Новогодишња ДНК недеља 2023

[Челић]

Ne nije razocarenje, ima osnove za neki pocetak, obzirom da ima dosta razlicitih prica odakle smo dosli do tih jugoistocnih delova Kopaonika. Od Makedonije, preko Sasa koji su se bavili rudarstvom pa postoje price da bas u selu Domisevina bilo nekoliko manjih rudnika do Hercegovine obzirom da sam i od dede slusao da peva one pesme (ojkace, koje su cinimi se karakteristicne za Hercegovce).
Ali razocarenje nije definitivno!
Hvala na pomoći

Мијаиловићи су се у Домишевину,по причи старијих , доселили  из суседног Радуња. У прилог овој тврдњи, говоре и наводи етнолога Р. Павловића у студији " Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године". Наводећи устаничке породице из Радуња, Павловић износи следеће: " Из Радуња: Вучковић Јевденије, Јовановић Величко, Веселин,Петар,Маринковић Илија,Милија, Мијаиловић Станоје,Стојановић Иван. Вучковићи и Јовановићи су један исти род-од Кулиза из Штаве.Слава св.Мина. Остале породице су од једног рода, пореклом из Ибарског Колашина, а старином из племена Мораче. Слава Арханђеловдан и Св. Јован Крститељ  ( 24.јуна по ст. кал. ). Оба рода вратила су се у ослобођено село". Дакле, у наводима се помиње и извесни Мијаиловић Станоје, који припада роду који слави Аранђеловдан и Ивањдан. Засигурно се ради о вашем претку.Ваши преци у Домишевину, долазе највероватније после 1878.године. Након 1878. чести су случајеви пресељавања појединих породица у суседна или оближња села блажевачког краја, где су притом новопридошле породице  куповином долазиле на имања породица која су исељавала у Топлицу. Припаднике овог рода, можемо наћи у оближњим и суседним селима: Ковизле, Радуње,Иричићи.Предања о пореклу из Македоније и Херцеговине су вероватно утицај старијих родова из Домишевине, које те области наводе као своје матичне области пре насељавања на источни Копаоник. Сва ова разнолика предања о пореклу, типична су за блажевачки крај. Нажалост, село Домишевина је једино село блажевачког краја за које немамо потпуне податке о пореклу родова.

[dra037]

Мијаиловићи су се у Домишевину,по причи старијих , доселили  из суседног Радуња. У прилог овој тврдњи, говоре и наводи етнолога Р. Павловића у студији " Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године". Наводећи устаничке породице из Радуња, Павловић износи следеће: " Из Радуња: Вучковић Јевденије, Јовановић Величко, Веселин,Петар,Маринковић Илија,Милија, Мијаиловић Станоје,Стојановић Иван. Вучковићи и Јовановићи су један исти род-од Кулиза из Штаве.Слава св.Мина. Остале породице су од једног рода, пореклом из Ибарског Колашина, а старином из племена Мораче. Слава Арханђеловдан и Св. Јован Крститељ  ( 24.јуна по ст. кал. ). Оба рода вратила су се у ослобођено село". Дакле, у наводима се помиње и извесни Мијаиловић Станоје, који припада роду који слави Аранђеловдан и Ивањдан. Засигурно се ради о вашем претку.Ваши преци у Домишевину, долазе највероватније после 1878.године. Након 1878. чести су случајеви пресељавања појединих породица у суседна или оближња села блажевачког краја, где су притом новопридошле породице  куповином долазиле на имања породица која су исељавала у Топлицу. Припаднике овог рода, можемо наћи у оближњим и суседним селима: Ковизле, Радуње,Иричићи.Предања о пореклу из Македоније и Херцеговине су вероватно утицај старијих родова из Домишевине, које те области наводе као своје матичне области пре насељавања на источни Копаоник. Сва ова разнолика предања о пореклу, типична су за блажевачки крај. Нажалост, село Домишевина је једино село блажевачког краја за које немамо потпуне податке о пореклу родова.

Ovo je sasvim logično i uklapa se sto se slave tice potpuno, i sa trenutnim stanjem, za Ivanjdana 7.jula sečemo kolač (letnji sv Jovan) i 20.januara ( Slava sv Jovan, kod nas tumačen i kkao zimski sv.Jovan) i Arandjelov dan.
Ovo je od velike pomoći i veliko hvala.

[Милош]

Ovo je sasvim logično i uklapa se sto se slave tice potpuno, i sa trenutnim stanjem, za Ivanjdana 7.jula sečemo kolač (letnji sv Jovan) i 20.januara ( Slava sv Jovan, kod nas tumačen i kkao zimski sv.Jovan) i Arandjelov dan.
Ovo je od velike pomoći i veliko hvala.

Вероватно је то као што каже Челић. Сад видим да је у Радуњу забележен род Гашића са том славом и преславом.

Што се тиче предања о И. Колашину и Морачи, тешко је то доказати,  пошто данас родова са том комбинацијом слава нема тамо. Постоје Морачани са Аранђеловданом и В. Госпојином, што је ишло у прилог Морачанима-Богићевцима, што се на крају и генетички потврдило. И данас тих родова има у И. Колашину: Станићи, Мијачићи и Краговићи. Такође и веза са Морачом је за сада тешко доказива.

Моје мишљење је да се ради о веома старом роду на простору Копаоника, који је због исте славе (не и преславе), преузео и предање о Морачи и И. Колашину, а преко родова из околине Бруса, који су генетички потврђени Морачани, као што је Тодосијевић из Бозољина, Гмијовић из Лепенца, Стошовић из Игроша... Зато и рекох WGS тест нам једино може показати правац миграција и евентуалну матицу вашег рода.

[Uzi]

76. Ђурић, Никољдан, Јелићка, Приједор

Припада хаплогрупи N2-FT182494.

Тестирани има снижену вредност YGATAH4=10 и повишену вредност DYS635=22. Нема потпуних поклапања али има доста блиских. Због поклапања на маркеру DYS635 и слављења исте славе, мада се разликују на два маркера, би му могао бити близак Угрчић из Ивошеваца код Кистања.

Тестирани је у упитнику записао да у његовој породици нема предања да су се однекуд доселили, и да прислужују две славе (Илиндан и Аранђеловдан). Ни у литератури нисам успео да пронађем ништа о Ђурићима из Јелићке. На попису из 1991 било их је пописаних 61 чланова, и били су једна од већих породица у Јелићки.

За даљи тест препоручио бих директно тестирње на FGC28435.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772

Ове две књиге, до којих на жалост немам доступ, би биле од помоћи. Надам се да ће наш члан и форумаш Тимар поделити неке занимљиве детаље о роду Ђурића из Јелићке.
https://plus.cobiss.net/cobiss/rs/sr/bib/search/expert?c=au%3D%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%2C+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4%2C+1960-&db=cobib&mat=allmaterials

[Uzi]

111. Пиља, Јовањдан, Бротња, Грачац

Припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937.

Тестирани има повишену вредност DYS549=13, а вероватно припада још нижој грани FGC28435. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Печујлијом из Барање који слави Никољдан, али због различите славе мале су шансе да постоји ближа веза између њих.

Најранији запис за Пиље у Бротњи сам нашао на попису Крајишника из 1813. године. У литератури се наводи за насеља у околини Срба: "Међу Србима велку чест чине они које је Крајина на том тлу затекла, остали су углавном из сусједних насеља од Брувна до Зрмање." (С. Павичић - Сеобе и насеља у Лици)

Пиља (Јовањдан) има и у Бјелини код Бенковца, те постоји могућност да су повезани са овима из Лике. Пиље у Бјелини су пописани 1709. године са три задруге.
https://www.poreklo.rs/2018/10/21/poreklo-prezimena-selo-bjelina-benkovac/

Препорука је да тестирани потврди припадност FGC28435 грани са директним тестом:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772

[Тимар]

Ове две књиге, до којих на жалост немам доступ, би биле од помоћи. Надам се да ће наш члан и форумаш Тимар поделити неке занимљиве детаље о роду Ђурића из Јелићке.
https://plus.cobiss.net/cobiss/rs/sr/bib/search/expert?c=au%3D%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%2C+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4%2C+1960-&db=cobib&mat=allmaterials

Врло ријетко се оглашавам у Пореклу, у последњих неколико година, а данас ево други пут. Колико ми се чини, ја сам подарио Пореклу обе књигу: Тимар и тимарски родови и Родословље тимарских Јелићана. Сви који су се тестирали, а имају матицу у Тимару, имају код себе обе ове књиге и могу прочитати шта сам прикупио о њиховим презименима из других наведених писаних извора. А ако теби лично нешто треба а колико видим ниси имао прилику књиге прочитати, пошаљи ми ПП, и добиђеш одговор.

[Иван Вукићевић]

86. Ђерић, Ђурђиц, Буар, Ужице, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389i=14, DYS389ii=32, DYS458=17 и DYS549=13. Нема ближих поклапања на пројекту. Препоручио бих WGS или BigY тест ради утврђивања припадности некој од млађих грана.

Према предању које је навео тестирани, Ђерићи потичу из села Малина (данас селиште код Жудојевића на подручју Завођа у Херцеговини), одакле им се предак Јован доселио почетком 19. века. Малина је матица рода Малешеваца, али тестирани нити припада роду Малешеваца, нити слави Ингњатијевдан.

[НиколаВук]

Навешћу списак кандидата за две туре, једну која је предата прошли понедељак и другу која је предата данас.

Тура од прошле недеље:

177. Крстић, Аранђеловдан, Књажевац
178. Коларевић, Јеремијевдан, Вучак, Ивањица
179. Митровић, Митровдан, Дучићи, Подгорица
180. Филиповић, Ђурђиц, Приштина
181. Николић, Јовањдан, Руда Буква, Косјерић
182. Томић, Јовањдан, Пачир, Бачка Топола
183. Кнежевић, Ђурђиц, Прусци, Нови Град
184. Шобот, Митровдан, Горњи Орловци, Приједор
185. Матијевић, Цвети, Бреково, Ариље
186. Дозет, Јовањдан, Велики Пашијан, Гарешница
187. Благојевић, Стевањдан, Марковац, Велика Плана
188. Милићевић, Томиндан, Каона, Владимирци
189. Мештровић, Зачеће Св. Јована, Ђурашевићи, Тиват
190. Беговић, Никољдан, Подгорица
191. Киперовић, Никољдан, Сухо Поље, Добој
192. Маркуш, Ђурђиц, Подгорица
193. Ивковић, Никољдан, Бијела Рудина, Билећа
194. Куч, Зачеће Св. Јована, Бабино, Беране
195. Јекели, Атина, Грчка
196. Радовић, Аранђеловдан, Баре, Колашин
197. Радојичић, Јовањдан, Берковац, Мионица

Тура предата данас:

198. Мамуза, Петровдан, Градина, Приједор
199. Новаков, Никољдан, Кулпин, Бачки Петровац
200. Савић, Ђурђиц, Дружетић, Коцељева
201. Петровић, Тривуњдан, Горња Драгуша, Блаце

[Христифор]

Колико ће укупно бити пријављених? Ово прети да обори све досадашње акције што се тиче броја тестираних рачунајући Светски и Српски ДНК месец.

[Мардарије Корнећанин]

118. Јовић, Јовањдан, Власотинце

Припада хаплогрупи R1b>L51

Без дубљег теста није могуће одредити којој тачно грани припада тестирани. Од до сада тестираних најближи је хаплотип Коњевића, што највећу вероватноћу даје грани U152>L2>FGC13619.

Јовићи су једна од староседелачких породица вароши Власотинца, и немају предње о старијем пореклу.

[НиколаВук]

Колико ће укупно бити пријављених? Ово прети да обори све досадашње акције што се тиче броја тестираних рачунајући Светски и Српски ДНК месец.

Највише тестираних је било у акцији "Светски ДНК месец 2021", укупно 223 кандидата, и тај рекорд још увек неће бити оборен.

[ВелиборЛазић13]

118. Јовић, Јовањдан, Власотинце

Припада хаплогрупи R1b>L51

Без дубљег теста није могуће одредити којој тачно грани припада тестирани. Од до сада тестираних најближи је хаплотип Коњевића, што највећу вероватноћу даје грани U152>L2>FGC13619.

Јовићи су једна од староседелачких породица вароши Власотинца, и немају предње о старијем пореклу.

Да ли Јовићев хаплотип има значајнијих сличности са Михојлићем и Алексићем из Батковића (тестирани у оквиру акције Семберија)? Иста је хаплогрупа, иста претпостављена грана (чини ми се), а иста и крсна слава. Јасно је да се ради о значајној просторној удаљености, али треба слиједити сваки траг, нарочито када су у питању овакви резултати као код Михојлића и Алексића, без неких ближих поклапања међу осталим до сада тестираним.

[Иван Вукићевић]

87. Филиповић, Никољдан, Ниш, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера YGATAH4=12 и DYS533=13. Од модала одступа и вредност маркера DYS635=21. Нема ближих поклапања хаплотипова. Од хаплотипа једног тестираног из Српског Бабуша код Урошевца чији резултат још није објављен разликује се на три маркера, али су на два маркера разлике за две вредности, па се не може тврдити да је нека ближа веза у питању. Препоручио бих WGS или BigY тест.

Тестирани је навео да Филиповићи према предању потичу из неког села у околини Гњилана.

[Зрно]

141. Стаменковић (Никољдан), Црковница/Лесковац

Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и сасвим извесно подграни BY147912>Y182782. Стаменковић има карактеристичну вредност маркера DYS393=12, што је одлика BY147912, као и DYS392=11 - вредност коју имају само припадници млађе гране Y182782. На 23 упоредива маркера потпуно поклапање има са Миленковићем (Бублица/Прокупље), Савићем (Стрижа/Параћин) и Стојанчевим (Колуница/Сурдулица). Прва двојица славе Јовањдан, а трећи Велику Госпојину. Од Игњатовића из Гроцке се разликује на једном маркеру (иста слава - Никољдан).

Тестирани је написао да имају породични надимак - Балинци. У литератури написаној 1970-их наводе се само Стаменковци (Ђорђевићи) без помена славе (7 кућа) и за њих је речено да су староседеоци.

https://www.yfull.com/tree/R-Y182782/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Milan Jovic]

118. Јовић, Јовањдан, Власотинце

Припада хаплогрупи R1b>L51

Без дубљег теста није могуће одредити којој тачно грани припада тестирани. Од до сада тестираних најближи је хаплотип Коњевића, што највећу вероватноћу даје грани U152>L2>FGC13619.

Јовићи су једна од староседелачких породица вароши Власотинца, и немају предње о старијем пореклу.

Poštovani,
Ukoliko je Vaša pretpostavka tačna, da li to znači da moj predak potiče od Keltskog plemena sa severa Italije?

[Неродимац]

Poštovani,
Ukoliko je Vaša pretpostavka tačna, da li to znači da moj predak potiče od Keltskog plemena sa severa Italije?

Здраво Милане без дубљих анализа не могу да се доноси такви закључци и да ли можете да нам кажете да ли знате ваше место порекла, где су ваши преци живели пре Власотинца?

[drajver]

104. Цвијановић, Ђурђевдан, околина Доњег Вакуфа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип што значи д аима велики број бликсих поклапања која не морају имати филогенетички значај. Од немодалних вриједности издвајају се DYS391=10 и DYS449=32. Вриједност DYS391=10 можда упућује на припадност грани I2-Z16983>A493, али то би требало SNP провјерити. Од слављеника Ђурђевдана, Цвијановићу је по кукупном хаплотипу најближи Јокић из Каменице/Маглај (1/23). Бољу профилацију могу дати само дубински тестови.

Тестирани није оставио предање о поријеклу, па чак ни тачно мјесто поријекла. У околини Доњег Вакуфа Цвијановића је било у насељима Растичево и Оборци, сјевероисточно од града. Овдје се ради о старијим српским насељима, гдје становништво највећим дијелом потиче од Срба у влашком статусу из 16.вијека. Турски попису на том подручју у том периоду биљеже кнежинске самоуправе. Могуће је да Цвијановић потиче из тог слоја српског становништва.

[Зрно]

160. Рајковић (Петковдан), Ново Корито/Књажевац

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Сасвим сигурно је сродан двојици из околине Сврљига и једном из Ниша, који имају исту славу (нису јавни резултати). За овај род специфична је ретка вредност DYS393=13, а захваљујући Рајковићу добили смо и јединствену комбинацију 19-18 на маркерима DYS576 и DYS570 (остали из овог рода немају тестиране те маркере). С обзиром на специфичне вредности на неким маркерима, можда би се утврдила посебна грана испод R1b-Z2705, карактеристична за околину Сврљига и Књажевца. Али, за то треба дубинско тестирање (Данте лабс).

Тестирани није оставио никакве податке о пореклу. У литератури је обрађено село, али се не наводе Рајковићи. За многа презимена пише да су досељена с друге стране Старе планине, из Бугарске. Преци Рајковића су вероватније доселили из мало западнијег подручја (Сврљига).


https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[drajver]

119. Трифуновић, Мала Госпојина, Горња Врањска/Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује више карактеристичних вриједности: DYS19=17, DYS385ab=13-15,DYS439=11, DYS449=28, DYS481=28, DYS643=9. Већину ових вриједности посједује и један необјављени род из Плешина/Рашка који слави Ђурђиц и за којег бих рекао да је прилично извјесно повезан са Трифуновићем. Тај род је по предању у Плешин доселио из Сјеничког Поља, а као мјесто још даљег поријекла се наводи Дробњак. Ни овај род није дубински или SNP тестиран тако да је препорука и за Трифуновића да се ураде дубински тестови.

Тестирани је оставио предање о поријеклу, које може да се нађе и у етнографској литератури, о поријеклу од Каитовића из Недељица/Лозница.

"Тривуновићи (18 к., Мала Госпојина). Чедомиров (67 год.) отац Мијаило, деда Савко, прадеда Тривун он из Недељица (Јадар)."

О Каитовићима постоји мало фантастично предање, па је питање колико је тачно.

"Каитовићи су из Требиња, славе Малу Госпојину (према речима Александра Каитовића, према предању воде порекло од млетачког трговца Кајтаза Кокана Икарајица, који је дошао из Далмације. Он је, како се тврди, имао неколико синова, и од њих су настала презимена Каитовић, Кокановић и Икарајичић. Каитовићи су подељени у три подгрупе – Кобце, Лијаће и Курјаке)."

[Atlantische]

80. Кујачић, Аранђеловдан, Аранђелово, Требиње

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480>Y128646>Y128039>Y60799, роду Земуновића-Корјенића.

Са свим тестираним припадницима овог рода је на маркер-два разлике. Према тој рачуници, формално су му на 23 упоредива маркера најближи Бурлица, Тркља, Комар (разлика на 385b где Кујачић има повишену 15) односно Бакоч (разлика на 389 на којем Бакоч има повишену 30). Од Гобовића из истог села тестираног на 17 маркера се разликује на 385b и 439.

Братства која припадају овом роду гаје доста детаљно предање о прошлости (о чему је нашироко писано у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине). У најкраћим цртама, сматрају да потичу од средњовековне браће Земуновића, који су по предању учествовали у Косовској бици. То предање има неколико верзија, од тога да је у бици учествовало деветоро браће па до тога да је на Косово пошло чак 70 Земуновића. Сматра се да сви Аранђеловштаци потичу од једног од преживеле браће који је имао два сина, па су од једног Стијачићи а од другога Бакочи, а остала братства су се касније издвојила из њих.

Кујачићи сматрају да су од Стијачића, а исто предање имају и њима генетички сродни Гобовићи, Комари, Бурлице и Вучковићи (од којих потичу тестиране Тркље). Најближи генетички сродници роду Земуновића-Корјенића (потврђено SNP тестирањем) су Игњатијевштаци са простора Херцеговине и Крајине, који по свему судећи представљају Земуновиће ''асимиловане'' међу оближње Малешевце.

Иако је SNP тестирањем Митровића из Топлице (потомка колониста Комара из Опутних Рудина) потврђена припадност Земуновића грани Y60799, за прецизније временско одређивање старости овог рода и њихове везе са Игњатијевштацима би било потребно одрадити неки од дубинских тестова. С тим у вези, препорука за Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.