Никољштаци R1b-BY611>Z2705>BY38894>BY199059>FT101521>BY198296>BY200954

[Gorance]

Врло је могуће да је матица једног старобалканског рода могла бити баш у средњем Полимљу које је, само да подсетим, препуно стећака. Ако би се ту само мало загребало теорије би вероватно постале аксиоми😐

  Без везе питање,али какве везе имају стећци са старобалканским народима? Мислим,има,али има и такође са Словенима итд.

[Ваљевац]

Ако сам добро разумео, питаш да ли неко ко је позитиван на SNP BY200954 може бити негативан на старије мутације, као што су BY198296, или BY199059, или BY38894. Уколико је то питање, одговор је да то практично није могуће. Кажем практично, јер би теоријски могло да се деси да нова (повратна) мутација поново настане на неком од старијих SNP-ова, тако да му се врати оригинална (негативна) вредност. Но то је заиста на теоријском нивоу и таква ситуација би вероватно била праћена и појавом других новела, па би се могла и препознати.

Хвала пуно    Одговара ми ова екипа, стара доказана. У добром сам друштву.

[Зрно]

Детаљно сам испитао Срдиће, колико је могуће из извора, а Срдићи су изгледа пресудни код ове наше гране. Они су далеко најбројнији и најраширенији, а за нека друга презимена постоји предање да су настала од њих, као што су Шпегари, Качари и Амиџићи, а савим изгледно и огранак Кецмана са славом Никољдан, иако нема трага томе. Сви они су генетички потврђени припадници рода.

Такође сам утврдио да сви Срдићи из Босне славе Никољдан, иако се у једном шематизму наводе неки са Аранђеловданом и Ђурђевданом. Дошао сам до закључка да су то грешке.

Сад, имамо Срдиће из Унца - Црног Врх који су најбројнији и сигурно су одатле мигрирали у многа друга села. И тај Црни Врх се намеће као нека матица свих. Међутим, пронашао сам податке са турског дефтера из 1604. за нахију Каменград (насеље одмах до Санског Моста) у којем се наводи баштина Вукмира Срдића у селу Окорина, које није убицирано, нити има изгледне шансе за то.



У непосредној близини Каменграда/Санског Моста, има неколико села са Срдићима (Миљевци, Лушци, Јелашиновци, Оштра Лука). Да ли су они ту дошли из Унца/Црног Врха или су можда потомци овог Срдића? Не знам одговор.

Срдићи су документовани у Војној крајини средином 17. в, и сигурно су то преци данашњих Срдића на простору Хрватске, само је проблем што изгледа да нико од њих не слави Никољдан, према шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. Они из Лике/Врховина сасвим сигурно Св. Трифуна. Било их је доста у селима Дуги Дол код Карловца, Шљивовац код Вргинмоста и у селима Пушина и Гаћишће у Славонији (у оба се могу испратити њихови преци 1736. год).

Имамо и Грабеже из околине Рибника (село Трескавац) за које нема предање и литература о везама са Срдићима, а то село Трескавац се налази тачно између села Слатине и Растока из којих је документована сеоба 1690. према Далмацији, што би се могло повезати са Зрнићима из околине Дрниша. И да додамо још сасвим нејасно предање о пореклу Срдића из околине Дрниша, које ствара конфузију.

На карти су села са Срдићима 1991. Што је тамније, то су били бројнији. Љубичасто су Шпегари, од Шпеге Срдића.

[Петар М. Демић]

Срдићи су документовани у Војној крајини средином 17. в, и сигурно су то преци данашњих Срдића на простору Хрватске, само је проблем што изгледа да нико од њих не слави Никољдан, према шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. Они из Лике/Врховина сасвим сигурно Св. Трифуна. Било их је доста у селима Дуги Дол код Карловца, Шљивовац код Вргинмоста и у селима Пушина и Гаћишће у Славонији (у оба се могу испратити њихови преци 1736. год).

Срдићи из Шљивовца код Вргинмоста прослављају Аранђеловдан.

[Грабеж]

Имамо и Грабеже из околине Рибника (село Трескавац) за које нема предање и литература о везама са Срдићима, а то село Трескавац се налази тачно између села Слатине и Растока из којих је документована сеоба 1690. према Далмацији, што би се могло повезати са Зрнићима из околине Дрниша. И да додамо још сасвим нејасно предање о пореклу Срдића из околине Дрниша, које ствара конфузију.

То би се заиста поклапало са твојим претком који је 1695. рођен у Кричкама, јел има неке литературе о тој сеоби?
Иначе жена мог блиског рођака је од Срдића и по породичном предању су се доселили из Лике у Босанску Крајину.

[Зрно]

То би се заиста поклапало са твојим претком који је 1695. рођен у Кричкама, јел има неке литературе о тој сеоби?
Иначе жена мог блиског рођака је од Срдића и по породичном предању су се доселили из Лике у Босанску Крајину.

Ма, то предање о Срдићима из Лике не може бити тачно. О сеоби има само податак о броју породица и стоке.

[Ваљевац]

TMRCA гране је сад 600ybp.

[Зрно]

TMRCA гране је сад 600ybp.

Досадашњих 400 година је баш био минимум по мојим размишљањима. Очекивао сам овакво помицање уназад. Иззледа да је померено уназад због овог Словенца који је стварно упао у словеначки корпус одавно. Све сам мислио да је Србин који се крије иза словеначке заставе.

[Ваљевац]

Ја сам помислио да је Словенац потомак неког Крајишника, граничара из Војне Крајине, из 18. века. Међутим, могуће да је пореклом из старије соебе, рецимо из доба насељавања Жумберака и Беле Крајине, 16 век. 

[Savski]

Ја сам помислио да је Словенац потомак неког Крајишника, граничара из Војне Крајине, из 18. века. Међутим, могуће да је пореклом из старије соебе, рецимо из доба насељавања Жумберака и Беле Крајине, 16 век.

И ја сам тог мишљења. Прва српска насељавања Жумберка 1530. године су чиниле задруге из Срба, Унца и Гламоча.

[Savski]

Да не отварам нову тему, послат ћу упит овдје уколико се Зрно слаже.

Да ли постоје пописи за Братунац и околну регију из средљег вијека, те дефтери за вријеме османске окупације? Пошто су Ђукановићи огранак BY198296, занимало би ме у којем периоду их први пута срећемо тамо.

Успут, нашао сам једно писмо из 1438 год. гдје се наводе поједина имена и родови из Сребренице.



На 20. дана фревара у Сребрници
Славној и свитлој, узможној господи, господину кнезу судијами. Пирко Бољесаљић раб и послушник господства ви смирио препорученије. Богу и господству вашему тужу и плачу, како дође Паоко Братковић и Радоје Миоковић, речени Паклић, у кућу, у подне, у моју с грађани и спристави и свеза ме безаконо, и поведе у окове и сад с'м у оковех. Господо, ја Пирко говорах: "Kоју имате са мноме правду али кривњу, да ме вежете, Србљи, безаконо? Ако сам кому што крив, нек му господство Божје и дубровачко". Они тогај не услишаше: како ухватише ме, тако држе. Господо, ја свидочах Богом и слугами царства ви: "Не води ме и не вежи безаконо!", а они тој не хајаше. А томуј свидок Бенко Братосалић, и Никша Рагужин, и Антоје Соркочевић, и Стипан Вуковић, и Радоје свићар, и Радивој свитар, и Петко Утишеновић. И, господство, сиде ја Пирко у оковех протестах им за сваку штету и вриме, што ме бесправедно држе а свидочио Петром златаром, Срђем Сирђуловићем, Весеоком свитаром и Петком Утишеновићем. Затој молимо Бога и господство ваше, да промисли Бог и господтсво ваше, за раба и послушника вашега. И Бог умножи господство ви.