А морам навести и један занимљив детаљ из прошлости моје фамилије:
мој ђед, Црногорац, и мој чукунђед по мајци, Славонац, су се у Првом светском рату нашли један другом на нишану!
Наравно, они тада један другом нису били ништа, јер су се моји родитељи упознали и венчали 1968. године.
Мој ђед је био борац Шекуларско-требачког баталиона црногорске војске, који је 1915. године извршио пробој у југоисточну Босну и ту дуго држао положаје на Прачи. С друге стране, мој чукунђед је тада био подофицир А-У војске и био је послат на исто ратиште, са јединицом која је имала задатак да спречи даљи продор Црногораца.
Ето, да се десио неки инцидент између њих двојице, можда ме не би ни било...
Мој чукунђед Саво је касније послат на ратиште у Буковину и искористио прву прилику да се преда Русима. После је био у Одеси, па у Југословенском батаљону (ваљда се тако звао), који је касније учествовао у пробоју Солунског фронта.