Херцеговачка ганга

[Небојша]

То ни мени није јасно, Херцеговина је буквално и данас живи извор великог дела српског народа, а оданде тако мало тестираних. Додуше, то је можда и зато што они не кубуре много са тим одакле су прецизније, као што то радимо ми који смо се оданде већ поодавно раселили.

Мислим да је управо ово у питању.

Било би лепо када би имали бар 80-ак тестираних Срба (СДП + 23andMe) из Херцеговине (као што је то случај са ЦГ). Многи српски крајеви су насељени из Херцеговине, па је за очекивати да и код Срба из тих крајева постоје све оне хаплогрупе које су присутне код Срба из Бих, Крајине, западне Србије, итд.

[Селаковић]

Хм... можда се Селаковићу овде под бродом подразумева газ, тј. место где је река најужа и најплића и где се може прегазити, о том је писао својевремено Политикин забавник у чланку Зашто се каже... брод.

Odlično, sasvim moguće! To bi objasnilo "izuvanje".

[Wolf Sagash]

Odlično, sasvim moguće! To bi objasnilo "izuvanje".

Kad se dotakoškmo jezika. Moje glavno interesovanje je hercegovačka emigracija u Americi! Sigurno je desetak hiljada Srba iz Hercegovini do Prvog svjetskog rata potražilo sreću u Americi. E sad šta je interesantno vezano za jezik i šta dokazuje kako se jezik mjenja. Naime u Hercegovini nisu postojali rudnici, ono bilo je toponima Rudnik, Rudište i slično, ali aktivnih rudnika i samim tim rudara nije bilo.
U najvećoj rudarskoj nesreći kalifornijske Zlatne groznice koja se desila 1922 u gradiću Džeksonu poginulo je 47 rudara, od toga 11 Srba, a među njima 7 Hercegovaca. To je čuvena Argonaut Mine Disaster((provjerite na Vikipediji). Inače je Džekson poznat po onom srpskom božićnom prangijanju a tu je izgrađena i prva srpska crkva u Americi, a pored nje i groblje. U to doba još su se podizali spomenici na srpskom i ćiriličnim  natpisima. Danas zvuči nevjerovatno da tadašnji emigranti nisu poznavali pojam rudnik, pa su na grobovima ispisivali"Poginu u Orgonat minu" "ili nastrada u minu".

[Wolf Sagash]

Odlično, sasvim moguće! To bi objasnilo "izuvanje".

Odlično zapažanje, nisam na to dosad obraćao pažnju. Mjesto u Foči gdje se nalazi glavni most preko Drine, zove se Brod.

[Amicus]

Odlično zapažanje, nisam na to dosad obraćao pažnju. Mjesto u Foči gdje se nalazi glavni most preko Drine, zove se Brod.

Са тим значењем појма брод сам се први пут сусрео код једне краће расправе око новог грба села Брзи Брод (Општина Медијана, Ниш), када је колега Statler and Waldorf на ту чињеницу скренуо пажњу, тамо се може прочитати и поменути чланак из ПЗ.

[Сол]

Да "брод" iе "газ" и одговара немачко/енглеском "Furt/Ford" као нпр. Frankfurt/Oxford.

[aleksandar I]

Mjesto u Foči gdje se nalazi glavni most preko Drine, zove se Brod.

Тако је Вучино. Када се пређе мост код Брода, а неких десетак километара из Фоче, креће се према Тјентишту. Има ту један ресторан са чије баште се види  Дрина. Нема тих ријечи које могу описати чистоту и предивну зелену боју ријеке. Ту се увијек сјетим Курсуле из филма Марш на Дрину и оно чувено "Дрино ј.......... ти!

Мало послије Брода лијево се иде за Шћепан поље а право према Тјентишу и даље Чемерну. Чемерно је прелаз и нека микрограница између старе, историјске Херцеговине и онога што данас зовемо Херцеговином.
Осјети се тај прелаз чим се пређе Чемерно, нема више густих шума, почиње камен и ниже растиње. Ускоро се стиже до Гацка, виде се "димњаци" Автовца. Починје Гтачко поље и све ревно тамо до Билеће. Е ту се сјетим школе некадашње школе резервних официра - пјешадија.

Није само Херцеговина "генетски непокривена" то се односи и Романију и све тамо до Власенице,Шековића, Милића. Да није било Млађе ни Подриње не би било покривено

[Brđanin]

То ни мени није јасно, Херцеговина је буквално и данас живи извор великог дела српског народа, а оданде тако мало тестираних. Додуше, то је можда и зато што они не кубуре много са тим одакле су прецизније, као што то радимо ми који смо се оданде већ поодавно раселили.

Хм... можда се Селаковићу овде под бродом подразумева газ, тј. место где је река најужа и најплића и где се може прегазити, о том је писао својевремено Политикин забавник у чланку Зашто се каже... брод.

Код нас у ЦГ се бродом назива пјешчано острвце у ријеци.

[Александар Невски]

Да "брод" iе "газ" и одговара немачко/енглеском "Furt/Ford" као нпр. Frankfurt/Oxford.

Да, многи ћейу се зачудити када сазнайу да йе употрѣба рѣчи "брод" у смислу "лађа" прилично нова, тек из 19-га вѣка. До тада, почевши од прадавних ИЕ врѣмен рѣч "брод" значи искључиво мѣсто где се рѣка може прѣћи, а не никакво прѣвозно срѣдство. Право значење рѣчи йе добро очувано у глаголу "прѣбродити", койе нема никакве везе са лађами, него само са прѣласком прѣко нечега.

[Wolf Sagash]

Да се мало вратимо теми. Ово је још једна врста пјевања у Херцеговини. Млађи људи овакве пјесме погрешно зову ганга. Али стари у мом крају ово пјевање зову" у раван"

https://www.youtube.com/v/zInFC-AI9AM

[aleksandar I]

https://www.youtube.com/v/zInFC-AI9AM

Ово ми мало личи на црногорски! Помози Wolf!

[Пеца]

U časopisu Tribunia broj XI iz 2005. godine, a koji izdaje Muzej Hercegovine iz Trebinja Jelena Anđelković je obradila Hercegovačku gangu, tekst je na strani 113
Evo link gdje se svi brojevi Tribunije mogu download-ovati. Ovaj link je interesantan i za digitalnu biblioteku portala jer ima zaista mnogo članaka vezanih za istoriju, arheologiju i etnologiju Istočne Hercegovine.
http://muzejhercegovine.org/%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B0

[Јовица Кртинић]

U časopisu Tribunia broj XI iz 2005. godine, a koji izdaje Muzej Hercegovine iz Trebinja Jelena Anđelković je obradila Hercegovačku gangu, tekst je na strani 113
Evo link gdje se svi brojevi Tribunije mogu download-ovati. Ovaj link je interesantan i za digitalnu biblioteku portala jer ima zaista mnogo članaka vezanih za istoriju, arheologiju i etnologiju Istočne Hercegovine.
http://muzejhercegovine.org/%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B0

Хвала на линковима. Часопис је за сваку препоруку. Обиље сјајних текстова, управо драгоцених за љубитеље родословља.

[Пеца]

A evo jedna iz mog kraja. Mislim da je ovo bila proslava osvještanja crkve u Slatu.

https://www.youtube.com/v/VmQSyD-X5jM

https://www.youtube.com/v/47m37uNOzo8

[aleksandar I]

Млађи људи овакве пјесме погрешно зову ганга. Али стари у мом крају ово пјевање зову" у раван"
https://www.youtube.com/v/zInFC-AI9AM

Петар је урадио одличан посао и са великим занимањем читам о ганги. Нисам још ни прочитао цијели рад а нашао сам ово:

"О томе говори Здравка Томовић из Билеће (1950): ''Код нас у селу стари људи
сматрају да то није нешто изворно наше (ганга), мада се пјева у многим
ситуaциjaмa, она се усвојила, одомаћила на неки наш начин. Свако село, сваки крај
има свој неки начин пјевања. Код нас, у билећком крају, постоји неко 'наше'
пјевање, како они то кажу-'уравно'.''

[aleksandar I]

U časopisu Tribunia broj XI iz 2005. godine, a koji izdaje Muzej Hercegovine iz Trebinja Jelena Anđelković je obradila Hercegovačku gangu, tekst je na strani 113

Одличан часопис, али требаће времена да се прочита. Међутим, прошле седмице сам од мог пријатеља, који је рођен у Грахову, тачније Преодац а који се презива се Бошњак, први пут чуо за израз "Шкутор".
Ево га и у раду Јелене Анђелковић у фусноти:
17" Шкутор-топографски назив у селу Горанцима код Мостара, али и једно од
презимена, типичних за сам Мостар. Вероватно се, у овим стиховима, односи на
цело подручје западно од Неретве".

[Пеца]

Одличан часопис, али требаће времена да се прочита. Међутим, прошле седмице сам од мог пријатеља, који је рођен у Грахову, тачније Преодац а који се презива се Бошњак, први пут чуо за израз "Шкутор".
Ево га и у раду Јелене Анђелковић у фусноти:
17" Шкутор-топографски назив у селу Горанцима код Мостара, али и једно од
презимена, типичних за сам Мостар. Вероватно се, у овим стиховима, односи на
цело подручје западно од Неретве".

Škutor je naziv za seljaka katolika iz Zapadne Hercegovine. Ima i prezime Škutor ali ima i toponima u Zapadnoj hercegovini. Prije par godina u Mostaru je otvoren robna kuća (tržni centar), navodno da je neki hrvat iz Z. Hercegovine vlasnik pa je u Mostaru zovu Škutorka.

[Wolf Sagash]

Петар је урадио одличан посао и са великим занимањем читам о ганги. Нисам још ни прочитао цијели рад а нашао сам ово:

"О томе говори Здравка Томовић из Билеће (1950): ''Код нас у селу стари људи
сматрају да то није нешто изворно наше (ганга), мада се пјева у многим
ситуaциjaмa, она се усвојила, одомаћила на неки наш начин. Свако село, сваки крај
има свој неки начин пјевања. Код нас, у билећком крају, постоји неко 'наше'
пјевање, како они то кажу-'уравно'.''

To baš i kod nas govore stari ljudi za Bećarac. I govore o pjevanju " u ravan". Tribunija je sjajan časopis Muzeja Hercegovine Trebinje. A tamo rade sjajni ljudi, koji u zadnje vrijeme rade nevjerovatno dobar posao. Arheolozi Muzeja otkrili su u Ljubinju sjajan arheološki lokalitet a i na tragu su senzacionalnog otkrića u samoj zgradi muzeja. Naime, zgrada Muzeja je u starom trebinjskom gradu i tik pokraj nje, otkrili su zidove srednjevjekovne palate.
Da se vratim Tribuniji, to je sjajan časopis. Do sada je izašlo 12 brojeva. Objavljuje se neredovno, zbog finansija ali i nedostatka radova, jer ipak treba vremena da se naučni radovi skakupe. Skrenuo bi pažnju na seriju tekstova o katoličkom stanovništvu Popova kao i rad o darivanju zemlje mletačkim podanicima u Popovu 1694. godine. Tu se spominju i preci Vojislava Šešelja.

[aleksandar I]

Tu se spominju i preci Vojislava Šešelja.

Да мало скренемо са теме, али и да се нашалимо. Јуче сам био мало нерасположен, али ме је развеселио онај линк, гдје су се налазили и прилози Хашког трибунала. Баш сам се слатко исмијиао

[aleksandar I]

Da se vratim Tribuniji, to je sjajan časopis. Do sada je izašlo 12 brojeva. Objavljuje se neredovno, zbog finansija ali i nedostatka radova, jer ipak treba vremena da se naučni radovi skakupe. Skrenuo bi pažnju na seriju tekstova o katoličkom stanovništvu Popova kao i rad o darivanju zemlje mletačkim podanicima u Popovu 1694. godine. Tu se spominju i preci Vojislava Šešelja.

Нашао сам
Tribunia IX 1985.  Не баш популарни Богумул Храбак, Земљишне парцеле феудалаца и муслиманскох сељака у Попову, Зажабљу и Требиљу почетком Морејског рата, стр 36:

"Dol (Popovo). Ahmed Seratlija držao je orace zemlje za 7 padovanskih
polja. Ova je aprila 1695. dodeljena Bošku Koiću, rodom
iz Ravnog (303’). Boškov rođak, takođe iz Ravnog, primio je na
uživanje 6 polja koja su pripadala Mustafi Škiljeviću (304). Pnilikom
iste podele, Mihailu Šešlji (možda Šešelj) zapalo je 6 polja ziratnog
terena koji je imao naziv njiva Rogobara, a pripadala je pre ratnih
zbivanja nekom Masni-baši".