Да, ово су све врло занимљива запажања. Да се фокусирам на метатезу ликвида - зашто су источнословенски говори "решили" метатезу на други начин у односу на западне и јужне словенске говоре? Да ли се зна узрок томе? Такође, зашто је она била временски ограничена, па се од 9/10. века до данас више не врши?
Не ваља рећи, да су источни Прасловјени ријешили метатезу, него су ријешили напетост у затвореном слогу и то
редупликацијом; Када су се ликвиди (р/л) одтргнули од сугласничке секвенце, једни су посегли за метатезом, а други за редупликацијом. Једноставно се је могло ријешити и овако и онако, а како се је гдје ријешило је само случајност, која можда зависи и од ћуди човјека; оно што се даде вјерно закључити, јест, да је сам факт, да се је напетост разријешила на разне начине, знак, да је у то вријеме
настала нека граница, то јест,
престанак несметане комуникације између источних и западно-јужних Словјена, назови
дивергенција ако волиш. Узрок пометења комуникације је по мојем мишљењу природна граница, тежка проходност или преходност Висле, Карпата и густих шума од Мазовске до Пољесја;
Још једна назнака ове подјеле је једна фонетичка особеност источних Словјена изговарати е отворено, тако да вуче на самогласник а, стапа се с њим и касније преглашава у самогласник о заједно с правим самогласником а.
Једна тежња прасловјенскога је преглас е > а
берти (он
берет) >
барти (он
берет) >
брати (он
берет)
берус >
бару >
боръ
(из
бор, на
бор, забор, по
бор )
Тако се понашају и слиједећи парови гдје данас алтернирају а,е,о
срати, сере, сор (засор. усор, посор);
драти, дере, дор (продор, надор, задор)
пријети, пере, пор (опор, напор, упор, запор)
гнати, жне, гон ( загон, нагон, погон, угон)
пѧти, пне, пон ( напон, припон, запона, опна)
жрати, жере, жер (жртва)
С овом тежњом, престали су Словјени који су извршили метатезу ар>ра, но наставили су је источни Словјени, који су извршили редупликацију, тако да је дошло и до сљедећих разлика
езерас > езера > језеро
езерас > азера > озеро
еленус > еленъ > јелен
еленус > аленъ > олен
единус > единъ > једин
единус > адинъ > один
жена > жена > жена
жена > жана > жона
женти > жѧти > жети
женти > жанти > жать
мелти > млети
мелти > малти > малати > молоть
калти > клати
калти > калати > колоть
Опет касније, преглас кратко а > о, спровели су сви Словјени заједно и то указује на одређено поновно успостављање комуникације међу свим Словјенима и вјеројатно је тому узрок настанак градова и трговних путева. Та комуникација опет ће бити нарушена Мађарима и Румунима, те ће јужни Словјени бити одсјечени од сјеверних, а сјеверни ће наставати неку врсту развића заједничке лексике.