Шпањи

[Жика]

Могућа насеобина Авара=Обра код Бијелог Поља.

[Be like Bill]

Reč "Španji" mogla bi biti u vezi sa rečju "župljani".

U Mađarskoj se koristi sufiks -spani kao deo naziva manjih oblasti, ili oblasti uz granicu (slično germanskoj marki).

In c. 1074, the župa is mentioned in Hungary as -spán, also as határispánságok (march, frontier county). The derivative titles were ispán, nominated by the king for not defined time, and gradually replaced by főispán in the 18-19th century;

https://en.wikipedia.org/wiki/%C5%BDupa

Odatle su izvedene i različite titule koje su verovatno prešle i u hrvatski gde špan označava nižeg plemića ili upravnika imanja

Druga, možda vjerojatnija teorija je da naziv Špansko potječe do riječi Špan. Španovi su bili upravitelji feudalnih i biskupskih imanja, često niži plemići ili kanonici. Zemljište i naselje na njemu pripadalo je Španu zagrebačkog biskupa (dok je čitavo područje pripadalo zagrebačkom Kaptolu).

http://www.zgportal.com/o-zagrebu/povijest-zagrebackih-naselja/spansko/

A pojavljuje se i u slovenačkom gde je titula špan izjednačena sa titulom seoskog kmeta ili kneza.

Ako su župljani imali zavisan status (zavisniji) u odnosu na vlahe koji su počeli pristizati u te krajeve, moguće je da je španji postao naziv za zavisno stanovništvo koje je živelo u takvim administrativnim oblastima. To bi objasnilo i raširenost naziva i genetsku neujednačenost stanovništva s tim imenom.

[Nebo]

Одлично, Радоне!
И мени је падала на памет та конструкција шпан = жупан, Шпањи = жупљани.
Али, не нађох нигде никакву потврду тезе.

[Be like Bill]

А ко су Јаудије?

Ovde bi se moglo raditi o latinizmu kome u osnovi leži isti pojam, administrativno-pravna podela teritorija. Za to mi je dalo ideju nešto što sam pronašao u vikipedijinom tekstu o župi:

The župan title was also used in Wallachia and Moldavia (in modern Romania) but only with the meaning "mister" and bearing no administrative connotations. In these countries, the equivalent of "county" is "judet" (from Latin judicium)

Kasnije sam pronašao neke tekstove na rumunskoj i engleskoj enciklopediji. Izgovor je sličan izgovoru reči Juda pa je usled toga moglo doći do povezivanja sa Jevrejima.
https://ro.wikipedia.org/wiki/Jude%C8%9B
https://en.wikipedia.org/wiki/Jude%C8%9B

[Be like Bill]

Одлично, Радоне!
И мени је падала на памет та конструкција шпан = жупан, Шпањи = жупљани.
Али, не нађох нигде никакву потврду тезе.

Meni se ta ideja već neko vreme vrti po glavi, no nisam mogao odapeti da ju postavim, pa sad, kad imam nešto vremena malo sam istraživao po internetu i skupio hrabrost da to objavim.
Čudi me da niko od ozbiljnijih lingvista nije obrađivao moguću povezanost. To ipak nisu nepoznate stvari. Nego mi amateri

[vojinenad]

Племена и порекло братстава Црмнице: ''Бајковићи су досељени из Ријечке нахије у 18. столећу. За њих остали у племену кажу да потичу од пиперских Шпања''.
Вероватно би се тестирањем неког од ових Бајковића добио хаплотип Шпања.

[Жика]

Занимљив чланак о Жуђелима, Јаудијима и Чивутинима у Зети.

[Жика]

Приказ разпростирања Шпања и Лужана

[Небојша]

Приказ разпростирања Шпања и Лужана

Одлична мапа, Рамбо!

За ове крајеве своје порекло везују неке породице J2a M92 (Пјешивци), J2b1, а близу су и неки G2a. Можда су то они Грци, тј. Ромеји који се помињу у тексту из претходне поруке.

[Жика]

Небојша, чини ми се да ова мапа оцртава подвојеност Шпања и Лужана?

[vojinenad]

Небојша, чини ми се да ова мапа оцртава подвојеност Шпања и Лужана?

Према свим досадашњим расположивим подацима Лужани би требали да припадају словенској групи народа, и то оној која је прва дошла у додир са староседеоцима и населила се у долинама река и у жупним областима, а Шпање су највероватније Власи (Грци, Ромеји или можда Илири).

[Nebo]

Небојша, чини ми се да ова мапа оцртава подвојеност Шпања и Лужана?

У предањима племена Пипера, Бјелопавлића и Пјешиваца, углавном преовлађује теза да су досељени родоначелници затекли измешане Шпање и Лужане. Мени се чини да је та подвојеност коју си навео постојала и пре тих досељеника. Односно, да је нетрпељивост дошљака према Лужанима у ствари предање које су они покупили од затечених Лужана према Шпањима. Ко је читао Шобајићеве радове о Бјелопавлићима и Пјешивцима, зна о чему причам. А писали смо о томе на неколико тема овде (о Лужаним, Црнцима, и можда још неким).

[Nebo]

Према свим досадашњим расположивим подацима Лужани би требали да припадају словенској групи народа, и то оној која је прва дошла у додир са староседеоцима и населила се у долинама река и у жупним областима, а Шпање су највероватније Власи (Грци, Ромеји или можда Илири).

У потпуности се слажем, уважени колега. 

[vojinenad]

У потпуности се слажем, уважени колега. 

Сад ми паде на памет и један податак који знам већ дуже време али нисам сигуран да ли је у питању само случајност или има неке међусобне везе. Ради се о томе да у Матарушкој Бањи тј. у њеној ближој околини живи од давнина насељена породица Букумировић. Да ли та веза између Матаруга и Букумира може да се огледа и у овој чињеници?

[Nebo]

Мислим да су Матаруге у краљевачком крају досељеници из времена почетка турске власти (16. век), а Букумировићи су каснији досељеници из Полимља, натерани притиском Васојевића, из периода - крај 18. и прва половина 19. века. Дакле, нису дошли истовремено, нити је њихова сеоба повезана.

[vojinenad]

Мислим да су Матаруге у краљевачком крају досељеници из времена почетка турске власти (16. век), а Букумировићи су каснији досељеници из Полимља, натерани притиском Васојевића, из периода - крај 18. и прва половина 19. века. Дакле, нису дошли истовремено, нити је њихова сеоба повезана.

Помислио сам да нису можда ови Букумировићи старији насељеници у овом крају тј. да нису то ти Букумири који се помињу да су из полимља прешли крајем 18. века, већ неки други. Претпостављам да код ових у Матарушкој Бањи и постоји неко предање о пореклу и времену досељења. Знам да је колевка свих Букумира на Пелевом Бријегу у Братоножићима, одакле су најпре сишли у полимље, па одатле даље. Ако се не варам мислим да углавном славе св. Николу, а то је слава која се иначе слави у Братоножићима и код ''Братових'' потомака.

[Nebo]

Ево како је један део Букумира дошао у југозападну Србију:
Разури Букумира претходила је крв пала 1825. године, када је Ђул-бег испред Манастира Ђурђеви Ступови обесио непокорног букумирског главара, Милована Букумиру, а за освету је Милутин Букумира следеће године убио Ђул-беговог рођака Бајрам-бега. Тада Турци наговоре Васојевиће да ударе на Букумире, а заузврат ће добити њихову земљу. Букумира је била читава војска, храбро су се држали, али су ипак морали одступити према Полици, а затим на Пештер, а с њима и читаве њихове породице. У Хасу је остало свега неколико њихових кућа, а остали су се раселили по Пештерској висоравни и Старом Влаху.
(Податке сам узео из рада Миомира Дашића о Шекулару)

[Nebo]

Не знам за славу. Да ли су неки Букумире узели славу Братоножића, а Свети Никола јесте братношка слава, или су и они изворно славили истог свеца?

[vojinenad]

Не знам за славу. Да ли су неки Букумире узели славу Братоножића, а Свети Никола јесте братношка слава, или су и они изворно славили истог свеца?

Требало би још проверити, колико се сећам овај Букумировић слави баш св. Николу.

[Сол]

Теоретски Пiешивци J2a-M92 важе за Шпање, тi. могу бити потомци шпанских Алмогавера