требао да је списак људи који су побегли са турске територије када је рат почео могуће из дрнишке и цетинске крајине(тамо где је најближе,али нисам сигуран)
Ова-ј,је из штикова могуће,нагађам...

(https://i.ibb.co/LSFH37R/a3.png) (https://imgbb.com/)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 27, 2021, 07:26:16 поподне
Не зна се која су села обухваћена овим пописом из 1684?

То су махом са простора Дрниша који су се на почетку Морејског рата склонили у Шибеник и касније вратили. Детаљно су пописани али не и информација из којих су тачно села. Сви они су били под Турцима и присутни сасвим сигурно у 16. веку. Друга група Срба је дошла из Босне пар година касније.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Новембар 27, 2021, 07:39:19 поподне
8. Устић, Ђурђевдан, Отишић, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. На два релативно бржемутирајућа маркера поседује нешто ређе вредности, повишене DYS576=20 и DYS570=19. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Ђапом из Дољана код Доњег Лапца у Лици, од Вјештице из Хашана код Крупе на Уни и Новаковића из Крупе на Врбасу разликује се на 2 од 23, а од Демоње из Влаховића код Глине на 2 од 15 упоредивих маркера. Сви наведени осим Новаковића такође славе Ђурђевдан. Од јединог припадника ове гране који је радио дубински тест, Сремца из Вашице код Шида (Стевањдан), разликује се на 3 од 23 маркера, па је препорука Устићу да тестира SNP који дефинише најмлађу грану којој Сремац припада, а то је BY99654.

Устићи се не помињу у једном доступном млетачком катастру, али су засигурно забележени као житељи Отишића 1810. године.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Новембар 27, 2021, 07:56:39 поподне
19. Ђукић, Јовањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047. Поседује модалан хаплотип, без неких карактеристичних вредности. Најближе поклапање има са Млинарем из Горњег Карина код Обровца (Ђурђевдан), Радановићем из Поточана код Прњавора (Никољдан) и Кузмановићем из Горњих Кречана код Градачца (Ђурђевдан), од све тројице разликује се на само 1 од 23 маркера. Од малопре објављеног Врањеша из истог села (Никољадан) разликује се на чак 3 од 23 маркера. Као и Врањешу, препорука Ђукићу је да тестира SNP FT285270.

Ђукићи су даљим пореклом из Полаче код Книна. 1810. године у Цетини је забележен Мијо Ђукић са породицом од пет чланова.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Новембар 27, 2021, 08:20:03 поподне
Ова два резултата ће бити објављена заједно:

17. Медић, Ђурђевдан, Цетина, Цивљане и

24. Медић, Ђурђевдан, Косоре, Врлика

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Обојица поседују по једну вредност која одудара од модалне, Медић из Косоре повишену DYS439=11, а Медић из Цетине повишену DYS389II=31, и међусобно се разликују само на ова два маркера. Обојица се од раније тестираног Медића из Бастаса код Дрвара разликују на само 1 од 23, а од раније тестираног Медића из Мартин Брода код Дрвара на 1 од 18 упоредивих маркера. Као и малопре објављеном Устићу, препорука Медићима је да тестирају низводни SNP BY99654 на који је позитиван Сремац из Вашице код Шида.

Медићи су у Цетини забележени 1810. године, и то у две породице са укупно девет чланова. Део рода се из Цетине населио у Косоре.

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 27, 2021, 08:27:30 поподне
8. Устић, Ђурђевдан, Отишић, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. На два релативно бржемутирајућа маркера поседује нешто ређе вредности, повишене DYS576=20 и DYS570=19. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Ђапом из Дољана код Доњег Лапца у Лици, од Вјештице из Хашана код Крупе на Уни и Новаковића из Крупе на Врбасу разликује се на 2 од 23, а од Демоње из Влаховића код Глине на 2 од 15 упоредивих маркера. Сви наведени осим Новаковића такође славе Ђурђевдан. Од јединог припадника ове гране који је радио дубински тест, Сремца из Вашице код Шида (Стевањдан), разликује се на 3 од 23 маркера, па је препорука Устићу да тестира SNP који дефинише најмлађу грану којој Сремац припада, а то је BY99654.

Устићи се не помињу у једном доступном млетачком катастру, али су засигурно забележени као житељи Отишића 1810. године.

Ako je Ustiću najbliži po markerima Đapo iz Like, onda bi mogao biti rod sa Đapićima iz Bitelića, pošto i oni slave Đurđevdan, kao i Đapo i Ustić.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Новембар 27, 2021, 09:27:24 поподне
Ова два резултата ће бити објављена заједно:

17. Медић, Ђурђевдан, Цетина, Цивљане и

24. Медић, Ђурђевдан, Косоре, Врлика

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Обојица поседују по једну вредност која одудара од модалне, Медић из Косоре повишену DYS439=11, а Медић из Цетине повишену DYS389II=31, и међусобно се разликују само на ова два маркера. Обојица се од раније тестираног Медића из Бастаса код Дрвара разликују на само 1 од 23, а од раније тестираног Медића из Мартин Брода код Дрвара на 1 од 18 упоредивих маркера. Као и малопре објављеном Устићу, препорука Медићима је да тестирају низводни SNP BY99654 на који је позитиван Сремац из Вашице код Шида.

Медићи су у Цетини забележени 1810. године, и то у две породице са укупно девет чланова. Део рода се из Цетине населио у Косоре.

Иако се дешава и код других родова, за сада су сви Медићи (Ђурђевдан) из Крајине и генетички повезани (Далмација, Лика, Босанска Крајина). Има их и на 23andMe, у околини Оточца, такође Ђурђевдан и такође R1a-M417. Њих је било прилично и у Поуњу, где су долазили углавном из Лике (Дољани и околна села). Занимљиво да их је Карановић сврстао у староседеоце у Крајини (хаплогрупа донекле одговара), иако се код њих, колико се сећам, Змијање и не помиње. Медићима ће вероватно бити сродни једни Глувајићи (иста слава) из Поуња.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Број 1 Новембар 27, 2021, 11:24:32 поподне
Ako je Ustiću najbliži po markerima Đapo iz Like, onda bi mogao biti rod sa Đapićima iz Bitelića, pošto i oni slave Đurđevdan, kao i Đapo i Ustić.
Презиме тестираног из Лике је Ђапа.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Новембар 27, 2021, 11:43:07 поподне
Презиме тестираног из Лике је Ђапа.

Био је онај усташоидни хрватски политичар Ђапић. Мислим да је поријеклом од ових сињских Ђапића, што ће рећи даљим поријеклом Србин из Шипова.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Новембар 27, 2021, 11:56:46 поподне
То су махом са простора Дрниша који су се на почетку Морејског рата склонили у Шибеник и касније вратили. Детаљно су пописани али не и информација из којих су тачно села. Сви они су били под Турцима и присутни сасвим сигурно у 16. веку. Друга група Срба је дошла из Босне пар година касније.

Чини ми се да сам негдје раније кад сам гледао ове пописе наишао и на презиме Сантрач, што јесте прилично необично, јер Сантрачи су уско локализовани на подручју Босанске Крајине. Сад кад се појавио резултат сросдних им Рнића у Отишићу, и овај податак ми је пао на памет.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 28, 2021, 01:19:21 пре подне
Био је онај усташоидни хрватски политичар Ђапић. Мислим да је поријеклом од ових сињских Ђапића, што ће рећи даљим поријеклом Србин из Шипова.

То је Анто Ђапић из Чапразлија код Ливна, а тамо су доселили из Бителића у којем има и православаца и католика Ђапића. Ови католици су се покрстили око 1710. Имали смо на форуму причу о томе (Тодор Ђапић и нећак Симо), коју је написао Паво. А и наишао сам на причу да је неки Ђапић умро па му је жена, иначе римокатолкиња, превела синове на католичанство. Ђапића је на челу странке ХСП наследио Данијел Срб (нисам пронашао адекватан смајли за спрдњу).
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 28, 2021, 01:27:33 пре подне
Чини ми се да сам негдје раније кад сам гледао ове пописе наишао и на презиме Сантрач, што јесте прилично необично, јер Сантрачи су уско локализовани на подручју Босанске Крајине. Сад кад се појавио резултат сросдних им Рнића у Отишићу, и овај податак ми је пао на памет.

Да, то је било на теми у о родовума који славе Пантелију, па си поменуо Сантрача који је био управо на овом списку људи који су се склонили у Шибеник са подручја Дрниша. Онда сам ја додао информацију да у Далмацији само Рнићи и Водогази из Биочића славе Пантелију, уз напомену да Рнићи имају у предању да су раније славили Никољдана, али то је изгледа нетачно, јер се поклапају са другим Пантелијевштацима.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 28, 2021, 02:43:41 поподне
Ова два резултата ће бити објављена заједно:

13. Петковић, Никољдан, Маовице, Врлика и

14. Петковић, Никољдан, Маовице, Врлика

Припадају хаплогрупи R1b-L51>U106>Y6669, роду А11 у табели пројекта. Нема се превише тога за рећи односно написати, повезани су свакако са раније тестираним Петковићем из Маовица. Пренећу шта сам тада написао у објави:

90. Петковић, Никољдан, Маовице, Сињ

Припада хаплогрупи R1b-L51>U106, новоформираном роду А11. Требало би да припада подграни Y6669 којој припадају Чокићи из околине Младеновца као и још неке породице из Старог Влаха попут Папића из Бучја код Прибоја и Цмиљановића из Јабуке код Пријепоља. Крсну славу Никољдан од припадника ове подгране на пројекту дели једино са Цмиљановићем. Због географског подручја порекла сврстан је у исти род са Кесићем из Гламочана код Лакташа (даљим пореклом би требало да је из села Кесићи код Босанског Грахова) мада би ову везу требало додатно испитати.

На попису из 1948. године у Маовицама су пописане 32 особе са презименом Петковић у 7 домаћинстава. У Маовицама су били присутни и у 18. веку.

Родоначелник Петковића из Маовица би требало да је Вучен Петковић Вујичин, који је 1692. године добио земљу на подручју Врлике.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Новембар 28, 2021, 04:11:18 поподне
Ова два резултата ће бити објављена заједно:

13. Петковић, Никољдан, Маовице, Врлика и

14. Петковић, Никољдан, Маовице, Врлика

Припадају хаплогрупи R1b-L51>U106>Y6669, роду А11 у табели пројекта. Нема се превише тога за рећи односно написати, повезани су свакако са раније тестираним Петковићем из Маовица. Пренећу шта сам тада написао у објави:

Родоначелник Петковића из Маовица би требало да је Вучен Петковић Вујичин, који је 1692. године добио земљу на подручју Врлике.
Godine 1692 u banderiji Nikole Biokovića se spominje Vučen Petković. A u banderiji Pavla Jurića iste 1692 godine se spominju Marko i Jakov Petković.Evo izvora:
https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view?usp=sharing)

Godine 1710 u banderiji  Biukovića se spominju Vučen Petković pokojnog Vujce. Prethodno testirani P.Petković je potomak Vučena Petkovića. Iste se godine  spominje i Miailo Petković pokojnog Radivoja čiji je potomak testinarni Petković  D. Evo izvora:
https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing)

Treće testirani je Petković S. i ne zna se da li je potomak Vućena ili Miaila Petkovića.

Takođe, neki od Petkovića je naseljen na Uništa.

Sećanje o zajedničkom poreklu među Petkovićima je zaboravljeno. Pa je test ponovljen kako bi se potvrdio kontinuitet svake grane roda i procenila međusobna udaljenost različitih Petkovića. Pa molim da se navedu odstupanja u markerima za Petković.P, Petković D. i Petković S.
90. Петковић, Никољдан, Маовице, Сињ

Припада хаплогрупи R1b-L51>U106, новоформираном роду А11. Требало би да припада подграни Y6669 којој припадају Чокићи из околине Младеновца као и још неке породице из Старог Влаха попут Папића из Бучја код Прибоја и Цмиљановића из Јабуке код Пријепоља. Крсну славу Никољдан од припадника ове подгране на пројекту дели једино са Цмиљановићем. Због географског подручја порекла сврстан је у исти род са Кесићем из Гламочана код Лакташа (даљим пореклом би требало да је из села Кесићи код Босанског Грахова) мада би ову везу требало додатно испитати.
Inače naš čuveni fudbaler i trener Ilija Petković je potomak Miaila Petkovića pokojnog Radivoja.

(https://i.postimg.cc/zGt3yD32/2001foto-STARSPORT1-1.jpg)


https://www.poreklo.rs/2020/06/30/poreklo-fudbalera-i-trenera-ilije-petkovica/ (https://www.poreklo.rs/2020/06/30/poreklo-fudbalera-i-trenera-ilije-petkovica/)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 28, 2021, 08:30:03 поподне
 Само бих додао запажање, да генетичка генеалогија код Срба у Далмацији иде "као подмазана", за разлику од Лике и околних области где је честа разнородност унутар истог презимена. Само нека настави тако, да не упадамо у ребусе.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Новембар 28, 2021, 09:03:56 поподне
Само бих додао запажање, да генетичка генеалогија код Срба у Далмацији иде "као подмазана", за разлику од Лике и околних области где је честа разнородност унутар истог презимена. Само нека настави тако, да не упадамо у ребусе.

Једна ствар која је уочљива код ових генетички несродних крајишких родова истог презимена/славе. Ова појава је чини се знатно учесталија код тестираних из Босанске Крајине, свакако и Баније, него код тестираних из Лике и Северне Далмације. Иако се јавља и у овим крајевима.

Ипак, много су генетички хомогенији родови из тих области, неретко су исте хаплогрупе присутне код тестираних са истим презименима/славама из Северне Далмације и Лике. Ово вероватно има и логике, пошто су за велики број Крајишника управо то и "матичне" области. Каснијим исељавањем ове породице губе континутет, па су вероватно чешћи случајеви призећивања.

Поменух овај "феномен" на теми Српски ДНК месец 2021. Једно од објашњења може бити то што је Далмација, са околним крајевима, матична област за добар део Крајишника. У том смислу би хаплогрупе неких далматинских родова могле бити од помоћи у проналажењу "оригиналне" хаплогрупе неке групе родова (пример Опачића-Никшића I2-PH908, спрам Опачића J2b-M241 из Босанске Крајине, иако су они могли бити прибраћени још на простору Далмације). Међутим, у последњих 350 година било је прилично повратних сеоба из Лике, Босанске Крајине, па је за очекивати да се прибраћени родови пронађу и на простору Северне Далмације. Осим ако "обичај" једноставно није био толико раширен доле, за разлику од осталих крајишких области. Могуће да су Далматинци нешто чвршће држали до тог "неулажења" у друге родове, налик Црногорцима(?)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 28, 2021, 09:09:37 поподне
Поменух овај "феномен" на теми Српски ДНК месец 2021. Једно од објашњења може бити то што је Далмација, са околним крајевима, матична област за добар део Крајишника. У том смислу би хаплогрупе неких далматинских родова могле бити од помоћи у проналажењу "оригиналне" хаплогрупе неке групе родова (пример Опачића-Никшића I2-PH908, спрам Опачића J2b-M241 из Босанске Крајине, иако су они могли бити прибраћени још на простору Далмације). Међутим, у последњих 350 година било је прилично повратних сеоба из Лике, Босанске Крајине, па је за очекивати да се прибраћени родови пронађу и на простору Северне Далмације. Осим ако "обичај" једноставно није био толико раширен доле, за разлику од осталих крајишких области. Могуће да су Далматинци нешто чвршће држали до тог "неулажења" у друге родове, налик Црногорцима(?)

У вези тога што се код Опачића јављају две хаплогрупе може бити занимљиво то што делује да је до "фузије" два различита генетичка рода са Лучинданом у Крајини (дакле не само Опачића) могло доћи на подручју Гламоча, где постоји и село Опачић. Притом су на том подручју пристуни и I2-PH908 Лучинштаци тј. Никшићи (Ерцег) и Париповић J2b2-M241.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 28, 2021, 09:53:31 поподне
Sećanje o zajedničkom poreklu među Petkovićima je zaboravljeno. Pa je test ponovljen kako bi se potvrdio kontinuitet svake grane roda i procenila međusobna udaljenost različitih Petkovića. Pa molim da se navedu odstupanja u markerima za Petković.P, Petković D. i Petković S.Inače naš čuveni fudbaler i trener Ilija Petković je potomak Miaila Petkovića pokojnog Radivoja.

Ради се о разликама на маркерима 576 и 570. Петковић П. има 17-19, Петковић С. 18-18 док Петковић Д. има 18-19.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Новембар 29, 2021, 05:59:22 поподне
Само бих додао запажање, да генетичка генеалогија код Срба у Далмацији иде "као подмазана", за разлику од Лике и околних области где је честа разнородност унутар истог презимена. Само нека настави тако, да не упадамо у ребусе.
Biće stabilnije ali ne bez prelaska na ženino. Naprimer  slučaj kod Smiljanića i Babića. Današnji Smiljanići su od Cvitkovaca. A pokojni Milan Babić bi trebalo da je iste haplogrupe kao Maljkovići. Oni koji prate temu će, nadam se, pomoći dekodiranju ostalih "rebusa".

Donatori ovog projekta će  podržati višestruka testiranja rodova svuda gde se nađe opravdanim. Zato su i testirana 3 Petkovića s Maovica. Medju njima je posle više od 360 godina (cca 13 ili više generacija) zaboravljeno srodstvo ali se očigledno održalo u svakoj grani. A osim dolaska na ženino bilo je dovoljno da se samo jedna od 39 baba  oklizne. Čisto velim da se zamislimo nad  moralom naših starih koji su živeli u skoromnim kamenim kućama bez soba.

Ради се о разликама на маркерима 576 и 570. Петковић П. има 17-19, Петковић С. 18-18 док Петковић Д. има 18-19.
Ako se ne varam, prema ovome što Luka navodi, Petković D. i Petković S. su od Miaila Petkovića pokojnog Radivoja. I rodbinski su poprilično udaljeni. A Petković P. je potomak Vučena Petkovića pokojnog Vujce.  Dodatno tome u prilog govore i mletačke mape za selo  Maovice koje možete podići s ovog linka (800MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1WoC8XemxYp7GublI_2Y4reEQDwDo2f4l/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1WoC8XemxYp7GublI_2Y4reEQDwDo2f4l/view?usp=sharing)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Новембар 29, 2021, 10:22:42 поподне
6. Баришић, Јовањдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629 и роду Мириловића.

Баришићи у Цетини сматрају се потомцима нећака или сестрића кнеза Николе Милаша, који се звао Божо Баришић. Од кнеза Николе Милаша према истом предању потичу и данашња врличка братства Милаша (Стевањдан) и Четника (Стевањдан) у Цетини. Сматра се да су се преци ових братстава у Далмацију доселили из Дувањског поља, почетком 18. века. Према једном непоузданом предању, даља старина Баришића је из Црне Горе. Баришиће је у Далмацију наводно довео поменути Божо Баришић и населио између цркве Св. Спаса и реке Цетине. За Милаше се сматра да су се у Врличку крајину доселили у јуну 1692. године, када је из Добре код Дувна досељено 50 породица са 500 душа, од којих је било 100 ратника. Могуће је да је у исто време или нешто касније у врлички крај дошао и предак Баришића, поменути Божо, за кога неки мисле да би могао бити извесни Божо Милаш, који се помиње као досељеник у тај крај 1714. године. Први познати помен Баришића у Врличкој крајини је из 1792. године, када је забележен Ђуро Баришић, заједно са Петром Милашем. Године 1810, Баришићи су били други род по бројности у Цетини, са 39 чланова у три породице.
У везу са Милашима, Баришићима и Четницима доводе се и други далматински родови. За Ботице (Ђурђевдан) из Цетине, који се у изворима помињу и под презименима Батак, Батица и Батичић, сматра се да су огранак Баришића. Kао сродници Милаша у предањима се такође помињу неки Палачевићи и Кусоњићи.

Генетички тестови су ипак у великој мери оборили наведена предања, барем када је реч о директним мушким наследним линијама. Наиме, сви до сада тестирани појединци из поменутих породица припадају различитим хаплогрупама: Милаши припадају грани E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844 карактеристичној за генетички род Матаруга, Четници припадају хаплогрупи I2-Y3120>S17250>PH908, а тестирани Баришић из Цетине грани  I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629 и роду Мириловића. Разнородност Милаша и Баришића не изненађује превише, јер на основу њиховог предања није сасвим јасно да ли је родоначелник Баришића, Божо, био нећак или сестрић кнеза Николе Милаша. Но, поред генетике, различитост крсних слава Милаша и Баришића такође говори у прилог верзији предања по којем су Никола и Божо били ујак и сестрић.

Оно што је било мање очекивано је разнородност православних Баришића јовањштака на простору Далматинске загоре. Наиме, претходно је тестиран један Баришић са славом Јовањдан из Брибира код Скрадина, за кога је установљена припадност грани I2-Y3120. Иако као и тестирани Баришић из Цетине припада северном Динарик огрнаку хаплогрупе I2-Y3120, њихови хаплотипови се превише разликују да би се могло говорити о било каквој ближој сродности. Могло би се претпоставити да је основна хаплогрупа Баришића она коју носи огранак из Цетине, односно I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629, с обзиром да је крсна слава рода Мириловића које дефинише грана I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629 управо Јовањдан. Баришићи из Брибира би у том случају могли бити неки прибраћени огранак братства, који је можда дошао на жениство, или се ради о сасвим различитом братству које сасвим случајно носи исто презиме и слави исту славу.

Хаплотип тестираног Баришића из Цетине поседује све особине рода Мириловића, односно  карактеристичне вредности маркера DYS385=14-14 и DYS485=21. Откривање припадника рода Мириловића путем генетичких тестова на простору Петрова поља и суседних области ишчекује се већ дуже време, имајући у виду наводе у историјским изворима који досељавање влаха Мириловића из Херцеговине у Далматинску загору бележе од 16. века. Ако је предање о сродности Милаша  и Баришића по женској линији тачно, а имајући у виду време насељавања Мириловића у Далматинску загору, могуће је да је род Баришића настао тек након досељава Милаша из Дувањског поља, удајом сестре кнеза Николе Милаша за неког од локалних Мириловића.

Очекујем да ће најављена тестирања припадника још неких породица са славом Јовањдан које су до последњих ратних збивања живеле у Мирловић Пољу, селу суседном Врличкој крајини, утврдити да Баришићи нису једино мириловићко братство у овом крају.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 30, 2021, 08:20:48 пре подне
Баришић из Брибира је врло сумњив. Нико није ни чуо да то презиме постоји тамо, нити га је било на попису 1948.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Новембар 30, 2021, 08:51:14 пре подне
Баришић из Брибира је врло сумњив. Нико није ни чуо да то презиме постоји тамо, нити га је било на попису 1948.

Да. Баришића је некада било у Брибиру код Новог Винодолског. Какав год да је сценарио у питању, мислим да је тестирани поријеклом отамо.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Иван Вукићевић Новембар 30, 2021, 12:26:50 поподне
Ова три резултата ће бити објављена заједно:

1. Суботић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

7. Гајић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988 и свртстани су у род В у табели Српског ДНК пројекта.
Овом роду припада Мељанац из истог места (слави Јовањдан), затим Павловић из оближног места Цивљане (слави Ђурђевдан), као и пар тестираних из Босанске Крајине који славе Аранђеловдан, по свој прилици изворну славу овог генетичког рода.

Изворно презиме Стојсављевића је Стоисевић и највећи су род у Отишићу.

(https://i.imgur.com/wTkbzWu.gif)

Суботићи и Гајићи су њихови огранци.

(https://i.imgur.com/MgiIPyR.gif)

(https://i.imgur.com/5PJCAqw.gif)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 30, 2021, 12:29:24 поподне
Ова три резултата ће бити објављена заједно:

1. Суботић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

7. Гајић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988 и свртстани су у род В у табели Српског ДНК пројекта.
Овом роду припада Мељанац из истог места (слави Јовањдан), затим Павловић из оближног места Цивљане (слави Ђурђевдан), као и пар тестираних из Босанске Крајине који славе Аранђеловдан, по свој прилици изворну славу овог генетичког рода.

Изворно презиме Стојсављевића је Стоисевић и највећи су род у Отишићу.

(https://i.imgur.com/wTkbzWu.gif)

Суботићи и Гајићи су њихови огранци.

(https://i.imgur.com/MgiIPyR.gif)

(https://i.imgur.com/5PJCAqw.gif)

Стојсављевића има и на 23andme:

Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина, Лика, хаплогрупа E-V13

Дакле, по свему судећи је потврђена веза између Стојсављевића из Лике и Далмације.

Што се тиче тестираног Мељанца и тестираног Павловића, не знам да ли је могуће пре свега због друкчије крсне славе да су преци обојице тестираних заправо Стојсављевићи који су домазети у Мељанцима и Павловићима? Нисам гледао да ли се у изворима могу Мељанци и Павловићи повезати са Стојсављевићима.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Новембар 30, 2021, 01:01:49 поподне
Ова три резултата ће бити објављена заједно:

1. Суботић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

7. Гајић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988 и свртстани су у род В у табели Српског ДНК пројекта.
Овом роду припада Мељанац из истог места (слави Јовањдан), затим Павловић из оближног места Цивљане (слави Ђурђевдан), као и пар тестираних из Босанске Крајине који славе Аранђеловдан, по свој прилици изворну славу овог генетичког рода.

Изворно презиме Стојсављевића је Стоисевић и највећи су род у Отишићу.

(https://i.imgur.com/wTkbzWu.gif)

Суботићи и Гајићи су њихови огранци.

(https://i.imgur.com/MgiIPyR.gif)

(https://i.imgur.com/5PJCAqw.gif)

Доста важан резултат групу родова E-V13>Z16988 која се предањем везује за Родиће-Стојсављевиће. Истом генетичком роду припадају и Гајићи из Поткозарја, који су сасвим сигурно пореклом од ових Гајића из Далмације, као и Вајагићи (такође Аранђеловдан) из Поуња, који су саставни део неких предања о пореклу Родића-Стојсављевића.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Иван Вукићевић Новембар 30, 2021, 01:16:12 поподне
10. Црномарковић, Јовањдан, Цивљане, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844

Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS385=15-19.

Црномарковићи живе у Котлуши и Читлуку, засеоцима Цивљана.

(https://i.imgur.com/FY5Og0J.gif)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Новембар 30, 2021, 01:28:51 поподне
10. Црномарковић, Јовањдан, Цивљане, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844

Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS385=15-19.

Иако је то мање-више типично и за остатак Крајине, у Врличкој крајини за сада доста упечатљива генетичка веза неких родова са простором Источне Херцеговине:

Матаруге E-V13>A18844
Бодрожићи-Бодироже-Бодироге R1b-Z2103
Родови R1a-M458>YP417
Родови R1a-Z280>YP4278
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: НиколаВук Новембар 30, 2021, 02:28:56 поподне
6. Баришић, Јовањдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629 и роду Мириловића.

Баришићи у Цетини сматрају се потомцима нећака или сестрића кнеза Николе Милаша, који се звао Божо Баришић. Од кнеза Николе Милаша према истом предању потичу и данашња врличка братства Милаша (Стевањдан) и Четника (Стевањдан) у Цетини. Сматра се да су се преци ових братстава у Далмацију доселили из Дувањског поља, почетком 18. века. Према једном непоузданом предању, даља старина Баришића је из Црне Горе. Баришиће је у Далмацију наводно довео поменути Божо Баришић и населио између цркве Св. Спаса и реке Цетине. За Милаше се сматра да су се у Врличку крајину доселили у јуну 1692. године, када је из Добре код Дувна досељено 50 породица са 500 душа, од којих је било 100 ратника. Могуће је да је у исто време или нешто касније у врлички крај дошао и предак Баришића, поменути Божо, за кога неки мисле да би могао бити извесни Божо Милаш, који се помиње као досељеник у тај крај 1714. године. Први познати помен Баришића у Врличкој крајини је из 1792. године, када је забележен Ђуро Баришић, заједно са Петром Милашем. Године 1810, Баришићи су били други род по бројности у Цетини, са 39 чланова у три породице.
У везу са Милашима, Баришићима и Четницима доводе се и други далматински родови. За Ботице (Ђурђевдан) из Цетине, који се у изворима помињу и под презименима Батак, Батица и Батичић, сматра се да су огранак Баришића. Kао сродници Милаша у предањима се такође помињу неки Палачевићи и Кусоњићи.

Тестирани Баришић се јавио на мејл СДНКП и написао следеће:

"Пратећи тему на, форуму вашег сајта, о презимену Баришић, приметио сам малу грешку. Наиме, у једном делу се наводи да су са Милашима у роду Палачевићи и Кусоњићи. Овде се не ради о презименима. Палачевићи и Кусоњићи ( као и Лугаревићи, Орбићи...) су надимци појединих група породица и сви они су Баришићи."
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Новембар 30, 2021, 03:51:11 поподне
Тестирани Баришић се јавио на мејл СДНКП и написао следеће:

"Пратећи тему на, форуму вашег сајта, о презимену Баришић, приметио сам малу грешку. Наиме, у једном делу се наводи да су са Милашима у роду Палачевићи и Кусоњићи. Овде се не ради о презименима. Палачевићи и Кусоњићи ( као и Лугаревићи, Орбићи...) су надимци појединих група породица и сви они су Баришићи."

Хвала господину Баришићу на појашњењу. Било ми је то одмах сумњиво, с обзиром да нисам пронашао ни Палачевиће нити Кусоњиће у Далмацији. Управо из тог разлога сам и написао "неки". У извору који сам користио у вези Милаша ово предање је прилично нејасно наведено, тако да се може помислити да је реч о различитим породицама:

Цитат
По предаји, настали су од једног Милаша који је давно доселио на Цетину (...). Три сина првог досељеника постала су преци три главна огранка ове породице. Од једног су данашњи Милаши, од другог – Пале, Паласа - настали су Палачевићи, а од трећег - Миле, у оближњем комшилуку су Кусоњићи.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: crni Новембар 30, 2021, 09:12:10 поподне
Ова три резултата ће бити објављена заједно:

...

9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988 и свртстани су у род В у табели Српског ДНК пројекта.
Овом роду припада Мељанац из истог места (слави Јовањдан), затим Павловић из оближног места Цивљане (слави Ђурђевдан), као и пар тестираних из Босанске Крајине који славе Аранђеловдан, по свој прилици изворну славу овог генетичког рода.

Изворно презиме Стојсављевића је Стоисевић и највећи су род у Отишићу.

(https://i.imgur.com/wTkbzWu.gif) (https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/e/e5/Ducal_-_01.12.1729_%28Giacomo_Buzi_Sinobad%29.jpg/1024px-Ducal_-_01.12.1729_%28Giacomo_Buzi_Sinobad%29.jpg)
...

Примјерено је овдје још једном нагласити детаљ доњетог цитата о Стојсављевићима, Stoisavljević (Stoissevich, Stoissaglievich), како стоји: "Stoisavljevići su se već krajem 17. stoljeća orodili sa Mitrovićima (Jankovićima), najpoznatijom srpskom porodicom u Dalmaciji.1813 Današnji oblik prezimena (Stoisavljević) nalazimo u dokumentu od 26. 8. 1741. godine, u kojem je naveden harambaša Todoro Stoissaglievich.1814"

Један од носиоца сердарске титуле за Книнску Крајину био је Петар В. Стојисављевић – Митровић (сердар: 1726–1729).

После смрти Андрије Синобада, 1726. године, сердарство није уопште прешло на његовог брата од стрица, Дамјана (Филиповог) Синобада, већ прво на Петра Стојисављевића – Митровића (у питању је син Вучена Стојисављевића и Марије, ћерке Илије Јанковића Митровића[20]), а убрзо затим (1729) на католика, потпоручника редовне војске, Јакова Синобада – Бусија.[21] (текст из прилога о српској витешкој породици Синобад (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%B4))

[20]Десница, Бошко: „Историја котарских ускока 1684-1749“, Свеска II, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа , Треће одељење, Књига XIV (Београд: Српска академија наука, 1951, стр. 407)

Односни Десничин навод са стр. 407 гласи: "Il sardar di Knin Pietro Mitrovich come spicca da terminazioni 23 febbraio 1725 fu a tal carico destinato dall' eccellentissimo provveditor Erizzo appunto con il cognome di Mitrovich. Egli veramente per quanto si rileva da esami e esami e pubbliche carte è figliuolo legittimo del quondam Vucen Stoissaglievich quondam Nouco da una villa sotto Verlica, Maria di lui madre però fù figliola del quondam Elia Mitrovich in casa di ..."

У простом преводу: "Кнински сердар Петар Митровић, како се истиче терминацијом (наредбом) 23. фебруара 1725, на ову дужност га је одредио одлични провидур Ерицо управо презименом Митровић. Он је заиста, колико се види из прегледа и прегледа јавних листова, законити син покојног Вучена Стоисављевића покојног Новка из села под Врликом, Марија, његова мајка, међутим, била је ћерка покојног Илије Митровића у кући ..."

Тијелу Иванове поруке додата је слика преписа дукала (указа) дужда Алвиза Моћенига (1662—1732), Alvise III Sebastiano Mocenigo (владао: 1722-1732), од 1. децембра 1729. године, којим овај смјењује капетана Петра Стојисављевића-Митровића (Pietro Stoissaglievich col cognome di Mitrovich) са сердарства, а за сердара Книнске Крајине поставља Јакова Синобада.

Можемо закључити да данашњи облик презимена Стојсављевић (Stoissaglievich) можемо пронаћи у управној документацији млетачке републике из 1725. и 1729. године, петнаестак година раније од овдје наведене 1741.

Можда је прилика, кроз овај изузетан генетичко-генеалошко истраживачки подухват Друштва, освијетлити име још једног сердара Книнске Крајине из породице Стојсављевић и евентуално међу данашњим Стојсављевићима утврдити потомке генеалошке линије сердара Петра (Вученовог п. Новка) Митровића-Стојсављевића међу старјешинама оних 13 породица заслужних особа и војника поменутих с почетка 18. вијека?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 01, 2021, 12:10:13 пре подне
5. Вуковић, Св. Козма и Дамјан - Врачевдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250.

Вуковиће је у Цетину доселио харамбаша Radogna Vucovich из Миочића у Петровом пољу, код Дрниша. Сматра се да су дошли после 1720. године, пошто се на подручју Врличке крајине први пут помињу у периоду 1726-1728. године. Населили су се у западном делу села, на простору Јаребица. Испод својих кућа, од Пећина моста до извора Беговац, Вуковићи су обрађивали земље које су припадале породици Спар. Цетински Вуковићи се деле на огранке који носе породичне надимке: Мијачевићи, Мандићи и Којићи.

Део братства Вуковића остао је да живи у Миочићу, где их је било до последњих ратних збивања у Хрватској, а могуће да их има и данас.  У историјским изворима Вуковићи се у Петрову пољу помињу од 17.  века. Године 1692. забележен је Lazo Vucovich са породицом од шест чланова, као припадник бандерије харамбаше Николе Шарца. Јован Вуковић, капетан Петровог Поља, помиње се међу потписницима једног документа који су православни Далматинци упутили 1759. године млетачком сенату. Капетан Тодор Вуковић из Миочића се јавља међу потписаним далматинским православцима на једном документу из 1796. године.

Вуковићи су 1810. године у Цетини имали шест породица с 34 члана (Којо 15, Симо 2, Лука 5, Јаков 5, Лука 3 и Тома 4 члана). Деветорица су Вуковића 1846. године власници и сувласници шест стојних кућа (Tommaso куће бр. 2, Giorgio и Pietro qm Giovanni куће бр. 5, Michele куће бр. 6, Todore и Spiridone куће бр. 7, Pietro qm Giacomo и Natale куће бр. 8, а Marco куће без броја). Године 1878. били су највећи род у Цетини, који је имао и највише кућа: њих осамнаесторица били су власници 24 куће на подручју села. Вуковићи су били и главари села.
Један огранак Вуковића иселио се из Цетине у Ливањско поље, у тамошње насеље Бастаси.

(Наведени подаци о Вуковићима преузети су из књига Породице далматинских Срба, Александар Бачко, 2008, стр. 105-106 и Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 485-486.)

Хаплотип тестираног Вуковића припада генетичком роду који чини више крајишких породица са славом Врачевдан. До сада је утврђено да овом роду припадају породице Ерор (Клокоч/Војнић и Бунић/Удбина), Штулић (Горња Плоча/Ловинац), Његомир (Вребац/Госпић), Мишчевић (Вребац/Госпић), Лончина (раније презиме Владушић, Деветаци/Нови Град), а за очекивати је да ће се њихови генетички сродници појавити и међу другим породицама са славом Врачевдан на подручју Крајине: Павлић, Почуча, Бјелан/Бјелановић, Остојић, Галоња, Прерада, Латас.
Када је у реч о модалном хаплотипу овог рода, па и о резултату тестираног Вуковића, он не поседује специфичне вредности на сету од 23 маркера. Међу хаплотиповима до сада тестираних припадника рода као стабилније уочавају се вредности DYS19=15 и DYS389ii=32, које нису модалне, али ни ретке да би се могле сматрати карактеристичним. Од припадника овог рода једино је Ерор (Клокоч/Војнић) радио тест на више од 23 маркера и код његовог резултата је уочена ретка, изразито снижена вредност маркера DYS557=1̀3, што би могла бити и карактеристика хаплотипа рода, о чему је давно писао симо:

Мислим да би се у оквиру S17250* хаплогрупе могла издвојити нова подгрупа коју карактерише вриједност 557=13,а којој засад припадају личко-кордунашки Ерори и Италијан Кјара из Фурланије. И Ерор и Кјара су тестирани као S17250* тј. позитивни су на S17250, а негативни на све остале гране испод. При томе, треба нагласити да ни Кјара ни Ерор нису тестирали PH908. Иако су 448=20, предложио сам својевремено Ерору да уради и тест на PH908 за сваки случај.

Помјерање 557=13 је значајно у односу на модално 557=16, па мислим да готово да нема сумње да су Кјара и Ерор дио једног огранка. Ни географски гледано нису предалеко, а требало би видјети и упоредити породична предања да би се евентуално пронашла веза. Фурланија је гранично подручје са Словенијом и словенски утицај ту није безначајан. Такође Ерор и Кјара у укупном растојању маркера не стоје далеко, 8 маркера разлике на 67.

453557   Chiara   Valentino Chiara, b. ~1828 in Friuli region
330061   Eror   Jovan Eror, abt 1850 Babin Potok or Klokoč (Cro)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 01, 2021, 12:51:46 пре подне
Вуковићи су изгледа једини у Врличком крају који славе Враче, а у Дрнишком крају осим Вуковића из Миочића, још и Ћакићи из Кричака (можда су род). Врло су разгранати и једни други и требали би бити старији слој. У Миочићу Вуовићи имају надимак Покосица.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 01, 2021, 07:52:27 пре подне
Вуковићи су изгледа једини у Врличком крају који славе Враче, а у Дрнишком крају осим Вуковића из Миочића, још и Ћакићи из Кричака (можда су род). Врло су разгранати и једни други и требали би бити старији слој. У Миочићу Вуовићи имају надимак Покосица.

Наишао сам на податак да и неки Павлићи из Миочића славе Враче. Знаш ли нешто о  њима?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 01, 2021, 08:26:23 пре подне
9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Што се тиче Стојсављевића из Попине постоје неки слабашни подаци из извора на основу којих се може закључити да су дошли тамо из Далмације.

На списку беземљаша на подручју Зрмање и Попине 1712. године (Kaser, 237) наведена су нека презимена која су се могла наћи на подручју Плавна у млетачком катастру из 1735. године.

На истом списку беземљаша из 1712. године уписане су три породице Стојсављевића:
Janus Stoisaulich,
Stanisau Stoisaulich и
Stoich Stoisaulich.

Они не могу да се повежу са Плавном, али можда могу са сусједним Радљевцeм, који је исто послије окончања Морејског рата остао у саставу Османског царства.
У дефтеру из 1701. године у Радљевцу остало је непрочитано једно презиме/име оца:

Stanisav sin........?, kuća 1
Janoš sin........?, /ista ligatura kao kod prethodnog imena/, kuća 1
Marko sin....../ista ligatura kao gore/, kuća 1

Ни Станислав, ни Јанош нису била честа имена у то вријеме, а овдје се налазе у истој комбинацији и вјерујем да се овдје ради о презимену Стојсављевић.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 01, 2021, 09:01:55 пре подне
Наишао сам на податак да и неки Павлићи из Миочића славе Враче. Знаш ли нешто о  њима?

Павлићи из Миочића су одавно под тим презименом, јер се појављују на млетачким катастрима. Сигурно имају неке везе са Вуковићима у даљој прошлости. Постоје још и Јањићи одмах до Ћакића у Кричкама, али су они преузели славу Враче. У Далматинском Косову (Кнински крај) осим Бјелана имају и Прибојани са славом Врачи, а они су били харамбаше на почетку 18. в. као и Вуковићи. 
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: сɣнце Децембар 01, 2021, 12:08:07 поподне
Како се зове књига из које су више постављене странице?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 01, 2021, 12:15:08 поподне
Како се зове књига из које су више постављене странице?

 Срби у Цетинској Крајини
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 01, 2021, 04:03:00 поподне
16. Костур, Јовањдан, Цивљане.

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120.

О Костурима из Цивљана у литератури је забележено следеће (Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 460-461):
Цитат
Slava im je Sveti Jovan. Sava Costur od Vrlike, koji ima veliku porodicu s 18 članova i od 1729. godine posjeduje 23 campa zemlje, dobio je 1.5.1760. godine investituru na dodatnih 8 campa. Godine 1810. Kosturi su još nepodijeljeni, žive u jednoj velikoj zajednici od 18 članova, na čijem je čelu Andrija. Jovan Kostur 1828. je godine glavar sela Civljane (capo villa). U prvoj polovini 19. stoljeća u više je navrata u maticama zapisano dvojno prezime koje ukazuje na porijeklo ovog roda: Costur detto Giuckich, Giuckich alias Costur. U tom periodu nekoliko je Kostura umrlo u poznim godinama. Kosturi su 1846. godine podijeljeni, žive u pet stojnih kuća: Costur Nicolo vlasnik je kuće br. 37, Teodor kuće br. 38, Adamo kuće br. 39, Simeone kuće br. 43, a Marco i Lazzaro suvlasnici su kuće br. 43. Lazo Kostur pok. Ilije bio je jedan od najpoznatijih hajduka ovog dijela Cetinske krajine. Osuđen zbog raznih djela, umro je 27.9.1859. godine u zatvoru Capodistria. Devetorica su Kostura 1877. vlasnici i suvlasnici 7 kuća, a uz njih je zabilježeno i da je zemlje u selu imao i Kostur Sava pok. Pavla, koji je živio u Varcar Vakufu. Stefan Kostur crkveni je tutor 1880. i 1885. godine, a Lazo Kostur član Crkveno-opštinskog savjeta Vrlike 1897. i 1900. godine.

Поменуто двојно презиме које се јавља код неких Костура, односи се на братство Ђукића из Цивљана, који су огранак Костура, а повремено су користили оба презимена. У врличком крају Ђукића са славом Јовањдан има и у Цетини али изгледа да се ради о различитом братству, с обзиром да се за њих наводи другачије предање о пореклу, које их не доводи у везу са Костурима.

Костури у Варцар Вакуфу, који се помињу у наведеном цитату, забележени су и у шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за 1882. годину.

Порекло презимена Костура могло би бити у вези са некадашњим називом Цивљанима суседног села Косоре. Делови овог села су у 17. веку забележени као насеља Костур Велики и Костур Мали.

У односу на модални хаплотип Динарик север огранака хаплогрупе I2-Y3120, код резултата тестираног Костура издваја се карактеристична вредност DYS390=23, затим DYS391=10 и DYS385b=16, а као нешто ређи се уочавају и маркери DYS576=17 и DYS635=24. Овај резултат показује сличност са хаплотиповима већ раније уочене групе крајишких братстава са славом Јовањдан, којој припадају Рајковић из Котора код Мркоњић Града и Миљатовић из Босанске Бојне код Велике кладуше, а могли би им бити сродни и Кепчије из истоименог села код банијског Двора. Од поменутих пет ређих маркера, хаплотип Костура има подударање са Рајковићем на свих пет, са Миљатовићем на четири, док са Кепчијом дели три исте вредности. Како се не ради о посебно ретким вредностима маркера, а поменута братства славе честу славу - Јовањдан, те немају предање о заједничком пореклу, није могуће са сигурношћу тврдити да се ради о генетичком роду који има заједничког претка у ближој прошлости. Ово тим пре што и хаплотипови Миљатовића, Рајковића и Кепчије поседују своје особене маркере које не деле са осталим тестиранима из наведене групе.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Децембар 01, 2021, 08:40:28 поподне
До сада су из тих села тестирани:

Богдановић, Илиндан, Штиково - I2-PH908
Гушевац. Ђурђевдан, Кањане - J2b-M205>Y155375
Миодраг, Аранђеловдан, Кањане - J1 -ZS9949
Јошић, Лазарева субота, Баљци - I2-PH908

Ту је још Граовац (Јовањдан) из Штикова, I2-S17250 (23andMe).
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: crni Децембар 01, 2021, 09:58:51 поподне
5. Вуковић, Св. Козма и Дамјан - Врачевдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250.

Вуковиће је у Цетину доселио харамбаша Radogna Vucovich из Миочића у Петровом пољу, код Дрниша. Сматра се да су дошли после 1720. године, пошто се на подручју Врличке крајине први пут помињу у периоду 1726-1728. године. Населили су се у западном делу села, на простору Јаребица. Испод својих кућа, од Пећина моста до извора Беговац, Вуковићи су обрађивали земље које су припадале породици Спар. Цетински Вуковићи се деле на огранке који носе породичне надимке: Мијачевићи, Мандићи и Којићи.

Део братства Вуковића остао је да живи у Миочићу, где их је било до последњих ратних збивања у Хрватској, а могуће да их има и данас.  У историјским изворима Вуковићи се у Петрову пољу помињу од 17.  века. Године 1692. забележен је Lazo Vucovich са породицом од шест чланова, као припадник бандерије харамбаше Николе Шарца. Јован Вуковић, капетан Петровог Поља, помиње се међу потписницима једног документа који су православни Далматинци упутили 1759. године млетачком сенату. Капетан Тодор Вуковић из Миочића се јавља међу потписаним далматинским православцима на једном документу из 1796. године.

Вуковићи су 1810. године у Цетини имали шест породица с 34 члана (Којо 15, Симо 2, Лука 5, Јаков 5, Лука 3 и Тома 4 члана). Деветорица су Вуковића 1846. године власници и сувласници шест стојних кућа (Tommaso куће бр. 2, Giorgio и Pietro qm Giovanni куће бр. 5, Michele куће бр. 6, Todore и Spiridone куће бр. 7, Pietro qm Giacomo и Natale куће бр. 8, а Marco куће без броја). Године 1878. били су највећи род у Цетини, који је имао и највише кућа: њих осамнаесторица били су власници 24 куће на подручју села. Вуковићи су били и главари села.
Један огранак Вуковића иселио се из Цетине у Ливањско поље, у тамошње насеље Бастаси.

(Наведени подаци о Вуковићима преузети су из књига Породице далматинских Срба, Александар Бачко, 2008, стр. 105-106 и Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 485-486.)

Хаплотип тестираног Вуковића припада генетичком роду који чини више крајишких породица са славом Врачевдан. До сада је утврђено да овом роду припадају породице Ерор (Клокоч/Војнић и Бунић/Удбина), Штулић (Горња Плоча/Ловинац), Његомир (Вребац/Госпић), Мишчевић (Вребац/Госпић), Лончина (раније презиме Владушић, Деветаци/Нови Град), а за очекивати је да ће се њихови генетички сродници појавити и међу другим породицама са славом Врачевдан на подручју Крајине: Павлић, Почуча, Бјелан/Бјелановић, Остојић, Галоња, Прерада, Латас.
Када је у реч о модалном хаплотипу овог рода, па и о резултату тестираног Вуковића, он не поседује специфичне вредности на сету од 23 маркера. Међу хаплотиповима до сада тестираних припадника рода као стабилније уочавају се вредности DYS19=15 и DYS389ii=32, које нису модалне, али ни ретке да би се могле сматрати карактеристичним. Од припадника овог рода једино је Ерор (Клокоч/Војнић) радио тест на више од 23 маркера и код његовог резултата је уочена ретка, изразито снижена вредност маркера DYS557=1̀3, што би могла бити и карактеристика хаплотипа рода, о чему је давно писао симо:

Увидом у катастарски списак за село Миочић 1710. године (Adi 12 Giugo 1710 Miocich) можемо примјетити првоуписано име Обрада Вуковића пок. Радоње (Obrat Vucouich q. Radogna) старјешине куће са 25 душа (5 људи од оружја, 7 дјечака, 6 жена, 7 дјевојчица). Податак о покојном Радоњи Вуковићу из 1710. године може послужити кориговању претпоставке о времену доласка Вуковића у Цетину "после 1720. године" као и прилику, тестирањем којег Вуковића из Миочића, потврде Радоње Вуковића родоначелником и дрнишких и врличких Вуковића?

Радоња Вуковић се помиње 1687. године уписан у "књигу братима" братовштине шибенске православне цркве Св. Јулијана (Петар Д. Шеровић, Неколико података о становништву Шибеника крајем XVII стољећа, 1954-57), такође се помиње 1689. године међу старјешинама породица којима је инвеституром генералног провидура А. Молина додјељена земља у Миочићу и Кричкама ("Investita di terra Radogna Vucovich ed altri a Miocich e Kričke", Карло Косор, Дрниш под Венецијом, 1975) и десет година касније, 1699. године, поновно наилазимо на спомен имена Радоње Вуковића, овога пута са титулом капетана (харамбаше у миру), као једног од 36 потписника изјаве харамбаша и народа против пријевременог премјештаја жупника Петрова поља фра Анте Илијића (висовачког фрањевца), (Ј. А. Солдо, Црквени живот на проширеном подручју Шибенске бискупије након узмака Османлија, 2001).

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 02, 2021, 08:23:32 пре подне
20. Преочанин, Аранђеловдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643 и генетичком роду коју смо условно назвали Родићима.

Преочани су у Цетину дошли из села Преодац, које се налази у Босни, испод планине Шатор, на тромеђи Босанског Грахова, Дрвара и Гламоча. Своје садашње презиме Преочани су понели управо по имену села из којег су се доселили. У изворима се помињу и под презименима Preozanin, Presanin и Preodac. Године 1728. Rade Preozanin с породицом од 27 чланова добио је инвеституру на 44 campa и 190 tavola земље. Године 1810. у Цетини је било седам породица Преочанин, са 35 чланова. Године 1846. у Цетини су шесторица Presanina власници кућа. У наредних 30 година породица се развила, па се 1878. године наводе четрнаесторица Преочанина као власници 15 кућа у селу. Огранци Преочана у Цетини носе надимке: Луићи, Шантићи, Вурлановићи и Јуранковићи.

Претпоставља се да се део припадника овог братства иселио у 18. веку у Шајкашку крајину, у место Мошорин, данас село општине Тител. Преочани се под различитим презименима (Преочанин, Преочан, Преочански) у више наврата помињу у матичним књигама Мошорина, у периоду од 1783. до 1852. године.

(Наведени подаци о Вуковићима преузети су из књига Породице далматинских Срба, Александар Бачко, 2008, стр. 367 и Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 482-483.)

Хаплотип тестираног Преочанина карактерише маркер DYS390=25. Сличност се уочава са хаплотиповима групе братстава која припадају крајишком роду Родића, а која такође славе Аранђеловдан. Како је и матица Родића у дрварском крају, нема сумње да су им Преочани сродни. Генетичким тестовима до сада је пронађено двадесетак појединаца из овог генетичког рода, међу којима има и припадника староседелачких херцеговачких породица, па би се његова даља старина могла тражити управо на подручју Херцеговине, и још даље ка југоистоку. О крајишким Родићима више је писано на засебној теми Форума: Родићи - I2-CTS10228>S17250>Y4882>A1328 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=666.0)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 02, 2021, 09:01:23 пре подне
Дедићи из Миочића су се раније презивали Преочанин (од њих је Арсен Дедић), и такође славе Аранђеловдан. Имамо везу Цетине и Миочића преко Вуковића и Преочанина, али не само то. У књизи "Петрово поље у врелима османског раздобља, Јаковљевић, Исаиловић, 2020." наводи се веза Миочића са Цетином у 16. веку, преко неких људи:

Kršćanin Radosav, sin Milka, zajedno s braćom, bio je ubilježen kao držatelj manje zemljišne cjeline u ovom selu (1585., 1604.), uz napomenu da nije nastanjen u Miočiću, već da je njegovo prebivalište bilo na vrelu rijeke Cetine u selu Paškom Polju (pisano i kao Spaško Polje; danas selo Cetina u Općini Civljane). Radosavljev otac Milko, sin Miličića, pronalazi se u Miočiću već u prvom
dostupnom opširnom popisu iz 1540. – 1542., da bi se 1550. godine zatekao u Vrh Cetini (tj. Paškom Polju) te ponovno bio ubilježen u Miočiću 1574. (kao Milko, sin Miliča, pop).


Тако да бих ону причу о досељавању Вуковића из Миочића у Цетину након 1720. одбацио, јер су везе постојале много раније.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Децембар 02, 2021, 09:26:49 пре подне
Дедићи из Миочића су се раније презивали Преочанин (од њих је Арсен Дедић), и такође славе Аранђеловдан. Имамо везу Цетине и Миочића преко Вуковића и Преочанина, али не само то. У књизи "Петрово поље у врелима османског раздобља, Јаковљевић, Исаиловић, 2020." наводи се веза Миочића са Цетином у 16. веку, преко неких људи:

Kršćanin Radosav, sin Milka, zajedno s braćom, bio je ubilježen kao držatelj manje zemljišne cjeline u ovom selu (1585., 1604.), uz napomenu da nije nastanjen u Miočiću, već da je njegovo prebivalište bilo na vrelu rijeke Cetine u selu Paškom Polju (pisano i kao Spaško Polje; danas selo Cetina u Općini Civljane). Radosavljev otac Milko, sin Miličića, pronalazi se u Miočiću već u prvom
dostupnom opširnom popisu iz 1540. – 1542., da bi se 1550. godine zatekao u Vrh Cetini (tj. Paškom Polju) te ponovno bio ubilježen u Miočiću 1574. (kao Milko, sin Miliča, pop).


Тако да бих ону причу о досељавању Вуковића из Миочића у Цетину након 1720. одбацио, јер су везе постојале много раније.

Није ми баш најјасније, кад су се доселили Преочани на подручје Врлике( у сеобама крајем 17. вијека)? Сматраш ли да су Дедићи потомци тих Преочана из Врлике?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 02, 2021, 09:55:06 пре подне
Није ми баш најјасније, кад су се доселили Преочани на подручје Врлике( у сеобама крајем 17. вијека)? Сматраш ли да су Дедићи потомци тих Преочана из Врлике?

Дедићи су под презименом Преочанин уписани у Миочићу 1710, и то 2 веће породице на челу са мушкарцима који нису браћа, пошто су им имена очева различита. То ме наводи на укорењеност и пре сеоба 1690-их. Иако Симић пише о вези са селом Преодац, мислим да није дао конкретан доказ за то (докумет). Има логике да су одатле, само питање је кад су дошли, ако заиста јесу. Први пут се у Цетини записују 1728. Вуковићи су били харамбаше и мислим да су још под Турцима имали имања и у Миочићу и у Цетини.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Децембар 02, 2021, 10:06:45 пре подне
Дедићи су под презименом Преочанин уписани у Миочићу 1710, и то 2 веће породице на челу са мушкарцима који нису браћа, пошто су им имена очева различита. То ме наводи на укорењеност и пре сеоба 1690-их. Иако Симић пише о вези са селом Преодац, мислим да није дао конкретан доказ за то (докумет). Има логике да су одатле, само питање је кад су дошли, ако заиста јесу. Први пут се у Цетини записују 1728. Вуковићи су били харамбаше и мислим да су још под Турцима имали имања и у Миочићу и у Цетини.

Ако су заиста дошли из села Преодац, онда ми највише логике има да су дошли у сеобама 1690-тих. Предоац се налази у подручју из ког су полазиле те сеобе. Што се евентуално ранијег досељавања из Преоца тиче, не знам да ли је село под тим именом постојало у 16. вијеку, па да је онда име села било пренесено као презиме. Не сјећам се да сам на име села налазио у турским пописима или другим изворима (мада треба детаљније погледати). Са друге стране, у самом Преоцу постоји и црквиште и стара кула (тзв. Момчилов град), па вјероватно постоји старина насељавања на том подручју.

Данашње породице у Преоцу, по предањима, нису старије од 200 година и дошле су у пусто село,крчили су земљу. Ово иде у прилог томе да је село почетком 18. вијека било пусто па да се поново насељавало, али питање је да ли је опустило након што је становништво 1690-тих отишло одатле (у Далмацију?) или је било пусто дужи период прије тога. Међу породицама присутним у Преоцу, нема ниједне која би се могла повезати са родом Родића.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 02, 2021, 10:23:32 пре подне
Могуће је да су Преочани дошли 1690-их, прво у Миочић (више њих). Они једини у том селу славе Аранђеловдан. Само ова веза Миочића и Цетине из турског периода и повезаност неких презимена мало збуњује. Што више сазнајеш, то у већи ребус упадаш.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 03, 2021, 08:38:35 пре подне
23. Бура, Лучиндан, Штиково/Дрниш

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y230196>FT20796.

Подаци о Бурама у етнографској литератури су веома скромни. Сматра се да и они припадају породицама које су у Далмацију дошле из Босне, највероватније крајем 17. века, мада постоје и тврдње да су се доселили после 1750. године. Осим у Штикову, Бура је било и у Биочићу. Буре још називају и Бурићима. Иако постоје тврдње да су Буре у сродству са Опачићима, генетички тестови оспоравају такве наводе (Опачићи лучинштаци су сасвим разнородни, а они из Далмације припадају хаплогрупи I2-PH908, подграни I2-Y189944). Надам се да ће Зрно знати нешто више о Бурама.

У односу на модални хаплотип гране I2-Z17855, хаплотип тестираног Буре поседује карактеристичне вредности маркера DYS533=11, DYS576=19 и DYS635=24. Међу тестиранима из базе СДНК пројекта генетички му је најближи Бербер (Стевањдан, Билишане/Обровац) за кога је утврђена припадност млађој грани I2-BY190177. Бербер припада групи породица са различитим крсним славама за коју претпостављамо да чине један старији генетички род којем би матица могла бити негде на простору Далмације или суседних области. Поред Буре и Бербера, у ову групу за сада спадају породице: Груловић (Никољдан, Брибир, Скрадин), Ђурица (Ђурђевдан, Зечево/Кистање), Миодраг (Аранђеловдан, Гаћелези/Водице), Љуштина (Ђурђевдан, Дабар/Оточац) и Ковачевић (Никољдан, Косна/Двор). Као стабилна вредност модалног хаплотипа овог рода уочава се маркер DYS533=11.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 03, 2021, 09:37:25 пре подне
Симић и Шкиљан навели су податак о мјесту одакле су Стојсављевићи дошли у Отишић: "Janizze". Јањ?

(https://i.postimg.cc/dZFdr4qC/sto.jpg) (https://postimg.cc/dZFdr4qC)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 03, 2021, 09:58:36 пре подне
23. Бура, Лучиндан, Штиково/Дрниш

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y230196>FT20796.

Подаци о Бурама у етнографској литератури су веома скромни. Сматра се да и они припадају породицама које су у Далмацију дошле из Босне, највероватније крајем 17. века, мада постоје и тврдње да су се доселили после 1750. године. Осим у Штикову, Бура је било и у Биочићу. Буре још називају и Бурићима. Иако постоје тврдње да су Буре у сродству са Опачићима, генетички тестови оспоравају такве наводе (Опачићи лучинштаци су сасвим разнородни, а они из Далмације припадају хаплогрупи I2-PH908, подграни I2-Y189944). Надам се да ће Зрно знати нешто више о Бурама.

У односу на модални хаплотип гране I2-Z17855, хаплотип тестираног Буре поседује карактеристичне вредности маркера DYS533=11, DYS576=19 и DYS635=24. Међу тестиранима из базе СДНК пројекта генетички му је најближи Бербер (Стевањдан, Билишане/Обровац) за кога је утврђена припадност млађој грани I2-BY190177. Бербер припада групи породица са различитим крсним славама за коју претпостављамо да чине један старији генетички род којем би матица могла бити негде на простору Далмације или суседних области. Поред Буре и Бербера, у ову групу за сада спадају породице: Груловић (Никољдан, Брибир, Скрадин), Ђурица (Ђурђевдан, Зечево/Кистање), Миодраг (Аранђеловдан, Гаћелези/Водице), Љуштина (Ђурђевдан, Дабар/Оточац) и Ковачевић (Никољдан, Косна/Двор). Као стабилна вредност модалног хаплотипа овог рода уочава се маркер DYS533=11.

Буре су оригинално из Биочића, а у Штиково су дошле у 19. в. На млетачким катастрима прве половине 18. в. у Биочићу је записиван Никола Бура. На попису душа 1810. је била само једна породица Бура у Биочићу (11 чланова). У Штикову их нема ни на катастрима, нити 1810, што значи да су доселили касније.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 03, 2021, 10:11:47 пре подне
Могуће је да су повезани са Девићима, пошто и они славе Лучиндан и једино се та два презимена јављају у оба села (Девићи још у 18. в). А црква у Штикову је посвећена Св. Луки.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Цвитко Децембар 03, 2021, 02:22:41 поподне
Поздрав.
Моје презиме је Цвитковац, пореклом сам са Маовица (Врлика). У табели тестираних видео сам да постоје два Цвитковца, резултат R1b - U106. Да ли би ми неко могао протумачити значење? Претходно су били класификовани као R1b - L51 али је то накнадно преиначено у U106. Да ли се ради о германској генетици или некој другој нпр. келтској?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 03, 2021, 04:06:07 поподне
Поздрав.
Моје презиме је Цвитковац, пореклом сам са Маовица (Врлика). У табели тестираних видео сам да постоје два Цвитковца, резултат R1b - U106. Да ли би ми неко могао протумачити значење? Претходно су били класификовани као R1b - L51 али је то накнадно преиначено у U106. Да ли се ради о германској генетици или некој другој нпр. келтској?

Грана R1b-U106 је млађи огранак гране R1b-L51. Уредници који су задужени за резултате хаплогрупе R1b су проценили да има основа да се за Цвитковце припадност хаплогрупи прецизније одреди на грану R1b-U106. Хаплогрупа R1b-U106 јесте једна од основних хаплогрупа које су учествовале у етногенези германских народа.   
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: crni Децембар 03, 2021, 08:43:33 поподне
Симић и Шкиљан навели су податак о мјесту одакле су Стојсављевићи дошли у Отишић: "Janizze". Јањ?

(https://i.postimg.cc/0jMfgBFV/sto.jpg)


Ове двије значајне биљешке, о правцима насељавања Отишића и насељавању сердарске породице Стојсављевић, означене су референцама број 1570 и 1571. Немамо у дигиталној библиотеци доступно прегледу ово дјело аутора Симић-Шкиљан Срби у Цетинској крајини, 2017, за додатну анализу извора ових података и одговора постављеном питању о једнакости топонима Janizza = Јањ? Овако, на прву лопту, по "звучности" прочитаног талијанског записа Janizza, одакле је харамбаша Стојсављевић довео 30 породица 1693. године у Врличку крајину, рекао бих Јањца, из Јањца = из Јања, сасвим изгледно?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Децембар 03, 2021, 08:44:12 поподне
Поздрав.
Моје презиме је Цвитковац, пореклом сам са Маовица (Врлика). У табели тестираних видео сам да постоје два Цвитковца, резултат R1b - U106. Да ли би ми неко могао протумачити значење? Претходно су били класификовани као R1b - L51 али је то накнадно преиначено у U106. Да ли се ради о германској генетици или некој другој нпр. келтској?
U106 je oznaka za ogranak R1b L51 koji je pre nekih 4000 godina uglavnom naselio sever evrope i skandinaviju. Ovako to na eupediji ilustruju:
https://photos.google.com/photo/AF1QipM3dPtHkId8_ILQdEM76NxhfrXPYKXczP2HOy0A (https://photos.google.com/photo/AF1QipM3dPtHkId8_ILQdEM76NxhfrXPYKXczP2HOy0A)

Što se tiče tvog upita putem e-pošte izvoli arhivski materijal:

1. Katastar za Radosic iz 1711 u kome se Zorzi Sfitcovac (Đorđe Cvitkovac) spominje kao vlasnik čestica. Na nekima je upisan i njegov brat Stojan. Fajl je veličine 50MB i sadrži par mapa iz kojih se vidi da Đorđe deli zemlju sa Petrom Stričevićem.
https://drive.google.com/file/d/1RItmlDRzDkmzE_y_-ZDW0b2_DkfqpBnL/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1RItmlDRzDkmzE_y_-ZDW0b2_DkfqpBnL/view?usp=sharing)

2. Katastar za Maovice i Vrliku iz koga se vidi da je Stoian Sfitcovac (Stojan Cvitkovac) pripadnik banderije Steffano Biucouich.Veličina fajla 140MB.
https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing)

3. Mapa čestica za Maovice s imenima vlasnika. Više fotografija ukupne veličina fajla 800MB.
https://drive.google.com/file/d/1WoC8XemxYp7GublI_2Y4reEQDwDo2f4l/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1WoC8XemxYp7GublI_2Y4reEQDwDo2f4l/view?usp=sharing)


Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Цвитко Децембар 03, 2021, 09:54:10 поподне
Захваљујем свима на одговорима.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 04, 2021, 08:04:57 пре подне
У катастру Кистања из 1709. године забиљежене су три фамилије Stoisalich.
Изгледа да се и овдје ради о Стојсављевићима, будући да је у Кистањама 1810. године наведена једна породица под тим презименом.

(https://i.postimg.cc/GBwb0W8n/image.jpg) (https://postimg.cc/GBwb0W8n)

Не знам је ли у то вријеме било бројнијег рода (под истим презименом) од овог: 13 фамилија у Отишићу, 3 у Радљевцу/Попини и 3 у Кистањама.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Децембар 04, 2021, 10:54:50 пре подне
Ове двије значајне биљешке, о правцима насељавања Отишића и насељавању сердарске породице Стојсављевић, означене су референцама број 1570 и 1571. Немамо у дигиталној библиотеци доступно прегледу ово дјело аутора Симић-Шкиљан Срби у Цетинској крајини, 2017, за додатну анализу извора ових података и одговора постављеном питању о једнакости топонима Janizza = Јањ? Овако, на прву лопту, по "звучности" прочитаног талијанског записа Janizza, одакле је харамбаша Стојсављевић довео 30 породица 1693. године у Врличку крајину, рекао бих Јањца, из Јањца = из Јања, сасвим изгледно?

(https://i.ibb.co/CMLLJRn/a3a.png) (https://ibb.co/X3HHycz)

(https://i.ibb.co/801Ft2s/a3b.png) (https://ibb.co/CzRxDv8)

(https://i.ibb.co/7khPkMJ/a3c.png) (https://ibb.co/9ZP6ZK9)

(https://i.ibb.co/QXg7wS9/a3d.png) (https://ibb.co/JC1WJ6n)

(https://i.ibb.co/6rN58tc/a3e.png) (https://ibb.co/KbmHDsc)


ова мапа показује отишић доле близу драговића -1780

(https://i.ibb.co/mNvxzKN/1780b.png) (https://ibb.co/phWmXTh)

ова ауустријска га показује на старом путу пре него сто га је језеро потопило -1804
(https://i.ibb.co/68LDtP2/1804-1v500-000.png) (https://ibb.co/FXC8Yw9)

покушао сам да анализирам локације дефтера из 1550 и овако на прву лопту тада село хотешић се исто налазило доле а не ко данас горе и да су иза њега на висини били маовице,радиње и прхово доле

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 04, 2021, 02:22:11 поподне
Ове мапе не треба узимати за озбиљно, јер су непрецизне. Села су била на истом положају, само није добро уцртано.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Децембар 04, 2021, 02:49:44 поподне
Ова три резултата ће бити објављена заједно:

1. Суботић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика
7. Гајић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика
9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988 и свртстани су у род В у табели Српског ДНК пројекта.
Овом роду припада Мељанац из истог места (слави Јовањдан), затим Павловић из оближног места Цивљане (слави Ђурђевдан), као и пар тестираних из Босанске Крајине који славе Аранђеловдан, по свој прилици изворну славу овог генетичког рода.
U katastru za Radošić je 1711 zabeleženo da  ovih 10 rodova napušta novu stečevinu u Radošiču i ide/vraća se u:

1.Đorđe Cvitkovac u Maovice
2.Dragić Božić u Maovice
3.Nikola Trambeći  u Otišić
4.Petar Primetić u Tursku ( u Tijaricu/Ptičaricu, odgonetnuto  prema defteru iz 1701)
5.Stojan Lijanić u Tursku
6.Stefan Stričević u Tursku (u Koljane, odgonetnuto prema zemlji koju poseduju)
7.Aćim Pavlović u Vrliku
8. Ilija Brailić u Trursku
9.Dujan Boškovič u Tursku

Prilog:
https://drive.google.com/file/d/1EwA6OmOW9PkYEVlw8B5s1HEfX19KQGH2/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1EwA6OmOW9PkYEVlw8B5s1HEfX19KQGH2/view?usp=sharing)

U zaleđe Trogira su mahom naseljeni prebezi Ilije Perajice jer je on uspeo, prema mletačkom izvoru, godine 1684,  sa 1600 ljudi  prevesti 10000 grla krupnog blaga i 30000 grla sitnog blaga. Tako velika količina krupnog blaga je mogla biti samo iz doline Cetine, a ovaca sa Dinare i/ili Livanjskog polja.

Zbog prenaseljenosti Lećevice  ljudi se vraćaju ili na zemlju koju su posedovali u vreme osmanlija  ili  na novu stečevinu kakav je slučaj s Đorđem Cvitkovcem. Da Cvitkovci zadržavaju zemlju u Radošiiću znamo iz mletačkih mapa gde je 1776  kao vlasnik zemlje upisan Risto Cvitković.

Prvi rezultati istraživanja ovog projekta su doveli do povezivanja rodova Pavlovića i Stojsavljvića pa je za očekivati i da Stojsavljevići u tursko vreme žive nedaleko od Vrlike.

Božidar Simić je našao da Stojisavljevići dolaze iz Janice ali mesto Janica nije bliže određeno. U starom turskom defteru   Fehim Spaho je u nahiji Sinj, džemat kneza Mihovila sina Radoja Vojihnića, a  na čifluku spahije  Borke Bratorovića i Pavela Grgurevića  pronašao zemlje koje se zovu: Dobrila, Bratovište, Milište i Janica. Sve u dolini Cetine negde oko Bitelića. (Strana 94 deftera iz 1550.  Ne mora da znači, ali ostavljam kao indiciju).

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 04, 2021, 04:02:16 поподне
Овдје постоји и могућност да је харамбаша Ненко само довео људе из Јања, исто као што је то урадио Вид Обућина.
Имају код Јурана подаци који могу да се повежу са Стојсављевићима и њиховим евентуалним доласком у Отишић с неке друге стране:

Lagatorovo Selo, Petrovo polje:
1614. Petar Stoslavić de Campo di Piero de villa Lagatoroua

Lagatorović:
1611. Stojslavić Nikola

Nevest:
1604. Antun Stoislavić
1610. Radonja Stoislavić

Јуран сматра да се иза назива села Лагаторовци/Лагаторово Село/Лагаторовић налази Невест.

Спомињао сам раније помјерање становништва из тог краја према Цетини. Ту су Обућине и Ракићи као примјер, али и ово:

1612. braća Jakov i Marko Lagatorovići pok. Jurja iz Lagatorovaca, habitanti a Cetina in villa Hottissich.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Децембар 04, 2021, 04:28:25 поподне
Ове мапе не треба узимати за озбиљно, јер су непрецизне. Села су била на истом положају, само није добро уцртано.

Хипотетички гледано после толико ратова ,побуна и бежања од куге у 150 година зар непостоји бар мало шанси да су се и села заједно са људима померала?
Ево рецимо у дефтеру из 1701 године фазлета наводи да се село ковачевци налази у близини сиња
(https://i.ibb.co/LNPK0R9/b1.png) (https://ibb.co/phPq1w4)

(https://i.ibb.co/s5VG5wY/b2.png) (https://ibb.co/DGRyGC2)

али например на овој аустријској мапи се исказује као сплет ливада

(https://i.ibb.co/gPW8v8M/b3.png) (https://ibb.co/CM9yJy5)

а на овој венецијанској мапи од 60 година раније показује село ковачевић(couacevic) на истом месту.

(https://i.ibb.co/SdRybgR/1787-1v340-000.png) (https://ibb.co/P9wjKyw)



Шта више  успео сам да наћем скоро сва села која су неубицирана на попису користећи старе мапе,тако да ове мапе по мени макар имају неку вредност.
Например село Млатковине
(https://i.ibb.co/xh5GKqL/b4.png) (https://ibb.co/ZdTKRzX)

(https://i.ibb.co/BNRQ1Wq/b5.png) (https://ibb.co/cLdZmfD)
Данас у селу Гарјак постоји део Матковине са десне стране цетине према динари и ливну(поље не касаба),1860 их нестало као засебно село.


Да ли ви можда имате катастарске мапе венеције за овај крај или макар топографску карту венеције из 1788 која приказује засеоке у селу са презименима па да пробамо да упоредимо.



Božidar Simić je našao da Stojisavljevići dolaze iz Janice ali mesto Janica nije bliže određeno. U starom turskom defteru   Fehim Spaho je u nahiji Sinj, džemat kneza Mihovila sina Radoja Vojihnića, a  na čifluku spahije  Borke Bratorovića i Pavela Grgurevića  pronašao zemlje koje se zovu: Dobrila, Bratovište, Milište i Janica. Sve u dolini Cetine negde oko Bitelića. (Strana 94 deftera iz 1550.  Ne mora da znači, ali ostavljam kao indiciju).

Ево једне хипотетичке тееорије може бити тачна а и не,ако ништа забавно је истраживати.

Имотска Крајина
(https://i.ibb.co/60nn1GX/b6.png) (https://ibb.co/pj00RNh)


(https://i.ibb.co/G2sJcVd/b7.png) (https://ibb.co/cFbvDNy)

На овој старој мапи венеције налази се Врлика на имотском пољу.
(https://i.ibb.co/1qbRvY2/b20.png) (https://ibb.co/swtsmp3)



Значи место Врлика се први пут помиње 1685 почетком друге године рата.Ту протиче река врлика(која се данас тако више не зове)
У близини те Врлике(на имотском пољу)  села и бивша села а данас засеоци:

-Шушњар(бивше село код врлике
-Лончар(Гарјак и Лончар код врлике)
_Подосоје (село код врлике)
_-Биочић(Петрово поље)
_-Ружић(петрово поље)
-Вучипоље
-Драговић
-Градац(петрово поље)
-Читлук
-Котлуша
итд нерадими тастатура једва куцам али има у близини 20 плус села којих има у цетини и велики број презимена/братстава присутних и горе и доле.

Хипотетички гледано могуће да су током рата 1684 "староседеоци" из Врличке крајине померени овде на фронт и  измешани са херцеговцима тако се вратили назад као "ново придошли"
или је ово све мешавина првог рата 1648-1669 и другог  ,например испод имотске крајине постоји село Горњи и Доњи Кричак са црквом светог Јуре а ту у близини села Косори и Подосоје(врлика  једно и друго,а у петровом пољу Горње и Доње Кричке са црквом св Ђорђе)

(https://i.ibb.co/gPhtm62/b12.png) (https://ibb.co/X3MFjVQ)




Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Децембар 04, 2021, 06:03:34 поподне
Fotografije nekih  katastarskih knjiga  koje se čuvaju  u Državnom arhivu u Zadru:

Vrlika 1692, popis banderija (48MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view?usp=sharing)

Vrlika i Maovice 1710, popis Vlasnika zemlje po česticama (140MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing)

Otišić 1710, popis Vlasnika zemlje po česticama (91MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1HozWreCyjdYChcCZuzBMCYntyeBVn4BB/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1HozWreCyjdYChcCZuzBMCYntyeBVn4BB/view?usp=sharing)

Baljci 1710, popis vlasnika zemlje po česticama (20MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1osmA-WdOkwUajRf6ivFR91mAYQzdv1Y-/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1osmA-WdOkwUajRf6ivFR91mAYQzdv1Y-/view?usp=sharing)

Baljci 1755, popis vlasnika zemlje po česticama (120MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1j8T-I6Lq8HD3SGN1Lv0QfhHSui8XrDOR/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1j8T-I6Lq8HD3SGN1Lv0QfhHSui8XrDOR/view?usp=sharing)

Mirlović polje 1711, popis vlasnika zemlje po česticama (26MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/18qPj3nT57drguRGW06tLwPUs2LC1PXF-/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/18qPj3nT57drguRGW06tLwPUs2LC1PXF-/view?usp=sharing)

Mirlović polje 1755, popis vlasnika zemlje po česticama (80MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/18pSc5faggR2P22JTRwcbEqAH0g2bMTiP/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/18pSc5faggR2P22JTRwcbEqAH0g2bMTiP/view?usp=sharing)

Štikovo 1756, popis vlasnika zemlje po česticama (18MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1QgeXH8fsBtizuzsQo97mIXFYfJm8fmR5/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1QgeXH8fsBtizuzsQo97mIXFYfJm8fmR5/view?usp=sharing)

Kanjane i Kadina glavica  1710, popis vlasnika zemlje po česticama (125MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1tNNjNx4St2u6NYaZNpL5-OZwoSLzbM8c/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1tNNjNx4St2u6NYaZNpL5-OZwoSLzbM8c/view?usp=sharing)

Kosore 1711, popis vlasnika zemlje po česticama (7MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1CjRZO21i26nBKwujposavjLQSRKbfhwM/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1CjRZO21i26nBKwujposavjLQSRKbfhwM/view?usp=sharing)

Kosore 1724, popis vlasnika zemlje po česticama (47MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1DiR-f14xAINFgj8fQCTqb9TyJUosSnVV/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1DiR-f14xAINFgj8fQCTqb9TyJUosSnVV/view?usp=sharing)

Civljane 1724, popis vlasnika zemlje po česticama (38MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1SRyoiO0OtNuwd5uUOIaDNpArreWVQyAb/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1SRyoiO0OtNuwd5uUOIaDNpArreWVQyAb/view?usp=sharing)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Децембар 04, 2021, 09:13:43 поподне
Fotografije nekih  katastarskih knjiga  koje se čuvaju  u Državnom arhivu u Zadru:

Vrlika 1692, popis banderija (48MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view?usp=sharing)

Vrlika i Maovice 1710, popis Vlasnika zemlje po česticama (140MB fajl):



Јел имаш ово можда?
(https://i.ibb.co/0XZRxBL/b21.png) (https://ibb.co/j5GPSVY)

Овде би требало да се налазе пописи за врличку крајину,могли би да видимо одакле су дошли новодосељени после рата 1718 и дали се ико вратио после побуне 1705 када  су побегли преко границе у турску.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Децембар 05, 2021, 12:05:29 поподне
Јел имаш ово можда?
Овде би требало да се налазе пописи за врличку крајину,могли би да видимо одакле су дошли новодосељени после рата 1718 и дали се ико вратио после побуне 1705 када  су побегли преко границе у турску.
Imam sve za 1710. Imam nešto za 1756. Ali  sumnjam da tamo ima Civljana i Kosora.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Децембар 05, 2021, 12:26:17 поподне
Imam sve za 1710. Imam nešto za 1756. Ali  sumnjam da tamo ima Civljana i Kosora.

Да управу си,сад сам баш гледао која су села пописана у катастру за Книн 1735/1756 и нема ништа.
Могуће да се налазе у катастру за Сињ из 1725-1729(Catastici Alberghetti territorio di Sign degli anni 1725…1729.)
Мислим генерално за села кољани,отишић,гарјак,подосоје,маовице.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 05, 2021, 01:21:37 поподне
23. Бура, Лучиндан, Штиково/Дрниш

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y230196>FT20796.

Подаци о Бурама у етнографској литератури су веома скромни. Сматра се да и они припадају породицама које су у Далмацију дошле из Босне, највероватније крајем 17. века, мада постоје и тврдње да су се доселили после 1750. године. Осим у Штикову, Бура је било и у Биочићу. Буре још називају и Бурићима. Иако постоје тврдње да су Буре у сродству са Опачићима, генетички тестови оспоравају такве наводе (Опачићи лучинштаци су сасвим разнородни, а они из Далмације припадају хаплогрупи I2-PH908, подграни I2-Y189944). Надам се да ће Зрно знати нешто више о Бурама.

У односу на модални хаплотип гране I2-Z17855, хаплотип тестираног Буре поседује карактеристичне вредности маркера DYS533=11, DYS576=19 и DYS635=24. Међу тестиранима из базе СДНК пројекта генетички му је најближи Бербер (Стевањдан, Билишане/Обровац) за кога је утврђена припадност млађој грани I2-BY190177. Бербер припада групи породица са различитим крсним славама за коју претпостављамо да чине један старији генетички род којем би матица могла бити негде на простору Далмације или суседних области. Поред Буре и Бербера, у ову групу за сада спадају породице: Груловић (Никољдан, Брибир, Скрадин), Ђурица (Ђурђевдан, Зечево/Кистање), Миодраг (Аранђеловдан, Гаћелези/Водице), Љуштина (Ђурђевдан, Дабар/Оточац) и Ковачевић (Никољдан, Косна/Двор). Као стабилна вредност модалног хаплотипа овог рода уочава се маркер DYS533=11.

Матица ових родова могла би бити на подручју Кистања. Ту се 1604. године спомиње најстарији познати предак данашњих Груловића - Марко Грулић.
Једна од старијих кистањских фамилија су и Рељићи (1612. Трошељ/Чучево) Славе св. Стефана.
Миодрага није било у Гаћелезима 1709. године, али се јављају у документима тамо током 18. вијека. Били су присутни на подручју Кистања 1709. године (Трошељ/Чучево).
Близу су и Ђурице - Зечево.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Децембар 05, 2021, 01:43:59 поподне
23. Бура, Лучиндан, Штиково/Дрниш

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y230196>FT20796.

Подаци о Бурама у етнографској литератури су веома скромни. Сматра се да и они припадају породицама које су у Далмацију дошле из Босне, највероватније крајем 17. века, мада постоје и тврдње да су се доселили после 1750. године. Осим у Штикову, Бура је било и у Биочићу. Буре још називају и Бурићима. Иако постоје тврдње да су Буре у сродству са Опачићима, генетички тестови оспоравају такве наводе (Опачићи лучинштаци су сасвим разнородни, а они из Далмације припадају хаплогрупи I2-PH908, подграни I2-Y189944). Надам се да ће Зрно знати нешто више о Бурама.

У односу на модални хаплотип гране I2-Z17855, хаплотип тестираног Буре поседује карактеристичне вредности маркера DYS533=11, DYS576=19 и DYS635=24. Међу тестиранима из базе СДНК пројекта генетички му је најближи Бербер (Стевањдан, Билишане/Обровац) за кога је утврђена припадност млађој грани I2-BY190177. Бербер припада групи породица са различитим крсним славама за коју претпостављамо да чине један старији генетички род којем би матица могла бити негде на простору Далмације или суседних области. Поред Буре и Бербера, у ову групу за сада спадају породице: Груловић (Никољдан, Брибир, Скрадин), Ђурица (Ђурђевдан, Зечево/Кистање), Миодраг (Аранђеловдан, Гаћелези/Водице), Љуштина (Ђурђевдан, Дабар/Оточац) и Ковачевић (Никољдан, Косна/Двор). Као стабилна вредност модалног хаплотипа овог рода уочава се маркер DYS533=11.

Једна мања допуна. Вриједност DYS533=11 је карактеристична за грану BY190177, што је подграна од I2-Z17855>FT20796. Има и оних који су FT20796, а да немају ту вриједност.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 05, 2021, 01:53:47 поподне
Матица ових родова могла би бити на подручју Кистања. Ту се 1604. године спомиње најстарији познати предак данашњих Груловића - Марко Грулић.
Једна од старијих кистањских фамилија су и Рељићи (1612. Трошељ/Чучево) Славе св. Стефана.
Миодрага није било у Гаћелезима 1709. године, али се јављају у документима тамо током 18. вијека. Били су присутни на подручју Кистања 1709. године (Трошељ/Чучево).
Близу су и Ђурице - Зечево.

Упитно је колико су заиста блиски припадници овог генетичког рода. Чињеница да нико од тестираних породица нема предање које би могло повезати барем неке од њих, те да сви славе различите славе, говори у прилог претпоставци да су се разгранали веома давно, могуће још у средњем веку. Ово се слаже и са проценом старости млађе гране I2-BY190177, којој вероватно припада већина тестираних, а за коју је TMRCA тренутно процењена на 800 година. Са друге стране, то што је за сада већина пронађених породица овог рода са подручја Далмације може значити да су они ту староседеоци такође још од времена средњег века.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 05, 2021, 01:54:40 поподне
Једна мања допуна. Вриједност DYS533=11 је карактеристична за грану BY190177, што је подграна од I2-Z17855>FT20796. Има и оних који су FT20796, а да немају ту вриједност.

Да, у праву си.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 05, 2021, 02:04:42 поподне
Упитно је колико су заиста блиски припадници овог генетичког рода. Чињеница да нико од тестираних породица нема предање које би могло повезати барем неке од њих, те да сви славе различите славе, говори у прилог претпоставци да су се разгранали веома давно, могуће још у средњем веку. Ово се слаже и са проценом старости млађе гране I2-BY190177, којој вероватно припада већина тестираних, а за коју је TMRCA тренутно процењена на 800 година. Са друге стране, то што је за сада већина пронађених породица овог рода са подручја Далмације може значити да су они ту староседеоци такође још од времена средњег века.

Још да додам да су на YFull и FTDNA филогенетичким стаблима већина тестираних припадника гране I2-BY190177 са подручја Бугарске, уз по једног Румуна и "Хрвата" (можда баш неко од тестираних из Далмације). У том смислу би и даље исходиште гране требало тражити на источном Балкану, на простору данашње Бугарске и Румуније. Вероватно се ради о сточарима који су из тих крајева мигрирали у правцу запада.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 05, 2021, 02:51:20 поподне
Било би добро кад би се тестирали (поред Рељића) Трошељи и Његовани из Трибња, јер управо се они спомињу у Кистањама 1576. (Тришеља), односно 1604. године (Нигован).
Занимљив је тај кистањски род "Тришеља" (1576) и насеље (и род?) "Трошељевићи" (тамо се помињу Рељићи 1612. године).
Питање је у каквој су они вези са истоименим утврђењем Шубића тамо, Трошењ градом/Трошељ. Да ли су добили назив по утврђењу или је било обрнуто? Власи Шубића?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: argo Децембар 05, 2021, 03:31:51 поподне
Миодрага није било у Гаћелезима 1709. године, али се јављају у документима тамо током 18. вијека. Били су присутни на подручју Кистања 1709. године (Трошељ/Чучево).
Близу су и Ђурице - Зечево.

Miodrazi su u Gaćeleze stigli iz Dobropoljaca (prema matičnim knjigama parohije Bratiškovci).

Starije prezime Đurica trebalo bi biti Kužet. Kužeta je bilo u Dobropoljcima tako da je njihova veza s Miodrazima izvjesna.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: CosicZ Децембар 05, 2021, 09:08:05 поподне
Још да додам да су на YFull и FTDNA филогенетичким стаблима већина тестираних припадника гране I2-BY190177 са подручја Бугарске, уз по једног Румуна и "Хрвата" (можда баш неко од тестираних из Далмације). У том смислу би и даље исходиште гране требало тражити на источном Балкану, на простору данашње Бугарске и Румуније. Вероватно се ради о сточарима који су из тих крајева мигрирали у правцу запада.
"Бугарској" https://www.yfull.com/tree/I-BY190177/ одговара https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/I;name=I-FT14663 .
На Yfull-у нема тестираних из Румуније и Хрватске са https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/I;name=I-FT154835 , који вероватно имају најближег заједничког претка са поменутим Бугарима негде у раздобљу од пре 1850 до 800 година.

Ако се изузме id:EG60008 из Закарпатја https://www.yfull.com/tree/I-FT20796/ подсећа на https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/ где је дилема да ли се ширила из Бугарске или негде са граничних подручја Црне Горе и Албаније.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 05, 2021, 09:24:53 поподне
...
Ако се изузме id:EG60008 из Закарпатја https://www.yfull.com/tree/I-FT20796/ подсећа на https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/ где је дилема да ли се ширила из Бугарске или негде са граничних подручја Црне Горе и Албаније.

Не бих рекао да се ради о сличној ситуацији. Грана I2-Z17855 je матична за I2-BY190177, а познато нам је да се она највероватније ширила од некуд са простора данашње Бугарске ка западном Балкану. У том смислу није баш логична претпоставка да је за њену млађу грану I2-BY190177 путања миграција ишла у обрнутом смеру.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 11, 2021, 05:15:48 поподне
Miodrazi su u Gaćeleze stigli iz Dobropoljaca (prema matičnim knjigama parohije Bratiškovci).

Starije prezime Đurica trebalo bi biti Kužet. Kužeta je bilo u Dobropoljcima tako da je njihova veza s Miodrazima izvjesna.

Ово је значајна информација, јер је сада позната и хаплогрупа Кужета, још једне "предморејске" фамилије.

Може бити да је отац Марка Грулића из Кистања (1604. године) био кнез Груја Радосав, старјешина тамошњег џемата из 1574. године (ако је име добро преведено) и да је презиме настало по овом Груји.
Грујин отац(?), кнез Радосав (син Селака) наводи се као вођа џемата 1550. године. Обојица су вјероватно били настањени у Прхову.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: argo Децембар 11, 2021, 09:24:29 поподне
Може бити да је отац Марка Грулића из Кистања (1604. године) био кнез Груја Радосав, старјешина тамошњег џемата из 1574. године (ако је име добро преведено) и да је презиме настало по овом Груји.
Грујин отац(?), кнез Радосав (син Селака) наводи се као вођа џемата 1550. године. Обојица су вјероватно били настањени у Прхову.
To  je gotovo sigurno. Knez Grujo ili Grujiša kako se u jednom drugom dokumentu naziva je rodonačelnik kistanjskih Grulovića. Jedan njegov potomak se 1648. navodi među vođama naroda izbjeglog u okolicu Zadra početkom morejskog rata.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 11, 2021, 09:46:50 поподне
To  je gotovo sigurno. Knez Grujo ili Grujiša kako se u jednom drugom dokumentu naziva je rodonačelnik kistanjskih Grulovića. Jedan njegov potomak se 1648. navodi među vođama naroda izbjeglog u okolicu Zadra početkom morejskog rata.

Лука Рорчић? У Градини (Руделе?) је 1550. године пописан неки Рурчић. Да није од овога?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: argo Децембар 11, 2021, 10:09:01 поподне
Лука Рорчић? У Градини (Руделе?) је 1550. године пописан неки Рурчић. Да није од овога?
U IKU 1 se spominje knez Zuane Grabović, ali došlo je do greške pri čitanju jer u stvari piše Grulović.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 13, 2021, 10:24:09 пре подне
Занимљив је навод из дефтера 1550. године за мезру Преспа, у саставу џемата кнеза Радосава, сина Селака:
"To je stara crkvena zemlja. Nalazi se na obali rijeke Krke. Spomenuta mezra je zajednička cijelog Selakova džemata. Tu se napajaju njihova stada."
Овај текст засигурно је препис из претходног дефтера (1540) када је Селак био на челу џемата.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 14, 2021, 09:50:13 пре подне
Још да додам да су на YFull и FTDNA филогенетичким стаблима већина тестираних припадника гране I2-BY190177 са подручја Бугарске, уз по једног Румуна и "Хрвата" (можда баш неко од тестираних из Далмације). У том смислу би и даље исходиште гране требало тражити на источном Балкану, на простору данашње Бугарске и Румуније. Вероватно се ради о сточарима који су из тих крајева мигрирали у правцу запада.

Груловићи и њихов предак кнез Селак су вјероватно први јасан примјер сеобе влаха из Смедеревског санџака на запад.
Јер у литератури се често спомиње помјерање влаха на запад (нпр. Славонију) након укидања њиховог статуса у Смедеревском санџаку.
Ово се поклапа са насељавањем Селаковог џемата у Кистањама 1530-1540. године.
Вјероватно је сличан случај и са прецима Косовића (R1a-Z280>L1280>YP611>YP3987), али и са Кричкама.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Фубуки Децембар 16, 2021, 03:09:53 поподне
Imam sve za 1710. Imam nešto za 1756. Ali  sumnjam da tamo ima Civljana i Kosora.

Можеш ли послати катастар за Бителић, уколико га имаш?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Децембар 18, 2021, 08:39:47 пре подне
Можеш ли послати катастар за Бителић, уколико га имаш?

На сајту Српског националног вијећа је постављена књига Срби у цетинској крајини

https://snv.hr/wp-content/uploads/2021/12/srbi-u-cetinskoj-krajini.pdf

Ту у секцији бителић има доста информација и пописа(али не и катастар)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Децембар 21, 2021, 07:16:08 поподне
Сајт архива сплит почео је да избацује дигиталне катастарске мапе које су исте као карте на mapire.com са разликом постављања детаљне мапе засеока села.

Нпр село цетина

(https://i.ibb.co/hsBSwM0/mapa.png) (https://ibb.co/LSx3HPK)

https://www.das.hr/koristenje-gradiva/digitalizirano-arhivsko-gradivo/
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јануар 14, 2022, 06:14:03 поподне
Након добијања последњих резултата а тичу се моје гране FT25902 и прегледа пописа врличког краја могу само да изразим жал што нема никог од Бубања који би се одлучио да уради мало дубљи тест...Исту ову жал сам имо и годину дана раније али сада још више...Слутим да би то могло појаснити неке недоумице...Па ако знате неког Бубању дајте га😉
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Иван Вукићевић Јануар 14, 2022, 10:12:18 поподне
Након добијања последњих резултата а тичу се моје гране FT25902 и прегледа пописа врличког краја могу само да изразим жал што нема никог од Бубања који би се одлучио да уради мало дубљи тест...Исту ову жал сам имо и годину дана раније али сада још више...Слутим да би то могло појаснити неке недоумице...Па ако знате неког Бубању дајте га😉

Ранко Бубања, који је написао монографију о свом братству, био је дуго времена активан на форуму. Пробај да му пошаљеш приватну поруку, а ако треба, могу вас повезати и директно.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јануар 14, 2022, 10:51:57 поподне
Ранко Бубања, који је написао монографију о свом братству, био је дуго времена активан на форуму. Пробај да му пошаљеш приватну поруку, а ако треба, могу вас повезати и директно.
Поменутог господина сам контактирао пп пре око годину дана и одговор је био негативан. Ценим да му је било испод части да се бави катунарско-влашко-пастирско-чобанском групацијом у коју ја спадам, ипак је он свој родослов довео до,ако се не варам, Немањића. Да не дужим, ако неко има неког Бубању а да не припада племству нека се гласне...И да не заборавим, хвала на препоруци.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јануар 14, 2022, 11:11:38 поподне
И кад сам већ ту код врличког краја, озбиљно ме заинтересово резултат Петковића R1b који има озбиљну подударност са Папићима из Бучја. Да ли је куга 30' година 18. вијека решење и моје једначине постаје озбиљно питање...Али без дубинца неког од њих све је само теорија.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ранко Бубања Јануар 15, 2022, 10:28:59 пре подне
Поменутог господина сам контактирао пп пре око годину дана и одговор је био негативан. Ценим да му је било испод части да се бави катунарско-влашко-пастирско-чобанском групацијом у коју ја спадам, ипак је он свој родослов довео до,ако се не варам, Немањића. Да не дужим, ако неко има неког Бубању а да не припада племству нека се гласне...И да не заборавим, хвала на препоруци.

Потовани,

Све што је потребно, ту сам да помогнем. Али ти си неке ствари погрешно разумио. Ми не знамо хаплогрупу Војихнића из Ливна, нити знамо да ли имају потомака данас.
То је проблем.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јануар 15, 2022, 11:43:07 пре подне
Потовани,

Све што је потребно, ту сам да помогнем. Али ти си неке ствари погрешно разумио. Ми не знамо хаплогрупу Војихнића из Ливна, нити знамо да ли имају потомака данас.
То је проблем.
Проблеми се решавају, само треба трагати, послата вам је пп са предлогом па се јавите...
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Јануар 18, 2022, 01:57:23 поподне
И кад сам већ ту код врличког краја, озбиљно ме заинтересово резултат Петковића R1b који има озбиљну подударност са Папићима из Бучја. Да ли је куга 30' година 18. вијека решење и моје једначине постаје озбиљно питање...Али без дубинца неког од њих све је само теорија.

Zadatak ovog projekta je da utvrdi haplogrupe za što više rodova vrličke regije. Tako će se genetski povezati različita prezimena. Prema dosadašnjim rezultatima:
-Pavlovići, Meljanac, Stojsavljević, Subotić i Gajić su jedna muška grana,
-Arnauti i Knez svi isto  jedna,
-Strićevići, Beara i Dragić iz Civljana isto,
-Milaš i Crnomarković iz Cetine su jedan rod,
Upravo se obradjuje još 10 uzoraka: Marjan, Mišina, Cvitkovac S., Šarac, Poplašen, Arnaut M. , Arnaut D.,  Ivančić, Gargenta i Iglendža.

Kad se projekat završi na ovom nivou imamo obećanje investitora  da će se uraditi dubinski testovi svuda gde se proceni od interesa. Projekat traje celu 2022.

Što se tiče Petkovića R1b njihov U106 je potvđen u nekim selima Kosmaja. Regija je detaljno istražena i pripadaju istom rodu kao Čokići i Velikići. Verovatno se radi o migaciji. Velikići su uradili Yfull i biće dostupan. Evo ovde TMCR za neke rodove. Sve izraženo u najverovatnijem broju kolena do zajedničkog pretka.  Zahvaljujem Z.V.

https://drive.google.com/file/d/1oTTz0tNykGPK66hYaGzvx54ca-4QWY-R/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1oTTz0tNykGPK66hYaGzvx54ca-4QWY-R/view?usp=sharing)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Јануар 18, 2022, 02:22:04 поподне
Овдје постоји и могућност да је харамбаша Ненко само довео људе из Јања, исто као што је то урадио Вид Обућина.
Имају код Јурана подаци који могу да се повежу са Стојсављевићима и њиховим евентуалним доласком у Отишић с неке друге стране:

Lagatorovo Selo, Petrovo polje:
1614. Petar Stoslavić de Campo di Piero de villa Lagatoroua

Lagatorović:
1611. Stojslavić Nikola

Nevest:
1604. Antun Stoislavić
1610. Radonja Stoislavić

Јуран сматра да се иза назива села Лагаторовци/Лагаторово Село/Лагаторовић налази Невест.

Спомињао сам раније помјерање становништва из тог краја према Цетини. Ту су Обућине и Ракићи као примјер, али и ово:

1612. braća Jakov i Marko Lagatorovići pok. Jurja iz Lagatorovaca, habitanti a Cetina in villa Hottissich.

Цитат
За Милаше се сматра да су се у Врличку крајину доселили у јуну 1692. године, када је из Добре код Дувна досељено 50 породица са 500 душа, од којих је било 100 ратника.

1.  У том раду се помиње Милин Милашевић (1594) становник села Кошевић данашњи Мирловић загора.
У попису 1701 од стране отомана под старим посједницима земље до овога прошлога рата(значи пре 1684)  се помиње Михајло Милашевић у селу Оркала(данас у саставу села Цетина)као и то да му је син на непријатељској територији.
У књизи Срби цетинске крајине пише :
Цитат
Milaši su se naselili zapadno od izvora Cetine, na
toponimu označenom kao "Case Urucale" (kuće Urukalo). Milaši su porijeklom
od Duvna, odakle su pod vodstvom kneza Nikole Milaša s drugim
porodicama došli u Cetinu.

Уркале/Оркале.

2.   Даље каже се да је харамбаша Вукадин Лалковић довео из села Гијан(Босна) у Бителић породице:Раповић,Перишић,Рапе,Петковиће,Кашиће,Мирчетиће,Луниће,Касниће,Ристе ,Ђапиће.Николиће,Јуричиће/Ђуричиће,Руришиће,Станиће,Матијевиће.

Каже се да је исте 1689 у петрово поље харамбаша Вид Обућина довео из Јања породице:Ђапић,Кашић,Стричевић,Перишић,Трипић,Луниновић.

У попису из 1701 као стари посједници земље до овога прошлог рата (који је почео 1684) наводи се Јован Лалковић.
Остале породице које се наводе а које сам горе поменуо су :Ђапа,Ђурић/Јурић,Кашић,Мирчетић.
Ту су још Гутић,Поповић,Мирчетић(Касније у Кољанима),Богавац,Мрвић(касније Лактац и Дабар) и Ћалић у Отишићу тако да је тешко веровати да су дошли од Јања.
Овај попис нажалост не наводи закупнике који нису поседовали земљу пре 1684 а нису били присутни током  пописа  1701 тако да нису записани а по мом мишљењу има још презимена која се крију међу ново придошлим из Јања а заправо су стари становници.(Например Стричевићи који се помињу пре овога рата у Далмацији.

3.  Вид и Божо Обућина харамбаше Отишића.Обућине се помињу као стари посједници чија је земља остала у Османској држави у попису из 1701,
Обућине се помињу 1641 у Отишићу у раду Јурана о морлацима.

4.  Биоковић презиме харамбаше Маовица,Подосоја и Врлике се помиње 1684 испред Шибеника као један од пребега из области Дрниша(врло могуће да је избегао преко Штикова из Маовица пре него што су путеви затворени,наравно ово је само предпоставка.

Капетани-Баше су морали бити људи из краја ,неко ко је познавао околину ,путеве,пећине,терен и тако даље.То су морали бити људи од угледа неко кога је народ већ знао   да недође до сукоба.

Ја мислим да Милашевић и Калинић никада нису били у Дувну нити ишли дубље у турску територију већ да су се спустили до Сиња и околине и дигли људе по наређењу(избегле као и оне који су се ту већ затекли).Као и што Обућина и Стоишевић никада нису били у Јању,Гламочу итд већ су отишли до петровог поља и одатле довели избегле са тих локација.

Капетани-Баше су имали луксуз да сами деле земљу и наравно себи узели најбоље али требало је одбранити то и населити ради одбране границе,ако погледамо катастар из 1710 за отишић ,за ону половину која је остала венецији видећемо чак 13 породица Стоишевић са 114 људи.Пре ће бити да је то братство него род уједињени ради одбране и наравно добитка најбоље земље која је морала да се обрађује а која се касније распала када је та потреба нестала.

У осталом требало би да се провери да није то село/место Гијан у ствари Гијев источно од Сиња.


Углавном хвала свима на постовима и људима који постављају разноразне информације,јер заиста помажу много.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Јануар 22, 2022, 08:52:44 пре подне
Буре су оригинално из Биочића, а у Штиково су дошле у 19. в. На млетачким катастрима прве половине 18. в. у Биочићу је записиван Никола Бура. На попису душа 1810. је била само једна породица Бура у Биочићу (11 чланова). У Штикову их нема ни на катастрима, нити 1810, што значи да су доселили касније.

Заборавио сам да припоменем. Илија Бура, пок. Радана (5 чланова), пописан је 1710. у Уздољу.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Јануар 26, 2022, 07:13:44 поподне
27. Шарац, Никољдан, Цивљане, J2b-M205>Y22059

Године 1692. помиње се харамбаша Никола Шарац, који води бандерију села Цивљане и има породицу од 23 члана. Шарци су 1810. највећи род у Цивљанима. Шараца је било још у Кричкама и Мириловић Пољу, али тамо славе Јовањдан.

Генетички је свакако најзанимљивија веза са породицом Барош (околина Босанског Грахова), посебно зато што славе исту славу као и Шарци, а било их је и у Цивљанима. Шарац има нешто специфичнији хаплотип (448=20, 549=13), али вредност 385=15-20, географска близина и иста крсна слава, указују вероватно на ближу везу ових родова.

Шарцима су, према литератури, сродни још Алексићи, Арамбашићи и Ђаковићи (сви Никољдан). Једни Арамбашићи (Никољдан) из Доњег Вакуфа су R1a-M458, Ђаковићи (Никољдан) из Врбника крај Книна припадају једној, код нас реткој, подграни R1b (oбојица са 23andMe). Арамбашић је надимачко презиме, крсна слава је такође честа, па би свакако било добро ДНК тестом проверити везу Шараца са поменутим породицама из Цивљана и околине.

Било би посебно интересантно испитати постоји ли ближа веза са Шарцима J2b-M205 са Кордуна (слава Никољдан), који су у том крају забележени још средином 18. века.

Поред Шараца (Никољдан), ово је други резултат J2b-M205 са подручја Врличке крајине. Тестирани су још и Деспинићи (Јовањдан) из Отишића, па би ову хаплогрупу у том крају требало очекивати међу слављеницима ове две славе. Највероватнија подграна - J2-Y22063.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Јануар 26, 2022, 07:30:59 поподне
32. Арнаут, Савиндан, Косоре, Врлика и

33. Арнаут, Аранђеловдан, Косоре, Врлика

Припадају хаплогрупи R1a-M458, а према Невгену могуће и млађој подграни L1029. Као и тројица раније тестираних Арнаута и Кнез (раније презиме такође Арнаут) из Косора, поседују карактеристичну вредност DYS385=13. Поред тога, Арнаут са славом Савиндан поседује вредност DYS448=20, коју дели са још једним раније тестираним Арнаутом са истом славом са којим има потпуно поклапање на 23 маркера, док сви остали имају повишену вредност DYS448=21. Арнаут са славом Аранђеловдан има потпуно поклапање са раније тестираним Арнаутом и Кнезом који славе исту славу, док се од тројице Арнаута који славе Савиндан разликује на 3 до чак 6 од 23 упоредива маркера, што указује на јасну подвојеност две гране Арнаута, једне која је задржала стару славу Аранђеловдан, и друге која је у једном тренутку почела славити Савиндан. Арнаути су у селу забележени у 18. веку. У млетачком попису 1710. године Арнаута још увек нема у Косорима, док је 1830. године забележено 7 кућа.

https://www.poreklo.rs/2017/10/07/poreklo-prezimena-selo-kosore-vrlika/ (https://www.poreklo.rs/2017/10/07/poreklo-prezimena-selo-kosore-vrlika/)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 26, 2022, 09:52:12 поподне
28. Игленџа, Јовањдан, Кољане

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Са осморицом има потпуно поклапање на 23 маркера, а то су махом Пипери из низводније подгране FT48939, али и са Ангеловим из Босилеграда, који је друга подграна -  BY218801. Са географским блиским Гаргентом (следи његова објава) из Цетине и Крчмара из Хотковаца, који славе Ђурђевдан, има по 1 маркер разлике (није исти маркер у питању). Врло је дискутабилно којој би подграни Игленџа припадао, а то би се могло решити само тестирањем у иностранству.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/ (https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/)

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)

Игленџе (Егленџе) су у Кољанима од 1714. године, када је са турске територије (Босне) дошао Moian Eglenzich и тражио допуштење да обрађује земље које су раније припадале неком Турчину у Матковинама. Егленџија/Егленџа/Игленџа је турцизам, који би значио - забављач, шаљивџија, причљив. Године 1810. постојала је једна петочлана породица Игленџа, на челу са Јованом, а 1846. су власници кућа били Петар и Димитрије Игленџа (извор: Срби у Цетинској крајини, Б. Симић). Презиме Гленџа постоји у Очинићима код Цетиња и такође славе Јовањдан, али то може бити само случајност, тј. настанак истог надимка/презимена код различитих људи. У селима Босне и Херцеговине 1991. није постојало презиме Игленџа, нити нека слична варијанта. Презиме Егленџија је врло ретко у Србији и у Винковцима.

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Romanijski Јануар 26, 2022, 10:56:00 поподне


3.  Вид и Божо Обућина харамбаше Отишића.Обућине се помињу као стари посједници чија је земља остала у Османској држави у попису из 1701,
Обућине се помињу 1641 у Отишићу у раду Јурана о морлацима.
Ове Обућине пробати на BY153567.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 26, 2022, 11:11:34 поподне
26. Гаргента, Ђурђевдан, Цетина

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Има већ један раније тестирани на 23andme, али је њему одређена само узводна грана R1b-L23. На 23 маркера има потпуно поклапање са Гигићем са Косова (Петковдан) и муслиманима са севера ЦГ. На маркеру DYS458 има вредност 16, која је до сад непогрешиво наводила на подграну Y32147. Од географских блиских, ту је Крчмар из Хотковаца код Гламоча који исто слави Ђурђевдан, а са њим се разликује на 2 маркера. Крчмар има на DYS458 вредност 15.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/ (https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/)

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)

На карти из 1788. у Цетини је уписан заселак Гаргентић. Јован Гаргента је 1810. на челу куће од 11 чланова. Јавља се и презиме Прар Гаргента, пошто је Петар Прар из Кањана у 19. веку доселио и умро у Цетини. Сад је питање да ли су неке Гаргенте потомци тог Прара, који се можда призетио код њих. И Прарови из Кањана славе Ђурђевдан, а тамо су документовани 1710. као Праревићи. У сваком случају, оба презимена су врло необична.

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 26, 2022, 11:19:44 поподне
Обућине су биле католици и нема их више под тим презименом, него под неким другим презименима. Сва су из Седрамића (Понош, Баран, Шаре итд)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Јануар 27, 2022, 01:07:50 пре подне
Цитат
Zagorac
Slave Svetog Nikolu. Zagorci su starinom Obućine.'865 Naselili su se u Otišić
i u Donje Koljane. Današnje prezime ove porodice govori o njezinu
ranijem privremenom prebivalištu (u Zagori) prije naseljavanja u Otišić.
Harambaša Vido Obuchina, zatim Boxe Obuchina, Martin Obuchina, Citco
Albac, Vucadin Milacouich, Luca Milcouich, Gregorio Kruni ch i Ni cola
Milacouich sa svojim su porodicama 14. 7. 1694. godine dobili potvrde na
zemlje u Otišiću.'866

https://snv.hr/wp-content/uploads/2021/12/srbi-u-cetinskoj-krajini.pdf
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 27, 2022, 08:48:56 пре подне
https://snv.hr/wp-content/uploads/2021/12/srbi-u-cetinskoj-krajini.pdf

За то није дат никакав доказ, него само се наводи да је неки Петрић сазнао. Вид и Марко Обућина су 1687. пописани у Шибенику међу католицима. То је она група људи која се привремено склонила са турске територије. У Седрамићу их је било много и сви су око 1710. уписивани у католичким књигама. Мислим да се нико од њих није преселио у Отишић иако су имали земље тамо, него су остали у Седрамићу, као и Милаковићи.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Јануар 27, 2022, 12:01:32 поподне
За то није дат никакав доказ, него само се наводи да је неки Петрић сазнао. Вид и Марко Обућина су 1687. пописани у Шибенику међу католицима. То је она група људи која се привремено склонила са турске територије. У Седрамићу их је било много и сви су око 1710. уписивани у католичким књигама. Мислим да се нико од њих није преселио у Отишић иако су имали земље тамо, него су остали у Седрамићу, као и Милаковићи.

Otisao sam da proverim ko je taj Petric i izgleda da je to Mario Petric koji je napisao knjigu poreklo stanovnistva Livanjskog Polja i izgleda bio na terenu pitajuci ljude sta i kako

https://www.scribd.com/document/80473094/Mario-Petric-Porijeklo-Stanovnistva-Livanjskog-Polja


Da li vi posedujete taj spisak sibenske nadbiskupije?Trebao bi da sadrzi oko 900+ prezimena latinskog obreda i oko 680 grckog obreda kako su oni to tad nazvali.Bilo bi lepo videti ostala prezimena na tom spisku cisto radi istrazivanja.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 27, 2022, 12:14:23 поподне
Имају спискови у Јурановој књизи - Stari i novi stanovnici Šibenika i njegovih predgrađa u drugoj polovici 17. i početkom 18. stoljeća.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Јануар 27, 2022, 08:48:08 поподне
25. Поплашен, Јовањдан, Мирловић Поље/Ружић, I-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629, род Мириловића

Поплашени су једна од старијих породица са подручја Петрова Поља, где се у пописима православног морлачког становништва бележе од друге половине 17. века. Према податку који нам је доставио наш Зрно, године 1671. од стране Млечана је као турски поданик заробљен Лазо Поплашен из Мирловића. У следећој деценији, почевши од 1684. године, у различитим пописима становништва Шибеника и околине помиње се више православних морлака са презименом Поплашен. Могуће је да су се Поплашени још у то време расељавали у околне крајеве. Године 1712. у попису Лике и Крбаве у месту Глогову код Грачаца забележен је извесни Милић Поплашен.

Од 1743. године на подручју данашњих општина Јајце и Добретић бележе се римокатолици Поплашеновићи, који се данас изјашњавају као Хрвати и носе презиме Поплашен. Није познато да ли се можда ради о огранку православних Поплашена чији је предак прешао на римокатоличанство.

Према породичном предању, Поплашени су се некад презивали Давидовић. Породица са презименом Давидовић која слави Јовањдан такође живи у Мирловић Пољу, па се у предању вероватно на њих мисли. Друго предање наводи да од Поплашена потичу Трзини из истог села.

Поплашена из Мирловић Поља било је насељених и у Терезином Пољу код Вировитице, месту на граници са Мађарском, у које су се након Првог светског рата доселили „краљеви“ колонисти.

Иако се на први поглед чини да је презиме Поплашен изведено из истог придева, поплашен, чини се вероватнијим да је оно у вези са личним именом Поплах, које је постојало крајем средњег и почетком новог века и као такво је забележено у више пописа становништва. На подручју Петрова Поља, у дефтеру из 1530. године, у Баљцима је забележен Поплах син Обривоја, а у Врсинама код Трогира 1550. године помиње се Никола син Поплаха.

Поплашен је први тестирани припадник неке од породица из Мирловић Поља које славе Јовањдан, а у које још спадају Бибићи, Богдани, Давидовићи, Секуле, Трзини, Ћубе и Шарци (О породицама Мирловић Поља видети https://www.poreklo.rs/2016/10/02/poreklo-prezimena-selo-mirlovic-polje-ruzic-dalmacija/ (https://www.poreklo.rs/2016/10/02/poreklo-prezimena-selo-mirlovic-polje-ruzic-dalmacija/)). Лично сам дуго ишчекивао тестирање некога из ове групе породица, у нади да ће се потврдити да су потомци досељених Мириловића из 16. века, што се на крају и догодило. Тестирани припада роду Мириловића којем је матица у Херцеговини, у истоименом селу код Билеће, и који као и Поплашени славе Јовањдан. Историјски извори који се чувају у задарском и шибенском архиву сведоче о досељавању морлака Мириловића у 16. веку на подручје трогирског, а нешто касније и шибенског залеђа, где се насељавају на подручју данашњих насеља Мирловић Загора и Мирловић Поље.

До сада је тестовима пронађено више од 40 припадника рода Мириловића, што је омогућило да се њихов модални хаплотип добро профилише. У односу на овај модални хаплотип, резултат Поплашена се издваја са маркером DYS391=12 и повишеном вредношћу маркера DYS570=21. Међу резултатима других тестираних Мириловића као нешто ближи хаплотипу Поплашена издвајају се хаплотипови Вујновића (Витуњ/Огулин, Лика, Јовањдан) и Глумца (Лика). Оба ова хаплотипа поседују вредност маркера DYS391=12, као и повишену вредност на маркеру DYS570>19, а разликују се на два (Глумац) односно три (Вујновић) маркера од хаплотипа Поплашена. Оваква нешто већа блискост са тестираним Мириловићима из западних крајева српског етничког простора очекивана је, јер су њихови преци највероватније били део истих миграција са простора Херцеговине.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 27, 2022, 09:08:09 поподне
Одлично што је све сада научно-генетички доказано. Оно што је било логично на основу имена села и крсне славе становника, сада је и доказано.

Погрешно је предање да Поплашени потичу од Давидовића, него је обрнуто. Поплах је родоначелник а његови синови су били Никола и Петар. Давидовићи су настали око 1700. од њих, а Трзини касније, од Филипа Поплашена. Од њих су и Гагрице у Кадиној Главици и нека презимена око Ливна (сад сам заборавио).
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 27, 2022, 09:32:21 поподне
Још да тестирамо Шарце и Бибиће, и то би било то што се тиче Мирловић Поља. Секуле су од Шараца, а Богдани исто од неког од њих. Једна породица Богдана је 1830-их прешла у унијате, а потом у римокатолике, и данас су Хрвати. Ћубе су пред изумирањем, пошто мислим да има само један мушки потомак.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Јануар 28, 2022, 08:14:43 поподне
27. Шарац, Никољдан, Цивљане, J2b-M205>Y22059

Године 1692. помиње се харамбаша Никола Шарац, који води бандерију села Цивљане и има породицу од 23 члана. Шарци су 1810. највећи род у Цивљанима. Шараца је било још у Кричкама и Мириловић Пољу, али тамо славе Јовањдан.

Генетички је свакако најзанимљивија веза са породицом Барош (околина Босанског Грахова), посебно зато што славе исту славу као и Шарци, а било их је и у Цивљанима. Шарац има нешто специфичнији хаплотип (448=20, 549=13), али вредност 385=15-20, географска близина и иста крсна слава, указују вероватно на ближу везу ових родова.

Шарцима су, према литератури, сродни још Алексићи, Арамбашићи и Ђаковићи (сви Никољдан). Једни Арамбашићи (Никољдан) из Доњег Вакуфа су R1a-M458, Ђаковићи (Никољдан) из Врбника крај Книна припадају једној, код нас реткој, подграни R1b (oбојица са 23andMe). Арамбашић је надимачко презиме, крсна слава је такође честа, па би свакако било добро ДНК тестом проверити везу Шараца са поменутим породицама из Цивљана и околине.

Било би посебно интересантно испитати постоји ли ближа веза са Шарцима J2b-M205 са Кордуна (слава Никољдан), који су у том крају забележени још средином 18. века.

Поред Шараца (Никољдан), ово је други резултат J2b-M205 са подручја Врличке крајине. Тестирани су још и Деспинићи (Јовањдан) из Отишића, па би ову хаплогрупу у том крају требало очекивати међу слављеницима ове две славе. Највероватнија подграна - J2-Y22063.

Питам се шта би са Шарцима у Цивљанима у пописима 1710. и 1724. године? Наведена је само једна њихова фамилија са 5 чланова и то 1710. године.
Богдан Шарац је отишао "у Турску". Контам, можда се скрасио у Прхову, пошто је тамо пописан 1701. године Андрија Красић, који је заједно с њим био у бандерији Николе Шарца. Има и неки кнез Божо тамо. Али, Богдан је "у Турској" и 1724. године. Можда су од њега они Шарци од Крупе што славе Часне вериге.

У попису Цивљана 1710. године на челу бандерије је Вучем Вуковљанин који је "преузео" дио Богданове земље. Изгледа да су Вуковљанини били у бандерији Николе Шарца и 1692. иако се изричито не спомињу.
Године 1692. наведен је одмах послије Николе, Митар Стипановић, а у попису 1710. спомиње се Митар Вуковљанин, пок. Стипана.

Могуће да се Николини Шарци у пописима Цивљана 1710. и 1724. године спомињу под ставком - Тома Кнежевић, пок. Николе. То је и најбројнија породица у Цивљанима у том моменту.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Јануар 28, 2022, 08:43:49 поподне
...
За Ботице (Ђурђевдан) из Цетине, који се у изворима помињу и под презименима Батак, Батица и Батичић, сматра се да су огранак Баришића.
...

Овај податак који је преузет из књиге Александра Бачка је погрешан. Не ради се о Ботицама (таквих нема у Цетини), већ о Батицама, који славе Јовањдан, а не Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Јануар 28, 2022, 08:46:12 поподне
Питам се шта би са Шарцима у Цивљанима у пописима 1710. и 1724. године? Наведена је само једна њихова фамилија са 5 чланова и то 1710. године.
Богдан Шарац је отишао "у Турску". Контам, можда се скрасио у Прхову, пошто је тамо пописан 1701. године Андрија Красић, који је заједно с њим био у бандерији Николе Шарца. Има и неки кнез Божо тамо. Али, Богдан је "у Турској" и 1724. године. Можда су од њега они Шарци од Крупе што славе Часне вериге.

У попису Цивљана 1710. године на челу бандерије је Вучем Вуковљанин који је "преузео" дио Богданове земље. Изгледа да су Вуковљанини били у бандерији Николе Шарца и 1692. иако се изричито не спомињу.
Године 1692. наведен је одмах послије Николе, Митар Стипановић, а у попису 1710. спомиње се Митар Вуковљанин, пок. Стипана.

Могуће да се Николини Шарци у пописима Цивљана 1710. и 1724. године спомињу под ставком - Тома Кнежевић, пок. Николе. То је и најбројнија породица у Цивљанима у том моменту.

Године 1705 изби побуна у Врлици коју је предводио драговићки монах Исајија која је угушена од стране Венеције.
Ако пажљиво погледаш списак из 1692 и 1710 за Цивљане приметићеш да многи недостају као и да имају нова презимена као споменути Вуковљанин што би могло да значи да је нова група досељена на њихово место.Где су стари?Могуће на другој страни реке цетине у турској.
Аутор те књиге је само гледао пописе из 1724 за Цивљане и Косоре а за остала села не тако можда је на списку неког другог села Врлике за 1724 само их треба наћи.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лепеничанин Јануар 29, 2022, 10:28:22 пре подне
34. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Врлика, R1b>L51>U106
 
Хаплотип новотестираног Цвитковца има само једну разлику у односу на раније тестиране. Ради се о трострукој вредности на маркеру 385 која износи 11-12-14.

Раније је писано о поменима Цвитковаца већ на првим млетачким катастрима:

Цитат
1. Katastar za Radosic iz 1711 u kome se Zorzi Sfitcovac (Đorđe Cvitkovac) spominje kao vlasnik čestica. Na nekima je upisan i njegov brat Stojan. Fajl je veličine 50MB i sadrži par mapa iz kojih se vidi da Đorđe deli zemlju sa Petrom Stričevićem.
https://drive.google.com/file/d/1RItmlDRzDkmzE_y_-ZDW0b2_DkfqpBnL/view?usp=sharing

2. Katastar za Maovice i Vrliku iz koga se vidi da je Stoian Sfitcovac (Stojan Cvitkovac) pripadnik banderije Steffano Biucouich.Veličina fajla 140MB.
https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing

3. Mapa čestica za Maovice s imenima vlasnika. Više fotografija ukupne veličina fajla 800MB.
https://drive.google.com/file/d/1WoC8XemxYp7GublI_2Y4reEQDwDo2f4l/view?usp=sharing

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: НиколаВук Јануар 29, 2022, 02:51:42 поподне
34. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Врлика, R1b>L51>U106
 
Хаплотип новотестираног Цвитковца има само једну разлику у односу на раније тестиране. Ради се о трострукој вредности на маркеру 385 која износи 11-12-14.

Раније је писано о поменима Цвитковаца већ на првим млетачким катастрима:

Заправо и друга двојица тестираних Цвитковаца имају исту мутацију на DYS385 (11-12-14), само што се та вредност не пише на сертификатима јер је регуларно двострука, а не трострука. Та мутација би се за сад могла назвати и карактеристиком хаплотипа Цвитковаца, питање је само колика је њена старост и да ли се може повезати само са родом Цвитковаца или јој је распрострањеност нешто шира (у односу на то би могла да се претпостави и релативна старост саме мутације).
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Јануар 29, 2022, 11:22:12 поподне
29. Иванчић, Косоре/Врлика, Јовањдан, I2-Y3120

Иванчићи из Косора су по једном предању старином Вуковићи. Вероватно се мисли на братство Вуковића из Цетине које слави Св. Враче (Кузму и Дамјана) и које се у Цетину доселило из Миочића у Петровом пољу, крајем 17. или почетком 18. века. Године 1710. у документима се помиње Жване Вуковић са шесточланом породицом као припадник бандијере Вује Цернице из Косора, који у селу поседује стоку, земљу и кућу. Иванчићи се у Косору бележе од 1810. године, када је у документима наведен Никола Иванчић са седмочланом породицом. У 19. веку Иванчићи почињу да користе и друго презиме, Вуга, а у употреби се истовремено јавља и двојно презиме Иванчић Вуга, односно Вуга Иванчић. Почетком 19. века, тачније 1810. године, Иванчићи су присутни и у Врлици, када је забележен Петар Вуга са петочланом породицом.

Иако је генетички тест показао да Иванчић припада истој основној хаплогрупи као и тестирани Вуковић из Цетине, разлика између њихових хаплотипова је превише велика да би се могло тврдити да међу њима постоји ближа генетичка веза. У том смислу може се рећи да предање о пореклу Иванчића од Вуковића није потврђено. И сама чињеница да Вуковићи и Иванчићи славе различите крсне славе указивала је на овакав могући исход. То опет не значи да преци Иванчића нису могли у прошлости носити презиме Вуковић. Ради се о веома честом патронимику који на подручју Далмације и суседних области носе бројне породице. Међу њима су и Вуковићи из Голубића код Книна који славе Јовањдан.

У односу на модални хаплотип гране I2-Y3120 резултат Иванчића поседује два карактеристична маркера: DYS385b=16 и посебно DYS389-I=14. У бази хаплотипова СДНКП овај резултат нема потпуних поклапања. Међу до сада тестираним појединцима из географски блиских области сличност постоји са једним тестираним са подручја Гламоча који такође слави Јовањдан и има предање о пореклу из Врлике од Иванчића, па се може рећи да је ово предање потврђено. Презиме овог тестираног још увек није јавно доступно. Његов хаплотип од хаплотипа Иванчића одступа на три маркера од 17 упоредивих и деле ретку вредност маркера DYS389-I=14. Када је у питању шири српски етнички простор занимљива је и сличност са хаплотиповима Стефановића (Јовањдан, Јошаница/Жагубица) и Стојшина (Петковдан, Српска Црња/Нова Црња) од којих се хаплотип Иванчића разликује на четири односно три маркера, али и дели обе карактеристичне вредности DYS385b=16 и DYS389-I=14. За Стојшина је утврђена припадност млађој грани I2-Z16971, па би то можда могао бити путоказ и за даље испитивање хаплогрупе Иванчића.


Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 29, 2022, 11:48:45 поподне
29. Иванчић, Косоре/Врлика, Јовањдан, I2-Y3120

Иванчићи из Косора су по једном предању старином Вуковићи. Вероватно се мисли на братство Вуковића из Цетине које слави Св. Враче (Кузму и Дамјана) и које се у Цетину доселило из Миочића у Петровом пољу, крајем 17. или почетком 18. века. Године 1710. у документима се помиње Жване Вуковић са шесточланом породицом као припадник бандијере Вује Цернице из Косора, који у селу поседује стоку, земљу и кућу. Иванчићи се у Косору бележе од 1810. године, када је у документима наведен Никола Иванчић са седмочланом породицом. У 19. веку Иванчићи почињу да користе и друго презиме, Вуга, а у употреби се истовремено јавља и двојно презиме Иванчић Вуга, односно Вуга Иванчић. Почетком 19. века, тачније 1810. године, Иванчићи су присутни и у Врлици, када је забележен Петар Вуга са петочланом породицом.

Иако је генетички тест показао да Иванчић припада истој основној хаплогрупи као и тестирани Вуковић из Цетине, разлика између њихових хаплотипова је превише велика да би се могло тврдити да међу њима постоји ближа генетичка веза. У том смислу може се рећи да предање о пореклу Иванчића од Вуковића није потврђено. И сама чињеница да Вуковићи и Иванчићи славе различите крсне славе указивала је на овакав могући исход. То опет не значи да преци Иванчића нису могли у прошлости носити презиме Вуковић. Ради се о веома честом патронимику који на подручју Далмације и суседних области носе бројне породице. Међу њима су и Вуковићи из Голубића код Книна који славе Јовањдан.

У односу на модални хаплотип гране I2-Y3120 резултат Иванчића поседује два карактеристична маркера: DYS385b=16 и посебно DYS389-I=14. У бази хаплотипова СДНКП овај резултат нема потпуних поклапања. Међу до сада тестираним појединцима из географски блиских области сличност постоји са једним тестираним са подручја Гламоча који такође слави Јовањдан и има предање о пореклу из Врлике од Иванчића, па се може рећи да је ово предање потврђено. Презиме овог тестираног још увек није јавно доступно. Његов хаплотип од хаплотипа Иванчића одступа на три маркера од 17 упоредивих и деле ретку вредност маркера DYS389-I=14. Када је у питању шири српски етнички простор занимљива је и сличност са хаплотиповима Стефановића (Јовањдан, Јошаница/Жагубица) и Стојшина (Петковдан, Српска Црња/Нова Црња) од којих се хаплотип Иванчића разликује на четири односно три маркера, али и дели обе карактеристичне вредности DYS385b=16 и DYS389-I=14. За Стојшина је утврђена припадност млађој грани I2-Z16971, па би то можда могао бити путоказ и за даље испитивање хаплогрупе Иванчића.




Жване не постоји као име. Zuane је Јован или Иван на млетачким катастрима, у зависности које су конфесије. Вуге су постојале у матичним књигама парохије Врлика из 19. века и то у самој варошици Врлици. Нестале су током 19. века.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Јануар 29, 2022, 11:53:58 поподне
Жване не постоји као име. Zuane је Јован или Иван на млетачким катастрима, у зависности које су конфесије. Вуге су постојале у матичним књигама парохије Врлика из 19. века и то у самој варошици Врлици. Нестале су током 19. века.

Да, у оригиналном документу је у питању Zuane, значи највероватније Јован. У извору стоји Zuane Vucovich q Lourino припадник бандијере харамбаше Vuie Cernize.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Јануар 30, 2022, 12:13:59 поподне
Цитат
1694. godine potvrđene su zemlje raznim Albanesima u selu Kosore.

Цитат
DAZd, fond br. l, Generalni providuri za Dalmaciju i Albaniju (1597. - 1797 .), Daniel
Dolftn (1692.- 1696.), 13. 2. 1694., kut. 60, str. 283.Albancima se nazivaju stanovnici
Crne Gore (Gligor Stanojević)

Ако погледамо списак за Косоре из 1724 можемо да видимо 24 презимена а на следећем доступном попису из 1810 нема нити једног истог презимена.Догађаји који су могли да учине ово су исељавања из Далмације у Босну из 1730 и 1750(или беше 1760?).

Са тог списка постоји презиме Козомора (св.Јован)са предањем од Врлике,презиме Давидовић (св.Јован)од Далмације насељени на Ливањском пољу,а у Гламочу у селу Брајићи се налази породица Лончар(исто на списку из 1724) која се доселила од Ливањског поља а која се некада користила презименом Јовановић(на списку из 1724 се налази презиме Јовановић/Ивановић).Још пише да су им се стари доселили од Врљике или Дрниша У Хасанбеговце на место Шолаја.Лончари из Хасанбеговаца који су се преселили у село Рујићке славе св.Јована.Шолаци се исто доселили од Врљике(Цивљани).У селу Пријани постоји презиме Мрђени од Далмације са рођаком у Шибенику а на списку Косора из 1710 презиме Мрђеновић.

Са списка из 1724 постоји Вуковић(Иванчић) и Овљанин касније Новљанин(Мишина).Тако можда Новљанин ~Херцег Нови? Треба проверити ако ништа.

Уосталом за Вуковиће у књизи Сточарско Становништво динаре пише:

Цитат
VUKOVIČI su veliko »pleme
« s 32 domaćinstva. Po predaji doselili su »od Drniša od Popova polja
«, očito poslije 1720. godine, jer se na području Vrlike javljaju tek
1726—1728. godine. U zaseoku s njima su 3 porodice ŠKRBIĆA, doseljenih
u novije doba iz Garjaka kod Vrlike, a mogli bismo ih poistovjetiti
sa »Škabićima«, uvedenim također u trećem deceniju 18. stoljeća.
»Jedan Vranješ iz Vranješa« došao je u ovaj zaselak »na materinstvo«,
a uz tu obitelj, ne zna se točno kada, naselio se i »jedan Barišić«. Od
Barišića s nadimkom BÄTICA (BATAK) razvilo se pet porodica toga
prezimena, od kojih su danas samo dvije ostale na Batičinu vrelu

Тако можда заиста једна од 32 куће може бити из попова поља(или се човек збунио и мислио на петрово поље код Дрниша).

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јануар 30, 2022, 01:03:11 поподне
Ако погледамо списак за Косоре из 1724 можемо да видимо 24 презимена а на следећем доступном попису из 1810 нема нити једног истог презимена.Догађаји који су могли да учине ово су исељавања из Далмације у Босну из 1730 и 1750(или беше 1760?).

Са тог списка постоји презиме Козомора (св.Јован)са предањем од Врлике,презиме Давидовић (св.Јован)од Далмације насељени на Ливањском пољу,а у Гламочу у селу Брајићи се налази породица Лончар(исто на списку из 1724) која се доселила од Ливањског поља а која се некада користила презименом Јовановић(на списку из 1724 се налази презиме Јовановић/Ивановић).Још пише да су им се стари доселили од Врљике или Дрниша У Хасанбеговце на место Шолаја.Лончари из Хасанбеговаца који су се преселили у село Рујићке славе св.Јована.Шолаци се исто доселили од Врљике(Цивљани).У селу Пријани постоји презиме Мрђени од Далмације са рођаком у Шибенику а на списку Косора из 1710 презиме Мрђеновић.

Са списка из 1724 постоји Вуковић(Иванчић) и Овљанин касније Новљанин(Мишина).Тако можда Новљанин ~Херцег Нови? Треба проверити ако ништа.

Уосталом за Вуковиће у књизи Сточарско Становништво динаре пише:

Тако можда заиста једна од 32 куће може бити из попова поља(или се човек збунио и мислио на петрово поље код Дрниша).
И мене занимају те миграције из Далмације у БиХ па ми дајте бар неке смернице за истраживање  а тичу се поменутих година, који су разлози исељавања и томе слично?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Јануар 30, 2022, 03:15:19 поподне
И мене занимају те миграције из Далмације у БиХ па ми дајте бар неке смернице за истраживање  а тичу се поменутих година, који су разлози исељавања и томе слично?

Марко Јачов, "Венеција и Срби у Далмацији у 18. веку"
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јануар 30, 2022, 03:20:00 поподне
Марко Јачов, "Венеција и Срби у Далмацији у 18. веку"
Хвала
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Јануар 30, 2022, 07:51:10 поподне
И мене занимају те миграције из Далмације у БиХ па ми дајте бар неке смернице за истраживање  а тичу се поменутих година, који су разлози исељавања и томе слично?

Tu smo da se pomažemo naravno.
Posle rata 1699/1700 Venecija je ostala bez Dinare i Velebita a samim tim stočari bez planina  što je napravilo velike probleme stočarskom stanovništvu koje je bilo većinsko pre rata. Ljudi koji su se ozbiljno bavili ovom temom kazu da je prosečna porodica imala oko 200 ovaca a u kasnijim vekovima najbogatiji su imali 150-200 ovaca.
Bez planina ljudi su imali ozbiljnih problema da prežive.

Tokom rata iz 1684-1699 Venecija se trudila da izbegne greške iz predhodnog rata kada nisu imali dovoljno stanovništva da zadrže teritorije koje su osvojili(skoro sve su izgubili) tako što su dovlačili ogroman broj stanovništva iz Bosne. Dalmacija je prenaseljena tada ogromnim brojem ljudi sa velikih polja Bosne(što je bila jedna od strategija da se Otomani ekonomski uniste) ali stvar je u tome sto su mnogi na silu dovodjeni tako što su im se kuce palile, imanja, polja i tako dalje.
Posle rata veliki broj ljudi sa velikih polja Bosne a u Dalmaciji zemlja škrta, najvece polje Sinjsko je isušivano posle 1718.

Najbolje zemlje su držali feudalci kao i najzaslužniji iz rata tako da su ljudi morali uglavnom da zajme zemlju na korišćenje. Zemlja u Dalmaciji je bila državna i ukoliko se nije obradjivala 2 godine oduzimala se.
Porez je dignut na 30 posto, zabrana dizanja crkava, nije bilo dozvoljeno pravoslavnoj crkvi da postavlja episkope a samim tim nemogucnost postavljanja sveštenika,. Svaki sveštenik je morao da dobije dozvolu od strane Biskupije, teranje iz drzave sveštenika iz Bosne koji nemaju državljanstvo Venecije kao i monopol nad trgovinom gde i kome može da se prodaje.Zabrana sklapanja brakova izmedju katolika i pravoslavaca i tako dalje.

Interes je bio da se ljudi drze siromašnim kao jeftina radna snaga i laka meta obrtnika i zelenaša.

Nakon rata veći porezi i namesti nego u Turskoj kao i problem vere i zbog svega toga ide izreka "Neveruj Mlečanima čak ni kad ti poklone donose"

Mentalno stanje svih tih ljudi koji su morali da menjaju stočarski nacin života zemljoradnjom je uslovilo slabo prilagodjavanje situaciji i česte gladne godine. Slaba zemlja i nerazvijenost  u Dalmaciji koju je Venecija tretirala kao koloniju uslovila je česta iseljavanja kao 1730/1731 godine.

Oštra zima, nemogućnost prehrane životinja, katastorfalna žetva, suša, kuga pokrenule su prve vece grupe iseljenika ka Livnu, Glamoču, Kupresu.
Naprimer zabrana držanja koza je napravila velike probleme ljudima.
Gladnih godina je bilo jos dosta a posebno se izdvajaju periodu od 1755-1760 i 1776-1783.
Poslednje velike seobe su bile za vreme Austrije negde do 1860ih.

Uglavnom nemogu ti preporučiti knjigu o ovome pošto je nema već se informacije o ovome nalaze u stotinama knjiga i članaka a dobar je početak knjiga koju ti je Poso ostavio. Ako nemožeš da je pronadješ ja ću ti je poslati.
Uostalom kucaj na sajtu Hrčak Glad u Dalmaciji i dobićeš fine članke ili recimo iseljavanje iz Dalmacije ili ekonomija Dalmacije/Venecija.

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Јануар 31, 2022, 02:32:39 поподне
30. Марјан, Јовањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује двије немодалне, донекле карактеристичне вриједности, DYS385ab=13-15 и DYS635=21. Међу досад тестираним далматинским Србима нема оних који посједују обе ове вриједности. Нема посебно бликсих хаплотипова. Од родова који славе Јовањдан најближи су им Пајкановићи из околине Лопара. И Пајкановићи посједују немодалну вриједност DYS385ab=13-15 па би ту везу требало провјерити SNP тестирањем. Постоји могућност да су Марјани повезани са групом родова гране I2-FT175994 са подручја Дробњака и Доњег Полимља, које такође одликује DYS385ab=13-15 и који славе Јовањдан.

На подручју Цетина и Цивљана, Марјани су забиљежени још 1692. године. Наводи се да су поријеклом "из Полаче". Половином 19. вијека исељавали су у Ливањско поље (Губин) гдје такође славе Јовањдан. Ови губински наводе да су из Котлуше (Врлика), што је један од дијелова села Цетина-Цивљане. Занимљиво је да у Ливањском пољу има и католика Маријана који "не знају одакле су поријеклом".

Приједлог за даље тестирање:
Појединачни тест на SNP FT25902 или
I2a-M423 Panel код Yseq или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Јануар 31, 2022, 03:04:25 поподне
31. Мишина, Ђурђевдан, Косоре, Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује сљедеће немодалне вриједности: DYS391=10, DYS385ab=14-16, DYS389-II=29, DYS570=20. Нема посебно блиских хаплотипова који би посједовали бар неке од ових немодалних вриједности у комбинацији и указивале на везу преко славе или географски.

Мишине су на подручју Косора забиљежени први пут 1710. године. Носили су старије презиме Новљановић, док је Мишина по свему судећи надимачко (икавски облик именице мјешина). Облик Мишина јавља се упоредо са Нољвљановић од почетка 19. вијека. Презиме Мишина уско је локализовано на насеље Косоре у врличком крају.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јануар 31, 2022, 05:35:29 поподне
30. Марјан, Јовањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује двије немодалне, донекле карактеристичне вриједности, DYS385ab=13-15 и DYS635=21. Међу досад тестираним далматинским Србима нема оних који посједују обе ове вриједности. Нема посебно бликсих хаплотипова. Од родова који славе Јовањдан најближи су им Пајкановићи из околине Лопара. И Пајкановићи посједују немодалну вриједност DYS385ab=13-15 па би ту везу требало провјерити SNP тестирањем. Постоји могућност да су Марјани повезани са групом родова гране I2-FT175994 са подручја Дробњака и Доњег Полимља, које такође одликује DYS385ab=13-15 и који славе Јовањдан.

На подручју Цетина и Цивљана, Марјани су забиљежени још 1692. године. Наводи се да су поријеклом "из Полаче". Половином 19. вијека исељавали су у Ливањско поље (Губин) гдје такође славе Јовањдан. Ови губински наводе да су из Котлуше (Врлика), што је један од дијелова села Цетина-Цивљане. Занимљиво је да у Ливањском пољу има и католика Маријана који "не знају одакле су поријеклом".

Приједлог за даље тестирање:
Појединачни тест на SNP FT25902 или
I2a-M423 Panel код Yseq или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.
Овде већ има материјала за трагање. Марјане, ако читаш ово јави се помоћи ћу ти...
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 01, 2022, 04:54:35 поподне
30. Марјан, Јовањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује двије немодалне, донекле карактеристичне вриједности, DYS385ab=13-15 и DYS635=21. Међу досад тестираним далматинским Србима нема оних који посједују обе ове вриједности. Нема посебно бликсих хаплотипова. Од родова који славе Јовањдан најближи су им Пајкановићи из околине Лопара. И Пајкановићи посједују немодалну вриједност DYS385ab=13-15 па би ту везу требало провјерити SNP тестирањем. Постоји могућност да су Марјани повезани са групом родова гране I2-FT175994 са подручја Дробњака и Доњег Полимља, које такође одликује DYS385ab=13-15 и који славе Јовањдан.

На подручју Цетина и Цивљана, Марјани су забиљежени још 1692. године. Наводи се да су поријеклом "из Полаче". Половином 19. вијека исељавали су у Ливањско поље (Губин) гдје такође славе Јовањдан. Ови губински наводе да су из Котлуше (Врлика), што је један од дијелова села Цетина-Цивљане. Занимљиво је да у Ливањском пољу има и католика Маријана који "не знају одакле су поријеклом".

Приједлог за даље тестирање:
Појединачни тест на SNP FT25902 или
I2a-M423 Panel код Yseq или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.
Покушах да контактирам Марјана преко мејл адресе коју је оставио у подацима али обавестише ме да адреса није валидна. Па питам коме да се обратим да би нашо контакт од чоека, ко је водио овај подухват?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: НиколаВук Фебруар 01, 2022, 05:12:14 поподне
Покушах да контактирам Марјана преко мејл адресе коју је оставио у подацима али обавестише ме да адреса није валидна. Па питам коме да се обратим да би нашо контакт од чоека, ко је водио овај подухват?

Најбоље би било да пишеш г. Цвитковцу (Cvitkovac на форуму).
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 01, 2022, 05:27:41 поподне
Најбоље би било да пишеш г. Цвитковцу (Cvitkovac на форуму).
Хоћу, хвала
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 03, 2022, 10:56:27 пре подне
Све ми је више занимљива ова веза R1b U106 и наше FT25902. Изгледа да је било ту неке љубави која.је трајала...Још кад би неко од ових U106 урадио цео геном, свашта би се сазнало...
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 06, 2022, 02:42:34 поподне
30. Марјан, Јовањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује двије немодалне, донекле карактеристичне вриједности, DYS385ab=13-15 и DYS635=21. Међу досад тестираним далматинским Србима нема оних који посједују обе ове вриједности. Нема посебно бликсих хаплотипова. Од родова који славе Јовањдан најближи су им Пајкановићи из околине Лопара. И Пајкановићи посједују немодалну вриједност DYS385ab=13-15 па би ту везу требало провјерити SNP тестирањем. Постоји могућност да су Марјани повезани са групом родова гране I2-FT175994 са подручја Дробњака и Доњег Полимља, које такође одликује DYS385ab=13-15 и који славе Јовањдан.

На подручју Цетина и Цивљана, Марјани су забиљежени још 1692. године. Наводи се да су поријеклом "из Полаче". Половином 19. вијека исељавали су у Ливањско поље (Губин) гдје такође славе Јовањдан. Ови губински наводе да су из Котлуше (Врлика), што је један од дијелова села Цетина-Цивљане. Занимљиво је да у Ливањском пољу има и католика Маријана који "не знају одакле су поријеклом".

Приједлог за даље тестирање:
Појединачни тест на SNP FT25902 или
I2a-M423 Panel код Yseq или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.
Отишао је узорак Марјана за Берлин али не гајим неке велике наде за плус. Сви ми испод ФТ25902 смо стабилни на 439 =12 а он је 13,то је прва ствар. А друга је да су према информацијама од анонимног Пајкановићи доведени од стране Гаја Кандића касније у Корениту и вјероватно ту преузели исту славу. Напомињем да Пајкановићи нису појединачно тестирани или ако јесу резултат нису бар пријавили пројекту.Додуше има их по Лици и око Госпића ђе има наше гране. Уосталом брзо ће нам се касти..
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 11, 2022, 10:10:27 поподне
Обућине су биле католици и нема их више под тим презименом, него под неким другим презименима. Сва су из Седрамића (Понош, Баран, Шаре итд)
Штета што нема Поноша тестираних, дало би мало на дневно-политичкој динамици...
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Фебруар 11, 2022, 10:22:20 поподне
Штета што нема Поноша тестираних, дало би мало на дневно-политичкој динамици...

Поноша има доста који немају једни везе са другима.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 11, 2022, 10:25:32 поподне
Поноша има доста који немају једни везе са другима.
Каква би могла бити етимологија овог презимена? Ја немам никакву идеју
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Фебруар 11, 2022, 10:36:08 поподне
Па лично име, као Милош, Драгош, Урош,.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 11, 2022, 10:42:10 поподне
Па лично име, као Милош, Драгош, Урош,.
Ниси ме баш убедио али узећу као опцију што значи да ћу прегледати доступне ми пописе да видим има ли кога под тим именом..
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Фебруар 14, 2022, 04:19:09 поподне
Ниси ме баш убедио али узећу као опцију што значи да ћу прегледати доступне ми пописе да видим има ли кога под тим именом..

(https://i.postimg.cc/LXZGsgpx/zzz.jpg)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 14, 2022, 04:46:01 поподне
(https://i.postimg.cc/LXZGsgpx/zzz.jpg)
Фино си ово ископо, скоро сам неђе налетио на презиме Пуношевић а ни на ум ми није пало да би то било то...Види, ти написа да их има разнородних али се за ове каже да су у Голубић дошли из Жегара и да славе Лазаревдан, можда су род са овим мојима...

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Фебруар 14, 2022, 07:02:42 поподне
А у Добропољцима и Жажвићу славе Ђурђевдан. Трећи су ови католици са Седрамића, који су од Обућина. Мислим да су се сви они, из разних села, у прошлости записивало час Пунош, час Понош.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 14, 2022, 07:04:38 поподне
А у Добропољцима и Жажвићу славе Ђурђевдан. Трећи су ови католици са Седрамића, који су од Обућина. Мислим да су се сви они, из разних села, у прошлости записивало час Пунош, час Понош.
И нико нема тестиран, било јавно било "тајно"?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Фебруар 14, 2022, 07:33:08 поподне
И нико нема тестиран, било јавно било "тајно"?

Не
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Фебруар 18, 2022, 11:08:07 пре подне
Kako je moguće da još niste našli Zelenovića?

Moji djed je Zelenović iz Čitluka, Civljane. Takođe imam nekoliko drugih porodica u svom porodičnom stablu iz Vrlike:

1. Zelenović
2. Mišina
3. Batak (Balac, Batica)
4. Marjan (Marijan)
5. Xovan (Jovanović)
6. Barišić
7. Kovačević


Nekoliko stvari koje bih želeo da primetim na osnovu sopstvenog istraživanja i onoga što je ovde rečeno:

1. Koliko sam pročitao, Kosturi su prvobitno bili porodica lokalnog muslimanskog bega. Živeli su u Čitluku.

2. Većina naselja u okolini Vrlike pre 1700. godine bila su muslimanska (posebno centralni delovi kao što su Čitluk i Kosore).

3. Mišini su Srbi koji govore ikavski. Zato se njihovo ime izgovara Mišina a ne Mješina. Tako to izgovaraju. Oni su definitivno starosjedioci Morlaci ili iz potpuno drugačijeg kraja od svih ostalih u okolini.

4. Naišao sam na prezimena koja su mnogo samo imena. Na primer, imam Marjan/Marijan u mojoj liniji, kao i 'Ksovan' (Pojavljuje se krajem 1700-ih). Trebalo mi je godina da shvatim da je 'Ksovan' bio 'Jovanović'.

5. Batak, Balać, Batica kao da su ista porodica. Imao sam problema da shvatim svoje drvo zbog toga.

Pa daj svoj doprinos! Nije lako pronaći ljude. )

Trenutno ima sredstava za još 10 besplatnih testova.
Takođe, svi iz tog kraja, se mogu testirati sa popustom za cenu od 7000 din.
Akcija i projekat traju barem do kraja 2022.
Svi su rodovi obuhvaćeni projektom, i katolički i pravoslavni.


Što se tiče Kostura velika je verovatnoća da oni jesu stanovnici turske Dalmacije jer se u vše deftera u tom kraju javljaju mesta s nazivom Kostur. A mletačke ćate bi vrlo često uz ime kao prezime znale upisati baš mesto odakle je neko prebegao. Ne samo Kosturi, značajan deo stanovništva vrličke krajine trebalo bi  da boravi u toj regiji pre početka morejskog rata. Evo nekih za koje se do sada dokazalo da borave u Dalmaciji pre 1684: Beare, Stričevići, Dragići, Pavlovići, Meljanac, Stojsavljević, Gajić, Subotić, Poplašen, Barišić, Batica, Primetica ... te gotovo svi pravoslavni ikavci. 

Što se tiče procene o konfesionalnoj pripadnosti stanovništva tih krajeva u tursko vreme ne znam na čemu je baziran izneseni stav. Većina muslimanskog stanovništva je skoncetrisana po varošima. Poturice jesu vlasnici najkvalitetnije zemlje u Cetini ali imena stanovništva po turskim defterima su izmešana i na osnovu deftera možemo reći da dominiraju hrišćanaska. Na početku morejskog rata deo stanovništva je prebegao na mletačku stranu. Taj deo je svakako hrišćanski. Deo je ostao na starim imanjima,  a deo se iselio dublje u unutrašnjost uključujući  mesta današnje Bosne i Srbije.

Zadatak ovog projekta jeste da se rodovski, po prvoj muškoj liniji, medjusobno genetski povežu oni koji  jesu u srodstvu. Tako već  sad znamo da su Barišići, Poplašeni i Batice u stvari jedan rod Mirlovića. Što više rezultata bude bilo to će ovih direktnih pokazivanja svakim sledećim rezultatom biti više.

Drugi važno saznanje jeste povezivanje rodova koji su se razdvojili za vreme mletačkoturskih ratova pa jedni prešli na mletačku stranu a drugi se povukli dublje u unutrašnjost ondašnje Turske. Ovo omogućuje značajna baza podataka  koju poseduje  "Društvo Poreklo", njihov tim  te ostala DNK istraživanja.

Takođe, javnim isticanjem haplogrupa,  ostavlja se svoj  nauci trag za komparaciju  kod budućih arheogenetskih istraživanja što  će svakako pomoći da se u budućnosti unapredi predstava o istoriji tog kraja i našeg naroda.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Драган Обреновић Фебруар 18, 2022, 01:33:16 поподне
Takođe, javnim isticanjem haplogrupa,  ostavlja se svoj  nauci trag za komparaciju  kod budućih arheogenetskih istraživanja što  će svakako pomoći da se u budućnosti unapredi predstava o istoriji tog kraja i našeg naroda.

Ово можда важи за резултате добијене SNP тестовима (Big Y, WGS). Поређење резултата археогенетских узорака са резултатима модерне популације преко 23 STR маркера тешко да ће нешто сувисло открити о историји одређеног краја.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Atlantische Фебруар 18, 2022, 01:39:03 поподне
Deo je ostao na starim imanjima,  a deo se iselio dublje u unutrašnjost uključujući  mesta današnje Bosne i Srbije.
Који родови су пример сеоба из Далмације ка Србији?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 18, 2022, 09:00:53 поподне
Отишао је узорак Марјана за Берлин али не гајим неке велике наде за плус. Сви ми испод ФТ25902 смо стабилни на 439 =12 а он је 13,то је прва ствар. А друга је да су према информацијама од анонимног Пајкановићи доведени од стране Гаја Кандића касније у Корениту и вјероватно ту преузели исту славу. Напомињем да Пајкановићи нису појединачно тестирани или ако јесу резултат нису бар пријавили пројекту.Додуше има их по Лици и око Госпића ђе има наше гране. Уосталом брзо ће нам се касти..
Ево ми сад стиже резултат за Марјана и ко што сам наговјестио негативан је на FT25902 Т-. Што би наш народ реко:Ој маркеру мила справо поздрављам те здраво здраво.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Фебруар 19, 2022, 08:56:11 пре подне
Ово можда важи за резултате добијене SNP тестовима (Big Y, WGS). Поређење резултата археогенетских узорака са резултатима модерне популације преко 23 STR маркера тешко да ће нешто сувисло открити о историји одређеног краја.
Ne shvatam da je baš  nesvrsishodno. Naprimer, ako u starom gtoblju iz predturskog perioda kod pojata Petkovića (a koji su R1b-U106) otkrije  da  ispod  stećaka leži R1b-U106?

Inače ima volje kod donatora da se,  kada se završi ova faza, pojekat dalje finansira u onim istraživanjima koja će pomoći  pobolšanju naše predstave o vrličkim rodovima.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Фебруар 19, 2022, 09:44:29 пре подне
Који родови су пример сеоба из Далмације ка Србији?
Pre nekoliko godina izvršena su genetička  ispitivanja kosmajskog kraja. Mislim da svi rezultati nisu u celosti dostupni javnosti. Evo linka na publikovani rad:

https://drive.google.com/file/d/1sZjSX3gcZ1sZFxGlavQug6RUABOKLAOj/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1sZjSX3gcZ1sZFxGlavQug6RUABOKLAOj/view?usp=sharing)

Izdata je knjiga "Poreklo i srodstvo familija doseljenih u Šumadiju u 18 veku" a čiji je auror Dr. sc med Vladan Čokić. Od te knjige imam prvih 25 strana:

https://drive.google.com/file/d/1PpRoyQww-sqdoD4BCXDs_1D-UwzSgvL8/view?usp=sharing

U medjuvremenu Velikići su uradili "Big Y full" pa su komparirali Petkoviće s Maovica s kosmajskim rodovima ali i onima u bazi podataka "Društva Poreklo". Evo komparacije rodovske udaljenosti  izražene u kolenima prema zajeničkom pretku (TMCR):

https://drive.google.com/file/d/1wWbl5ZFOmgOZQuKw-IhX_hUtF7WWoS3m/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1wWbl5ZFOmgOZQuKw-IhX_hUtF7WWoS3m/view?usp=sharing)

Kosmajski Čokići i Vrlički Petkovići su rodoski udaljeni 7-10 kolena i njihovo razdvajanje se po svemu sudeći desilo oko morejskog rata. Da napomenem da su se Petkovići, u vrličkom kraju naseljeni na dve lokacije: na Maovicu i na Uništima. I jedni i drugi su se odatle dalje iseljavali. Poznato je iseljavanje jedne grane u Knin od kojih potiče naš fudbaler Ilija Petković. Te kasnije. prema sećanju ljudi, i šibenski Petkovići. Maovički Petkovići poseduju dve rodovski poprilično udaljene grane (gornji i donji, medjusobno udaljeni nekih 20 kolena) što meni indicira da je prezime staro.

Da li je ova migracija na Kosmaj pojedinačan slučaj ili masovniji događaj možda bi mogli utvrditi komparacijom  genetskih ispitivanja ostalih rodova  za ove dve regije. Pojedinačni rezultati istraživanja koje je vodio Dr Vladan Čokić nisu u bazi "Društva Poreko". Dostupan je, čini mi se,  samo BigY Velikića i Y23 Čokića. Ipak iz njegove knjige se može videti koji su različiti rodovi  prepoznati kod Kosmaja. Evo te strane pa izvolite komparirati  Kosmajske grupe s nekim iz Vrličkog kraja.

https://drive.google.com/file/d/1gl4tESfDINdAvxsy4mw2Cgas0ZYkFXs7/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1gl4tESfDINdAvxsy4mw2Cgas0ZYkFXs7/view?usp=sharing)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Фебруар 19, 2022, 10:15:54 пре подне
Kosmajski Čokići i Vrlički Petkovići su rodoski udaljeni 7-10 kolena i njihovo razdvajanje se po svemu sudeći desilo oko morejskog rata.

Поређењем хаплотипа на 23 се свакако не може добити процјена старости удаљености родова. Минималан број маркера за процјену старости је 111, а и тада само оквирно и без стриктног фиксирања периода (може ићи и до стотину двјесто година горе доле). А наравно да би најбоље било имати два узорка са урађеним геномским тестом. Но и тада само оријентационо се може овај период одредити. Дакле, ова претпоставка о 7-10 кољена једноставно не пије воде,а пошто се користи као полазна чињеница за даље извођење закључака, и саме те закључке доводи у питање.

Da li je ova migracija na Kosmaj pojedinačan slučaj ili masovniji događaj možda bi mogli utvrditi komparacijom  genetskih ispitivanja ostalih rodova  za ove dve regije.

Никаква сеоба из Далмације на Космај у поменутом периоду није забиљежена у историјским  изворима. Род R1b-U106 о којем се говори је највјероватније са подручја Старог Влаха, одакле су историјским сеобама у 16. вијеку његови огранци доспјели и до Далмације, док су се други огранци помјерали према Шумадији ( у истом или каснијем периоду). Ово има далеко више историјске логике него претпостављена сеоба из Далмације на Космај у 17. вијеку.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 19, 2022, 10:26:05 пре подне
Pre nekoliko godina izvršena su genetička  ispitivanja kosmajskog kraja. Mislim da svi rezultati nisu u celosti dostupni javnosti. Evo linka na publikovani rad:

https://drive.google.com/file/d/1sZjSX3gcZ1sZFxGlavQug6RUABOKLAOj/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1sZjSX3gcZ1sZFxGlavQug6RUABOKLAOj/view?usp=sharing)

Izdata je knjiga "Poreklo i srodstvo familija doseljenih u Šumadiju u 18 veku" a čiji je auror Dr. sc med Vladan Čokić. Od te knjige imam prvih 25 strana:

https://drive.google.com/file/d/1PpRoyQww-sqdoD4BCXDs_1D-UwzSgvL8/view?usp=sharing

U medjuvremenu Velikići su uradili "Big Y full" pa su komparirali Petkoviće s Maovica s kosmajskim rodovima ali i onima u bazi podataka "Društva Poreklo". Evo komparacije rodovske udaljenosti  izražene u kolenima prema zajeničkom pretku (TMCR):

https://drive.google.com/file/d/1wWbl5ZFOmgOZQuKw-IhX_hUtF7WWoS3m/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1wWbl5ZFOmgOZQuKw-IhX_hUtF7WWoS3m/view?usp=sharing)

Kosmajski Čokići i Vrlički Petkovići su rodoski udaljeni 7-10 kolena i njihovo razdvajanje se po svemu sudeći desilo oko morejskog rata. Da napomenem da su se Petkovići, u vrličkom kraju naseljeni na dve lokacije: na Maovicu i na Uništima. I jedni i drugi su se odatle dalje iseljavali. Poznato je iseljavanje jedne grane u Knin od kojih potiče naš fudbaler Ilija Petković. Te kasnije. prema sećanju ljudi, i šibenski Petkovići. Maovički Petkovići poseduju dve rodovski poprilično udaljene grane (gornji i donji, medjusobno udaljeni nekih 20 kolena) što meni indicira da je prezime staro.

Da li je ova migracija na Kosmaj pojedinačan slučaj ili masovniji događaj možda bi mogli utvrditi komparacijom  genetskih ispitivanja ostalih rodova  za ove dve regije. Pojedinačni rezultati istraživanja koje je vodio Dr Vladan Čokić nisu u bazi "Društva Poreko". Dostupan je, čini mi se,  samo BigY Velikića i Y23 Čokića. Ipak iz njegove knjige se može videti koji su različiti rodovi  prepoznati kod Kosmaja. Evo te strane pa izvolite komparirati  Kosmajske grupe s nekim iz Vrličkog kraja.

https://drive.google.com/file/d/1gl4tESfDINdAvxsy4mw2Cgas0ZYkFXs7/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1gl4tESfDINdAvxsy4mw2Cgas0ZYkFXs7/view?usp=sharing)
Скоро негде написах да би пар Big Y код ове ваше гране донио озбиљан помак у истраживањима и желим вам успех у томе. И још ми је драго и то да што овим постом мало продрмасте стереотипе па како год да се прича на крају заврши. Прочитах на брзину и на прескоке линкове које сте поставили и почешаћу се ђе ме сврби.Наиме, за поменуте Папиће се у литератури наводи да су дошли у Петровиће из Петропоља с Косова. Прије пар година сам изнио теорију да то може бити Петрово Поље и Далматинско Косово, јер Папићи нису могли доћи са истока по дефоулту, осим можда са простора барске надбискупије или из неке католичке енклаве на источним странама у шта заиста сумњам. Индикативно је и помињање села Смокве којег у ЦГ нема а налазимо Смоквице у близини  поменутих топонима у Далмацији. Наравно без археогенетике ништа и у томе вас подржавам и кад дође до тога и ја бих волио да дам мој скромни допринос.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Фебруар 19, 2022, 11:00:48 пре подне
Овај податак који је преузет из књиге Александра Бачка је погрешан. Не ради се о Ботицама (таквих нема у Цетини), већ о Батицама, који славе Јовањдан, а не Ђурђевдан.
  da li su porodice Batak i Batica ista porodica? slave različite slave, zar ne? Posljednju godinu radim svoje porodično stablo i imao sam problema da pronađem svoju prabaku Manda Batak. detalji koje imam govore da je moj prapradjed bio Lazar Zelenović koji se oženio Mandom Batak 2. februara 1869. godine. Ne mogu da nađem ni nju ni njenog oca Iliju Batak
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Фебруар 19, 2022, 11:04:52 пре подне
Поређењем хаплотипа на 23 се свакако не може добити процјена старости удаљености родова. Минималан број маркера за процјену старости је 111, а и тада само оквирно и без стриктног фиксирања периода (може ићи и до стотину двјесто година горе доле). А наравно да би најбоље било имати два узорка са урађеним геномским тестом. Но и тада само оријентационо се може овај период одредити. Дакле, ова претпоставка о 7-10 кољена једноставно не пије воде,а пошто се користи као полазна чињеница за даље извођење закључака, и саме те закључке доводи у питање.

Никаква сеоба из Далмације на Космај у поменутом периоду није забиљежена у историјским  изворима. Род R1b-U106 о којем се говори је највјероватније са подручја Старог Влаха, одакле су историјским сеобама у 16. вијеку његови огранци доспјели и до Далмације, док су се други огранци помјерали према Шумадији ( у истом или каснијем периоду). Ово има далеко више историјске логике него претпостављена сеоба из Далмације на Космај у 17. вијеку.
A koja je seoba kroz tursku teritoriju dobro  zabeležena i pručena?

Pongde, u  prevodima turskih deftera,  nalazimo gde  su se  turci povlačili. Koliko su raje povukli sa sobom ne znamo. Evo ilustracije rasejanja  poturica tog kraja u različite destinacije  (prema istom  defteru iz 1701, mesta oko Vrlike):
-Zuban?/Zobanoğlu Omer-aga. On je sada u Beogradu
-Ahmed, sin Alije. Na životu je i sada je nastanjen u Golhisaru (Jajce)
‒Zimmija Miho. Nalazi se na muslimanskoj teritoriji, u nahiji Livno
‒Hadži Muharrem čizmedžija. Sada se nalazi u Sarajevu
‒Murad hodža. Sada se nalazi u Travniku
‒Supruga Deli Ahmeda Fatima. Ona se sada nalazi u Travniku.
...

Što se tiče komparacije Petković-Čokić (R1b-U106) to je ono što imamo sad na bazi  Big Y Velikića i Y23 Petkovića, te pretpostavke da je DYS448 = 20.2 karakterističan za taj rod. Da jeste još teza. Nešto što bi trebali dokazati i bolje odmeriti dubinskim testom.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Фебруар 19, 2022, 11:34:16 пре подне
32. Арнаут, Савиндан, Косоре, Врлика и

33. Арнаут, Аранђеловдан, Косоре, Врлика

Припадају хаплогрупи R1a-M458, а према Невгену могуће и млађој подграни L1029. Као и тројица раније тестираних Арнаута и Кнез (раније презиме такође Арнаут) из Косора, поседују карактеристичну вредност DYS385=13. Поред тога, Арнаут са славом Савиндан поседује вредност DYS448=20, коју дели са још једним раније тестираним Арнаутом са истом славом са којим има потпуно поклапање на 23 маркера, док сви остали имају повишену вредност DYS448=21. Арнаут са славом Аранђеловдан има потпуно поклапање са раније тестираним Арнаутом и Кнезом који славе исту славу, док се од тројице Арнаута који славе Савиндан разликује на 3 до чак 6 од 23 упоредива маркера, што указује на јасну подвојеност две гране Арнаута, једне која је задржала стару славу Аранђеловдан, и друге која је у једном тренутку почела славити Савиндан. Арнаути су у селу забележени у 18. веку. У млетачком попису 1710. године Арнаута још увек нема у Косорима, док је 1830. године забележено 7 кућа.

https://www.poreklo.rs/2017/10/07/poreklo-prezimena-selo-kosore-vrlika/ (https://www.poreklo.rs/2017/10/07/poreklo-prezimena-selo-kosore-vrlika/)
Имам теорију да су Арнаути пореклом из околине Скадра. Читао сам на другом форуму дa Имају исти генетски код као 'Маtruga' или како год се група звала у Кућима пре него што ју старокуци и Дрекаловићи заузели oколину Подгорице. Тијат има смисла из три разлога.

1. Племе Марути је живело у непосредној близини Скадра („Албанија“) како су га неки људи тада називали.

2. Тако да се неко ко долази одавде хлади да се зове 'Арнаут'.

3. У Кућима постоји село 'Косоре' као и село у Врлици.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Драган Обреновић Фебруар 19, 2022, 11:44:55 пре подне
Ne shvatam da je baš  nesvrsishodno. Naprimer, ako u starom gtoblju iz predturskog perioda kod pojata Petkovića (a koji su R1b-U106) otkrije  da  ispod  stećaka leži R1b-U106?

Inače ima volje kod donatora da se,  kada se završi ova faza, pojekat dalje finansira u onim istraživanjima koja će pomoći  pobolšanju naše predstave o vrličkim rodovima.

Ако се у старом гробљу открије испод стећака детектује R1b-U106 то може бити нека индиција о вашем пореклу, али без SNP потврде би било неозбиљно узимати то као доказ да сте ту од времена када је тај стећак подигнут.

Треба узети у обзир да је мутација U106 стара преко 4000 година и да међу Србима има различитих мушких лоза које су испод ове гране. Чак и млађа, низводна подграна (R-Y6669) којој по свему судећи припада већина тестираних Срба, формирана је пре око 3000 година, а терминалне  хаплогрупе су слабо истражене.

Колико видим, свега пар припадника R1b-U106 међу Србима су урадили велики тест, и још пар њих SNP панеле или појединачне мутације. На YFull стаблу је резултат само једног Србина из Београда који је остао на нивоу R-Y6669*. Потребно да се барем још неко од Срба припадника R1b-U106 тестира, како би мало расветлио своје ближе порекло.

Неупоредиво је корисније за истаживање порекла Цвитковаца да прикупите новац (по 20-30 EUR свако) и "извучете сламку" ко ће од вас да уради WGS тест, него да тестирате додатна 3-4 сродника по широј фамилији STR тестовима.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Фебруар 19, 2022, 12:31:31 поподне
Неупоредиво је корисније за истаживање порекла Цвитковаца да прикупите новац (по 20-30 EUR свако) и "извучете сламку" ко ће од вас да уради WGS тест, него да тестирате додатна 3-4 сродника по широј фамилији STR тестовима.
Višestruko testiranje istog prezimena služi radi potvrde kontinuiteta roda jer se kod mnogih prezimena vrličkog kraja zaboravilo srodstvo. Tamo su rano formirana prezimena i ti su ljudi žive tamo od 17 stoleća a mnogi od ranije. Osim toga postoje slučajevi dolaska na ženino sa preuzimnjem prezimena i krsne slave. Naprimer, Cvitkovac došao u Smiljaniće, Maljković u Babiće.... Takođe, moglo je doći do neverstva u porodici, što bi uzrokovalo dva markera za jedno isto prezime...ali  eto babe se nisu okliznule pa  do sada klizanje nismo detektovali...Osim toga višestruka analitika istog prezimena  omogućuje prepoznavanje eventualne greške u toku postupka uzorkovanja i dalje obrade, činivši tako rezultate ovog projekta pouzdanijim.
Ако се у старом гробљу открије испод стећака детектује R1b-U106 то може бити нека индиција о вашем пореклу, али без SNP потврде би било неозбиљно узимати то као доказ да сте ту од времена када је тај стећак подигнут.
Eto vidite da rezultati testa sa 23markera  nisu baš nesvrsihodni ni kod arheogenetike. Verovatnoća da se nađu dva U106 na istoj lokaciji, jedan u grobu a drugi živ, je jako mala zar ne? Osim toga njihove su prve komšije takođe U106, ali njima udaljena grana. Što će reći prate se ili žive zajedno. Sve to zajedno nije slučajno preklapanje po matematičkoj verovatnoći  no posledica odluka negda živućih...  )
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Фебруар 19, 2022, 12:53:16 поподне
Имам теорију да су Арнаути пореклом из околине Скадра. Читао сам на другом форуму дa Имају исти генетски код као 'Маргужа ' или како год се група звала у Кућима пре него што ју старокуци и Дрекаловићи заузели oколину Подгорице. Тијат има смисла из 4 разлога.

1. Породица  живело у непосредној близини Скадра („Албанија“).

2. Тако да се неко ко долази одавде хлади да се зове 'Арнаут'.

3. У Кућима постоји село 'Косоре' као и село у Врлици.

4.  Арнаути из Врлике и Ливко Поља кажу да су се некада презивали Миланић и да су пореклом из Црне Горе. Теорија је да су заправо из породице Миличић из .
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Фебруар 19, 2022, 01:10:57 поподне
Pa daj svoj doprinos! Nije lako pronaći ljude. )

Trenutno ima sredstava za još 10 besplatnih testova.
Takođe, svi iz tog kraja, se mogu testirati sa popustom za cenu od 7000 din.
Akcija i projekat traju barem do kraja 2022.
Svi su rodovi obuhvaćeni projektom, i katolički i pravoslavni.


Što se tiče Kostura velika je verovatnoća da oni jesu stanovnici turske Dalmacije jer se u vše deftera u tom kraju javljaju mesta s nazivom Kostur. A mletačke ćate bi vrlo često uz ime kao prezime znale upisati baš mesto odakle je neko prebegao. Ne samo Kosturi, značajan deo stanovništva vrličke krajine trebalo bi  da boravi u toj regiji pre početka morejskog rata. Evo nekih za koje se do sada dokazalo da borave u Dalmaciji pre 1684: Beare, Stričevići, Dragići, Pavlovići, Meljanac, Stojsavljević, Gajić, Subotić, Poplašen, Barišić, Batica, Primetica ... te gotovo svi pravoslavni ikavci

(https://i.postimg.cc/kMfzMcTy/Screenshot-20220219-200659-My-Heritage.jpg)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: CosicZ Фебруар 21, 2022, 02:39:36 пре подне

На YFull стаблу је резултат само једног Србина из Београда који је остао на нивоу R-Y6669*.

Тренутно https://www.yfull.com/live/tree/R-FT73970/ , https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/R;name=R-BY63937 .
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Драган Обреновић Фебруар 21, 2022, 08:05:09 пре подне
Тренутно https://www.yfull.com/live/tree/R-FT73970/ , https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/R;name=R-BY63937 .

Да, да, иста особа је на оба стабла, урадио је Big Y-700 и послао BAM на YFull.

(https://i.postimg.cc/D0Css1K1/image.png)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Фебруар 21, 2022, 01:35:16 поподне
Da to je Velikić-
Тренутно https://www.yfull.com/live/tree/R-FT73970/ , https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/R;name=R-BY63937 .
Da to je Velikić iz kosmajskog kraja (Ropočevo, Sopot) i unet je u bazu "Društva Poreklo".U bazi je i Y23 Čokića. O istraživanjima koja su tamo vršena više informacija ima na prethodnoj strani.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Фебруар 22, 2022, 05:48:14 пре подне
Када ћете објавити резултате за Зеленовиће? :)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: missur Фебруар 22, 2022, 08:05:52 пре подне
Имам теорију да су Арнаути пореклом из околине Скадра. Читао сам на другом форуму дa Имају исти генетски код као 'Маргужа ' или како год се група звала у Кућима пре него што ју старокуци и Дрекаловићи заузели oколину Подгорице. Тијат има смисла из 4 разлога.

1. Породица  живело у непосредној близини Скадра („Албанија“).

2. Тако да се неко ко долази одавде хлади да се зове 'Арнаут'.

3. У Кућима постоји село 'Косоре' као и село у Врлици.

4.  Арнаути из Врлике и Ливко Поља кажу да су се некада презивали Миланић и да су пореклом из Црне Горе. Теорија је да су заправо из породице Миличић из .

Ima i arhivski zapis ks početka 18. stoljeća da su Kosore naselili Arnauti tj. navedeno je ne kao prezime već kao Arnaut kao etnik. Spominje se u članku Ante Solda iz 1997. Moram pronać točno citat.

Testirani Arnauti se dosta razlikuju. Svi imaju R1a, ali ako se dulblje pogledaju razlike to ukazuje na genetsko razdvajanje pune dublje u prošlosti nego 18. stoljeće.  Vjerojatno je naseljeno nekoliko obitelji s istog područja (Skadar možda) koji su činile bratstvo Arnaute u Kosorama.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Фебруар 22, 2022, 09:21:39 пре подне
Када ћете објавити резултате за Зеленовиће? :)

Сигурно не пре него што се неки не тестира, а за сада није ни један.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Фебруар 22, 2022, 01:17:32 поподне
Сигурно не пре него што се неки не тестира, а за сада није ни један.

Зашто ништа ниси рекао? Ja могу да нађем Зеленовића из Читлука да се тестира У Београду ако
желетe? Мислио сам да сте све већ тестирали и да пуштате po једну породицу дневно 😄
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: НиколаВук Фебруар 22, 2022, 01:35:35 поподне
Зашто ништа ниси рекао? Ja могу да нађем Зеленовића из Читлука да се тестира У Београду ако
желетe? Мислио сам да сте све већ тестирали и да пуштате po једну породицу дневно 😄

Вашег кандидата за тестирање можете пријавити преко контакт форме, која се налази на следећем линку:

https://www.poreklo.rs/2021/11/23/projekat-geneticko-genealoskog-istrazivanja-vrlickog-kraja/
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Фебруар 22, 2022, 01:35:54 поподне
Зашто ништа ниси рекао? Ja могу да нађем Зеленовића из Читлука да се тестира У Београду ако
желетe? Мислио сам да сте све већ тестирали и да пуштате po једну породицу дневно 😄

Не водим овај пројекат тестирања Врличана, тако да не сматрам да треба да одређујем које породице ће се тестирати. Ту су Cvitkovac и Зрно, па нека кажу да ли им се Зеленовићи уклапају у концепцију истраживања.

Што се тиче херцеговачких Зеленовића, књига о генетичком пореклу херцеговачких српских породица излази у првој половини марта, па ће тамо моћи да се прочита о томе коме су сродни и да ли је предање о њиховом пореклу тачно.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Фебруар 23, 2022, 08:52:34 пре подне

Што се тиче херцеговачких Зеленовића, књига о генетичком пореклу херцеговачких српских породица излази у првој половини марта, па ће тамо моћи да се прочита о томе коме су сродни и да ли је предање о њиховом пореклу тачно.

Сјајно. Хвала, другар :)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Март 04, 2022, 05:15:29 поподне
Ево ми сад стиже резултат за Марјана и ко што сам наговјестио негативан је на FT25902 Т-. Што би наш народ реко:Ој маркеру мила справо поздрављам те здраво здраво.
Марјан је управо наручио панел код Yseq-а, видећемо шта ће бити...
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Април 02, 2022, 11:20:08 пре подне
Марјан је управо наручио панел код Yseq-а, видећемо шта ће бити...
Око Марјана се Кранови о јаду забавише😉
Quick results summary:
I2a-M423 Panel processing
PH908 T+
FT14506 G-
A356 T-
Y32084 A-
Y151633 T-
Y126296 A-
Y84307 G-
A5913 G-
BY111699 processing
FT169314 processing
FT355750 processing
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Мај 10, 2022, 10:39:13 поподне
Од Марјана дигоше руке, значи још једна звездица
,нисам ово очекиво...
Quick results summary:
I2a-M423 Panel
PH908 T+
FT14506 G-
A356 T-
Y32084 A-
Y151633 T-
Y126296 A-
Y84307 G-
A5913 G-
BY111699 C-
FT169314 A-
FT355750 C-
Y51673 C-
FT138628 A-
FT36524 A-
MF2888 A-
BY125046 G-
Y183467 C-
Y265409 C-
Y48599 C-

Most specific position on the YFull YTree is I-PH908

You are negative for all downstream SNPs

Чини ли ми се или овде још има неких грана које би могли проверити?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: НиколаВук Мај 11, 2022, 09:51:45 пре подне
Од Марјана дигоше руке, значи још једна звездица
,нисам ово очекиво...
Quick results summary:
I2a-M423 Panel
PH908 T+
FT14506 G-
A356 T-
Y32084 A-
Y151633 T-
Y126296 A-
Y84307 G-
A5913 G-
BY111699 C-
FT169314 A-
FT355750 C-
Y51673 C-
FT138628 A-
FT36524 A-
MF2888 A-
BY125046 G-
Y183467 C-
Y265409 C-
Y48599 C-

Most specific position on the YFull YTree is I-PH908

You are negative for all downstream SNPs

Чини ли ми се или овде још има неких грана које би могли проверити?

Има сигурно непокривених грана. Предлажем упоређивање њиховог пакета I2a-M423 са стаблом I2-PH908 са нашег портала:

https://www.yseq.net/images/trees/I2a-M423_tree.pdf?date=2020-11-10

https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2021/11/I2-PH908-osnovno.png
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Мај 11, 2022, 10:47:23 пре подне
Има сигурно непокривених грана. Предлажем упоређивање њиховог пакета I2a-M423 са стаблом I2-PH908 са нашег портала:

https://www.yseq.net/images/trees/I2a-M423_tree.pdf?date=2020-11-10

https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2021/11/I2-PH908-osnovno.png
Упоређиво сам са Yfull стаблом и оно што ми није јасно је што нису прво проверили FT16449 а гађали су низводне гране од њега, мало је нелогично осим ако они ненају какав други резон.Ваљало би можда ући у причу са Yseq и предложити им неки Балкан ПХ908 панел и видети да ли је то изводљиво. Скратило би муке и њима и нама а поготово време чекања...
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Мај 11, 2022, 11:04:18 пре подне
Има сигурно непокривених грана. Предлажем упоређивање њиховог пакета I2a-M423 са стаблом I2-PH908 са нашег портала:

https://www.yseq.net/images/trees/I2a-M423_tree.pdf?date=2020-11-10

https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2021/11/I2-PH908-osnovno.png

Колико више има тих PH908 грана...
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: НиколаВук Мај 11, 2022, 11:12:08 пре подне
Упоређиво сам са Yfull стаблом и оно што ми није јасно је што нису прво проверили FT16449 а гађали су низводне гране од њега, мало је нелогично осим ако они ненају какав други резон.Ваљало би можда ући у причу са Yseq и предложити им неки Балкан ПХ908 панел и видети да ли је то изводљиво. Скратило би муке и њима и нама а поготово време чекања...

FT16449 немају у понуди јер је, према њима, "непоуздан". Имају тако они и за друге хаплогрупе "прескакања", зато увек треба бити опрезан са панелима хаплогрупа и видети које тачно снипове имају у понуди, а потом то упоредити са филогенетским стаблима.

Колико више има тих PH908 грана...

Превише.  ;D