Форум - Порекло
Порекло становништва => Црна Гора => Тему започео: П Фебруар 25, 2017, 03:42:34 поподне
-
Покрећем ову тему са намјером да на једном мјесту прикупимо податке о племену Крича.
Укратко, Кричи су били влашко племе из Потарја, несловенског поријекла, познато прије свега ради својих сукоба са Дробњацима и кроз дробњачку традицију.
Први помен Крича датира из средине XIII вијека (1254-1265), када се у једној повељи краља Уроша I Немањића помиње предио Кричан у Потарју. Око поријекла њиховог имена постоји неколико теорија, од којих је свака занимљива на свој начин.
На остатке Крича подсјећају презимена Кричак, Кричка, Кричкић и Кричковић, присутна прије свега на подручју Крајине.
Кричима су се најтемељније бавили Петар Влаховић, Александар Лома и Гордана Томовић и њихови радови представљају полазну основу за проучавање овог занимљивог и давно изгубљеног племена. Осим њих троје, Кричима су се у мањој или већој мјери бавили сви аутори који су се бавили Дробњаком и Дробњацима јер је практичко немогуће проучавати Дробњаке без Крича и обрнуто.
-
Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања (Петар Влаховић):
https://books.google.rs/books?id=MMygBQAAQBAJ&lpg=PA1&dq=%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D0%95%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%20%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83%20%D0%BA%D1%9A.%2033&pg=PA5#v=onepage&q&f=false
Кричани (Александар Лома):
(https://s3.postimg.org/fjn1m6u2r/image.png)
(https://s32.postimg.org/ds507furp/image.png)
(https://s14.postimg.org/vnfwj726p/image.png)
(https://s28.postimg.org/ack38wgil/image.png)
Кричани и Кричак (Гордана Томовић):
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2015/02/pages-from-glasnik-muzeja-4-3.pdf
-
Посебно је занимљив поименични попис Херцеговине настао 1475-1477. године, у коме се помиње и нахија Кричка са пет џемата (стр. 26-29) и скоро 250 породица:
http://www.mediafire.com/file/f80xvbno9i73anx/Hercegovina.pdf
-
Посебно је занимљив поименични попис Херцеговине настао 1475-1477. године, у коме се помиње и нахија Кричка са пет џемата (стр. 26-29) и скоро 250 породица:
http://www.mediafire.com/file/f80xvbno9i73anx/Hercegovina.pdf
Hvala na dobrim postovima.
-
Стећак на гробу кричког војводе Калоке. Планина Ивица, Дробњак.
(https://s32.postimg.org/e16b7pchh/DSCN4153.jpg)
(https://s31.postimg.org/l7l460xnf/S7300601.jpg)
-
Два надгробна споменика код Бијелог Мрамора и локално предање (Дејан Вемић):
https://www.academia.edu/9563711/Two_tombstones_near_Bijeli_Mramor_and_the_local_saga
-
Два надгробна споменика код Бијелог Мрамора и локално предање (Дејан Вемић):
https://www.academia.edu/9563711/Two_tombstones_near_Bijeli_Mramor_and_the_local_saga
Закључак аутора:
(https://s4.postimg.org/uj768tjfh/kjh.jpg)
Свакако има више логике него она прича о 18. веку.
Споменик кричког војводе Калоке (окачио је пре неки дан Дробњак директ са терена како изгледа). Чича Глиша стил. :)
(https://s29.postimg.org/ig3au8uwn/kil.jpg)
-
(https://s13.postimg.org/k2l5t2vev/image.jpg)
-
Дефтер из 1533. године (приказана је и нахија Кричка):
(https://s30.postimg.org/cejacem75/karta_defter_1533.jpg)
-
Молим вас, у уводној поруци је наведено с којим циљем је покренута тема.
Постављена је одвојено од генетске приче да бисмо се упознали са кричким племеном кроз историјске изворе.
-
Расправа о Калоки је пребачена у посебну тему http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1983.0
-
Становништво пљеваљског краја од VI столећа пре Христа до романизације (Мирослав Лазић, Митра Церовић):
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2015/02/pages-from-glasnik-muzeja-89-1.pdf
Иако се не бави Кричима, рад је веома занимљив јер се у њему говори о различитим слојевима становништва који су насељавали пљеваљски крај. Посебно занимљив може бити слој који је, чини се (по начину сахрањивања и по карактеристичној грнчарији), повезан са дарданско-трачким културним поднебљем.
-
Становништво пљеваљског краја од VI столећа пре Христа до романизације (Мирослав Лазић, Митра Церовић):
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2015/02/pages-from-glasnik-muzeja-89-1.pdf
Иако се не бави Кричима, рад је веома занимљив јер се у њему говори о различитим слојевима становништва који су насељавали пљеваљски крај. Посебно занимљив може бити слој који је, чини се (по начину сахрањивања и по карактеристичној грнчарији), повезан са дарданско-трачким културним поднебљем.
Опет "улећу" Дарданци у причу. :) Није немогуће, већ смо о тој вези говорили на теми Кричи Ј2b1 М205.
-
Опет "улећу" Дарданци у причу. :) Није немогуће, већ смо о тој вези говорили на теми Кричи Ј2b1 М205.
Мислим да за Дарданце треба већа старост на том подручју. Ти хаплотипови из Шоплука сви упадају у крички кластер, а неки од њих су веома блиски овим динарским (2 до 4 разлике на 37 маркера).
Неки Бугари M205 имају предања о пореклу с југа:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=195.msg46689#msg46689
Треба рећи да се код Бугара и Срба јавља искључиво једна подграна M205 (TMRCA према Yfull-у око 900 година). Код Грка постоји велика разноврсност M205. На основу хаплотипова бих се усудио рећи да постоје чак три различите гране M205.
-
Sta se tice biljega Krickog vojvode Kaloke
To ce prije biti da nije biljeg ni vojvode Kaloke niti vojvojde Drobnjackog.
To ce prjije bit obiljezje koje oznacava mir koji je sklopljen poslje rata izmedju Krica i Drobnjaka.
Posoto na kamenu vidimo ratnika koji drzi mac za sjecivo i okrenutog prema dolje sta oznacava "pravdu i mir", a i po vasim pisanjima nalazi se na medji izmedju dva plemena.