Аутор Тема: Посијела, Сеоска надпјевавања, надгорњавања, занимљивости, мудрости,...  (Прочитано 564 пута)

Ван мреже Gorivoje Gorki

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
У мору тема на овом форуму, засигурно постоји барем нека која већ обрађује и ове садржаје, ал пошто је немогуће све их ишчитати, ја одлучих да их овако покренем. Ако тема већ постоји, а ви, све ово слободно тамо и "претурите".
Била би штета да се сва силна усмена традиција сеоских пјесама, надпјевавања, надгорњавања, ... не забиљежи и не "компилује" на једном мјесту и тако сачува од заборава (јер се више усмено ни не преноси) а мислим да је овај портал идеално мјесто за то. Па пишите чега се сјетите ...

У мојој Херцеговини (а и не само...) свијетли тен, коса или очи, никада нису били од великог угледа (толико је ваљда тамни, старосједилачки ген био предоминантан, шта ли...) те је често био и предмет подругивања. " Црне очи подносе младића, а зелене Ш... ...анића", толико је ваљда он био неугледан са својим зеленим очима. Дјевојке би, неријетко, потамњивале косу, обрве, пепелом или угарком од ватре (шминкање на природан начин) не били изгледале још тамније ("гаравиле" би их). Тако је настала и можда најчувенија доскочица са тих простора кад се некоме дјевојка не би допадала, па би јој се пјевало "Гаравушо, да си гаравија, и ја бих ти био муштерија" (све јој је баш ОК, једино му није довољно гарава :))
Или, у двоструком значењу, "Гара, Гара, гариш ли се сада, к`о што си се гарила некада...:)" (Нагари га Ђенка 30 на сат)

Име српске прадомовине Бојке, дуго се задржало у народу као женско име. Била нека Бојка у околини Невесиња, не баш и најбистрија од своје генерације. Зачудо, остала и неудата све док кроз село не прођоше неки Босанци тражећи дјевојке за удају. Те дође ред и на Бојку ... Дуго се преговарало док пред крај дана Бојка не рече ДА. Новопечени младожења се подиже и запјева "Бојко моја, допанула муке, моје ће те превртати руке" :) Оде Бојка у Босну, ал не лези враже, ни седмица дана не прође, кад ето Бојке назад  "Нек преврћу кога хоће, мене, превртати неће" Није се Бојка више удавала, само је остало забиљежено да је говорила "Ј..о мајку ко је у Босанцу видио човјека" :) (Ваљда неко регионално надмудривање, шта ли :))

У Херцеговини се, као када оправљате аутомобил или неки алат, па се ту увијек нешто удара, чекића, и слично, одомаћио и израз "ударио зубе" кад неко поправи старе или угради нове. Ваљда се ту нешто удара ...
Елем, била нека лијепа дјевојка Љуба од рода Бј....а те јој се удварао опет неки, кога она баш и није хтјела. И колико год она неће, толико ни он не одустаје... Трајало то неко вријеме док он коначно није "бацио рукавице". Те јој, на неком од сијела, и одпјава пјесму. Па каже "Да си моја Бј.....на Љубе, златне би` ти ударио зубе" :). Ваљда је тада, на тај ултимни ниво динарског романтизма, Љуби затрептало у стомаку, а кроз главу прошла мисао "Боже, какву сам прилику пропустила" :)

Ајд, па наставите...