Чујем да се пријавило-до пре неки дан прњко 120 људи !
😁 Кад можемо очекивати спискове пријављених?!?😊
Боснић, Јовањдан, Дрвар, N-L665 (ово је свакако N-P189.2)
Важан резултат за N-P189.2. Боснићи су доста стаи и разгранати на подручју Унца. Ово само иде у прилог великој концентрацији N-P189.2 у тој области. Из Унца су Келечевићи, чувени Бабићи, Томићи, Крнете, сви N-P189..
"Боснића има 57 кућа. Долазе у ред старијих породица. Врло мало што знају о својој старини. Само говоре толико да су дошли врло давно „од Босне воде“. Сава Боснић казује: „Од Босне воде дошла два брата, један рођен у збјегу код Босне и од њега су Боснићи, други у пећини и од њега Пећанци.“ Гавран Аћић (80 г.) говори да су Боснићи из Лике. Свакако да ће бити тачно оно што сами Боснићи причају о својој старини тј. да су првобитно дошли „од Босне воде“, а кад су се дигли отуда могли су да дођу у Лику па да и ту пробораве неко време отуда дођу овамо." (Петар Рађеновић, Унац)
Вјероватно је коинциденција (имајући у виду хаплогрупу која може да их веже), али у 15. вијеку је међу Бањанима постојао род Боснића:
1402. Radin Bosnich de Bagnanis
1425. Milobrato Bosinich vlacho de Bagnani
1428. Milobrath Bosnich vlacho de Bagnan
1489. Iuan Chitouich de Bagnane dictus Bosnich
Од Боснића са подручја Унца своје поријекло изводе и Боснићи из села Барјамовци (Купрес) (https://www.google.com/maps/place/Barjamovci,+Bosna+i+Hercegovina/@44.0233409,16.856519,65552m/data=!3m1!1e3!4m5!3m4!1s0x475fbf1343b61b35:0xf42841250aee6749!8m2!3d44.052497!4d17.1113504), према прилогу (https://www.poreklo.rs/2017/09/17/poreklo-prezimena-selo-barjamovci-kupres/?script=cir) Паво И. Баруха: "Главни родови у селу 1991. године: Боснићи, 18. пописаних особа, славе Јовањдан. Пo предању које јe забележио Боривоје Милојевић, предак Боснића јe у Барјамовце дошао из околине Дрвара почетком 19. века због сиромаштва. Боснићи су у парохији Вуковско, којој су припадали и Барјамовци, забележени на попису православних породица 1882. године. Предање о пореклу из Дрвара потврђује и чињеница да Боснића Јовањштака има доста око Дрвара. Петар Рађеновић je забележио да их je у том крају 1930.-их година било 57. домаћинстава. Забележио je и предање о њиховом пореклу са реке Босне, по којој су и добили презиме, али да су пре доласка у дрварски крај живели у Лици. Боснића заиста има у Лици, јер је 1915. године забележено 21. кућа Боснића. У Лици, највише их је било у околини Доњег Лапца. Попис Лике и Крбаве из 1712. бележи неког кнеза Боснића у Мекињару код Удбине, где је Боснића било и 1915. Могуће је да је то село матица Боснића. Из њега су прво прешли у Лапац, па онда у околину Дрвара"
Нисам знао за ово. Вредан податак.
За Босниће са Унца би вредило скренути пажњу и на овај коментар који је поставио crni :
32. Миковић, Никољдан, Јежевица, Чачак
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Од модалног хаплотипа за I1-PH220, разликује се у рјеђим вриједностима маркера DYS456=13 и DYS635=21. Ове вриједности дијели са једном необјављеном породицом из околине Сјенице, са којом има и пуно поклапање на 17 маркера и славаи исту славу, па нема сумње да су ове двије породице ближе повезане. Породица из Сјенице има предање да је поријеклом из Црне Горе од Васојевића, али ово предање се нечини поузданим. Прилично карактеристичну вриједност DYS456=13, поред Миковића и тестираног из околине Сјенице, посједује и једна тестирана муслиманска породица из околине Тутина, али са нешто даљим хаплотипом, па постоји могућност везе са Миковићем.
О Миковићима нисам успио наћи податке о поријеклу, јер Јежевица није обрађивана у етнографској литератури. Миковићи са славом Никољдан присутни су у Милочају, Краљево, гдје се наводе као старосједиоци, али не знам да ли би могли бити повезани са овима из Јежевице.
Рекао бих да би Миковићи могли потицати од неког српског рода са Пештера и Старог Влаха који је на том подручју живио и прије сеоба 1690-тих.
32. Миковић, Никољдан, Јежевица, Чачак
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Од модалног хаплотипа за I1-PH220, разликује се у рјеђим вриједностима маркера DYS456=13 и DYS635=21. Ове вриједности дијели са једном необјављеном породицом из околине Сјенице, са којом има и пуно поклапање на 17 маркера и славаи исту славу, па нема сумње да су ове двије породице ближе повезане. Породица из Сјенице има предање да је поријеклом из Црне Горе од Васојевића, али ово предање се нечини поузданим. Прилично карактеристичну вриједност DYS456=13, поред Миковића и тестираног из околине Сјенице, посједује и једна тестирана муслиманска породица из околине Тутина, али са нешто даљим хаплотипом, па постоји могућност везе са Миковићем.
О Миковићима нисам успио наћи податке о поријеклу, јер Јежевица није обрађивана у етнографској литератури. Миковићи са славом Никољдан присутни су у Милочају, Краљево, гдје се наводе као старосједиоци, али не знам да ли би могли бити повезани са овима из Јежевице.
Рекао бих да би Миковићи могли потицати од неког српског рода са Пештера и Старог Влаха који је на том подручју живио и прије сеоба 1690-тих.
Миковића ( држе да су огранак Голубовића) грана Мијомановића Васојевића има у селу Буче код Берана. Можда отуда предање да су поријеклом Васојевићи? У Писанији Манастира Милешева 1863 - 1897 (приредио Зоран Малешић) као приложници за 1864. годину, помињу се три Миковића из села Репушића (2) и Жирче (1) - општина Прибој. Покојни Перо Пећинар у књига Сеобе кроз ужички крај наводи Миковиће који су избјегли из Босне.
О свом пореклу тестирани Ћосић је оставио следећи навод:
Према породичном предању, наш предак је побегао из (аустријске?) војске, препливао реку и дошао у Банат. Имао је три сина, а један се звао Фућа, па се по њему наша грана Ћосића назива Фућини. Не знам да ли је то тачно, јер се презиме Ћосић помиње у Банату још у турским дефтерима из 16. века.
Најстарији предак за кога сигурно знам је Захарија Ћосић из Панчева, рођен у 19. веку.
9. Раковац, Лучиндан, Камењача, ТрстеникЧеститке Раковцу на потврди сродства са Јовановићима из Раковца! Надао сам се да сам и ја повезан са њима, али изгледа да не припадам њиховом огранку у ближем смислу, без обзира на географију, исту преславу и DYS19=17 који делимо. Та вредност вредност 11 на YGATAH4 је очигледно приватна мутација њиховог огранка
Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Најближи у роду му је Јовановић из Раковца код Рашке, деле повишену вредност 11 на YGATAH4 и узимајући у обзир поред тога и само презиме које упућује на даље порекло из Раковца, нема сумње да су ближе повезани.
За родове у Раковцу код Рашке у литератури стоји:
-Јовановићи, Томићи, Јанковићи, Димитријевићи, Ристовићи, Андрејићи и Глишовићи (21 кућа, Св. ап. и јев. Лука, Марков дан и “Савин дан”– Св. Сава). Доселили су се у Раковац из Моравичког Старог Влаха и сматрају се оснивачима Раковца у Јошаници.
https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-rakovac-raska/
О Кнежевићима из Горње Буковице:
"Kneževići na desnoj strani Buksvice ispod Caparića, došli su iz Bioske od tamošnjih Kneževića (10 k.; Sv. Nikola)."
https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-gornja-bukovica-ljubovija/
Кнежевићи из Биоске:
"Kneževići (Kostići) su druga istodobna stara porodica. U ovo selo došla su četiri brata: Simeun, Radoje, Kosta i Mihailo Knežević iz sela Kneževići u Pivi. Čim su pali u Pehar podelili su se. Još pri seobi umro je Mihailo i ostavio iza sebe udovu Stanojkui više sinova. Po smrti Stanojčinoj podele se sinovi i dva siđu u Radalj srodnicima Radićima i uz njih se spuste u Mačvu, dva ostanu u selu i jedan umre bez dece a drugi umre mlad i ostavi sina Bogdana čiji se potomci zovu:
-Bogdanovići i Stanojčići;
a druga dvojica siđu u Bobovu pod Medvednik i tu uz srodnike, sinove umrlog Radoja, koji se ranije iselio, ostanu i imaju potomstva. Od Koste su potomci Kostići. Kneževići u Peharu, Stanojčići i Bogdanovići u peharu, Kostići u Peharu i Keserovini su jedna porodica, ima ih 78 kuća, slave Nikoljdan."
https://www.poreklo.rs/2014/03/02/poreklo-prezimena-selo-bioska-uzice/
Дакле у случају ових породица поклопила се генетика, слава, као и предање о пореклу из Старог Влаха (даље Пива, Стара Херцеговина). Сама J-Z1043 је код нас прилично разноврсна, а заступљенија је у јужним крајевима. Јавља се још у Старој Херцеговини и Крајини (J-Y22894). Хаплогрупа J2b-Z1043 пронађена је и на старом налазишу у Виминацијуму (Cosmopolitanism at the Roman Danubian Frontier, Slavic Migrations, and the Genomic Formation of Modern Balkan Peoples, 2021)
Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Z1043/
Вјероватно је коинциденција (имајући у виду хаплогрупу која може да их веже), али у 15. вијеку је међу Бањанима постојао род Боснића:
1402. Radin Bosnich de Bagnanis
1425. Milobrato Bosinich vlacho de Bagnani
1428. Milobrath Bosnich vlacho de Bagnan
1489. Iuan Chitouich de Bagnane dictus Bosnich
Истраживао сам пре неку годину, и дошао сам до закључка да Кнежевићи из Горње Буковице највероватније немају никакве везе са Кнежевићима из Биоске
Литература (тј вероватно њихово предање) каже да имају. Не знам имамо ли неке днк резултате који говоре супротно?
Оно што је свакако индикативно, то је да и Нићифоровићи према предању, воде порекло из Ојковице код Нове Вароши. Тамо један број породица води порекло управо из Пиве. Истог су порекла (Пива) и ови Кнежевићи из Биоске, од којих су наводно Јевремовићи J-Z1043 из Љубовије, па делује да може бити неке везе.
У том делу Старе Херцеговине истина постоји овај кластер J2b2-M241 (потез Никшић-Прибој), али не постоји ближа генетичка веза са Нићифоровићима-Јевремовићима.
Кнежевићи из Пиве би требало да славе Ђурђевдан, тако да се слава не поклапа.
И не каже се да су конкретно од Кнежевића из Пиве, већ из неког села Кнежевићи у Пиви.
Пише да су дошла 4 брата која су се презивала Кнежевић и да су из села Кнежевић у Пиви.
U ovo selo došla su četiri brata: Simeun, Radoje, Kosta i Mihailo Knežević iz sela Kneževići u Pivi.
17. Бобић, Јовањдан, Поповић Брдо (Карловац), Кордун, J2b-M205>Y22059
Хаплотип Бобића ни по чему не одудара од модалног хаплотипа J-Y22059, стога је сврстан у род "J-Y22063 А1", заједно са осталим крајишким Јовањштацима. Овој групи су генетички блиски и лички Усорци. Иначе на 23andMe постоји и резултат Бобића из Лике (Почитељ/Госпић), такође J-M205.
Млађој популацији ће можда бити занимљиво, од личких Бобића воде порекло српски репери Милош и Давор Бобић (Моногамија и Москри).
34. Аксентијевић, Ђурђиц, Шатра, Куршумлија
Припада хаплогрупи I2-PH908>A22312>BY55783, роду Коматовића, у табели означеним као род Е. Поседује две вредности које не дели ни са ким унутар овог рода, то су 12 на 549 и 21 на 635.
Тестирани је у уптинику навео да су у Куршумлију дошли у 19. веку из села Брњак у Ибарском Колашину и да су се раније презивали Швиковић. Сам резултат несумњиво упућује на порекло од рода Коматовића. Швиковић би заправо требало да је родовски надимак или презиме једног од огранака Коматовића из Оклаца у Ибарском Колашину:
Преци данашњег становништва су овде насељени пре 200 година. Њихово опште презиме је Коматовићи (Ђурђевдан и Св. Пантелеј), али се сада презивају по ужим братствима. Пореклом су Кучи. Четири брата: поп Лазар, Добрија, Вукајло (по другои казивању Радоња) и Илија, били су најпре у Штавици. Илија је остао тамо код рођака Амгазића и примио ислам, а они даље пошли низ Ибар да траже земљу. Кад су дошли до места где Брњањачка Ријека утиче у Ибар, видели су ту доста ораховог лишћа, које је она нанела. Поп се реши да иде уз реку, јер је сматрао да је место где рађа орах добро, и тако се сва три брата населе у опустели Брњак код Јелач-Дола. Одавде су се ширили не само по Брњаку него и по суседним селима и другим крајевима. Од попа Лазара су Поповићи (15 к.), од Добрије (Добре) Добрићи у Брњаку и Оклацу (20 к.), а од Вукајла, односно Радоње, потомци су: Јеремијићи и Кокерићи у Ћуковцу (14 к.), Милојевићи у Вукојевићу (10 к.), Илићи у Љајчићу (6 к.), Швиковићи, Коматовићи у Бабићу (заселак Оклаца) (10 к.), Веселиновићи у Виткојевићу (6 к.) и Тајовићи у Драгаљици.
https://www.poreklo.rs/2015/11/03/poreklo-prezimena-selo-brnjak-zubin-potok/
15. Ћосић, Ђурђевдан, Јаша Томић, СечањОдличне вести. Да ли су можда напоменули у каквом су сродству њих двојица?
22. Ћосић, Ђурђевдан, Јаша Томић, Сечањ
Припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045 роду Дробњака. Хаплотипови двојице тестираних Ћосића из Јаше Томића се разликују на само једном маркеру (DYS570), а један од њих двојице има потпуно поклапање са раније тестираним Ћосићем из Панчева, тако да би се могло рећи да постоји својеврсни банатски род Ћосића. Сва тројица тестираних имају изразито модалан хаплотип за род Дробњака. Једино што се издваја јесте рјеђа вриједност DYS481=26, коју дијеле сва тројица.
Ћосиће у Јаши Томићу (раније Модошу) Ердељановић је сврстао у породице којима се не зна даље поријекло:
"ЋОСИЋИ (5, Ђурђевдан), једну породицу зову Бријани, једна породица одсељена у Америку"
У попису Модоша (Јаше Томића) из 1736-7. године, пописан је и Јовица Ћосин. Не знам да ли би се овдје могло радити о претку Ћосића.
Од раније тестираног Ћосића из Панчева остали су сљедећи подаци о поријеклу
1. Радановић, Никољдан, Брда, Велики Штрбци, Дрвар
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494
Хаплотип тестираног поседује следеће карактеристичне вредности које одступају од модалног хаплотипа припадника ове гране: DYS458=17 и DYS570=17. Вредности су на брзомутирајучим маркерима, тако да их тестирани дели са више припадника ове гране. Од тестираног Штрбца (Кистање) из САНУ истраживања се разликује на маркеру DYS458, на том маркеру Штрбац има модалну вредност 18, док DYS570 није тестиран у склопу САНУ истраживања.
Штрбци би могли припадати још неоткривеној подграни, паралелној са FGC28435. Већ постоји неколико N2 слављеника Никољдана из Б. Крајине и шире који су негативни на FGC28435. Они би можда могли своју старију матицу тражити у области Бања на подручју Старог Влаха. Више о тој потенциалној вези N2 са Бањом (Прибојском) се може наћи на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4894.0
Тестираном би препоручио додатно тестирање на СНП FGC28435. Резултат би био од великог значаја, не само за род Штрбаца са славом Никољдан, него и остале N2 родове који славе Никољдан.
https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108772&osCsid=64f10e8c60e5a496075cdad0cee2623b
Са овим резултатом би требало да је потвђено и предање да су Радановићи и Штрбци из Брда један род, што је и навео тестирани у испуњеном упитнику.
Из књиге Петра Рађеновића - Унац:
Велики Штрбци: Радановићи (14 к.) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца, прозвани по Ради-Радану. Отсељавали су одавде једни у Кистање (Далмација) пре буне, други после буне у Пискавице (Бања Лука).
Мали Штрбци: Радановићи (7 к.) славе Никољдан. Изишли овамо с Брда мало пре буне. Од Штрбачког су рода. Један одавде отселио у Медну.
Два предања која је записао Рађеновић о Штрбцима из Унца и која би требала да додатно потврђују везу Штрбаца са Брда и Кистања:
- Кад је цар Лазар изгубио на Косову, утекло овамо два брата Штрпца. Закуће се најпре на Брдима. Једном од њих бег хтио да силује жену. Он убије бега и побјегне у Кистање (Далмација).
- Добили су били тапије на земљу. Турци негде после хтедну да им отму те тапије. Штрпци тада утеку на Кистање да спасу тапије. Уврте их у штап и метну на таван. Жене им доцније, нашавши на тавану сув штап, а не слутећи да може бити шта у њему, наложе га на ватру и тако им тапије изгоре. Сада се ови Штрпци више не хтедоше ни вратити овамо него остану на Кистање.
Штрбци би требало да су један од најстаријих српских родова у Унцу. Рађеновић је у свом раду ово записао о њиховој старини у у Унцу:
- Из свију предања о Штрпцима, и оних што се чују од њих самих а и од осталих породица, пробија утисак да су они знатно старији од свију других породица. Само се не може ништа поближе докучити на колико су се времена они овде населили пре 1700 г., кад су се, по прилици, населиле овде остале најстарије породице.
На форуму постоје теме где се дискутовало о пореклу рода Штрпца:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5959.msg153993#msg153993
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4796.msg139871#msg139871
Радановићи на топографској мапи из друге половине 19. века:
(https://i.postimg.cc/XYh6n4C6/image.jpg)
Извор: мапире.еу
Предање Радановића из Поточана код Прњавора да су пореклом од ових Радановића је дакле са овим резултатом оборено (ти Радановићи из Поточана припадају хаплогрупи R1a-M458>L1029).
Могуће је да Унчани из Ђукића код Шипова воде порекло од рода Штрбаца, пре свега због ранијег порекла из области Унца.
40 и 54 иста особа.
32. Миковић, Никољдан, Јежевица, ЧачакМиковићи су велико братство из Паштровића,у Паштровиће су дошли из Црмнице,из села Орахово где су славили Св.Николу.Братство Ђалац потиче од Миковића из Орахова,славе Св.Николу.Много их је иселило у Паштровиће одакле су неке породице отишле у Србију и населили се код Чачка.Св.Никола им је слава из Црмнице,из Орахова.Немају никакве везе са Старим Влахом.
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Од модалног хаплотипа за I1-PH220, разликује се у рјеђим вриједностима маркера DYS456=13 и DYS635=21. Ове вриједности дијели са једном необјављеном породицом из околине Сјенице, са којом има и пуно поклапање на 17 маркера и славаи исту славу, па нема сумње да су ове двије породице ближе повезане. Породица из Сјенице има предање да је поријеклом из Црне Горе од Васојевића, али ово предање се нечини поузданим. Прилично карактеристичну вриједност DYS456=13, поред Миковића и тестираног из околине Сјенице, посједује и једна тестирана муслиманска породица из околине Тутина, али са нешто даљим хаплотипом, па постоји могућност везе са Миковићем.
О Миковићима нисам успио наћи податке о поријеклу, јер Јежевица није обрађивана у етнографској литератури. Миковићи са славом Никољдан присутни су у Милочају, Краљево, гдје се наводе као старосједиоци, али не знам да ли би могли бити повезани са овима из Јежевице.
Рекао бих да би Миковићи могли потицати од неког српског рода са Пештера и Старог Влаха који је на том подручју живио и прије сеоба 1690-тих.
Миковићи су велико братство из Паштровића,у Паштровиће су дошли из Црмнице,из села Орахово где су славили Св.Николу.Братство Ђалац потиче од Миковића из Орахова,славе Св.Николу.Много их је иселило у Паштровиће одакле су неке породице отишле у Србију и населили се код Чачка.Св.Никола им је слава из Црмнице,из Орахова.Немају никакве везе са Старим Влахом.
32. Миковић, Никољдан, Јежевица, Чачак
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Од модалног хаплотипа за I1-PH220, разликује се у рјеђим вриједностима маркера DYS456=13 и DYS635=21. Ове вриједности дијели са једном необјављеном породицом из околине Сјенице, са којом има и пуно поклапање на 17 маркера и славаи исту славу, па нема сумње да су ове двије породице ближе повезане. Породица из Сјенице има предање да је поријеклом из Црне Горе од Васојевића, али ово предање се нечини поузданим. Прилично карактеристичну вриједност DYS456=13, поред Миковића и тестираног из околине Сјенице, посједује и једна тестирана муслиманска породица из околине Тутина, али са нешто даљим хаплотипом, па постоји могућност везе са Миковићем.
О Миковићима нисам успио наћи податке о поријеклу, јер Јежевица није обрађивана у етнографској литератури. Миковићи са славом Никољдан присутни су у Милочају, Краљево, гдје се наводе као старосједиоци, али не знам да ли би могли бити повезани са овима из Јежевице.
Рекао бих да би Миковићи могли потицати од неког српског рода са Пештера и Старог Влаха који је на том подручју живио и прије сеоба 1690-тих.
Аздејковићи (10 кућа, Св. Архангел, Аћим и Ана и Мала Св. Ана) дошли су из Црне Главе у Јошаничку Бању у Дртевце, заселак Дренови, селу код Бруса. Њихов далеки предак “Свилоје из Дртеваца” с надимком Хазда – Хаздејко пресели сроднике у Кобиље. По сроднику Свилоју Хаздеји његови пресељени рођаци прозваше се Аздејковићи. Многобројни сродници пресељених Аздејковића су Црноглавци у Црној Глави, Дртевцима, Брђанима, Рогавчини, па Црноглавци у Стројинцима у Александровачкој Жупи; у Мрмошу, у Доњој Расини, у Ђуровцу код Блаца у Топлици.
Да допуним мало што сам сазнао у вези Миковића. Изгледа да потичемо од Михајла Тодоровића који се родио на почетку 19. столећа у Премећи, селу поред Јежевице. Његов син се већ презивао Миковић тако да изгледа да је узео презиме по имену свог оца, Михајла - Мике. Такође постоји веза са Бошковићима из Јежевице који такође славе Никољдан. Прича коју сам више пута чуо је да су од једног брата Мике - Миковићи, а од другог брата Бошка - Бошковићи. Сад не знам колико је та прича тачна али да постоји веза са јежевачким Бошковићима који славе Никољдан је ја мислим готово сигурно, треба да се потврди тачно каква. Што се тиче даљег порекла од црногорских Миковића бар ја лично нисам ништа чуо о томе, а на основу свега што сам досад сазнао та теза ми не делује вероватна.
Од данашњих породица најстарији су ИВКОВИЋИ који причају да су старином из Тесалије и то да су се доселили за вријеме српског кнеза Часлава, на Бијелу Рудину, а овамо су дошли прије 200 година због зулума Ченгића са Загорја. Има их 26 кућа, а осим тога има их још на Бијелој Рудини, у Удрежњу зову се Ивановићи, у Биограду Фржовићи, а има их под Буковицом, затим у Дабру и код Зворника 40 кућа. Славе Никољдан.
27. Косовић, Мратиндан, Земуник Доњи, Задар
Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>YP611>YP3987. Нема претерано блиских поклапања (испод 3 разлике на 23 маркера), а најближи су му тестирани из рода Аврамијештака са којима дели повишену вредност DYS448=21. Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из Цуца у Црној Гори (село Грахово). У доступној литератури нисам пронашао више детаља о Косовићима, можда ће колега Зрно знати да напише нешто више.
27. Косовић, Мратиндан, Земуник Доњи, Задар
Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>YP611>YP3987. Нема претерано блиских поклапања (испод 3 разлике на 23 маркера), а најближи су му тестирани из рода Аврамијештака са којима дели повишену вредност DYS448=21. Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из Цуца у Црној Гори (село Грахово). У доступној литератури нисам пронашао више детаља о Косовићима, можда ће колега Зрно знати да напише нешто више.
4. Аздејковић, Аранђеловдан, Кобиље, Брус
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода В, са Црноглавцем из Митровог Поља код Александровца (Аранђеловдан) и Максимовићем из Црне Главе код Рашке (Гавриловдан) има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера, док се од Степановића из Рибника код Трстеника (Аранђеловдан) разликује на 3 од 23 маркера.
https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-kobilje-brus/ (https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-kobilje-brus/)
Пре Велике сеобе из Црноглава код Стоца дошаоје неки Живко са сином Тривуном. Настанили су се у месту – данашњем Старом селу. Доцније њихови потомци из Старог села изместили су се с кућама у данашње место. Од Живка и Тривуна су данашњи:
– Црноглавци, познатији по презименима:
-Тривуновићи, Вукосављевићи, Јосијевићи, Матићи, Максимовићи, Дишићи (29 кућа, С. Арханђео у новембру; Јоаким и Ана и Мала Св. Ана).
-Ђорђевићи (1 кућа, Св. ап. и евг. Лука и Марков дан), од Ђорђевића, из засеока истог имена дошао је “на масу” Црноглаваца.
25. Милиновић, Ђурђевдан, Доње Вуковско, Купрес
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Занимљиво је да једина два потпуна поклапања (на 23 маркера) има са двојицом тестираних из Топлице, Милутиновићем из Перунике код Куршумлије и Вуксановићем из Барбатовца код Блаца, обојица славе Св. Враче. Од осталих припадника ове гране најближи су му тестирани из рода Б1, претежно Херцеговци са славом Стевањдан, са којима дели вредности Y-GATA-H4=12, DYS549=12 и DYS570=19. У тексту о Доњем Вуковском нажалост се не спомињу Милиновићи, али постоји могућност да припадају неком од наведених родова који славе Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2012/07/23/poreklo-prezimena-selo-donje-vukovsko-kupres-fbih/ (https://www.poreklo.rs/2012/07/23/poreklo-prezimena-selo-donje-vukovsko-kupres-fbih/)
27. Косовић, Мратиндан, Земуник Доњи, Задар
Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>YP611>YP3987. Нема претерано блиских поклапања (испод 3 разлике на 23 маркера), а најближи су му тестирани из рода Аврамијештака са којима дели повишену вредност DYS448=21. Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из Цуца у Црној Гори (село Грахово). У доступној литератури нисам пронашао више детаља о Косовићима, можда ће колега Зрно знати да напише нешто више.
Можда се овдје не ради о родовској слави, већ о локалној.
Чини ми се да је слична ситуација са Марковданом у Книнској крајини.
31. Тамбурић, Аранђеловдан, Ново Село, СоколацTamburica ima u selu Zlatari (Brus). Ne znam jesu li u srodstvu. Da li testirani ostavio nekakav kontakt?
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047. Поседује две нешто специфичније вредности (повишене DYS448=21 и DYS481=26), па нема претерано блиских поклапања. Најближа поклапања су му са 3 разлике на 23 маркера, и у питању су двојица Спајића из Камена код Рогатице (Никољдан), Аћин из Зрењанина (Никољдан), и Чоловић и Мијатовић из Шипачног код Никшића (Аранђеловдан). Тестирани је у упитнику навео следеће:
"Према предању соколачких и горажданских Тамбурића, преци су из Пиве (од Пивског манастира) или из Дробњака од Ђикановића. Према предању Тамбурића из околине Кладња поријекло водимо од Тодића. Заједнички предак горажданских и соколачких Тамбурића је на Соколац дошао из кладањског среза, па се дио ових са Романије расељавао даље (један син у Горажде, а потомак другог сина на Кулу, Соколац, па одатле у Ужице и на крају у Београд)."
Могуће да је Косовићу генетички близак Тица R1a-CTS3402 из Голубића крај Книна (23andMe), слава такође Мратиндан. Даље би сви могли бити повезани са Дувњацима, као што рече Лука.
Помињући Дувњаке Лука је мислио на род R1a-YP4278 односно Милиновиће. Косовићи су R1a-L1280.
Добар старт И2а и Р1а, чекамо старобалканце да упале моторе и крену у трку са Словенима. :)
Дуела титана следи, окршај Р1а-Е-В13 код ОК корала.
Кладим се да ће I2-Y3120 превладати ипак на крају.
Остојић, Митровдан, Остојићи, Двор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450
Најближe поклапање (21/23) има са једним необјављеним резултатом из Батуса код Косова Поља, са којим дели повишену вредност DYS576=18.
Остојићи су на подручју општине Двор живели у неколико насеља, а најбројнији су били у селу које се зове по овом братству. Више података је доступно у следећем прилогу:
https://www.poreklo.rs/2017/08/18/poreklo-prezimena-selo-zirovac-dvor/
Остојићи су потврђени на подручју Жировца током друге половине XVIII века. Овај род препознатљив је пре свега по свештеничкој служби, која се може пратити од друге половине XVIII века и рукоположења попа Петра Остојића. Свештеничка служба преносила се у оквиру овог рода све до друге половине XX века и смрти попа Младена Остојића. Од свештеника из рода Остојића, посебно су остали упамћени поп Самуило Остојић и поп Алекса Остојић, рођена браћа и једни од ближих сарадника Петра Мркоњића (краљ Петар I Карађорђевић) приликом његовог четовања по Сувој међи у доба Босанског устанка (1875-1878). Жировачки Остојићи имају сачувано предање о досељавању из Босне.
2. Остојић, Митровдан, Жировац, Двор на Уни, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450
5. Кртинић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско (заселак Клапавице), Грачац, E-V13>Y30977>Y37092
Припада роду Кртинића из Лике. Ово је четврти тестирани Кртинић који припада овом генетичком роду, а први из Рудопоља. Тестирана су још два Кртинића из Рудопоља који припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22045.
Овај резултат је значајан јер показује да је до спајања два генетичка рода у једно братство вероватно дошло управо у Рудопољу.
О Кртинићима се нешто више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/06/poreklo-prezimena-krtinic/
5. Кртинић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско (заселак Клапавице), Грачац, E-V13>Y30977>Y37092
Припада роду Кртинића из Лике. Ово је четврти тестирани Кртинић који припада овом генетичком роду, а први из Рудопоља. Тестирана су још два Кртинића из Рудопоља који припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22045.
Овај резултат је значајан јер показује да је до спајања два генетичка рода у једно братство вероватно дошло управо у Рудопољу.
О Кртинићима се нешто више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/06/poreklo-prezimena-krtinic/
Овај је оргинал, а онај други фалсификат... ;D
103. Кртинић, Јовањдан, Кестенова Корита, Доњи Лапац, Лика
Припада хаплогрупи Е-V13. Од Кртинића који је већ на Пројекту разликује се на 3 од 16 упоредивих маркера, са тим да је једна разлика на брзомутирајућем маркеру DYS456, а друге две на нешто споријим DYS389i и DYS448. Упркос овим разликама, рекло би се да су двојица Кртинића у релативно блиском сродству, уосталом новотестирани Кртинић има само још једно блиско поклапање на Пројекту, у питању је Бојовић из Зминице код Жабљака (2/16).
Који су сада "прави" Кртинићи, I1 P109 или E-V13? Оно што је свакако занимљиво јесте да обе породице имају поклапања на ширем простору Дробњака (Бојовићи E1b и Новљани I1). Ови Бојовићи би требало да су пореклом Шаранци.
Има ли још који Кртинић за тест, или би ово дефинитивно значило да су доминантно E-V13?
5. Кртинић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско (заселак Клапавице), Грачац, E-V13>Y30977>Y37092
Припада роду Кртинића из Лике. Ово је четврти тестирани Кртинић који припада овом генетичком роду, а први из Рудопоља. Тестирана су још два Кртинића из Рудопоља који припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22045.
Овај резултат је значајан јер показује да је до спајања два генетичка рода у једно братство вероватно дошло управо у Рудопољу.
О Кртинићима се нешто више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/06/poreklo-prezimena-krtinic/
Мање-више је и после оног резултата са мајског истраживања било јасно да су "прави" Кртинићи E-V13>Y37092. Посебно зато што је тестиран и један огранак Кртинића из Меденог Поља крај Босанског Петровца, а они су такође исељеници из околине Грачаца. Још једна ствар овде није ишла у прилог I1-P109, а то је слава Јовањдан, коју у западним крајишким областима не слави нити један припадник ове хаплогрупе. Додуше, ни од крајишких E-V13>Y37092 нико не слави Јовањдан, осим тестираних из "рода" Кртинића.
Овај је оргинал, а онај други фалсификат... ;D ;D ;D
Оно што је више него индикативно јесте чињеница да су старијим пореклом и једни и други Кртинићи из дурмиторског краја, што упућује да су ка западу кренули заједно. Било би одлично да неко од ових E-V13 Кртинића уради дубљи тест на основу којег би могли да са већом сигурноћу утврдимо степен њихове везе са Шаранцима.
Несумњиво је да су Кртинићи у највећем делу Е-V13 и да је једино огранак у Рудопољу разнородан тј. да припада хаплогрупи I1-P109. Мислим да је непримерено, макар то било и у наводницима, опредељивати ко су прави или криви Кртинићи без узимања у обзир оног што је претходно написано, а то је да није јасна етимологија презимена. Још нешто, у попису из 1712. године у овом крају Кртинићи се јављају кроз две варијанте презимена - Кртина и Кртинић, што би могло да упути да је још у то време постојала разлика између ова два рода, те да је у међувремену род који је носио презиме Кртина додао -ић.
Иако сам и сам изнео овакву претпоставку тад пре пет година (и веровао да је могућа и код неких других родова из Крајине), данас се испоставило да су такве конструкције доста непоуздане. Иако добар део Крајишника потиче из тих области, па ништа није искључено. Наиме, када се у оквиру неког крајишког рода јавља више хаплогрупа, углавном је реч о преласку неке породице, или појединца на имање већег рода (домазет и сл), тј преузимању презимена и славе рода на чије су имање дошли у неком историјском тренутку.Да, свакако је веома могуће и да је дошло до домазетства. Сигуран сам да ћемо пре или касније имати прилику да проверимо и ту могућност кад буду тестирани сви родови из брувањског краја и околице.
Таквих је случајева небројено по Крајини, што имамо прилике да видимо и данас, са појавом генетике. Лично сам се уверио да су такви случајеви били чести и у Подгрмечу, читајући Рађеновићеве записе о пореклу породица.
Верујем да је и код личких Кртинића таква ситуација.
Ово прави/неправи код Крајишника више и није нека увреда. То је тако учестала појава, да ће се практично код сваког другог, трећег рода поставити питање који су изворни, а који су у неком тренутку преузели презиме. Теоретски је могуће да су неки заједно стигли чак из матице, носећи више векова исто презиме, али су по мени мале шансе за тако нешто (више је разлога).
Ово прави/неправи код Крајишника више и није нека увреда. То је тако учестала појава, да ће се практично код сваког другог, трећег рода поставити питање који су изворни, а који су у неком тренутку преузели презиме. Теоретски је могуће да су неки заједно стигли чак из матице, носећи више векова исто презиме, али су по мени мале шансе за тако нешто (више је разлога).Нисам рекао да је увреда већ да је непримерен термин. Много је примереније рећи изворни.
Мање-више је и после оног резултата са мајског истраживања било јасно да су "прави" Кртинићи E-V13>Y37092. Посебно зато што је тестиран и један огранак Кртинића из Меденог Поља крај Босанског Петровца, а они су такође исељеници из околине Грачаца. Још једна ствар овде није ишла у прилог I1-P109, а то је слава Јовањдан, коју у западним крајишким областима не слави нити један припадник ове хаплогрупе. Додуше, ни од крајишких E-V13>Y37092 нико не слави Јовањдан, осим тестираних из "рода" Кртинића.
« Последња измена: Октобар 05, 2021, 10:14:58 поподне Небојша »
Поштовани,
у крајини има јовањштака који су I1-P109,
102244ТуфегџићЈовањданБосанска КрајинаМагаљдол/Мркоњић Град I1 > I-FGC22045
105305ЦрнчевићЈовањданБосанска КрајинаРељино Село/Гламоч I1 > I-FGC22045
106505ЦрнчевићЈовањданБосанска КрајинаРељино Село/Гламоч I1 > I-FGC22045
106506ЦрнчевићЈовањданБосанска КрајинаБрдо/Мркоњић Град I1 > I-FGC22045,
Гачић из Мркоњић града такође слави Јовањдан, и очекујем да тест покаже I1-P109.
Оно што је више него индикативно јесте чињеница да су старијим пореклом и једни и други Кртинићи из дурмиторског краја, што упућује да су ка западу кренули заједно. Било би одлично да неко од ових E-V13 Кртинића уради дубљи тест на основу којег би могли да са већом сигурноћу утврдимо степен њихове везе са Шаранцима.
20. Петровић, ... E-V13>Z5018>S2979>L241Поштовани, написали сте припадност подграни хаплогрупе E-V13>Z5018>S2979>L241.
Поштовани, написали сте припадност подграни хаплогрупе E-V13>Z5018>S2979>L241.
Када на систему nevgen.org унесем податке које сам од вас добио, као резултат добијам да је вероватноћа припадања овој подграни 4.57%, да постоји подграна са већом вероватноћом, а да је вероватноћа да припадам "неподржаном огранку" 81.08%. Да ли можете да ми ово објасните?
Поздрав.
20. Петровић, Стевањдан, Доња Грабовица, Ваљево, E-V13>Z5018>S2979>L241
Припада роду В из табеле Српског ДНК пројекта. Хаплотип тестираног не поседује ниједну карактеристичну вредност, док најближа поклапања (22 од 23 маркера) има са хаплотоповима Јездимировића из Шапца и Савића из Радманова код Бруса. Међутим, обојица поменутих славе различите славе и нису географски блиски Петровићу, па се не може говорити о некој временски ближој вези.
Љубомир Павловић је забележио следеће о Петровићима:
ПЕТРОВИЋИ – су досељени на 5-6 година после Урошевића и славе Св. Стевана, а доселили су се из ”Босне” од вишеградског Старог Влаха; има их 2 куће и славе Св. Стевана.
Тестирани је у упитнику навео да су се према предању раније презивали Маринковић, као и да се нагађа да су се доселили из села Јакетићи код Братунца.
Поштовани, написали сте припадност подграни хаплогрупе E-V13>Z5018>S2979>L241.
Када на систему nevgen.org унесем податке које сам од вас добио, као резултат добијам да је вероватноћа припадања овој подграни 4.57%, да постоји подграна са већом вероватноћом, а да је вероватноћа да припадам "неподржаном огранку" 81.08%. Да ли можете да ми ово објасните?
Поздрав.
Такође, да ли је у подешавањима “Predictor Model” промењен са ”Automatic selection” на ”Subclades of E”?
Без тога се неће добити предикција млађе подгране.
Такође, да ли је у подешавањима “Predictor Model” промењен са ”Automatic selection” на ”Subclades of E”?Уз сва наведена подешавања, добијам вероватноћу припадности "неподржаном огранку" од скоро 60%?!
Уз сва наведена подешавања, добијам вероватноћу припадности "неподржаном огранку" од скоро 60%?!
Слика је на адреси:
https://drive.google.com/file/d/1p06C6u7NCZW6bMcJnRvWTvNH_FtOd8Bg/view
Ђорђе, НЕВГЕН је предвиђач хаплогрупе на основу Y-STR хаплотипа...Захваљујем вам се на овим информацијама. Преостаје ми да се надам да ће се у неком наредном периоду тестирати неко ко има вредности које се поклапају са мојим вредностима, па да ћу тако добити више информација које ме интересују.
29. Ристивојевић, Св. Јован Златоусти, Дљин, Лучани, E-V13>Z1057>Z5017
Постоји могућност да тестирани припада грани E-V13>Z5017>Z19851>A18833>Y172393, иако његов хаплотип поседује за ову грану неуобичајену вредност маркера DYS390=24. То је уједно и једина карактеристична вредност маркера коју поседује у односу на модални хаплотип генетичког рода Матаруга, а као што сам навео у објави резултата Станића, ова вредност маркера је карактеристична за Вујовиће и њихове огранке са Горњих Давидовића у Билећким Рудинама. То не значи да Ристивојевићи такође нужно потичу баш од Вујовића, али постоји таква могућност.
Јован Ердељановић је забележио следеће:
У Дљину има сад велики број породица и са разним презименима; али се све оне по свом пореклу могу свести на неколико старих породица, од којих су се развиле. Те су се старе породице већ толико разродиле и намножиле, да су се од њихових појединих кућа развиле споредне гране и постали читави џемати.
Највећа (65 кућа) је најстарија од тих старих породица Страхињићи. Сад нема већ ниједне породице са тим презименом, већ су га све измениле. Од Страхињића су се развиле садашње породице: Ћебићи, Радисављевићи, Пантелићи (Бајукићи), Јовановићи са Рогошевићима, Гавриловићи, Петровићи (Теовилиовићи, од којих има једна кућа у Ртарима) и Јашовићи или Маринковићи. Осим тога има у првих шест породица и споредних презимена, као: Вучићевићи, Алексићи, Ристивојевићи, Сретеновићи, Стевановићи и др. Свима је Страхињићима слава Св. Јован Златоуст; само Јашовићи, који су потомци неког уљеза Маринковића славе и Арханђелов-дан. Страхињиће сматрају за праве потомке Страхињића Бана, па чак доводе у везу и њихово поносито држање и угледну спољашност са пореклом.
https://www.poreklo.rs/2012/07/11/poreklo-prezimena-selo-dljin-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/
Могу да схватим жељу да новотестиране особе буду усмерене искључиво према "Пореклу", али тако се не стиче ни ауторитет ни поштовање, напротив.
У сваком случају, ако неко од форумаша има интерес да обавести тестираног о могућим додатним тестовима а види да то није учињено у самој објави, он слободно може сам да постави објаву са таквом препоруком.Сви ми иоле упућенији у ово (а камо ли уредници) одлично знамо које су мане теста на 23 маркера. али интерес би пре свих морао да има уредник који је задужен за коментар и анализу. Мислим да су се бар у 5-6 случаја до сада "огрешили" по овом питању. Не знам зашто је ова пракса промењена, акција и коментари би свакако били на квалитетнијем нивоу и сигуран сам да би појединим тестираним особама ваши предлози доста значили у будућности.
Сви ми иоле упућенији у ово (а камо ли уредници) одлично знамо које су мане теста на 23 маркера. али интерес би пре свих морао да има уредник који је задужен за коментар и анализу. Мислим да су се бар у 5-6 случаја до сада "огрешили" по овом питању. Не знам зашто је ова пракса промењена, акција и коментари би свакако били на квалитетнијем нивоу и сигуран сам да би појединим тестираним особама ваши предлози доста значили у будућности.
- Да ли осим генетске блискости са наведеним тестираним особама можемо добити и неке јасније обрисе о пореклу, тј припадање неком широм роду, области одакле смо дошли и сл? Видим да је то у случајевима неких других корисника могуће, можда услед већег броја тестираних људи са којима су компатибилни или јаснијој историјској грађи. Уз дужно поштовање према раду о пореклу Кулиза које је спровео г. Павловић, тај рад, по мени, ипак отвара више питања него што даје дефинитивне одговоре. Дискусија о тој теми на форуму мислим да потврђује исто. Наравно, прихватам ако су то тренутни домети до којих комбинација историјских и генетских истраживања може доћи у мом случају.
Иначе, одговор на питање да ли би дубински генетски тестови дали одговор на ова питања је - "зависи".
Big Y или WGS тест вам неће "магично" открити крај из кога су ваши преци дошли у садашњи крај. Још мање ћете добити "нацртано" своје породично стабло уназад 10 колена (што на жалост многи очекују од генетских тестова).
Наравно, постоји шанса, али нема гаранција ни да ћете путем овог теста открити близак род (презиме), са истом славом и сл. То можда можете посредно наслутити поређењем са презименима и пријављеним локацијама других тестираних особа уз обавезно консултовање етнографске литературе и сл. (ако се учланите у друштво "Порекло" добићете приступ позамашној библиотеци електронски претраживе етнографске литературе).
А сада да видимо шта овај тест заправо може:
1) Овим тестовима откривате SNP мутације на вашем Y хромозому (упрошћено - локације вашег Y хромозома које се разликују у односу на референтни Y хромозом - GRCh38). Свака од ових мутација назива се SNP и има симболичко име, којим се једнозначно именује локација на Y хромозому и врста мутације (промене) у односу на референтну вредност Y хромозома.
2) За групу људи која дели исте SNP мутације на Y хромозому каже се да припадају истој Y-хаплогрупи. Хаплогрупа и добија назив по неком од тих SNP-ова које група људи дели.
3) Специфичне мутације које не деле баш сви припадници неке хаплогрупе, али их дели један мањи подскуп, даље се групишу у (млађе) подгране, опет по тим мањим групама људи који их деле и тако даље и даље, све док се не дође до "приватних" SNP мутација (новела) за које више не постоје чак ни само две особе које их деле.
4) На основу таквог хијерархијског груписања тестираних људи, конструише се хапло-стабло људског рода, које приказује како су се мушке лозе гранале кроз векове, све до данашњих дана. Свакодневном појавом нових резултата, периодично се ажурирају и оваква хапло-стабла. Другим речима, када се једном тестирате, ви сте урадили све што је теоретски могуће и остаје само да чекате - појаљиваће се други тестирани са којима ћете можда открити да делите скорије мутације, што ће бацити ново светло на ваше порекло и везу са другим родовима.
5) На основу просечног броја мутација које не деле припадници неке хаплогрупе, може се израчунати оквирно када је живео најскорији заједнички предак свих тестираних припадника хаплогрупе. Та процена се назива TMRCA и може варирати од пар стотина година до неколико (дестина) хиљада година уназад.
Сходно томе, када се тестирамо, не треба да будемо изненађени ако је заједнички предак вас и неког другог тестираног живео пре 600-700, 1000, 2000... година. Последично, други тестирани припадници наше хаплогрупе данас могу бити и у различитим државама, говорити различитим језицима, бити друге националности од нас и сл. али то је већ јасно углавном свакоме ко је икада бацио поглед на хапло-стабло људског рода.
- Пише да припадам роду К. Да ли је то евентуално скраћеница од Кулиза у које нас сврставају у литератури или нешто друго? У претраживачу на вашем сајту ка коме је слободан приступ не проналазим параметар који би дао опцију К. Наравно, претрагу по презимену, региону, крсној слави и хаплогрупи успевам да спроведем самостално.
21. Станић, Никољдан (прислужба Стевањдан), Хатељи (заселак Сунићи), Берковићи, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844
Припада роду Матаруга. Поседује за овај род карактеристичну вредност маркера DYS390=24, коју од свих до сада тестираних припадника овог рода (а има их преко 90), поседује једино Херцеговац из Катића код Бусоваче, који као и Станић према предању потиче од Вујовића чија је матица у селу Прераца у Билећким Рудинама. Хаплотип Станића поседује и карактеристичну вредност DYS392=12, коју имају још само хаплотипови Херцеговца и Кулушића, који је такође из Сунића и потиче од Вујовића. До поменуте две мутације је очито дошло код Вујовића са Давидовића у Билећким Рудинама (одакле су се раширили на Дабар), где су дошли из Прераца, с обзиром да тестирани Вујовић из Прераца поседује модалне вредности на маркерима DYS390 и DYS392. Вујовићи су пореклом од Драгошевића из Грахова.
Петар Шобајић је у свом раду о Дабарском пољу записао следеће:
Станићи су од Вујовића из Давидовића, дошао им отац Тешо око 1865 и имао Лазара, Марка и Ћетка. Славе Никољдан.
Вујовићи и њихов огранак Станићи су се потпуно иселили са Горњих Давидовића, а засеоци који су некада носили називе по овим братствима више приказани на топографским картама из времена социјалистичке Југославије. Међутим, тачан положај некадашњег засеока Станићи је приказан на аустроугарској топографској карти:
(https://i.imgur.com/ZcU7tgK.png)
Драго ми је што је тест потврдио предање.Тако је.
Код нас Вујовића је позната веза Станића с Вујовићима, а колико ја могу да се сетим, прича је ишла како је неки Вујовић оженио Стану, па јако млад умро, па због тога деца добила презиме по мајци Стани.
Као што рекох, не постоји "пракса" већ се објаве разликују од уредника до уредника. Не бих да се понављам и око осталих ствари.
Ако имате жељу да наставите истраживање свог порекла уз помоћ генетичке генеалогије, то је сјајна одлука и за вас и за друге тестиране E-V13 особе - јер ови тестови су ултимативни домет генетичке генеалогије и по правилу померају границе у истраживањима.
Постоји неколико озбиљних фирми које раде дубинска тестирања и свако са овог форума вероватно има своја искуства и своје фаворите.
Мој фаворит је FTDNA Big Y-700 ($400) јер добијате највише за уложени новац - поуздано очитавање 111 STR маркера, изузетно "дубоко" очитавање Y хромозома, приступ огромној бази тестираних, функционалан и интуитиван кориснички интерфејс који се константно унапређује (а када се једном тестирате код FTDNA - стичете "доживотну лиценцу" за приступ њиховој бази која расте експоненцијалном брзином, као и велики попуст на тестирање ако у будућности додатно унапреде Big Y тест).
Сигурно нећете погрешити ни са тестовима фирми Dante Labs, YSEQ, или Nebula Genomics. Тестовима ових фирми добијате сирове податке па је неопходно послати их (upload) фирми YFULL на анализу ($49) након чега ћете сазнати своју најмлађу хаплогрупу и STR маркере (не баш све које ће вам очитати FTDNA али солидан број). Кориснички интерфејс YFULL је што се тиче функционалности врло моћан, али је усмерен више на искусније кориснике (и што се тиче терминологије и што се тиче начина коришћења).
Корисни линкови:
1) https://www.familytreedna.com/products (Big Y-700)
2) https://us.dantelabs.com/collections/advanced-dna-tests (WGS 30x)
3) https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=175886 (WGS-400)
4) https://nebula.org/whole-genome-sequencing-dna-test/ (Deep varijanta)
Ако планирате да се тестирате, препоручљиво је да сачекате крај године, јер је традиционално у том периоду било озбиљних попуста код FTDNA и Dante Labs, негде око "црног петка".
Али можда је поента да се управо створи та пракса. Бојановић је баш изнео пар добрих разумних сугестија. Мислим да те ствари могу више помоћи него одмоћи.
Просто, не можемо "кажњавати" уредника ако то не стави јер они то раде из своје добре воље и у складу са својим слободним временом.
Иако сам и сам изнео овакву претпоставку тад пре пет година (и веровао да је могућа и код неких других родова из Крајине), данас се испоставило да су такве конструкције доста непоуздане. Иако добар део Крајишника потиче из тих области, па ништа није искључено. Наиме, када се у оквиру неког крајишког рода јавља више хаплогрупа, углавном је реч о преласку неке породице, или појединца на имање већег рода (домазет и сл), тј преузимању презимена и славе рода на чије су имање дошли у неком историјском тренутку.
Таквих је случајева небројено по Крајини, што имамо прилике да видимо и данас, са појавом генетике. Лично сам се уверио да су такви случајеви били чести и у Подгрмечу, читајући Рађеновићеве записе о пореклу породица.
То је тако учестала појава, да ће се практично код сваког другог, трећег рода поставити питање који су изворни, а који су у неком тренутку преузели презиме. Теоретски је могуће да су неки заједно стигли чак из матице, носећи више векова исто презиме, али су по мени мале шансе за тако нешто (више је разлога).
Једна ствар која је уочљива код ових генетички несродних крајишких родова истог презимена/славе. Ова појава је чини се знатно учесталија код тестираних из Босанске Крајине, свакако и Баније, него код тестираних из Лике и Северне Далмације. Иако се јавља и у овим крајевима.
Ипак, много су генетички хомогенији родови из тих области, неретко су исте хаплогрупе присутне код тестираних са истим презименима/славама из Северне Далмације и Лике. Ово вероватно има и логике, пошто су за велики број Крајишника управо то и "матичне" области. Каснијим исељавањем ове породице губе континутет, па су вероватно чешћи случајеви призећивања.
Када креће наставак објављивања резултата?
51. Бољановић, Јовањдан, Данићи, Гацко
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855.
Хаплотип Бољановића задао ми је доста муке.
Са једне стране, Бољановић поседује вредсност DYS448 = 21, потиче из Херцеговине и слави Јовањдан, па сам у први мах помислио да сигурно припада роду Мириловића. Међутим, када се мало боље погледа хаплотип, види се да Бољановић, рецимо, поседује вредност DYS385 = 14-15, док сви до сада тестирани Мириловићи (њих преко 30), поседују вредност 14-14, или нижу. Слично, Бољановић поседује вредност DYS389 II-I = 17, док је код Мириловића ова вредност увек 18 и више. Сви Мириловићи, без изузетка, такође поседују вредност DYS533 = 12, док је код Бољановића она 11.
Са друге стране, херцеговачки Чукваси поседују DYS448 = 21, али и DYS385 = 14-15 и DYS389 II-I = 17, што их приближава Бољановићу. Међутим, оба тестирана Чукваса имају неке друге специфичне вредности које са Бољановићем не деле, а и слава (Ђурђевдан) се не поклапа.
Ристо Милићевић за Бољановиће каже да су се доселили око 1800. године из неког места у Црној Гори. Исто каже и Јевто Дедијер, али вели да је то било „пре 300 година“. Слично наводи и сам тестирани.
Бољановићу бих преопоручио неки дубљи тест, на пример СНП-панел, или у најкраћем само тестирање једног од два или оба одређујћа СНП-а: PH3414 и A16413. Ако је PH3414+ онда је Мириловић, а ако је А16413+, онда је близак Чуквасима.
77. Бољановић, Јовањдан, Данићи, Гацко
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>FT386376>PH3414>Y58629, роду Мириловића.
Иако као уредник не волим „дупликате“ јер је исход тестирања већ познат, ово је леп пример како је такво тестирање некада од користи. Када се прошле године тестирао први Бољановић, написао сам:
Новотестирани Бољановић, за разлику од свог презимењака, ипак поседује мириловске вредности DYS385 = 14-14 и DYS533 = 12, тако да сада нема сумње да су Бољановићи – Мириловићи. Оба Бољановића поседују и ректу вредност DYS643 = 9, која се може још понегде видети код Мириловића, па би то можда могао бити белег неке подгране унутар овог рода, али само можда; да не улазим сад у неке недоумице јер резултати нису јавни.
68. Гроза, Аранђеловдан, Банатска Дубица, Сечањ
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Према предању, Грозе су се населиле у ово место, ондашњу (Малу) Маргиту или Маргитицу 1740. године, „са још немачких и румунских фамилија“.
Хаплотип Грозе врло је специфичан. У првом реду истичу се врло ретке вредности DYS439 = 11 и DYS549 = 12, а, након њих, и DYS533 = 12, DYS635 = 22, високе вредности на DYS570 и DYS576. Нажалост, не може се рећи да му је ико са нашег пројекта близак.
Поједине комбинације неких од ових специфичних вредности могу се срести на пример код неких тестираних са југоистока Србије и из Македоније, али све те везе су врло неизвесне.
19. Видука, Михољдан (католици), Придрага, Новиград
Припада хаплогрупи I2-PH908. Пракитчно једина вредност која значајније одступа код овог тестираног је екстремно висока вредност 34 на 481, која до сада ако се не варам није забележена код неког од припадника хаплогрупе I2-Y3120.
На попису из 1948 је у селу Придрага које тада припадало Бенковцу пописано 159 особа у 19 домаћинстава са презименом Видука, што их сврстава у ред бројнијих родова.
49. Радивојевић, Никољдан, Млачиште, Црна Трава, J2b-M205>Y22059
Радивојевићи су, према предању, пореклом из околине Знепоља. С обзиром на овај податак, као и крсну славу, сасвим сигурно припадају роду Кукулинаца (најстарији у селу). Кукулинци су досељени из Главановца (Бугарска). Додатну потврду за ово проналазимо и на 23andMe, где су тестирани једни Стојковићи-Кукулинци (Никољдан) из Млачишта, који такође припадају хаплогрупи J2b-M205.
https://www.poreklo.rs/2013/12/22/poreklo-prezimena-selo-mlaciste-crna-trava/
Хаплотип Радивојевића одудара од модалног само на маркерима 576 и 389II (спада у ред брзомутирајућих). Судећи по овој промени на 576 (19), Радивојевићу могу бити блиске неке породице из југоисточне Србије и Северне Македоније. Интересантно да су му веома блиски Варезићи из Пиве и Стојановићи из Мачката, који такође славе Никољдан, али је због велике географске дистанце упитна ближа веза.
Написао бих пар речи о роду Бунчића из Шушњара код Петриње, као и о роду Мраковића из Влаховића код Глине.
Када говоримо о Бунчићима из Шушњара, треба да знамо да је реч о роду који је, уз Боројевиће са подручја Костајнице, играо водећу улогу међу банијским Србима крајем XVII и почетком XVIII века. На челу овог рода био је војвода Филип Бунчић, који је прешао на Банију већ 1683. године. Прво је служио као војвода у Храстовици, да би 1689. године затражио дозволу од загребачког бискупа да се насели у Шушњару, што му је и дозвољено. Наводи се да је војвода Филип Бунчић, заједно са Давидом Бунчићем и Мирком Бунчићем, дошао на Банију из Буне (могуће да је реч о Буни код Мостара). Иако би се на први поглед рекло да се веза са Буном повлачи на основу презимена, изгледа да је ипак реч о наводу из неког документа, пошто се, поред Бунчића, као досељеник из Буне наводи и извесни Симо Ређенчевић из Шушњара. Син војводе Филипа Бунчића, Благоје Филиповић-Бунчић добио је кнежевско звање. Данас се један од шушњарских засеока у коме живе Бунчићи назива Филиповићи. Очито је да су шушњарски Бунчићи подигли и сеоску цркву, пошто је она посвећена Васкрсењу Лазаревом - њиховој крсној слави (Лазарева субота), што довољно говори о њиховом утицају и значају.
Поменути Давид Бунчић је, наводећи своје заслуге у борбама против Турака, тражио од загребачког бискупа дозволу да се насели у Влаховићу, што му је и дозвољено. Ови Бунчићи временом су преузели презиме Мраковић („Бунчић звани Мраковић“) и постали су угледан хусарски и свештенички род, који је временом постао бројнији од самих Бунчића из Шушњара. Осим навода из докумената, на везу између Бунчића и Мраковића указује и иста крсна слава - Лазарева субота.
69. Драшко, Никољдан, Оборци, Доњи Вакуф, E-V13>Z5017>Z19851>A18844
Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног се од модалног хаплотипа овог рода разликује једино са вредношћу маркера DYS570=20, коју има још неколико тестираних. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Вуковићем из Риђана код Никшића и Манићем из Трстене код Врања, док се на једном маркеру разликује од већег броја припадника овог рода.
Тестирани је навео да његова породица према предању потиче из Херцеговине, што је овим резулатом и потврђено.
81. Вучковић, Никољдан, Збојштица/Ужице
Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тачније подграни Y133365 (вероватно још нижој Z15952).
Вучковић има јединствену вредност 16 на маркеру DYS576. У бази тестираних највеће поклапање има са Добросављевићем из Чокешине код Лознице, од којег се разликује на два маркера. Од Драгаша из околине Пљеваља (утврђена најнижа грана Z15952) се разликује на три маркера. Сва тројица славе Никољдан.
https://www.yfull.com/tree/R-Y133365// (https://www.yfull.com/tree/R-Y133365//)
У књизи „Љубање и Збојштица“, аутора Данила Станојевића, пише да Вучковићи потичу од Стојана, које се непосредно пре 1840. године са породицом доселио из села Рутоши код Нове Вароши. Наводи се даље порекло из Старе Херцеговине. Стојан је имао три сина, али сви данашњи Вучковићи су потомци Милана.
О хаплогрупи R1b-Z2705 прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
Мислим да Драгаша (Драгашевића) Никољштака има у Рутошима, па је блиско поклапање са Драгашима из Пљеваља утолико још занимљивије.
19. Видука, Михољдан (католици), Придрага, Новиград
Припада хаплогрупи I2-PH908. Пракитчно једина вредност која значајније одступа код овог тестираног је екстремно висока вредност 34 на 481, која до сада ако се не варам није забележена код неког од припадника хаплогрупе I2-Y3120.
На попису из 1948 је у селу Придрага које је тада припадало Бенковцу пописано 159 особа у 19 домаћинстава са презименом Видука, што их сврстава у ред бројнијих родова.
80. Јовановић, Велика Госпојина, Ново Село, Сурдулица
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Х у табели Српског ДНК пројекта.
Леп резултат, јер се сада већ јасно профилисао род Х, где су, сем Јовановића, још и Јовић из Лепенице код Владичиног Хана (Аранђеловдан) и Стојичић из Славника код Бојника (Јовањдан). Очито је реч о разгранатом роду на овом подручју, мада до заједничког претка не морају нужно ићи далеко у прошлост, јер три хаплотипа варирају на само два места од 23 могућа.
Одликује их комбинација вредности DYS19 = 10 и DYS385 = 14-16, као и DYS635 = 24 и DYS533 = 12. Не треба трчати пред руду, али не могу да се отмем утиску да би припадници рода Х могли бити далеки сродници тестираних крајишких Јовањштака (Кепчија, Миљатовић и Рајковић). Они деле неке карактеристичне вредности, међутим између ова три западна тестирана постоје приличне разлике у хаплотиповима због којих их никад нисам сврстао у исти род, а и већа разноврсност хаплотипова требало би да постоји у матичном, а не исељеничком простору. Било како било, нек остане записано, не шкоди. Препоручујем свима дубље тестирање, уколико има воље и могућности.
71. Рашић, Никољдан, Белегиш, Стара Пазова
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Рашићу је по хаплотипу најближи Живковић из Шабца са којим има један маркер разлике DYS385a=14. Рашићу је уједно ово једина вриједност која одступа од модала за ову хаплогрупу, па се може посматрати и као скорија промјена. Живковић и Рашић дијеле и нешто рјеђу вриједност DYS19=15. Могућност везе ове двије породице подцртава и иста слава Никољдан и миграторно повезана подручја Срем и Мачва.
Рашићи су по свој прилици присутни у Белегишу бар од прве половине 18. вијека, јер је у попису Белегиша из 1736. године записан и Бошко Рашић, могући предак Рашића. На Мајској скупштини 1848. године у Сремским Карловцима био је присутан "Георгије Рашич из Белегиша".
Јако занимљиво, а иначе из ове куће ми је прабаба са мајчине стране-Катица-Ката Рашић , од оца Милана/Милорада.
Појављује се и Стојан Рашин уз Бошка Рашића те 1736/7 године. На попису Белегиша 1722.године се Рашићи/Рашини не појављују.
Које би могло бити даље порекло овог сремачког рода?
Једина генетичка веза је овај Живковић из Шапца. Не знам има ли каквих података о његовом поријеклу. Али Срем је тих година на прелазу 17. у 18. вијек био практично ратиште и становништва се сигурно много испремјештало.
Следећа два резултата ће бити објављена заједно:U katastarskim knjigama za Radišić kod Trogira godine 1711 upisan je Đorđe Cvitkovac p. Milina. Link na Katastarski materijal:
40. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Сињ
54. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Сињ
Припадају хаплогрупи R1b-L51. Разликују се на маркеру 389II, на ком први Цвитковац има вредност 28, док други има вредност 29. Најближа поклапања на пројекту имају са двојицом тестираних који су сврстани у подграну U106 на основу хаплотипа, ради се о Денићу из Сијаринске Бање код Медвеђе и о једном необјављеном појединцу из Фења код Тимиша у Румунији. Од обојице се разликују на 3 односно 4 маркера на 23 тестирана маркера. Необјављени појединац из Румуније такође слави Ђурђевдан. Због ових поклапања, можда би ваљало проверити припадност Цвитковаца на подграну U106.
Цвитковци су на попису из 1948. године били најбројнија српска породица у Маовицама, са 52 пописане особе у 11 домаћинстава. Тада су пописани под презименом Цвитковић. У Маовицама су били присутни и у 18. веку.
75. Богдановић, Илиндан, Штиково, Дрниш
Припада хаплогрупи I2-PH908. Занимљиво је да најближа поклапања има са необјављеним родовима из Зеока код Лазаревца, који славе Ђурђиц. Нека веза би можда могла постојати и са једном необјављеном породицом која би требало да је пореклом са подручја Западне Босне, а која такође слави Илиндан.
На попису из 1948, у Штикову је пописана 51 особа у 7 домаћинстава са презименом Богдановић. У том селу су били присутни и у 18. веку.
50. Бјелић, Јовањдан, Главица, Босанска Крупа
Иако Карановић не пише о даљем пореклу Бјелића из Главице, они су вероватно сродни са Бјелићима из оближњег села Стабанџа и Петровићи, који такође славе Јовањдан и пореклом су из Бјелајског Поља. Због правца миграција, славе и хаплогрупе постоји могућност да су Бјелићи део великог рода крајишких Бањца.
87. Ђоковић, Лучиндан, Југовићи, НикшићИнтересантно је колико Вујачић из Струга одступа по вредностима на појединим маркерима у односу на све тестиране Никшиће, као и у односу на Ђоковића са којим има 5 разлика. Ипак, ниске вредности код обојице на DYS481 може да сугерише да је предање Ђоковића о пореклу од Војводића-Требјешана тачно (Ђоковић има вредност 29, док Вујачић 28 на поменутом маркеру). Уколико би Ђоковић наставио са даљим тестирањима верујем да би се открио заједнички SNP Требјешана.
Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Иако има хаплотип близак модалном са подграну и FT190799 и PH908 уопштено, нема потпуних поклапања на нашем пројекту на 23 тестирана маркера.
Ђоковићи из Југовића су по предању пореклом од Војводића, Никшића Требјешана.
Da li može neko iz porekla da proceni rodbinsku udaljenost Petković-a (rezultat 90.) i Cvitkovaca (rezultati 40. i 54.) Oba roda su R1b - L51. Zadnjih 300 godina žive kuća do kuće.
Vidim da je, prema mojoj proceni, 8 mutacija razlika izmedju ova dva roda, što bi bilo cca 2000 godina. Ne znam kolika je verovatnoća da se razidju pa sretnu i posatanu susedi na 300m rastojanja ali mi deluje manje verovatnim nego da dobijem sedmicu na lotou.
Da napomenem. Oba roda su pripadnici reda čuvara Hristovog groba.
90. Петковић, Никољдан, Маовице, Сињ(https://i.postimg.cc/zGt3yD32/2001foto-STARSPORT1-1.jpg)
Припада хаплогрупи R1b-L51>U106, новоформираном роду А11. Требало би да припада подграни Y6669 којој припадају Чокићи из околине Младеновца као и још неке породице из Старог Влаха попут Папића из Бучја код Прибоја и Цмиљановића из Јабуке код Пријепоља. Крсну славу Никољдан од припадника ове подгране на пројекту дели једино са Цмиљановићем. Због географског подручја порекла сврстан је у исти род са Кесићем из Гламочана код Лакташа (даљим пореклом би требало да је из села Кесићи код Босанског Грахова) мада би ову везу требало додатно испитати.
На попису из 1948. године у Маовицама су пописане 32 особе са презименом Петковић у 7 домаћинстава. У Маовицама су били присутни и у 18. веку.
35. Лукач, Лазаревдан, Доњи Добретин, Двор
Припада хаплогрупи I2-PH908. Специфичан хаплотип без ближих поклапања на пројекту. Од специфичнијих вредности се највише издвајају 14 на 389i и 19 на 458. Но, због крсне славе и вредности 17 на 19 и 10 на 391 сам Лукача сврстао у род А7, у коме се налазе Гачевићи из Матаруга код Пљеваља, Бјелић из Сировца код Шавника итд. Овом роду са подручја данашње Хрватске припадају и Шимићи из Мирковаца код Винковаца. Све породице из рода А7 славе Лазаревдан.
Лукачи којима је крсна слава Лазарева Субота су потврђени у другој половини XVIII века у Добретину код Двора, затим у Шушњару код Петриње, као и у Славском Пољу код Вргинмоста. Могуће је да су сви ови Лукачи истог порекла по мушкој линији. У раду о становништву Поуња Милан Карановић за Лукаче Лазаревштаке из Доњег Бушевића код Босанске Крупе наводи податак о пореклу из Врточа (вероватно се ради о Врточу код Босанског Петровца) где је било Лукача, али Јовањштака, тако да је могуће да се ради о повезивању на основу истог презимена.
59. Мраковић, Лазарева Субота, Влаховић, Глина, E-V13>Z1057
Поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=23 и DYS570=20. Најближа поклапања (20 од 23 маркера) има са Мариновићем из Сливнице у Површи требињској и још јединим тестираним из истог места који такође припада роду Илића. С обзиром да Мраковић са њима не дели поменуте карактеристичне вредности маркера, не може се тврдити да су истог порекла.
83. Љубичић, Видовдан, Мала Врановина, Топуско
Припада хаплогрупи I1-P109>Y13930, добро профилисаном роду којем припада већи број породица у Херцеговини, Крајини, Србији. Сви тестирани из ове групе су по хаплотипу доста блиски, па је на малом броју маркера теже одредити скорије везе. Љубичићев хаплотип има неке вриједности које одступају од модала за овај род: DYS456=15, DYS576=17 и DYS570=19. Вриједност DYS456=15 Љубичић дијели са Баталом из Горњег примишља код Слуња. Због географске блискости постоји могућност ближе везе.
Љубичић слави прилично ријетку славу Видовдан и вјероватно се ради о јединственом роду Љубичића са овом славом. На подручју Крјаине и Славоније, присутно је више Љубичића, са другим славама, разнородних.
Погледао сам мало Бјелиће из Бјелајског поља, али они славе Василијевдан и огранак су Вигњевића (дакле вероватно I2-PH908). То свакако не искључује сеобу из Бјелајског поља. Као што кажеш, највероватније да због славе и миграционог правца постоји нека веза са Бањцима и Латиновићима.
57. Миланов, Никољдан, Ковиљ, Нови Сад
Припада хаплогрупи I2-PH908. Због вредности 10 на 391 и 16 на 458, мислим да би могао бити повезан са Милићем из Јавнице код Двора, Ђурићем из Двора и Вујатовићем из Великог Градца код Глине. Милићи и Вујатовићи такође славе Никољдан, док Ђурићи славе Ђурђевдан (мада би ово требало проверити јер су у Двору доста бројни Ђурићи Никољштаци).
Тестирани наводи да могуће потичу из Решетара (вероватно се ради о Решетару код Коренице у Лици, на самој граници са БиХ). Уколико је ово заиста тачно, онда поклапање са родовима који су са подручја Баније и не чуди.
Овде би било интересантно открити време доласка из Лике у Ковиљ, пошто је неки број војника ту остао након револуције 1848/49. године, а дешавало се и да су тада мењали презимена.
Тај податак сам нашао код Милана Дивјака Личког, а такође се неки подаци могу наћи у књизи Читуља Тителског брега, која је рађена на основу црквених матичних књига.
Овде би било интересантно открити време доласка из Лике у Ковиљ, пошто је неки број војника ту остао након револуције 1848/49. године, а дешавало се и да су тада мењали презимена.
Тај податак сам нашао код Милана Дивјака Личког, а такође се неки подаци могу наћи у књизи Читуља Тителског брега, која је рађена на основу црквених матичних књига.
Тестирани смешта досељавање своје породице у средину или другу половину 18. века. Заборавих то написати.
Удаљеност је више од 4.600 година, јер је толико стара грана R1b-L51>U106 којој припада Петковић, а Цвитковци очигледно нису у њој. Такву прогнозу даје калкулатор, али ко зна, можда би тестирањем у иностранству било откривено да припадате њој, иако су мале шансе.Cvitkovci i Petkovići se razlikuju za 8 mutacija. Ako potiču od istog pretka onda ih deli 4 mutacije tj. 1000g. Cvitkovci su testirani sa dve udaljene grane koje ne pamte srodstvo a Petkovići sa samo jednim od tri roda koji ne pamte srodstvo. Pretpostavimo da nema drugiih razlika. Ozbiljnija provera sledi kad malo bolje sagledamo Cetinsku krajinu.
(https://i.postimg.cc/zGt3yD32/2001foto-STARSPORT1-1.jpg)Ilija Petković potiče od Miaila Petkovića pokojnog Radivoja a pripadnika banderije Stjepana Biokovića. Ovo su rezultati potomka Vučena Petkovića pokojnog Vujice iz iste banderije. Verovatno su ista grupa, ali proverićemo Ilijinu stranu. Godine 1692 u banderiji Pavla Jurića zabeležen je Jakov Petković.
Дакле, ово би требала бити хаплогрупа чувеног:
https://www.poreklo.rs/2020/06/30/poreklo-fudbalera-i-trenera-ilije-petkovica/ (https://www.poreklo.rs/2020/06/30/poreklo-fudbalera-i-trenera-ilije-petkovica/)
Најстарији познати је био Вучен Петковић Вујичин 1692.
Овде би било интересантно открити време доласка из Лике у Ковиљ, пошто је неки број војника ту остао након револуције 1848/49. године, а дешавало се и да су тада мењали презимена.Тестирани изводи претпоставку да је његов директни предак или сродник претка Илија Милановић који је уписан у мустерлистама Шајкашког батаљона, где се наводи да је у Батаљон доселио из личког Решетара. Не знам на којој се тачно од тих мустерлиста помиње Илија Милановић, али како су нам доступни пописи у распону од 1769. (када је Ковиљ припао Батаљону) и 1819. свакако је у питању период пре Маџарске буне. 1784. се у Доњем Ковиљу помиње и Тадија Милановић. Иначе мислим да су добре шансе да ови Милановићи јесу преци Миланова, јер сам гледајући мустерлисте и цивилне пописе увидео многа преклапања и континуитет са данашњим презименима по целој Шајкашкој, наравно често без наставка ић. У прилог томе да је предак Миланова заиста Илија Милановић који је доселио из Лике иду и поклапања у тим крајевима.
Тај податак сам нашао код Милана Дивјака Личког, а такође се неки подаци могу наћи у књизи Читуља Тителског брега, која је рађена на основу црквених матичних књига.
Калуђеровићи
Калуђеровићи се деле на следеће родове: Калуђеровиће, Матановиће (у Крајњем Долу), Томашевиће, Николиће, Радниће, Латковиће (Кућишта) и Домазетовиће (Петров До).
Слично као и предак Петровића, предак Калуђеровића, Стеван, добегао је из Бјелопавлића, према предању – због убиства неког спушког Турчина, у другој половини 17. столећа. Под старост се замонашио – закалуђерио, па су његово потомство Ћеклићи прозвали Калуђеровићима.
Син Стеванов, Павле, преотео је кнештво Бацуљима, али су га они убили[14], па је кнез постао његов брат Раде. Од половине 19. столећа, главарство у Ћеклићима опет је прешло на Калуђеровиће. Од њих је био чувени војвода Ђуро Матановић.
Од ћеклићких Калуђеровића су Калуђеровићи у Озринићима, Цетињу, Никшићу и Боки, а један од њих се вратио у Бјелопавлиће и од њега потичу тамошњи Калуђеровићи у Доњој Главици.
Калуђеровићи славе Светог Илију, што је родоначелник Стеван преузео од Ћеклића код којих се настанио, а ранија слава била му је бјелопавлићка – Света Петка.
36. Ресановић, Никољдан, Закопа, Двор
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из општег рода, и то махом са онима крајишког порекла. Од Ђапе из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан) разликује се на 1 од 17 упоредивих маркера, а на 2 од 23 разликује се од неколицине тестираних, Гашића из Приједора (Никољдан), Медића из Бастаса код Дрвара (Ђурђевдан), Вјештице из Хашана код Крупе (Ђурђевдан), Топића из Лушци Паланке код Санског Моста и Вановца из Високог (Ђурђевдан). Једина нешто специфичнија вредност коју поседује је снижена DYS389II=29. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.
38. Матановић, Илиндан, Крањи До, Цетиње
Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>YP237>L366. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, са Драгутиновићем из Убе код Цетиња и још три нејавна резултата (два такође из околине Цетиња и један из Херцеговине) има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од Вучетића из Кавча код Тивта, једног нејавног резултата из околине Цетиња и Ћеклића из Обрње код Калиновика разликује на само 1 од 23 маркера. Сви наведени осим Ћеклића такође славе Илиндан. Матановићи припадају братству Калуђеровића у оквиру племена Ћеклића:
https://www.poreklo.rs/2015/12/05/pleme-ceklici/ (https://www.poreklo.rs/2015/12/05/pleme-ceklici/)
169. Митрић, Јовањдан, Равни, Мостар;
У колико је ријеч о истом роду, код Дедијера је забиљежено да је Митрић из коњичког краја доселио у невесињски, а славе Никољдан.
Студо биљежи друге Митриће у Изгорима поријеклом из Мратиња. Не наводи славу.
О којим је ријеч?
90. Петковић, Никољдан, Маовице, Сињ
Припада хаплогрупи R1b-L51>U106, новоформираном роду А11. Требало би да припада подграни Y6669 којој припадају Чокићи из околине Младеновца као и још неке породице из Старог Влаха попут Папића из Бучја код Прибоја и Цмиљановића из Јабуке код Пријепоља. Крсну славу Никољдан од припадника ове подгране на пројекту дели једино са Цмиљановићем. Због географског подручја порекла сврстан је у исти род са Кесићем из Гламочана код Лакташа (даљим пореклом би требало да је из села Кесићи код Босанског Грахова) мада би ову везу требало додатно испитати.
На попису из 1948. године у Маовицама су пописане 32 особе са презименом Петковић у 7 домаћинстава. У Маовицама су били присутни и у 18. веку.
Ови би требали да су од Влачића, који су по предању сродни Колацима из Туља. Видећемо шта ће рећи тест.Да, претпостављам да је то навео тестирани.
R1b-U106 је на простору Крајине доста слабо заступљена, а изгледа разноврсна. Да споменем свакако две крајишке породице са 23andMe, које такође славе Никољдан. Можда може помоћи у вези дубљег SNP-a.
Ђаковић, Никољдан, Врбник, Книн: R1b-U106>Y3443
Маравић, Никољдан, Дрежница, Огулин: R1b-U106>L48>Z159
38. Матановић, Илиндан, Крањи До, Цетиње
Припада хаплогрупи R1a-Z280
36. Ресановић, Никољдан, Закопа, Двор
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из општег рода, и то махом са онима крајишког порекла. Од Ђапе из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан) разликује се на 1 од 17 упоредивих маркера, а на 2 од 23 разликује се од неколицине тестираних, Гашића из Приједора (Никољдан), Медића из Бастаса код Дрвара (Ђурђевдан), Вјештице из Хашана код Крупе (Ђурђевдан), Топића из Лушци Паланке код Санског Моста и Вановца из Високог (Ђурђевдан). Једина нешто специфичнија вредност коју поседује је снижена DYS389II=29. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.
73. Петковић, Лучиндан, Сијарина, Медвеђа, J2b-M205>Y22059
Петковићи негују предање о пореклу из околине Никшића (помињу се и Ровчани). Генетички Петковић чини исти род (385=15-21) са Николићем из Луњевице, са којим има потпуно поклапање на 23 маркера и дели исту крсну славу. Николићи су, према предању, такође пореклом из Црне Горе, а старије презиме гласило је Ћиловић. Оно што је сигурно, Петковићи не припадају роду Никшића, али и они и Николићи сасвим сигурно јесу пореклом из околине Никшића, с обзиром да је ова подграна тамо присутна кроз племе Угреновића. Теоретски би могли бити у вези са Божовићима из Милочана (такође Лучиндан), али они ипак поседују хаплотип који карактерише вредност 10 на маркеру 643 (типична за Угреновиће). Није искључено да су још неке породице J2b-M205 из околине Никшића преузеле славу/предање од Никшића и као такве исељавале ка другим областима.
Овој групи Лучинштака J2b-M205 треба придодати и Станисављевиће из Чортановаца крај Инђије. Сва је прилика да припадници J2b-M205>Y22059 из околине Никшића припадају подграни J-Y22063, за шта би ускоро требала стићи потврда из YSEQ (тестиран је један од исељених Угреновића).
Маринчани су друга велика група родова које је пописао Радослав Павловић, који славе Св. Враче у копаоничком крају. Исељени су из села Маринци, на јужним обронцима Копаоника.
Владисављевићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту.
– ЛУПУЛОВ(И), сад је то надимак фамилије МАРТИНОВИ (6, Велика Госпојина)
– ЛАЗИН(И) – АЛИЛУЈЕВИ (5, Велика Госпојина), стара земља; једног су порекла са Мартиновима, Гијини, Мијини, Лазини и Маркови, и још у Кикинди Павлови (причају да је нека удовица Мара довела 5 синова: Траила, Лупула, Мију, Николу и Павла – овај пети отишао у Кикинду)
56. Савић, Никољдан, Крушедол Село, Ириг
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближе поклапање има са Јовановићем из Кавадара код Рековца који такође слави Никољдан (род А6), од ког се разликује само за једну вредност на маркеру DYS570. Од једног нејавног резултата из Шумадије који слави Никољдан разликује се на 2 од 17 упоредивих маркера. Једина нешто специфичнија вредност коју поседују Савић и остали припадници рода А6 је повишена DYS635=24. Тестирани је у упитнику навео само да им је старије презиме било Александровић, а ни у доступној литератури нисам успео пронаћи више информација о Савићима од којих потиче тестирани.
46. Кладар, Ђурђевдан, Хртић, Двор
Припада хаплогрупи R1a-Z280, и то "карпатско-далматинској грани" Y2613>Y2608>YP6098>BY68536. Нема претерано блиских поклапања, а најближи су му двојица Матаруга, из Гуњеваца код Козарске Дубице и Турјака код Градишке, од којих се разликује на 3 од 23 маркера. Матаруге такође славе Ђурђевдан, па би и Кладар требао припадати истом роду В, који чине искључиво тестирани са славом Ђурђевдан са подручја Босанске Крајине, Баније, Кордуна и Далмације. Од карактеристичних вредности, код тестираног Кладара издваја се једино повишена DYS389=14-31. Кладари припадају групи старијих родова из Хртића, где су потврђени у 18. веку.
https://www.poreklo.rs/2021/08/30/banijski-rodovi-hrtic/ (https://www.poreklo.rs/2021/08/30/banijski-rodovi-hrtic/)
Ковачевићи су по причању најстаријих чланова те породице (допуњено подацима од г. Ранка Ковачевића, испитаног учитеља) пореклом из „Пресјеке са границе“ (веле: близу Херцеговине, али ће то бити Пресјека на граници Србије у срезу моравичком). Они су се из Пресјеке најпре, још за време турске владе, преселили у Катиће близу Ивањице. После погибије збега на Татинцу (село у црногорском срезу, ужичком округу) Ковачевићи се растуре на више страна. Један од њих, Давид (чукундед данашњих Ковачевића), дође с породицом у Дучаловиће, други отиду некуд око Јагодине, трећи у околину Ваљева (од њих су они у Петњици), а четврти у Жељезник код Београда, где се, веле, презивају Тодоровићи. – Давид је имао девет синова (који су учествовали у првом устанку) и једноме од њих, Милосаву, стоји на надгробном споменику да је умро 1818. године. Куга 1817. -18. поморила је све Ковачевиће осим двојице Милосављевих синова, Богосава и Добросава, које склони у једну воденицу у Овчару владика Нићифор (он живљаше тада у манастиру Сретењу). Од те двојице намножише се данашњи Ковачевићи.
91. Новаковић, Ђурђевдан, Маовице, Сињ (сада у општини Врлика)
Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>YP6098>BY68536. Једино блиско поклапање има са Галићем из Босанског Грахова који такође слави Ђурђевдан, разликују се само за по једну вредност на маркерима DYS389II и DYS576. Што је још битније, деле врло специфичну вредност DYS385=11-11, па не би требало бити сумње да припадају истом роду. Тестирани није оставио више података о пореклу, а у тексту на порталу каже се само да су у Маовицама забележени у 18. веку.
https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/ (https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/)
44. Јовановић, Вартоломијевдан, Велика Сугубина, КрагујевацЈа сам истраживао пре три година Дуњиће и њиове сроднике. Они су један од најбројнији огранак рода Бојанића из (Биљановца) тј. село (Бојанићи). Село Бојанићи је некад било засеок и у саставу села Биљановца (Рашка). У неком периоду не знам тачно кад засеок Бојанићи постаје засебно село и улази у састав општине Краљево.
Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Тестирани има потпуно поклапање на 17 маркера са двојицом Дуњића из околине Александровца који такође славе Вартоломијевдан. Узевши у обзир истоветан хаплотип и исту ретку славу, велика је вероватноћа да Јовановић и Дуњићи припадају истом роду, али се због малог броја упоредивих маркера временска удаљеност до заједничког претка не може прецизније одредити.
Тестирани је у упитнику навео да су им преци досељени из Војводине, и то стриц и синовац, са презименом Мароши, које је касније промењено у Миловановић. Од синовца Јована су Јовановићи. По другом забележеном предању су даљим пореклом са Његуша.
У чланку о Великој Сугубини на порталу помињу се поименично само две породице за које се тврди да су старинци, док се за остале неименоване породице тврди да су каснији досељеници из рудничког и крагујевачког округа. Ипак, један од коментара на текст садржи списак домаћинстава из пописа 1863. на коме се налази и неколико Јовановића и Миловановића, од којих би неки могао бити и директни предак тестираног.
https://www.poreklo.rs/2014/11/28/poreklo-prezimena-selo-velika-sugubina-pivara-kragujevac/ (https://www.poreklo.rs/2014/11/28/poreklo-prezimena-selo-velika-sugubina-pivara-kragujevac/)
44. Јовановић, Вартоломијевдан, Велика Сугубина, КрагујевацБојанићи, Краљево: Бојанићи (18 к Св. Вартоломеј). Одавно су се доселили из Шекулара у Плавско–гусињ. области.
Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Тестирани има потпуно поклапање на 17 маркера са двојицом Дуњића из околине Александровца који такође славе Вартоломијевдан. Узевши у обзир истоветан хаплотип и исту ретку славу, велика је вероватноћа да Јовановић и Дуњићи припадају истом роду, али се због малог броја упоредивих маркера временска удаљеност до заједничког претка не може прецизније одредити.
Тестирани је у упитнику навео да су им преци досељени из Војводине, и то стриц и синовац, са презименом Мароши, које је касније промењено у Миловановић. Од синовца Јована су Јовановићи. По другом забележеном предању су даљим пореклом са Његуша.
У чланку о Великој Сугубини на порталу помињу се поименично само две породице за које се тврди да су старинци, док се за остале неименоване породице тврди да су каснији досељеници из рудничког и крагујевачког округа. Ипак, један од коментара на текст садржи списак домаћинстава из пописа 1863. на коме се налази и неколико Јовановића и Миловановића, од којих би неки могао бити и директни предак тестираног.
https://www.poreklo.rs/2014/11/28/poreklo-prezimena-selo-velika-sugubina-pivara-kragujevac/ (https://www.poreklo.rs/2014/11/28/poreklo-prezimena-selo-velika-sugubina-pivara-kragujevac/)
Ови из Горетине бандерије би могли бити из Ливна.
Иначе, на шире подручје Врлике су у нешто ранијем периоду пристизали, судећи по Јурану, и Радохнићи.
103. Андрић, Аранђеловдан, Ћуковине, КоцељеваЗаправо је реч о селу Ђуковине: https://www.poreklo.rs/2013/04/29/poreklo-prezimena-selo-%c4%91ukovine-koceljeva/
Тестирани наводи да је старије презиме његове породице Пантелић, као и то да су досељени у Ћуковине "из Старе Србије". У Ћуковинама по раду Љубе Павловића Аранђеловдан слави једино род Кокораваца, који је у Ћуковине досељен у другој половини 18. веку из Остружња код Осечине, па можда Андрићи имају некакве везе са њима.
102. Врањевац, Никољдан, Крушчица, Ариље
Припада хаплогрупи I2-PH908. С обзиром на нешто специфичнији хаплотип (понајвише се издвајају вредност 11 на 439 и повишена вредност 32 на 481), Врањевца није било проблем сместити у неки од постојећих родова на пројекту. Врањевац свакако припада роду П у табели пројекта, роду у ком се налази род Пузовића из околине Пријепоља, род Шалипуровића из Забрдњих Тока код Пријепоља као и род Јањатова из Ковиља код Новог Сада. У овом роду се налази и једна породица из необјављених истраживања која је из Глиснице код Пљеваља, а која такође слави Никољдан као и Врањевац и Пузовићи. Најсевернији припадник овог генетичког рода је Јањатов из Ковиља, који као и Шалипуровићи слави Јовањдан. Од њега се Врањевац разликује на 2 од 23 упоредива маркера.
Тестирани у упитнику наводи предање о пореклу из Пиве, мада је са овим резултатом то предање доведено у питање. Само презиме би могло бити изведено од некаквог топонима.
...из Забрдњих Тока код Пријепоља...
Из Забрдњих Толаца: Толац - Толци - Тоци.
И Шалипуровићи и Пузовићи имају предање о пореклу из Пиве. Писао сам о томе у овим чланцима:
https://www.poreklo.rs/2020/09/07/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-1-deo/
https://www.poreklo.rs/2020/10/23/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-3-deo/
Заправо је реч о селу Ђуковине: https://www.poreklo.rs/2013/04/29/poreklo-prezimena-selo-%c4%91ukovine-koceljeva/
Знам за та њихова предања и знам шта си писао у својим текстовима, међутим тог генетичког рода за сада нема у Пиви и питање је хоће ли се уопште и појавити тамо. Притом презиме необјављене породице из Глиснице вероватно указује на већу старину у тим крајевима данашњег севера Црне Горе.
Што се Врањеваца тиче, они су изгледа из веће давнине у Крушчици код Ариља, а има их и у Вигошту. Сигурно су род са осталима које си поменуо, у пљеваљском крају. Једино је даља старина упитна. Чињеница је да таквог рода нема у Пиви. Можда искрсну. Или су из неког другог краја, али су привремено боравили у Пиви у склопу неких историјских околности. Разне су варијанте у игри. Док не откријемо нешто ново, једног дана.
Само презиме би могло бити изведено од некаквог топонима.
Топоними Враново, Врањево, Врањевац су јако чести, има их посвуда. Занимљиво је да се у предањима родова повезаних с ариљским Врањевцима помиње и Вранеш у ЦГ, па ни он не стоји далеко од презимена Врањевац.
Село се зове Ћуковине https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%8B%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5.То је стари назив села. Сада се село зове Ђуковине.
99. Лончина, Врачевдан, Деветаци, Нови Град
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици подграни S17250, роду В у табели нашег пројекта.
Тестирани је у упитнику о ранијем презимену и даљем пореклу написао „Владушић, Црна Гора или Херцеговина“. Занимљиво је да управо релативно близу, у Жировцу код Двора, постоје Владушићи који славе Врачевдан.
У роду В до сада су биле углавном породице из Лике и са Кордуна (Ерори, Његомири, Штулићи). Све оне имају врло блиске хаплотипове, док хаплотип Лончине ипак одудара на пар маркера, али мислим да је ипак реч о истородној групи.
Захваљујући СНП тестирању Ерора знамо да су ови родови S17250+, као и Y4882- и Z16971-.
101. Антовић, Ђурђиц, Прилипац, Пожега
Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тачније подграни FT49714 (Пипери).
На 23 маркера има потпуно поклапање са Мајсторовићем из истог места, који слави Никољдан. Он је једини с којим нема разлике у маркерима и несумњиво су блиско повезани. Намеће се као род и Вјетровић (слава Никољдан) из Штиткова код Нове Вароши, због вредности 18 на DYS 448, коју имају само њих тројица, а остали Пипери 19.
Године 1863. у Прилипцу су била 4 домаћинства Антовића: Ристо (65 год) са синовима Илијом (25) и Тимотијем (20), затим Васо (50), Благоје (30) и Коста (28). Била су и три домаћинства Мајсторовића (око 50 година стари домаћини). По томе се закључује да су одавно раздвојени као презимена. За Мајсторовиће постоји нека прича да су пореклом из Трудова код Нове Вароши, а у суседном селу су Вјетровићи.
Више о хаплогрупи може се прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
Чаваркапа, Митровдан, Сарајево
- Чаваркапе (и верзија Чабаркаба) са овом славом су пореклом из Затарја. Истраживачи који су испитивали порекло породица из Затарја забележили су предање Чабаркапа о пореклу из Колашина, тј. из околине Мојковца. За овај род из Затарја се често везује и предање о пореклу "од Куча". Вероватно на основу крсне славе и сеобе из Колашина. Могуће да је овим резултатом такво предање оборено. Затарским Чабаркапама су род још Шепићи, Крговићи и Шуровићи, сви даљим пореклом Мицановићи. Занимљив је овај помен Мицановића, будући да се за њих верује да су славили Митровдан и да су даљим пореклом из Куча. Утолико би било занимљивије видети резултат неког од затарских Мицановића.
Перић, Митровдан, Кусадак, Смедеревска Паланка, I2-PH908>Z16983
Најстарије породице досељене су у 17. и 18. веку:
Стојаковићи (Митровићи, Марковићи, Бркићи, Петрушићи, Перићи (50 дом., Митровдан). Доселио се њихов предак Остоја, и од њега се запатила ова породица. Становали у старом Селишту. Старином су од Бијелог Поља (данашњи север Црне Горе). Род су са Михајловићима и Јовановићима у Умчарима (општина Гроцка).
https://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-kusadak-smed-palanka/
85. Марковић, Митровдан, Кусадак, Смед. Паланка
Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим маркера 576=17, 570=19, један модални хаплотип. И поред тога нема ближих поклапања. Препоручио бих Марковићу даља тестирања, пре свега маркер 561, па затим и остало.
За Марковиће из Кусадака се каже: "Стојаковићи (Митровићи, Марковићи, Бркићи, Петрушићи, Перићи (50 дом., Митровдан). Доселио се њихов предак Остоја, и од њега се запатила ова породица. Становали у старом Селишту. Старином су од Бијелог Поља (данашњи север Црне Горе). Род су са Михајловићима и Јовановићима у Умчарима (општина Гроцка)".
https://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-kusadak-smed-palanka/
122. Дукић, Стевањдан, Томингај, Грачац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Овим резултатом је потврђена веза са претходно тестираним Дукићима из суседног Дерингаја, као и са тестираним Мандарићима из села Вребац код Госпића. Дукић из Томингаја и Мандарић деле нешто ређу вредност 12 на 549, тако да нема сумње у то да су повезани. Могуће је да овој групи родова припада и тестирани Граховац из Врепца који такође слави Стевањдан и има само 12 маркера тестираних. Веза са неким другим родовима који славе Стевањдан (Иветићи из Бастаса код Босанског Грахова и Благојевићи из Дренове код Прњавора) а припадају подграни FT124969 би ваљало проверити СНП тестом.
Резултат који је потврдио везу једног (већег) дела тестираних породица са славом Св. Врачи. Владушића са овом славом било је иначе и по Средњем Поуњу (Матавази). Тамо су досељени из Лике, пре окупације 1878.
од породица из тог краја, које се доводе у везу, тренутно су тестирани:
Тинтори, Далмација/Лика - J2b-M205
Штулићи, Лика - I2-S17250
Владушићи, Босанска Крајина - I2-S17250
мимо тог списка, тестирани са овом славом су још:
Ерори, Лика/Банија/Кордун - I2-S17250
Његомири, Лика - I2-S17250
Мишчевићи, Лика - I2-S17250
анониман, Лика - J2b-M205
Остало је да се тестирају:
Почуче, Бјелани/Бјелановићи, Остојићи, Галоње, Преради и Латаси. Стиче се утисак да ће један број породица са матицом на простору Северне Далмације бити J2b-M205, док ће већина других (Лика, Кордун, Поуње) упасти у I2-S17250.
134. Тинтор, Св. Врачи, Доњи Жировац, Двор, J2b-M205>Y22059
Тинтори су у Жировцу забележени у 18. веку, па су вероватно део неке касније сеобе, по свему судећи из Поуња у Босанској Крајини. У Поуњу се генерално сматрају досељеницима из Далмације (почетак 19. века), али по свему судећи су били на том подручју и знатно раније. Иначе је овим резултатом потврђена генетичка веза са Тинторима из Северне Далмације (Смоковић и Радљевац) и Лике (Грачац). Интересантно да постоје чак три разлике у односу на Тинтора из Смоковића, али су све на брзомутирајућим маркерима. Осим Тинтора, тестираном је блиска, додуше на малом броју маркера, и једна породица из Лике која такође слави Св. Враче.
Тинтори се кроз читав 18. век помињу на простору Далмације, а постоје индиције да су тамо боравили и знатно пре тог периода. Крајишким Тинторима су несумњиво блиске Почуче из Босанске Крајине и Лике, за које се каже да су се раније презивали Тинтори. Прокоментариосао сам тестиране родове који славе Св. Враче на простору Крајине приликом објаве резултата Лончине I2-S17250.
На основу хаплотипа Тинтора из Смоковића (587=20) можемо са сигурношћу рећи да читава ова група припада дубљој подграни J-Y22063, па самим тим даље порекло треба тражити негде у јужним динарским областима (Стара Херцеговина).
135. Лелек, Ђурђевдан, Добромеровићи, РогатицаПостоји мишљење да су се прије презивали Пејовић и да су живјели око Никшића, док не побјегоше од Турака.
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се издвајају комбинација 13-15 на 385 и 14 на 439. Можда би због повишене вредности 14 на 439 Лелек могао имати неке везе са родом Бјелића из Старог Влаха (Пријепоље и Нова Варош), који такође слави Ђурђевдан. Ова могућа веза би се могла лако проверити, с обзиром на чињеницу да Бјелићи припадају подграни BY189748.
Тестирани наводи податак о пореклу из Црне Горе и Брда, Никшића или Ријеке Црнојевића. На попису из 1991. године пописане су 24 особе са презименом Лелек у Добромеровићима.
134. Тинтор, Св. Врачи, Доњи Жировац, Двор, J2b-M205>Y22059
Тинтори су у Жировцу забележени у 18. веку, па су вероватно део неке касније сеобе, по свему судећи из Поуња у Босанској Крајини. У Поуњу се генерално сматрају досељеницима из Далмације (почетак 19. века), али по свему судећи су били на том подручју и знатно раније. Иначе је овим резултатом потврђена генетичка веза са Тинторима из Северне Далмације (Смоковић и Радљевац) и Лике (Грачац). Интересантно да постоје чак три разлике у односу на Тинтора из Смоковића, али су све на брзомутирајућим маркерима. Осим Тинтора, тестираном је блиска, додуше на малом броју маркера, и једна породица из Лике која такође слави Св. Враче.
Тинтори се кроз читав 18. век помињу на простору Далмације, а постоје индиције да су тамо боравили и знатно пре тог периода. Крајишким Тинторима су несумњиво блиске Почуче из Босанске Крајине и Лике, за које се каже да су се раније презивали Тинтори. Прокоментариосао сам тестиране родове који славе Св. Враче на простору Крајине приликом објаве резултата Лончине I2-S17250.
На основу хаплотипа Тинтора из Смоковића (587=20) можемо са сигурношћу рећи да читава ова група припада дубљој подграни J-Y22063, па самим тим даље порекло треба тражити негде у јужним динарским областима (Стара Херцеговина).
Рођен је у Острожину 1817. године, гдје је провео типично крајишко дјетињство. Од формалног образовања имао је једино њемачку школу у Вргинмосту, већи дио живота провео је самоук. Сам је научио француски, њемачки, руски и италијански језик. До 1841. године је радио као писар када је именован за поручника крајишке управе. Почео је да објављује од 1842. године, али прави преокрет у његовом животу начинила је револуција 1848/49. У периоду 1851–1856. био је поджупан, а касније 1875–1885. године и жупан Вараждинске жупаније. Њему припада главна заслуга за подизање православне цркве Св. Георгија у Вараждину 1844. године. Исте године је добио витешку титулу и придјев Острожински. Осим пјесме Јека Балкана, објавио је Кућне задруге јужних Словена и Војна крајина и устав, оба дјела на њемачком док је у Загребу објавио Живот и обичаји Срба граничара и Народне пјесме Лике и Баније. Посебну вриједност има литерарно дјело Мисли о важности, правцу у средствима унапређења књижевности србско–хрватске. Био је велики борац очувања Крајине, очувања традиционалног начина живота Крајишника кроз кућне задруге. Године 1869. започео је са писањем аутобиографије којује насловио са Златна књига породице Утјешеновића. Касније је дјело у виду хронике допуњавао све до 1888. али рукопис није довршио. Умро је 1890. године. Златна књига породице Утјешеновића се данас чува у архиву Српске академије наука и умјетности.
95. Лукић, Никољдан, Бодуши, Осечинаhttps://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%c5%a1-ose%c4%8dina/ (https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%c5%a1-ose%c4%8dina/)
Припада хаплогрупи R1a-Z280, а на основу предикције помоћу Невгена могуће и млађој подграни YP343>YP371. Нема претерано блиских поклапања, најближи су му Крстић из Грделице код Лесковца (Никољдан), Михајловић из Мањка код Владичиног Хана (Никољдан), Милановић из Горњег Крчина код Варварина (Ђурђевдан), као и још тројица тестираних са југа Србије (Врањско Поморавље и Јабланица) чији резултати нису још увек јавни. Раније је већ тестиран један Лукић из Бодуша и утврђено је да припада хаплогрупи E-V13, што показује да нису сви Лукићи из Бодуша истог порекла. Према доступној литератури, Лукићи-Бодуши су досељени пред Кочину Крајину из Клопашнице у Босни, из околине Сребренице.
https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%c5%a1-ose%c4%8dina/ (https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%c5%a1-ose%c4%8dina/)
Или ми отац није отац - или постоји вероватноћа да узорак није добро узет? Требало би да су сви Лукићи - Бодуши исте крвне линије. Бодуши нису баш велика фамилија... Или рођак који се раније тестирао није наш рођак :'( :'( :'(
https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%c5%a1-ose%c4%8dina/ (https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%c5%a1-ose%c4%8dina/)Очекиван је I2-Y56203? Има један Лукић из Горње Бадање код Лознице, надимак породични Бодуши, који је I2-Y56203
Или ми отац није отац - или постоји вероватноћа да узорак није добро узет? Требало би да су сви Лукићи - Бодуши исте крвне линије. Бодуши нису баш велика фамилија... Или рођак који се раније тестирао није наш рођак :'( :'( :'(
132. Утјешиновић, Срђевдан, Острожин, Вргинмост
Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>YP6098>BY149000. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б, који сви такође славе Срђевдан. Потпуно поклапање на 17 маркера има са једним нејавним резултатом из околине Костајнице, на 2 од 23 маркера разликује се од Љиљка из Горњег Жировца код Двора, Богдановића из Јелићке код Приједора, Грбића из Рачића код Бихаћа и Грунчића из Зрењанина, а на 3 од 23 од Стегића из Друговића код Лакташа. Од ових Утјешиновића/Утјешеновића потиче Огњеслав Утјешеновић Острожински, жупан вараждинске жупаније 1875-1885.
Двојица тестираних Ћосића из истог мјеста припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. У односу на модални дробњачки хаплотип имају сљедеће карактеристичне вриједности: DYS385a=14, YGATAH4=10. Међусобно се разликују на два маркера разлике која су такође карактеристична, Ћосић (108) има високу вриједност DYS570=23, а Ћосић (110) рјеђу вриједност DYS458=16. Овдје се вјероватно ради о скоријим мутацијама. Карактеристичне вриједности DYS385a=14, YGATAH4=10 поред Ћосића посједује и тестирани необјављени Македонац из околине Берова, међутим његов хаплотип је на 17 маркера и због географске удаљености ова веза није сигурна. По хаплотипу, на 23 маркера, Ћосићима ја на 3 маркера разлике блиско више тестираних појединаца, али нико од њих не посједује обе карактеристичне вриједности DYS385a=14, YGATAH4=10 нити слави Јовањдан, па је веза неизвјесна.
Добар дан,
ја сам послао ове узорке као и узорак 111.Ћосић, али из другог села. Па вас молим и за коментар његовог резултата. Што се тиче узорка 108 и 110 они су потомци првог Ћосића који је дошао у ово село. Обадва су чукунунуци првог Ћосића из Радоњића(четврто колено).
Око славе не треба да вас збуњује. Нисам још сигуран, али мислим да је оснивач породице променио славу.
Мени није јасно за узорак 108, зашто му DYS635 има вредност 0?
Поздрав
Арбутина, Никољдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, I2-M423
141. Пантовић, Ђурђевдан, Златари, РудоПантовићи из Косатице код ПП такође славе Ђурђевдан и имају предање да су из Пиве тако да су вјероватно род са овима из Рудог. Него не разумјех из поста на које конкретно гране мислиш кад кажеш треба потврдити или оповргнути везу са Пивљанима?
Припада хаплогрупи I2-PH908. Изузев комбинације 14-14 на маркеру 385, нема других вредности које одступају од модала. И поред тога мислим да би Пантовић могао бити повезан са једном тестираном породицом из из околине Фоче чије је даље порекло из Пиве и која такође слави Ђурђевдан (резултат те породице је из необјављених истраживања). Са поменутом породицом Пантовић дели комбинацију 14-14 на маркеру 385. Ову могућу везу би могла да потврде или оповргну једино даља СНП тестирања.
Тестирани је у упитнику оставио податак о пореклу из Васојевића односно Берана или из околине Никшића. Резултат очито не иде у прилог том предању. На попису из 1991. године у Златарима су пописане 3 особе са презименом Пантовић.
Пантовићи из Косатице код ПП такође славе Ђурђевдан и имају предање да су из Пиве тако да су вјероватно род са овима из Рудог. Него не разумјех из поста на које конкретно гране мислиш кад кажеш треба потврдити или оповргнути везу са Пивљанима?
Морале би обе породице да "пронађу" своју подграну јер ни поменута породица из Фоче није тестирана дубље. Зато и рекох да је веза прилично "натегнута" тј. питање је да ли уопште постоји.Аха...А и ти Пантовићи из Пиве изгледа нису истородни, ја тако разумех изворе...ништа без снип тестирања...
116. Пиваш, Никољдан, Томина, Сански Мост
Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на нашем пројекту, а од специфичних вредности се издваја вредност 11 на 439 као и комбинација 14-33 на 389.
У Томини је 1991. године пописано 38 особа са презименом Пивашевић. У шематизму из 1882. године се Пиваши поред Никољдана помињу и са Ђурђевданом као крсном славом у парохији Томина.
113. Спасојевић, Марковдан, Шњеготина Велика, Челинац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Поседује хаплотип близак модалном, без неких карактеристичних вредности. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б3, од Јелића из Кремана код Прњавора се разликује на само 1 од 23 маркера, од Гаврића из Јошавке код Челинца на 1 од 18, а од Симића из Јошавке Горње код Челинца и Милосављевића из Поточана код Прњавора на 2 од 23. Милосављевић једини слави Михољдан, док сви остали наведени славе Марковдан као и Спасојевић. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.
158. Ковачевић, Василијевдан, Доњи Граци, Мркоњић Град
Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни MF2888 односно роду који је у табели означен као род Б. Мање више очекиван резултат, с обзиром на то да су Ковачевићи огранак Кривокућа из Доњих Граца, а тестиране су Кривокуће из Стричића код Бања Луке које славе исту славу и припадају истом генетичком роду као и Ковачевић. У прилог томе да су Кривокућа и Ковачевић ближе повезани вероватно иде и то што унутар рода Б једини поседују вредност 17 на 570. Кривокући и Ковачевићу су свакако сродне и друге породице широм Крајине које славе Василијевдан а припадају хаплогрупи I2-PH908.
Саме Кривокуће Василијевштаци имају предање да су на Змијање дошли из села Крњеуша код Босанског Петровца. Исто предање наводи и тестирани Ковачевић. На попису из 1991. године било је 55 пописаних особа са презименом Ковачевић у Доњим Грацима.
По предању су од Кривокућа настали још и Кнежевићи са славом Василијевдан из Доњих Граца, Стојићи са славом Василијевдан из Стражица код Рибника и Граорци са славом Василијевдан из Драгочаја код Бања Луке. У питању је најстарији род Доњих Граца. Кривокуће су у попису из 1851. године бројале 4 домаћинства, а пар година касније 1879. године најмање 10 домаћинства (од чега најмање 2 домаћинства Ковачевић). Занимљиво је то да у Петровцу недалеко од Крњеуше постоји старо селиште Кривокућа између Меденог и Бјелајског Поља. Међутим за тај топоним се везују Родићи који славе Аранђеловдан па је упитно да ли је тај топоним у вези са њима. Карановић сматра да је старина Василијевштака сјеверна Далмација и да су ту дошли из Рашке/средње Босне. У томе иде у прилог да је једна породица из сјеверне Далмације са САНУ истраживања која такође слави Василијевдан њима генетска блиска.
Граховци из Драгочаја нису сродни PH908 Василијевштацима. Тестирани су и припадају хаплогрупи R1a-M458>L1029. Како код њих постоји и предање о пореклу од Малиновића из села Маринковци код Босанског Грахова и како су поменути Малиновићи тестирани на 23andme са R1a хаплогрупом, биће да је то предање тачније.
Знам за то предање. Међутим мислио сам на презиме Граорац, а не Граховац.
173. Савић, Јовањдан, Добрња, Бања Лука, J2a-L26>L70
Савић несумњиво чини исти генетички род са једном породицом из Добрње, која такође слави Јовањдан (САНУ). Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Ова хаплогрупа се ретко среће у динарским областима, присутна је додуше код Срба из Херцеговине и околине Модриче. Тестирани из Модриче такође слави Јовањдан, али је упитно да ли постоји ближа веза са тестиранима из Добрње. Подграна J2a-L70 је ипак много чешћа у јужним и источним крајевима Балкана, па вероватно тамо треба тражити даљу матицу овог генетичког рода. Код муслимана из Брда је регистрована подграна J2a-L70>Z2177, али нисам сигуран да има смисла наручивати овај SNP због одређене разлике у маркерима.
Од тестираних Крајишника са 23andMe, подграни J-L70 припадају Чанци из Широке Куле крај Госпића. Чанци такође славе Јовањдан, па теоретски може бити неке везе са тестиранима са Змијања.
Знам за то предање. Међутим мислио сам на презиме Граорац, а не Граховац.
-Остојићи. За време Карађорђа дошли из Ровина. Ровинци у Милаковцу су им род. Славе Никољдан.
101. Антовић, Ђурђиц, Прилипац, Пожега
Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тачније подграни FT49714 (Пипери).
На 23 маркера има потпуно поклапање са Мајсторовићем из истог места, који слави Никољдан. Он је једини с којим нема разлике у маркерима и несумњиво су блиско повезани. Намеће се као род и Вјетровић (слава Никољдан) из Штиткова код Нове Вароши, због вредности 18 на DYS 448, коју имају само њих тројица, а остали Пипери 19.
Године 1863. у Прилипцу су била 4 домаћинства Антовића: Ристо (65 год) са синовима Илијом (25) и Тимотијем (20), затим Васо (50), Благоје (30) и Коста (28). Била су и три домаћинства Мајсторовића (око 50 година стари домаћини). По томе се закључује да су одавно раздвојени као презимена. За Мајсторовиће постоји нека прича да су пореклом из Трудова код Нове Вароши, а у суседном селу су Вјетровићи.
Више о хаплогрупи може се прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
Поздрав свима, ја сам Антовић чији су резултати овде обрађени.
Оно што је мојој породици познато о нашем пореклу, а мој отац је доста о томе истраживао, Антовићи воде порекло из данашње Црне Горе, вероватно из места Пјешивачки до, тј. из племена Пјешивци, а постоји предање да су се некада давно ту доселили са Космета. Мој предак је Антоније, а он је имао још три брата. Један од те браће је дошао у сукоб са Турцима и заробљен је, други брат који је био "глава" породице одлази да га ослободи и обојица страдају. Остали су Антоније, који постаје "глава" породице, Петроније и њихова снаја Роса, тј. жена од тог најстаријег брата који је страдао, а са којим је имала децу. Након тих догађаја, они се селе у Србију почетком 19. века, где пар година проводе у Трудову, а након тога се досељавају на територију данашњег Прилипца и Лопаша. Антоније је као глава породице задржао презиме Антовић и од њега су сви Антовићи који воде порекло из Прилипца, Петроније је био по занимању ковач и сви су га звали Мајстор, па су његови потомци понели презиме Мајсторовићи, а деца од брата који је страдао и његове жене Росе су узели презиме по мајци Росићи и они и дан данас живе у Лопашу. Све ово што сам написао је преношено усмено са колена на колено.
Антовићи, Мајсторовићи и Росићи славе исту славу, Ђурђиц, а то је била и слава Антонија и његове браће. Према томе, не знам који то Мајсторовић из мог места слави Никољдан, јер такав не постоји, а ја их све познајем.
Поменути Васо се звао Василије и то је био Антонијев син, поред њега Антоније је имао још синове Ристивоја, Дмитра и Мијајла. Поменути Благоје је Мијајлов син, тј. мој наврдеда (5 колено). Антоније ми је аскурђел (7 колено). Ове податке сам пренео из родослова који имам, а који је рађен од стручног лица, подаци су сакупљани из манастира и осталих архива.
Да ли неко може мало више података да каже о мојој групи, одакле води порекло, где нас има највише?
Читао сам да тој групи припада народ који је староседелачки на Балкану, ако је то тачно, до ког времена у прошлости се може тврдити тако нешто?
Мало ме буни што ми у сертификату пише група Z2103, а овде на форуму ми пише Z2705?
Заправо је реч о селу Ђуковине: https://www.poreklo.rs/2013/04/29/poreklo-prezimena-selo-%c4%91ukovine-koceljeva/Selo se zove Ćukovine. Ako bilo ko ima nekih informacija vezanih za moje poreklo bio bi mu zahvalan da to podeli sa mnom.
127. Стојчевић, Ђурђевдан, Ламинци, Градишка, Лијевче поље, J2b-M205>Y22059
Стојчевићи негују предање о пореклу из околине Српца. Имају најближе поклапање са Стојчевићима (Ђурђевдан) из Дарувара у Западној Славонији. Од ових Стојчевића води порекло наша водитељка, Наташа Павловић (девојачко Стојчевић). Према речима познате водитељке, њихови Стојчевићи су у Славонији већ неколико стотина година, утолико је ова веза занимљивија. Иначе се Стојчевићи разликују само на једном маркеру и то брзомутирајућем 385b. Јако је занимљиво да су им веома блиски Кричаци из Жуња крај Бруса (22/23), који такође славе Ђурђевдан. Све ове хаплотипове одликује и вредност 22 на маркеру DYS481, која је карактеристична за J2b-M205>Y155375>BY173966 из околине Пљеваља. Нема сумње да и Стојчевићи припадају подграни J-Y155375, док би припадност J-BY173966 требало проверити неким дубинским тестом.
Патријарх Павле се презивао Стојчевић и био пореклом из Славоније.
Стојчевић је презиме мајке патријарха Павла. О томе је написан повећи чланак на нашем порталу:
https://www.poreklo.rs/2020/11/09/ekskluzivno-otkrice-porekla-patrijarh-pavle-je-nosio-majcino-prezime-stojcevic-njegov-otac-se-prezivao-okrajnov/
126. Буча, католик, Биоград на Мору
Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, једино нижа вредност 9 на GATAH4 одступа. Нема конкретних поклапања на нашем пројекту.
На попису из 1948 у Биограду (тада припадао Сплиту) је пописано 27 особа у 5 домаћинстава, под презименом Бућа.
74. Рожић, Никољдан, Горњи Граци, Мркоњић Град
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Хаплотип тестираног је у највећој мери модалан; изуетак су нешто мање учестале вредности DYS458 = 18 и DYS533 = 12. Постоји предање о пореклу од Мостара.
Нажалост, овакав хаплотип и честа слава донекле отежавају проналажење сродника. На мањем броју маркера, Рожић има и потпуна поклапања, али питање је колико је иједно од њих релевантно. Можда би му најближи могао бити један тестирани из околине Стоца (данашња општина Берковићи) који такође слави Никољдан и са којим се Рожић поклапа на 20 од 23 упоредива маркера, укључујући DYS458 и DYS533.
По попису из 1991. Рожићи су били веома бројни, после Лазендића најбројнији у селу.
Имају ли везе с овим Бућама, с обзиром да се Буче, чини ми се, јављају у Биограду тек у другој половини 18. вијека?
https://hrcak.srce.hr/225846 (https://hrcak.srce.hr/225846)
Ако имају, онда имају и с овим:
https://sr.wikipedia.org/wiki/Буће (https://sr.wikipedia.org/wiki/Буће)
Сам тестирани наводи да су у Биоград дошли са острва Муртер као и то да се деда по оцу тестираног презивао Бућа (дакле са ћ).
PLESLIĆ Ante pok. Luke (1856.–1920.) Buća(Кристијан Јуран, "Становништво Муртера 1858. и 1915. године (Грађа из анаграфа жупе Муртер)"
Tako u Velom Selu 1451. godine nalazimo Matu Kečića, 1452. Ivu Strikelića, Cvitula Berislavljića rodonačelnik Cvitulovića), Stipu Plešćinu (rodonačelnik Plešćinovića odnosno današnjih Pleslića) i Juru Vučinića, a 1470. i Pavu Naperotića. U arhivskoj građi nema naznaka o tomu da su tijekom 16. i 17. stoljeća Betinu napučili hrvatski prognanici ili pak vlaški prebjezi iz turske Vrane, kako to sugeriraju usmena predaja i dio stručne literature. Nova prezimena koja se javljaju u tom razdoblju uglavnom su nastala unutar domicilnih rodova, što vrijedi za sve seoske zajednice na otoku, pa se između stanovnika posvjedočenih u 15. i 16. stoljeću i onih koje u 21. stoljeću razaznajemo kao starosjeditelje u velikoj mjeri može pratiti neprekinuta linija kontinuiteta. Stoga su Murterini, Jezerani i Betinjani doista starosjeditelji, potomci srednjovjekovnih doseljenika koji su na otok stigli najkasnije u 14. stoljeću.(Кристијан Јуран, "Оток Муртер у 16. и 17. стољећу")
152. Стричевић, Ђурђевдан, Кољане, Врлика
Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са раније тестираним Беаром из Лећевице, чије је старије презиме Стричевић. Са овим резултатом је претпоставка да Беаре потичу од Стричевића потврђена. Стричевић и Беара се разликују на 2 маркера од 23 упоредивих, и занимљиво је да је једна разлика двострука, на маркеру 576 (Беара има 18 а Стричевић 16). Због вредности 15 на 19 и ниже 16 на 576, можда не би било лоше да Стричевић провери припадност подграни A22312.
Стричевићи су у Кољанама били присутни и у 18. веку. На попису из 1948 било је 43 особе пописане са презименом Стричевић у Кољанама. Највероватније да поред Берара и све остале српске породице из Лећевице потичу од Стричевића.
183. Приметица, Никољдан, Маовице, Врлика
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б2, који сви славе Јовањдан, и махом су пореклом из Западне Херцеговине (Мостар, Коњиц, Чапљина). У оквиру овог рода се по свему судећи издваја и један ужи подрод, који одликују вредности DYS385b=15, DYS439=11 и DYS570=20, и коме поред Приметице припадају и двојица Бована, из Ходбине код Мостара и Чичева код Коњица, као и један тестирани из Љубиња чији резултат није још увек јаван. Поред ових, Приметица поседује још једну специфичну вредност у односу на остале припаднике рода Б2, а то је повишена DYS390=26. За Приметице је наведено да су у Маовицама присутни у 18. веку:
https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/ (https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/)
181. Маљковић, Јовањдан, Маовице, Врлика
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250.
Маљковићи су стара породица у Маовицама, присутни још у 18. веку.
Хаплотип тестираног је прилично модалан. Издавајају се једино повишена вредност DYS390 = 25, а потом и ниска DYS481 = 27 и повишена DYS635 = 24. Да није ове ниске вредности на DYS481, хаплотип би се некако могао подвести под род Родића, овако тешко. Чини ми се да нема релевантних ближих поклапања.
Међу формално најближим поклапањима свакако јесу неки из рода шекуларских Ћетковића, као и неки од Родића. За све ове породице знамо да су S17250+, а исто претпостављамо и за Маљковића захваљујући резултатима са 23andme. Наиме, ако се не варам, Маљковиће S17250+ имамо из околине Бриња и из Ливањаког поља и Б. Грахова. Сви славе Јовањдан.
Све ово узевши у обзир, ово би требало да буде и хаплогрупа америчког глумца српског порекла, Џона Малковича.
Иначе је било доста дебате о његовом пореклу, како на форуму, тако и у јавности:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5101.0
183. Приметица, Никољдан, Маовице, Врлика
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б2, који сви славе Јовањдан, и махом су пореклом из Западне Херцеговине (Мостар, Коњиц, Чапљина). У оквиру овог рода се по свему судећи издваја и један ужи подрод, који одликују вредности DYS385b=15, DYS439=11 и DYS570=20, и коме поред Приметице припадају и двојица Бована, из Ходбине код Мостара и Чичева код Коњица, као и један тестирани из Љубиња чији резултат није још увек јаван. Поред ових, Приметица поседује још једну специфичну вредност у односу на остале припаднике рода Б2, а то је повишена DYS390=26. За Приметице је наведено да су у Маовицама присутни у 18. веку:
https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/ (https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/)
163. Малеш, Никољдан, Рилић, Купрес, E-V13>Z5018>S2979>L241
Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389ii=32 и DYS458=17. Најближа поклапања има са Ђураном из Чапразлија код Ливна (20/23) и Живановићем из Крњева код Велике Плане (19/23). Поменута двојица не славе Никољдан.
Боривоје Милојевић је забележио следеће:
Преци Малеша живели су у Шујици почетком 19. века. Били су „згодни“ и „три пута су им се хиљадиле овце.“ Имали су младе жене, „на које су се Турци били навадили.“ Како су Малеши били „љуте крви“ они убију једног Турчина. Турци им запале зграде и они се разбегну. Један је од њих отишао „на домак Травнику“, други је обешен на лскопаљском“ путу, а трећи је дошао у Рилић паши Миралему. Славе Св. Николу.
159. Станковић, Лучиндан, Губеревац, Лесковац, E-M34>Z849>L791
Најближе поклапање има са двојицом тестираних из Сиринићке жупе (Штрпце), који славе Митровдан. Од хаплотипа једног тестираног се разликује на два маркера, а од другог на пет маркера.
Губеревац је етнографски обрађен, али се не помињу Станковићи:
https://www.poreklo.rs/2017/02/11/poreklo-prezimena-selo-guberevac-leskovac/
Тестирани у упитнику није навео родовски надимак Станковића.
183. Приметица, Никољдан, Маовице, ВрликаNastarije meni poznato spominjanje Primetica je u Turskom defteru iz 1701:
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б2, који сви славе Јовањдан, и махом су пореклом из Западне Херцеговине (Мостар, Коњиц, Чапљина). У оквиру овог рода се по свему судећи издваја и један ужи подрод, који одликују вредности DYS385b=15, DYS439=11 и DYS570=20, и коме поред Приметице припадају и двојица Бована, из Ходбине код Мостара и Чичева код Коњица, као и један тестирани из Љубиња чији резултат није још увек јаван. Поред ових, Приметица поседује још једну специфичну вредност у односу на остале припаднике рода Б2, а то је повишена DYS390=26. За Приметице је наведено да су у Маовицама присутни у 18. веку:
Selo Ptičarica. Čitavo je ostalo u Osmanskom Carstvu.Selo Ptičarica je na forum.hr od člana Amater33 prepoznato. U pitanju je današnja Tijarica u blizini Sinja na pravcu prema Imotskom (Ptičarica->Tičarica->Tijarica). U trogirskom katastru je sačuvan podatak da je Pietro Primetić pre popisa 1711 otišao (nazad) u Tursku. Od pravoslavnih rodova u Tijarici su očuvani: Bailo, Velimir i Lazić. Iz istog mesta bi trebalo da su i vrlički Jakeljići.
‒ Vuk Primetica?. On je umro. Njegova je zemlja upražnjena.
‒ Primetica Ivan. Sada je na neprijateljskoj teritoriji.
‒ Jerko Jakalić. On je na neprijateljskoj teritoriji.
153. Ђукарић, Часне Вериге Апостола Петра, Горњи Очауш, Теслић, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722
Припада роду Васојевића, као и сви до сада тестирани са овом славом. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=17, коју има још свега пар тестираних Васојевића.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Матица братстава која славе Часне Вериге је у околини Мркоњић Града.
Хвала за податке, то су моји узорци. Опростите за глупо питање мени лаику, али да ли ова поклапања указују на родбинске везе Малеша и Ђурана (Живановића) и да ли подаци о мојим гранама хаплогрупе говоре нешто о томе одакле је мој предак дошао у Купрес (односно Шујицу пре тога)?
Само да допуним податке о породици које сте изнели. Из Шујице у Рилић прешао је мој предак (чукундеда?) Јово 1804.године.
Хвала за податке, то су моји узорци. Опростите за глупо питање мени лаику, али да ли ова поклапања указују на родбинске везе Малеша и Ђурана (Живановића) и да ли подаци о мојим гранама хаплогрупе говоре нешто о томе одакле је мој предак дошао у Купрес (односно Шујицу пре тога)?
Само да допуним податке о породици које сте изнели. Из Шујице у Рилић прешао је мој предак (чукундеда?) Јово 1804.године.
163. Малеш, Никољдан, Рилић, Купрес, E-V13>Z5018>S2979>L241
Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389ii=32 и DYS458=17. Најближа поклапања има са Ђураном из Чапразлија код Ливна (20/23) и Живановићем из Крњева код Велике Плане (19/23). Поменута двојица не славе Никољдан.
Боривоје Милојевић је забележио следеће:
Преци Малеша живели су у Шујици почетком 19. века. Били су „згодни“ и „три пута су им се хиљадиле овце.“ Имали су младе жене, „на које су се Турци били навадили.“ Како су Малеши били „љуте крви“ они убију једног Турчина. Турци им запале зграде и они се разбегну. Један је од њих отишао „на домак Травнику“, други је обешен на лскопаљском“ путу, а трећи је дошао у Рилић паши Миралему. Славе Св. Николу.
Малеш, Никољдан, Купрес, E-V13
Без дубљих тестова није могуће утврдити да ли сте заиста у ближем сродству са Ђуранима или не.
Није познато одакле су се преци Маслеша доселили у Шуицу. Грана L241 је присутна код Срба у практично свим областима које настањују, тако да сама припадност Маслеша овој грани ништа не значи када је у питању порекло породице.
Овај резултат је потврда једног ранијег резултата са 23andme:Да, знам за овог Малеша од пре пар месеци, када сам овај податак нашао на вашем форуму потпуно случајно. Уједно, то је био и показатељ тога да ли сам рођак са тим Малешом, пошто у нашој породици у Рилићу постоји једна грана за коју се верује да по мушкој линији нису наш род (био је један домазет међу нашим Малешима, који је преузео женино презиме Малеш). Међутим, како је мој резултат идентичан са резултатом овог Малеша којег сте споменули (обојице смо Е-В13), то је потврда да је он од "мојих" Малеша, тј. да смо рођаци.
Пошто се ради резултату који је пристигао након што је на 23andme уведен L241, а Малешу са 23andme он није очитан, могуће је да Малеши из Рилића заправо не припадају овој подграни.
Поздрав,
Ја сам тестирани Ђукарић, упоређивао сам своје маркере са маркерима хаплогрупе E-Y126722 на Yfull и разликујем се у 3 маркера, H4 (12 умјесто 11), и DYS456 (16 умјесто 17) и горе наведени DYS 576 којег нема на Yfull. Неколико маркера попут DYS 385a и 385b исто нема на Yfull па не знам да ли су исти. Сад се питам да ли је могуће да не припадамо баш васовој линији односно линији нјегових синова, него некој од нјеговог стрица, брата од ђеда-прађеда,...
И са којим до сада тесираним делимо најближег претка и ако знате, прије колико година је он одп. живео.
Који то до сада тестирани поседују карактеристичну вредност маркера DYS576=17?. Хвала унапред
Грана Y126722, која одређује генетички род Васојевића, на Yfull стаблу је формирана на основу свега два резултата. Дакле, они у својој бази имају свега два хаплотипа, те су на основу њих одредили модални хаплотип гране Y126722. С друге стране, ми у табели Српског ДНК пројекта имамо 71 резултат, па је самим тим модални хаплотип који ми имамо на располагању далеко прецизнији јер је базиран на већем броју резултата.
Везано за вредности на појединачним маркерима:
- YGATAH4: Ви немате вредност 12, већ 11. Вредност 12 је по FTDNA стандарду, који користи и Биолошки факултет у чијој лабораторији је урађен резултат (па је та вредност наведена у сертификату), али је код нас у табели СДНКП унета вредност 11.
- DYS456: Отприлике половина тестираних Васојевића има вредност 17, док друга половина има вредност 16. Дакле, обе вредности се могу сматрати уобичајеном за овај род.
- DYS576: Вредност 17 имају још Грујовић (Аранђеловдан, Лозница/Чачак), Накић (Никољдан, Бујановац) и Перуничић (Никољдан, Дајићи/Ивањица).
Временска удаљеност до заједничког претка Васојевића и братстава која славе Часне Вериге се може утврдити једино додатним анализама.
Малеша, не Маслеша :)
Хвала Вам, господине Вукићевићу, на одговору. Ако постоји код вас на Српском пројекту неко додатно, тачније тестирање, био бих рад да га урадим.
Хвала пуно на одговору, значи не мора да значи да моја породица баш потиче од Васа тј. родоначелника Васојевића? Јер према TMRCA предак свих носиоца те гране је живео пре око 700 г., према изворима Васо се родио крајем 14.- почетком 15. века , а и знам да то није баш најпрецизније због свега та два налаза која имају али то нам је сад што имамо.
Значи не можете тренутно установит када је отприлике живео рецимо предак породица која славе Часне Вериге? Ако не да ли онда можда знате са којом породиом из базе смо најближи, вероватно нека са истом славом?
Да, знам за овог Малеша од пре пар месеци, када сам овај податак нашао на вашем форуму потпуно случајно. Уједно, то је био и показатељ тога да ли сам рођак са тим Малешом, пошто у нашој породици у Рилићу постоји једна грана за коју се верује да по мушкој линији нису наш род (био је један домазет међу нашим Малешима, који је преузео женино презиме Малеш). Међутим, како је мој резултат идентичан са резултатом овог Малеша којег сте споменули (обојице смо Е-В13), то је потврда да је он од "мојих" Малеша, тј. да смо рођаци.
Нисам Вас разумео о овоме што сте хтели да кажете да Малеши не припадају овој грани. На коју грану мислите? Да нисмо Л241?
170. Милаш, Стевањдан, Цетина, Цивљане, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844
Припада роду Матаруга. Поседује карактеристичну вредност маркера DYS385a=15.
Од 97 тестираних припадника овог рода, Милаш је први који слави Стевањдан.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Милаши су присутни у Цетини од 18. века:
https://www.poreklo.rs/2017/11/09/poreklo-prezimena-selo-cetina-vrlika/
Тако је, не мора нужно да значи да потичете од Васа, али је то врло могуће.
Удаљеност до заједничног претка је апсолутно немогуће утврдити на основу хаплотипова са свега 23 маркера. Не само у овом случају, већ генерално.
Братства која славе Часне Вериге генерално имају истоветан хаплотип као Васојевићи на 23 маркера, што најбоље сведочи Ваш резултат. Једину карактеристичну вредност коју имате не делите ни са једним тестираним који слави Часне Вериге, иако су Вам они сигурно ближи од тестираних који су према предању од Васојевића. То је најбољи показатељ да хаплотип на 23 маркера не може послужити за одређивање временске удаљености до заједничког претка. Тест на 23 маркера је практично оријентациони тест са којим, ако имате среће као што је Ваш случај, можете сазнати ком генетичком роду припадате. И то је то. За све више од тога морате урадити дубље тестове који су знатно скупљи.
154. Лончаревић, Јовањдан, Црљенице, Пљевља
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Прилично је модалног хаплотипа за ову грану и једина нешто рјеђа вриједност је промејна на маркеру 389-1/2=14/30 у односу на модално 13/29. Иако због модалности хаплотипа нема великог значења, најближи му је Марашевић из Врбнице код Сјенице. Није искључено да су Лончаревићи генетички повезани са родом Мараша са јевера Црне Горе, иако славе различиту славу и немају предање о вези са неком од породица из овог рода. Слава Јовањдан је ријетка за ову грану, и поред Лончаревића у оквиру гране славе је још Панићи из Врањака код Модриче. Међутим Лончаревићев и Панићев хаплотип се разликује на 4-5 маркера, тако да је веза упитна.
Тестирани је оставио податке о неким предањима Лончаревића, о старијем облику презимена-Лончар, о Орловићима, Косову и сл. У етнографској литератури Лончаревићи-Лончари из Црљеница се сматрају дијелом већег рода Бајчета присутног у пљеваљском крају. Огранак Бајчета у пљеваљском крају су Чоловићи, а од Чоловића из Дабовине су Лончари који живе у више пљеваљских насеља. Ове Бајчете из пљеваљског краја имају и предање о вези са бањанским Бајчетама, али је резултат Лончаревића довео у питање ово предање.
Препорука за даље тестирање:
Најбоља, али и најскупља опција јесте неки од геномских тестова (BIGY700, Dante Labs, WGS YSeq, Nebula)
Има смисла тестирати BY170823 код YSeqa, али би се овај SNP најприје морао кандидовати.
I1-M227 је пријатно изненадила током овог истраживања (2.7%). Из Црљеница (матица Мале Крће) су највероватније и Терзићи I1-M227 са 23andMe. Само што они славе Никољдан. О њима Милета Војиновић каже следеће:
Терзићи с Пандурице су род са осталим Терзићима у нашој општини. Пореклом су од Терзића из Малих Крћа, а Терзићи и Ненадићи од Милићевића са Крњаче, који преносе предање да их је било у косовској бици 1389. године 75 сабаља Кад су Турци убили Продана Терзића (1810), његова жена Стана са трогодишњим сином Илијом стиже у Варине и живела је у некој колиби више година Потом је прешла у Бељковића код ага Цигуљина У Бељковићима је остала Стана десетак година, па са Илијом прешла у Висибабу (испод Пандурице), код Струјића на имање.
Терзићи у Црљеницама су од Терзића из Малих Крћа, а они од Милићевића са Крњаче. Дошла су из Комина два брата Терзића: Иван и Обрад, око 1850. године, и населили се у Буковику (Доње Црљенице).
154. Лончаревић, Јовањдан, Црљенице, Пљевља
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Прилично је модалног хаплотипа за ову грану и јединe двије рјеђе вриједности су промјене на маркеру 456=15 у односу на модално 14 и на маркеру 389-1/2=14/30 у односу на модално 13/29. Иако због модалности хаплотипа нема великог значења, најближи му је Марашевић из Врбнице код Сјенице. Није искључено да су Лончаревићи генетички повезани са родом Мараша са јевера Црне Горе, иако славе различиту славу и немају предање о вези са неком од породица из овог рода. Слава Јовањдан је ријетка за ову грану, и поред Лончаревића у оквиру гране славе је још Панићи из Врањака код Модриче. Међутим Лончаревићев и Панићев хаплотип се разликује на 4-5 маркера, тако да је веза упитна.
Тестирани је оставио податке о неким предањима Лончаревића, о старијем облику презимена-Лончар, о Орловићима, Косову и сл. У етнографској литератури Лончаревићи-Лончари из Црљеница се сматрају дијелом већег рода Бајчета присутног у пљеваљском крају. Огранак Бајчета у пљеваљском крају су Чоловићи, а од Чоловића из Дабовине су Лончари који живе у више пљеваљских насеља. Ове Бајчете из пљеваљског краја имају и предање о вези са бањанским Бајчетама, али је резултат Лончаревића довео у питање ово предање.
Препорука за даље тестирање:
Најбоља, али и најскупља опција јесте неки од геномских тестова (BIGY700, Dante Labs, WGS YSeq, Nebula)
Има смисла тестирати BY170823 код YSeqa, али би се овај SNP најприје морао кандидовати.
Из Црљеница (матица Мале Крће) су највероватније и Терзићи I1-M227 са 23andMe.
Да ли је потпуно извесно да је тестирани Терзић из Пљеваљског краја, или је то само претпоставка?
Из Пљеваља је и слави Никољдан. Не знам додуше тачно место. Да ли постоје индиције да су ови Терзићи нека друга хаплогрупа?
Код Петра Мркоњића (Средње Полимље и Потарје, 1902) постоји податак да су ови Терзићи из пљеваљског краја славили и Аранђеловдан, што би већ могло упућивати на род Мараша.
154. Лончаревић, Јовањдан, Црљенице, Пљевља
Тестирани је оставио податке о неким предањима Лончаревића, о старијем облику презимена-Лончар, о Орловићима, Косову и сл. У етнографској литератури Лончаревићи-Лончари из Црљеница се сматрају дијелом већег рода Бајчета присутног у пљеваљском крају. Огранак Бајчета у пљеваљском крају су Чоловићи, а од Чоловића из Дабовине су Лончари који живе у више пљеваљских насеља. Ове Бајчете из пљеваљског краја имају и предање о вези са бањанским Бајчетама, али је резултат Лончаревића довео у питање ово предање.
Ненадићи, који као и Терзићи, према предању потичу од Милићевића из Крњаче, припадају грани I2-PH908.
Зато сам хтео да потврдим одакле је тестирани, али очигледно нису сродни јер нема других Терзића у Пљеваљском крају.
Уколико је ово релевантан резултат за затарске Бaјчете, има овде по нешто о том братству (код презимена Коруга):
https://www.poreklo.rs/2020/10/23/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-3-deo/
Прву групу »Братових“ потомака чине дакле Чађеновићи, којих има 1 породица у Кисјелици и 20 породица у Брскуту, и уз њих Ђурићи (3 пород. на Пелеву Бријегу а недавно одсељених у Подгорвцу, у Загарач и у Крњицу у Зети). Друга су група Своштичани, Љумови потомци, воји се таво зову по овоме селу Своштици, у коме и данас сви станују. Деле се на два главна »трбуха“: Велимировиће и Станковиће. Велимвровићи опет имају два „трбушчића“ или »трбушка«: Бошковиће, Љаковиће, а тако исто и Станковићи: Радошевиће и Станишиће.
Драги Лукићу, мени је ујчевина из Осечине, тако да смо земљаци. :)Поштовани, извините на малој дози хумора...Није прилично, износити "варнице", када је реч о овако важном националном пројекту.Дубуко извињење. (http://).Хвала на саветима. Крећемо, да разоткријемо Бодиновиће. Уздам се уз евентуалну помоћ - земљака.
Немојте очајавати! Предлажем да кренете да састављате родослов, ако већ нисте, и да полако откријете која грана евентуално није истородна са другим линијама по мушкој линији (што може бити последица усвајања, призећивања и низа других разлога, не само неверства и сличних догађаја).
Лукићи-Бодуши можда нису велика фамилија, али итекако јесу једна од већих у Осечини.
На дефтеру 1831, колико видим, има три куће Лукића пописаних једна до друге, то су вероватно Бодуши.
У једној су Сима Лукић са синовима Радованом и Милошем, у другој Јевта Лукић са сином Митром, у трећој Пано Лукић, са братом Радојицом и синовима Милосавом, Томом и Павлом. А можда се крију и под неким другим презименом, то захтева пажљиву анализу јер је велико село. У сваком случају, крените одатле. :) Матичне књиге су скениране и доступне у Ваљевском архиву.
168. Тешановић, Ђурђевдан, Кореташи, Лопаре
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301.
168. Тешановић, Ђурђевдан, Кореташи, Лопаре
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301.
Поштовани
Имам неколико питања
Шта то значи модалан хапло тип
Припада ли Дробњачком роду наш хапло тип
Шта би открило неко даље смислено тестирањеЈедино што би било смислено јесте неки од геномских тестова: FTDNA BIGY700, Dante Labs, Nebula или WGS400 YSeq. Јесте скупо, али ових дана су актуелни разни попусти, па се можда може наћи и нешто повољно.
Несумњиво је тачно да смо сви некада били род Мараша.И дан данас има Мараша у селу Острељ.То су изворни Мараши
из Пријелога који се помињу у Турском дефтеру из 1571 год.Скоро су ми казали да су од својих старих чули да су Мараши
и Нововићи једно.
Узевши у обзир наша тестирања и предања и то из више извора све је јасно
Поздрав
Небојша Нововић
...
Модални хаплотип је претпостављени хаплотип претка одређеног рода или хаплогрупа и најчешће (мада не увијек) су то средње вриједности маркера извучене из хаплотипова свих тестираних у тој грани, хаплогрупи или роду. Када за нечији хаплотип кажемо да је модалан за ту хаплогрупу, онда мислимо да су му вриједности маркера једнаке или близу тих средњих вриједности, да нема неке необичне и карактеристичне вриједности маркера које би нам помогле да га повежемо са другим појединцем који такође посједује такве вриједности. За анализу је боље дакле када хаплотип није близак модалном.
...
Тестирани изводи претпоставку да је његов директни предак или сродник претка Илија Милановић који је уписан у мустерлистама Шајкашког батаљона, где се наводи да је у Батаљон доселио из личког Решетара. Не знам на којој се тачно од тих мустерлиста помиње Илија Милановић, али како су нам доступни пописи у распону од 1769. (када је Ковиљ припао Батаљону) и 1819. свакако је у питању период пре Маџарске буне. 1784. се у Доњем Ковиљу помиње и Тадија Милановић. Иначе мислим да су добре шансе да ови Милановићи јесу преци Миланова, јер сам гледајући мустерлисте и цивилне пописе увидео многа преклапања и континуитет са данашњим презименима по целој Шајкашкој, наравно често без наставка ић. У прилог томе да је предак Миланова заиста Илија Милановић који је доселио из Лике иду и поклапања у тим крајевима.
(https://i.imgur.com/Ac7uYOM.png)
Поштовани
Када кажете .код Петра Мркоњића средње Полимље и Потарје 1902 год. јели то у питању књига.Мисли ли се на Полимље
у Црној Гори.
Поздрав
Хвала имењаче
Простора да се нешто научи или освјежи неко знање,код мене увијек има.
Поздрав.
Драго ми је што је тест потврдио предање.Сазнадох да је Пезер надимак огранка Вујовића који су се иселили из матичног села и дио су овог братства Вујовића који су у сродству са Станићима и Кулушићима. Има их у Билећи, славе Никољдан.
Код нас Вујовића је позната веза Станића с Вујовићима, а колико ја могу да се сетим, прича је ишла како је неки Вујовић оженио Стану, па јако млад умро, па због тога деца добила презиме по мајци Стани.
Тако је.
Иначе на карти гдје су првобитно биле куће Станића сам био више пута прије 20 година и знам да смо их звали Пезеровим кућама. Да ли им је то био надимак, или је ријеч о неком другом роду није ми познато.
...
Крајишким Тинторима су несумњиво блиске Почуче из Босанске Крајине и Лике, за које се каже да су се раније презивали Тинтори.
...
Почучу смо тестирали у овогодишњој акцији, па ћемо видети да ли је ово тачно. Не бих се ипак усудио рећи да је веза Тинтора и Почуча несумњива. Може се лако испоставити да припадају другој генетичкој групацији врачевштака са подручја Лике, онима који су хаплогрупа I2-S17250 (Ерор, Његомир, Шутлић и остали).
С обзиром да су у том месту у Босанској Крајини једних до других, да Милан Карановић преноси да Почуче воде порекло од Тинтора, као и да су Почуче у Лици најбројини у Дивоселу, одакле су, такође бројни, Вујновићи (Врачевдан) J2b-M205, било је основано претпоставити да могу припадати истој хаплогрупи.
Сада када је стигао резултат Почуче, лако је рећи да су ипак екипа са Ерорима и осталим I2-S17250.
Како је кренуло на овом подухвату, још ће наша A11380 постати најчешћа грана међ Србима ;D ;)
Само још да неки од њих уради BigY, тамо сам прилично усамљен без иједног подударања :)