Аутор Тема: Selo Graci  (Прочитано 13905 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Selo Graci
« Одговор #20 послато: Фебруар 08, 2019, 08:58:14 поподне »
( мада поред хетерогености, постоји и друга упитна ствар код "Орловића" и "Богуновића", а то је сам оснивач рода и веза са родовима који се издају за њихове потомке)
У смислу , да ли било која грана из тих родова води порекло од оснивача родова који су у предању
« Последња измена: Фебруар 08, 2019, 09:03:13 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Selo Graci
« Одговор #21 послато: Фебруар 08, 2019, 09:55:47 поподне »
У смислу , да ли било која грана из тих родова води порекло од оснивача родова који су у предању

Ја лично мислим да Орловићи никада нису ни постојали, тј. да је у питању мит. Но доста смо "спамовали" ову тему...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Selo Graci
« Одговор #22 послато: Фебруар 08, 2019, 11:04:46 поподне »
Будиша,Ђурђевдан,по свему судећи поријеклом од Будиша из Преодаца код Грахова (тамо имају исту славу), а даље поријекло из Дрниша у Далмацији, постоји прића да су се из Преодаца селили неке Будише у Подрашницу (Мркоњић Град) и у околицу Бање Луке
Nemogu naći parohiju Podrašnica u šematizmu iz 1882 godine.Pod kojoj su oni spadali parohiju tada?
« Последња измена: Фебруар 08, 2019, 11:10:07 поподне Филип Андрић »

Ван мреже АГГ

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • I2-PH908
Одг: Selo Graci
« Одговор #23 послато: Фебруар 09, 2019, 05:06:33 поподне »
Nešto malo da ispravim:
Kod Stražica blizu Sitnice postoji zaseok Maleševići. Mislim da su Maleševići odatle došli u Grace. Oni Maleševići u Stražicama slave takođe Jovanjdan, i tvrde da su došli iz Glamoča.
A Stančevići iz Graca, koji slave Alimpijevdan su porijeklom iz Golubića kod Knina u Dalmaciji, a daljim porijeklom su sa Zmijanja.
Još da dodam neka prezimena u Gracima koja nisu pomenuta:
Bojanići, slave svetog arhiđakona Stefana, došli su sigurno iz Orahovljana, jer danas ih tamo ima dosta a slave takođe svetog arhiđakona Stefana, daljim porijeklom su možda sa Zmijanja, u selu Donje Ratkovo, na Zmijanju, postoji porodica Mačkić i slavi takođe svetog arhiđakona Stefana

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Selo Graci
« Одговор #24 послато: Фебруар 09, 2019, 05:11:28 поподне »
Nešto malo da ispravim:
Kod Stražica blizu Sitnice postoji zaseok Maleševići. Mislim da su Maleševići odatle došli u Grace. Oni Maleševići u Stražicama slave takođe Jovanjdan, i tvrde da su došli iz Glamoča.
A Stančevići iz Graca, koji slave Alimpijevdan su porijeklom iz Golubića kod Knina u Dalmaciji, a daljim porijeklom su sa Zmijanja.
Još da dodam neka prezimena u Gracima koja nisu pomenuta:
Bojanići, slave svetog arhiđakona Stefana, došli su sigurno iz Orahovljana, jer danas ih tamo ima dosta a slave takođe svetog arhiđakona Stefana, daljim porijeklom su možda sa Zmijanja, u selu Donje Ratkovo, na Zmijanju, postoji porodica Mačkić i slavi takođe svetog arhiđakona Stefana

Мачкићи у Доњем Раткову славе Алимпијевдан.

Малешевићи у Ситници славе Никољдан и не би требало да су повезани са Малешевићима из Граца који очито славе Јовањдан. Или у Ситници постоје две несродне по мушкој линији породице Малешевића.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Selo Graci
« Одговор #25 послато: Фебруар 09, 2019, 08:16:29 поподне »
Занимљиво је презиме Чегар. По шематизму из 1882. године, локализовано је скоро искључиво на подручју Змијања и Бања Луке, а спомињу се по истом шематизму још и у Стекеровцима код Гламоча. Чегари би требало да су по мушкој линији сродни тестираним Петковићима из Прекаје и тестираним Тркуљама:

Дакле, и Чегари би могли бити пореклом из Далмације, али су свакако старији досељеници с обзиром да их у Босни има малтене на само једном географском подручју, а у Далмацији их уопште ни нема.

Чегари по свему судећи јесу старији досељеници из Далмације на подручју Гламоча:

— Чегари (12 к.) славе Јовањдан. Доселили су се од Дрниша у Далмацији, по прилици пре 200 година. Онај што се је први овамо доселио прозван је Чегаром, а право му име било Сава. Стеван, старац од 80 г., који је ово причао вели да се је од Саве па до њега изредало шест колена, и то: Сава—Илија—Давид—Васо—Стојан—Стеван. Селили су одавде Чегари у Стекеровце, Подрашницу и на Кола.

https://www.poreklo.rs/2013/08/29/poreklo-prezimena-selo-crni-vrh-glamoč/

Из Црног Врха су се касније исељавали на Змијање и у околину Бања Луке (болдовани део).

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Selo Graci
« Одговор #26 послато: Фебруар 10, 2019, 09:00:05 поподне »
Gvero,Nikoljdan,postoji predanje o porijeklu iz Italije i da je prijašnje prezime bilo Guerini ?

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Selo Graci
« Одговор #27 послато: Фебруар 13, 2019, 08:38:57 поподне »
Na terenu župe Zemljanik 1528 padom pod tursku vlast nastaje nahija Kol-Zmijanje ili samo Zmijanje, čijoj će Graci tj. Ponor isto pripasti.Njeno ime se prvi put spominje u turskim popisnim defterima 1541 godine.Nakon nekoliko godina od nje će se odvojiti novoosnovana nahija Trijebovo oko Mrkonjić Grada i Graci tj. Ponor uće u njen sastav.U njoj će ostati vjerovatno do dolazka Austrougara.
Jeli se u prijezdinoj povelji iz 1287 godine pominje Ponor ili Ponikve sa još nekoliko sela kao sastavni dio župe Zemljanik (Zemunik)? Morate znati da je Ponor bio naziv za jedan od zaselaka sela Graci.A ovi bi trebali biti još drugi nazivi za ovo naselje.
« Последња измена: Фебруар 13, 2019, 08:46:08 поподне Филип Андрић »

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Selo Graci
« Одговор #28 послато: Фебруар 13, 2019, 09:10:42 поподне »
Da li se pominju kao Ponor ili Ponikve u prijezdinoj povelji? Može li mi molim te neko odgovoriti ako neko zna to.Bitno je.

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Selo Graci
« Одговор #29 послато: Фебруар 14, 2019, 11:15:03 поподне »
U turskom popisnom defteru 1541 godine u nahiji Zmijanje se spominje Ponor kao sastavni dio i znam da su naziv za jedan od zaselaka sela Graci, a i jos se spominje Gornji Ponor zvani Ponikva.Malo kasnije u popisu iz 1604 godine se spominje selo Plazica, drugim imenom Ponor i treći naziv se javlja u popisima prije 1574 godine Gornje Ponikve u kasnije odvojenoj nahiji Trijebovo.Gornji Ponor i Ponor bi trebali po nazivu biti isti, ali kad se od Graca ide prema Cadavici poslije uzvisenja Uvir se nalazi jedna planina sa nazivom Ponor.Moze biti da je tamo bilo to naselje Gornji Ponor, ali ko će znati.Ponikva bi pored Ponora trebo biti drugi naziv prema popisu iz 1604 godine a i prije bi trebalo biti.
« Последња измена: Фебруар 14, 2019, 11:17:35 поподне Филип Андрић »

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Selo Graci
« Одговор #30 послато: Фебруар 15, 2019, 10:53:35 поподне »
Radumilo,Đurđevdan,postoji priča da su iz Glamoča, u šematizmu dabrobosanske mitropolije iz 1882 godine u parohiji Graci se spominju pod prezimenom Radumilja?
Nema Bojanića u Gracima.Ima ih u Orahovljanima.
Kežić,slava ?,porijeklo ?, jedan planinski vrh iznad Graca se zove Kežića Brdo
Kovačević,slava ?,porijeklo ?
« Последња измена: Фебруар 15, 2019, 11:02:18 поподне Филип Андрић »

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Selo Graci
« Одговор #31 послато: Фебруар 19, 2019, 11:23:59 поподне »
Kaurin,Đurđevdan,imaju predanje da su se zvali Petrovići i da su doselili iz Petrovog vrela kod Glamoča u Grace, nisu vezani sa Kaurima iz Donjih Graca koji slave Nikoljdan

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Selo Graci
« Одговор #32 послато: Фебруар 20, 2019, 10:48:39 пре подне »
Sazno sam slave dvoje rodova:
Kežić,Đurđevdan,porijeklo ?
Kovačević,Vasilijevdan,porijeklo ?

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Selo Graci
« Одговор #33 послато: Фебруар 20, 2019, 04:17:41 поподне »
Šipraga,Trivunjdan,imaju predanje da je im je prijašnje prezime bilo Danilović, navodno je njihov predak ubio jednog bega pošto nije htjeo dozvoliti da beg spava sa njegovom ženom, kad je beg došao sa konjem je kleknuo njihov predak i kao poljubio njegovu čizmu i nakon toga je izvadio nož i ubijo bega, poslije je zamenjao begovinu došao u gornje grace te napravio kolibu od šiprazja i tako je zamijenio prezime u Šipraga. Zanimljivo je da Miroslav Niškanović u "Porijekla stanovništva zmijanjskih sela Gornje Donje Ratkovo i Stražice" zabilježio Daniloviće sa slavom Trivunjdan u Donjem Ratkovu koji su prema njemu pred prvi svijetski rat doselili iz Gornji Graca. Danilovića ima još u Podrašnici sa slavom Trivunjdan, a ima ih i u Mednoj ali sa slavom Đurđevdan. Vjerovatno su došli iz Podrašnice ili uopšte nisu selili iz Gornjih Graca a samo promijenili prezime. Vjerovatnije je da su iz Podrašnice.
« Последња измена: Фебруар 20, 2019, 04:23:20 поподне Филип Андрић »

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Одг: Selo Graci
« Одговор #34 послато: Фебруар 20, 2019, 08:02:19 поподне »
Gvero,Nikoljdan,postoji predanje o porijeklu iz Italije i da je prijašnje prezime bilo Guerini ?

Можда отворим тему о породици Гверини јер постоји енигма око њих а мало сам их изучавао па бих и ја волео да сазнам више. Могуће је да се не ради о изворним италијанима јер сами италијански извори кажу да су далматинског порекла. Не знам да ли тиме мисле да су италијани из Далмације (ако је тога уопште и било) или италијанизовани далматинци, словени, што уопште није редак случај. То предање да смо се презивали Гверини постоји и код нас али не знам колико је тачно. О Гверама ћу још писати на теми о Гверићима.

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Selo Graci
« Одговор #35 послато: Фебруар 20, 2019, 08:07:09 поподне »
Može biti da su se prije Gvere sa slavom Nikoljdan prezivali Milišić kao što je Luka reko. A i može biti da su stvarno prvo iz Dalmacije a onda dalje iz Italije i da je Gverićima i Gverima prijašnje prezime bilo Gverini, a i oba dva roda slave Nikoljdan.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Selo Graci
« Одговор #36 послато: Фебруар 20, 2019, 08:16:53 поподне »
Не знам колико је захвално повезивати све Италијане који се презивају Гверини (Guerrini, позната породица из Кастелфидарда код Анконе, један од познатијих произвођача хармоника), имамо и шпанско презиме Guerrero , у оба случаја су од имена Гверо, па би онда то било као када би повезивали све Јовановиће на основу презимена...Једино у случају неких поузданих извора , где се за неке Гуериније претпоставља да су из Далмације...али једино би тестирање  решило неку везу , мада не верујем да су сви Гуерини сродни, него само деле исто презиме
« Последња измена: Фебруар 20, 2019, 08:22:49 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Selo Graci
« Одговор #37 послато: Фебруар 20, 2019, 08:32:47 поподне »
Презиме Гверо има латинску основу, али не мора да значи и италијанско тј. "латинско" порекло...Тражење везе са италијанским презименом Guerrini, би било исто као кад би неки Србин са презименом који у себи има турску основу, тражио везу са неким Турчином са презименом који има исту основу, напр. Мемедовић да себе повезује са неким Мехметоглуом

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Selo Graci
« Одговор #38 послато: Фебруар 20, 2019, 08:35:32 поподне »
Da konačno napišem sva 22 prezimena sa njihovim slavama u Gornjim Gracima danas, pošto ima par greški:
Đurđevdan: Andrić,Antić,Lazendić,Kaurin,Radumilo,Budiša i Kežić
Nikoljdan: Rožić,Vučković,Štrbac,Gvero,Pejić,Serdar i Radić
Jovanjdan: Čegar
Trivunjdan: Šipraga,Amidžić i Malešević
Alimpijevdan: Stančević i Kićanović
Vasilijevdan: Kovačević
Pantelijevdan: Tomić

Ja vjerujem više u to da su od Milišića, ali ko zna. Samo bi testiranje tu moglo pomognuti.

« Последња измена: Фебруар 20, 2019, 08:37:03 поподне Филип Андрић »

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Одг: Selo Graci
« Одговор #39 послато: Фебруар 20, 2019, 08:54:34 поподне »
Ако стигнем откуцаћу вечерас један текстић о томе, прочитао сам шта је Лука написао још пре пар дана и иначе се слажем са њим. Ископао сам још по коју информацију у међувремену а сваки пут када сазнам нешто ново отворе се три нова питања. Историја Гвера и Гверића је компликованија него што сам претпостављао а имам утисак да има помало и прикривања у литератури код наших комшија, одакле црпим највише информација, што свакако не помаже. На крају ће заиста једино днк тестирање дати потпуни одговор.

ДушанВучко - Овде мислим конекретно на далматинску породицу Гверини која је живела у Задру, има података о њима у 16. веку а траг им се лагано губи па ме занима шта се десило са њима јер литература коју сам читао о томе ништа не говори, као да су у земљу пропали. Чак и да су изворни италијани има података да су се женили нашим женама, нпр. из рода Кашића почетком 17. века.
У Италији је било више породица сличног презимена, не тврдимо да су сви род. Само име Гверини је романски облик старогерманског "warrin". Мећутим, била је венецијанска породица Гвера за коју пише да је "вероватно у сродству" са венецијанском породицом Гверини, с тим да у наставку сами италијански извори наводе да су обе породице далматинског порекла иако су касније настанили северну Италију. И данас у северним провинцијама Италије постоји породица Гверини и када се погледају њихови чланови изгледају сасвим атипично за италијане - високи, плавооки, крупније грађе. Сумњиво је то све мени.  :D

Но да не спамујем више, и ја сматрам да су Гвере највероватније од Милишића а њих проналазим још крајем 15. века у јужној Далмацији и касније управо у Задру. Писаћу о томе на теми о Гверићима кад стигнем.