Аутор Тема: Занимљиви топоними  (Прочитано 59213 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #120 послато: Јун 04, 2018, 11:15:33 поподне »
Форумаши, а нарочити ви који се разумете у језик и етимологију, требала би ми једна помоћ. Реч је о топониму Клађе. По ономе што су записали Лубурић и Томић, а пренели Шибалић и Караџић, Дробњаци су се са Кричима побили у Буковичкој гори. Исход битке је био тај да је крв проврла из једног извора, који се после назвао Крвавац, а да је место где су се поклали названо Клађе. Извор Крвавац се налази у атару села Буковица, као и Клађе. С тим што су ова два места удаљена пар километара, додуше на истој страни планине и истој обали реке али никако није могуће да неког убијеш на Клађама а крв да проври на Крвавцу. Такође, Крвавац има надморску висину од једно 1500 метара а Клађе су на око 1350, можда нешто више. Но, то је све легенда и није толико битно. Занима ме да ли је назив Клађе могао да дође од речи клада, трупац, дебло? Клађе изузев у Горњој Буковици, постоје и у суседном селу Доња Буковица, као и у неколико других дробњачких села. Иначе сваке Клађе се налазе на заравни непосредно испод шуме, која је обично на узбрдици, тј. на странама планине или брда. Тако да су Клађе погодне да се дрва догоне до њих ту ређају а онда када се заврши сеча, воловима одвуку до кућа. Иначе, ни у једном селу Клађе нису далеко од кућа и увек су на ободу шуме.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #121 послато: Јун 05, 2018, 01:33:16 пре подне »
Форумаши, а нарочити ви који се разумете у језик и етимологију, требала би ми једна помоћ. Реч је о топониму Клађе. По ономе што су записали Лубурић и Томић, а пренели Шибалић и Караџић, Дробњаци су се са Кричима побили у Буковичкој гори. Исход битке је био тај да је крв проврла из једног извора, који се после назвао Крвавац, а да је место где су се поклали названо Клађе. Извор Крвавац се налази у атару села Буковица, као и Клађе. С тим што су ова два места удаљена пар километара, додуше на истој страни планине и истој обали реке али никако није могуће да неког убијеш на Клађама а крв да проври на Крвавцу. Такође, Крвавац има надморску висину од једно 1500 метара а Клађе су на око 1350, можда нешто више. Но, то је све легенда и није толико битно. Занима ме да ли је назив Клађе могао да дође од речи клада, трупац, дебло? Клађе изузев у Горњој Буковици, постоје и у суседном селу Доња Буковица, као и у неколико других дробњачких села. Иначе сваке Клађе се налазе на заравни непосредно испод шуме, која је обично на узбрдици, тј. на странама планине или брда. Тако да су Клађе погодне да се дрва догоне до њих ту ређају а онда када се заврши сеча, воловима одвуку до кућа. Иначе, ни у једном селу Клађе нису далеко од кућа и увек су на ободу шуме.
Под претпоставком да је словенски топоним, из чешког речника:
Клад-преимућство, кладина-греда, кладиво-чекић, кладка-вратило,чекрк
Из словачког:
клад-врлина, добра страна, клада-балван, кладина-греда, кладиво-чекић, кладка-котур, витао, чекрк
Кад у словачком кажеш: кладием отазку, значи : постављам питање
« Последња измена: Јун 05, 2018, 01:40:45 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #122 послато: Јун 05, 2018, 01:41:56 пре подне »
Можда има везе и "кладити се" са овим појмом из чешког речника : клад-преимућство (или из словачког: добра страна), или такмичење ко ће бити изнад или имати надмоћ
« Последња измена: Јун 05, 2018, 01:48:08 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #123 послато: Јун 05, 2018, 02:11:10 пре подне »
Иначе сваке Клађе се налазе на заравни непосредно испод шуме, која је обично на узбрдици, тј. на странама планине или брда. Тако да су Клађе погодне да се дрва догоне до њих ту ређају а онда када се заврши сеча, воловима одвуку до кућа. Иначе, ни у једном селу Клађе нису далеко од кућа и увек су на ободу шуме.
Ја бих овај појам на основу описа,повезао са дрвном грађом, која се помиње и у чешком и словачком речнику: балван, греда...мада и у самој конструкцији у словачком: кладием отазку: постављам питање,  постоји оно "постављам" , а греда се поставља...
« Последња измена: Јун 05, 2018, 02:15:45 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #124 послато: Јун 05, 2018, 02:21:57 пре подне »
Форумаши, а нарочити ви који се разумете у језик и етимологију, требала би ми једна помоћ. Реч је о топониму Клађе. По ономе што су записали Лубурић и Томић, а пренели Шибалић и Караџић, Дробњаци су се са Кричима побили у Буковичкој гори. Исход битке је био тај да је крв проврла из једног извора, који се после назвао Крвавац, а да је место где су се поклали названо Клађе. Извор Крвавац се налази у атару села Буковица, као и Клађе. С тим што су ова два места удаљена пар километара, додуше на истој страни планине и истој обали реке али никако није могуће да неког убијеш на Клађама а крв да проври на Крвавцу. Такође, Крвавац има надморску висину од једно 1500 метара а Клађе су на око 1350, можда нешто више. Но, то је све легенда и није толико битно. Занима ме да ли је назив Клађе могао да дође од речи клада, трупац, дебло? Клађе изузев у Горњој Буковици, постоје и у суседном селу Доња Буковица, као и у неколико других дробњачких села. Иначе сваке Клађе се налазе на заравни непосредно испод шуме, која је обично на узбрдици, тј. на странама планине или брда. Тако да су Клађе погодне да се дрва догоне до њих ту ређају а онда када се заврши сеча, воловима одвуку до кућа. Иначе, ни у једном селу Клађе нису далеко од кућа и увек су на ободу шуме.

Реч к л а ђ е има за основу корен к л а д. Глагол овога корена гласио је класти ( кладем, кладеш, кладе...) и кладати (кладам, кладаш, клада...). Значење овога глагола је синонимно глаголу "положити".  Зато и ДушанВучком принесен пример "кладити се" означава ништо друго до "полагати (новац или залог); к л а д а је истозначна бревну или одрезку дебелога бревна, а некада к л а д а значи исто што и полуга;  од речи "клада (бревно, полуга) изведена је и реч к л а ц к а т и  с е.  Будући да к л а с т и означава положити, оставити, из ње је изведена реч складиште, исто као да речеш оставиште, положиште; на чешком sklad значи магазин, депо, складиште. Реч складати коју активно користе суседи нам, Хрвати, значи исто што и састављати, те зато уместо стране речи компонирати и композитор користе речи складати и складатељ; (заправо веома благосмислено ако се воли и чува своја реч пре туђе); реч склад у нас првобитно означавала састав или систем, (Хрвати би рекли не састав, а сустав, но исто ти дојде) пре свега хармоничан и уходан систем, тако да је у новије време реч склад попријела значење "хармонија", но првобитна словенска реч за хармонију била је "лад или лада". Негде се чује и да се, оно што турци називају бунар, назива кладенац, но то је погрешно; правилно се рече хладенац или студенац. Толико о корену к л а д. Реч к л а ђ е означава просто место где је негда било много к л а д а, што ће рећи, дебелих бревана.
« Последња измена: Јун 05, 2018, 02:25:14 пре подне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #125 послато: Јун 05, 2018, 02:42:29 пре подне »
... тако да је у новије време реч склад попријела значење "хармонија", но првобитна словенска реч за хармонију била је "лад или лада". Негде се чује и да се, оно што турци називају бунар, назива кладенац, но то је погрешно; правилно се рече хладенац или студенац. Толико о корену к л а д. Реч к л а ђ е означава просто место где је негда било много к л а д а, што ће рећи, дебелих бревана.
"Ладит"(и) настрој" на словачком значи "штимовати инструмент", што се уклапа у "хармонију" :)
« Последња измена: Јун 05, 2018, 02:49:57 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #126 послато: Јун 05, 2018, 04:57:58 пре подне »
"Ладит"(и) настрој" на словачком значи "штимовати инструмент", што се уклапа у "хармонију" :)

Да, лад је нешто као "ред, уредност". На русском се у р е д у или о к е ј каже л а д н о.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #127 послато: Јун 05, 2018, 10:45:56 пре подне »
ДушанВучко и сунце, хвала вам на појашњењу.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #128 послато: Јануар 20, 2019, 08:02:13 поподне »
Да ли неко зна поријекло назива Грнковача  или Грнковица и шта би значила та ријеч?

Ради се о пећини у близини Пађена код Билеће.

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #129 послато: Јануар 20, 2019, 10:16:24 поподне »
Мене асоцира на грне (посуду)  ???

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #130 послато: Јануар 21, 2019, 01:19:32 пре подне »
Да ли неко зна поријекло назива Грнковача  или Грнковица и шта би значила та ријеч?

Ради се о пећини у близини Пађена код Билеће.

Грн или грнило је на старословенском означавало металургичку пећ у којој су пекли глинено посуђе, које су зато и називали грнак.
Ријеч грн, проистиче од коријена "грети / грејати (гријети / гријати ). Од ријечи грнак умјелци (мајстори, занатчије) који их праве називали су се грнчарима. Од те ријечи - грнак - постало је и име мјеста грнковача, мјеста гдје су се правили грнци или гдје се је узимала земља погодна за прављење грнака, такођер грнковача.
Грнак је словенска ријеч за оно што се данас назива шоља, шалица или кригла. Ријеч шалица проистиче из њемачке ријечи за грнак - Schale, Schälchen /шале/. Баварци преглашавају а>о, тако да они кажу "шоле", а од тога је и ријеч шоља. Кригла од њемачке ријечи Krug, Krügel.




« Последња измена: Јануар 21, 2019, 01:21:21 пре подне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #131 послато: Јануар 21, 2019, 01:29:54 поподне »
Хвала, на одговору.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #132 послато: Јануар 29, 2019, 02:08:02 поподне »
Инспирисан Небовом темом "Топонимија Београда", ево пар имена делова Братиславе (неки се могу наћи и код нас):
"Rača, Ovsište, Vinohrady, Rovnice, Koliba, Mlynska dolina, Medzi jarkami, Trnavka, Vlčie hrdlo, Lieskovec, Kramare..."
Rača или Stará Rača (историјски називи: Okol, Racha, Račišča, Recha, Résca, Récse, Rechendorf, Retisdorf, Ratsesdorf, Ratzersdorf, Ratzerstorf, Rastislavice, Račišdorf a Račištorf) је део Братиславе.
Ова општина у којој је главна делатност била виноградарство се помиње већ 1296 као villa Racha. Део Братиславе је од 1946.
https://sk.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Da_(miestna_%C4%8Das%C5%A5)
Иначе, ова прва три топонима су и у околини Крагујевца, с тим што су Виногради део Крагујевца. Па ми је било занимљиво када сам отишао на студије, да на трамвајима видим натписе "Рача", "Виногради" :)
« Последња измена: Јануар 29, 2019, 02:11:34 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #133 послато: Јануар 29, 2019, 02:54:26 поподне »
Инспирисан Небовом темом "Топонимија Београда", ево пар имена делова Братиславе (неки се могу наћи и код нас):
"Rača, Ovsište, Vinohrady, Rovnice, Koliba, Mlynska dolina, Medzi jarkami, Trnavka, Vlčie hrdlo, Lieskovec, Kramare..."
Rača или Stará Rača (историјски називи: Okol, Racha, Račišča, Recha, Résca, Récse, Rechendorf, Retisdorf, Ratsesdorf, Ratzersdorf, Ratzerstorf, Rastislavice, Račišdorf a Račištorf) је део Братиславе.

Чести словенски топоними.

Поставих раније на теми о београдским топонимима попис топонима који је сачинио Реља Новаковић („Поводом Београдске нахије на Вуковој административној карти Србије“, 1983), где се види обиље истих или сличних топонима истог корена у северној Србији и Полабљу.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3778.120

Проучавајући словенску топонимију, некако стекох утисак да је нашој сличнија топонимија ових западних Словена (Чеси, Словаци, Полабље), него што је случај са Русима, нпр. Није да нема и ту сродности у топонимији, али чини ми се, у нешто мањој мери. 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #134 послато: Јануар 29, 2019, 09:12:47 поподне »
Проучавајући словенску топонимију, некако стекох утисак да је нашој сличнија топонимија ових западних Словена (Чеси, Словаци, Полабље), него што је случај са Русима, нпр. Није да нема и ту сродности у топонимији, али чини ми се, у нешто мањој мери.
Да...с тим да што се сличности језика тиче, можда бих у једну категорију ставио чешки, лужичкосрпски и пољски...словачки и русински, можда и украјински, као прелаз између западнословенских и источнословенских језика (не постоји термин средњословенски, али словачки би могао ту да буде)... Фонетски ми се чини да је чешки у односу на лужичкосрпски исто као и словачки у односу на русински...Заједничка држава је можда учинила да се чешки и словачки сврстају у исту групу западнословенских језика (као што је случај и са словеначким сврставањем у јужнословенске језике, чини ми се, иако ми је словеначки ближи словачком него српском).
Наглих језичких разлика између суседних словенских држава нема, али Чеси гравитирају ка западу, ка Лужици, а Словаци као да мало више вуку ка истоку, ка Русинима...Али можда то и није ништа чудно, Чеси и јесу били у саставу исте државе као и Лужички Срби , раније, док су Словаци , у оквиру Угарске, били у истој држави са Русинима...Један словачки језикословац, је истакао, пола у шали , пола у истини, да Словаци управо треба да захвале Мађарима, тј. Угарима, што  се оформио словачки језик (боравак у другој држави у односу на Чехе је спречио да чешки језик успостави доминацију, како он сматра).
« Последња измена: Јануар 29, 2019, 09:18:01 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #135 послато: Март 13, 2019, 01:44:23 поподне »
Занимљив топоним: Оаб, брдо северно од Зарожја, заселак Лазаревићи.

Према Ломи (Александар Лома, „Један усамњени ороним: Оаб“, Ономатолошки прилози VII, 1986) постоје две могућности настанка оваквог топонима:

1. од словенске глаголске основе „xaб“ са префиксом о–, што даје охаб, где се накнадно губи глас „х“; назив долази од придева - охабан = дотрајао, искрзан;

2. од старе словенске речи - охаба = слободан наследни посед, ослобођен од дажбина; овај правни појам био је заступљен код Руса, а знатно више у Румунији, где је остатак словенског језика (и данас постоји више насеља у Румунији под називом - Ohaba).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #136 послато: Март 14, 2019, 07:41:56 поподне »
Занимљив топоним: Оаб, брдо северно од Зарожја, заселак Лазаревићи.

Према Ломи (Александар Лома, „Један усамњени ороним: Оаб“, Ономатолошки прилози VII, 1986) постоје две могућности настанка оваквог топонима:

1. од словенске глаголске основе „xaб“ са префиксом о–, што даје охаб, где се накнадно губи глас „х“; назив долази од придева - охабан = дотрајао, искрзан;

2. од старе словенске речи - охаба = слободан наследни посед, ослобођен од дажбина; овај правни појам био је заступљен код Руса, а знатно више у Румунији, где је остатак словенског језика (и данас постоји више насеља у Румунији под називом - Ohaba).

... да ходе власи свободно их добитак, тако како су у бана Кулина ходили без все хабе и зледи.
Добитак значи стока, како и данас у западнословенским језицима, а хаба је крађа, пљачка, како и данас у пољском chabić /хабић/, како и у старосрбском значи красти, тако и охабити - окрасти.
Охаба може бити украдена или отета земља, пре него что ће бити слободна од пореза земља. Та се је пак називала "слобода" на русском и по њима су живели казаци. Казак пак на печенежском и значи слободак од било које власти.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #137 послато: Март 14, 2019, 09:24:14 поподне »
... да ходе власи свободно их добитак, тако како су у бана Кулина ходили без все хабе и зледи.
Добитак значи стока, како и данас у западнословенским језицима, а хаба је крађа, пљачка, како и данас у пољском chabić /хабић/, како и у старосрбском значи красти, тако и охабити - окрасти.
Охаба може бити украдена или отета земља, пре него что ће бити слободна од пореза земља. Та се је пак називала "слобода" на русском и по њима су живели казаци. Казак пак на печенежском и значи слободак од било које власти.

Ако је земља отета од непријатеља, нпр. Казаци од Турјецков, онда је можда била ослобођена од пореза в росииске страни  ;)

Не знам, можда си у праву, ја само наведох Ломино мишљење о пореклу овог топонима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #138 послато: Април 08, 2019, 08:28:51 пре подне »
Орид (Шабачка Посавина), а ту је и Рид на Власини. Сами Ориђани кажу да назив њиховог села долази од македонског Охрида одакле су се доселили најранији досељеници Цинцари, те су понели и завичајни топоним. Македонски Охрид добио је име по положају „о хриди“ (полуострву) у језеру. Власински топоним Рид, такође долази од речи хрид, од хриди у Власинском језеру.

Каже ми колегиница, која је пореклом са Власине, да назив Рид варошице на Власини не долази од речи хрид, него од локализма - рид, који означава бару, мочвару. Исто као у Војводини реч - рит. Тако да није женски (та Рид), већ мушки род (тај Рид), одн. у ген. није Риди, него - Риду.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #139 послато: Јул 21, 2019, 11:03:15 поподне »
Још поодавно, одлазећи на Космај, запао ми је у очи назив места Амерић недалеко од Младеновца. Један човек (Младеновчанин, дакле није мештанин Амерића) рече ми да је село добило назив по исељеницима у Америку, који су се тамо обогатили па се вратили, те је, отуд, село тако богато и лепих кућа.

Наравно да ми је одговор одмах зазвучао несувисло, јер, запитах се – кад су ти људи успели отићи у Америку, тамо се обогатити и вратити у завичај, колико је времена, покољења, ту морало проћи, па још да по тим америчким авантуристима село понесе назив? А и није баш подкосмајски крај познат по исељеницима у Америку.

Литература каже следеће:

„Прича се, да је у Америћу живео спахија Омер, по коме је село добило име „Омерић“, од кога је постало данашње име“ („Космај“, Боривоје Дробњаковић, 1930).

У османском попису влаха Београдске нахије из 1528. године, пописано је село Амерић са 19 домова.
У Попису Земунске нахије из 1578/9. године, у Земунској вароши налазимо двојицу људи презимена које може имати везе са топонимом Амерић: Митрета Хамерик и Марко Хамирић. У наредном дефтеру за Земунску нахију, писаном у раздобљу од 1588. до 1596. године, међу хришћанима вароши Земун, пописан је и Крагуј Хамерић, вероватно потомак (син) Митретин или Марков.

Село Хамерић, под тим називом, пописано је у Попису џизје Београдске области 1640/41. године, у Авалској нахији (о чему је рад написала Олга Зиројевић).

Велимир Михајловић у књизи „Српски презименик“ за презиме Амерић пише: „Презиме забележено једино у Иванић-Граду код Чазме у Хрватској. Идентично је са муслиманским личним именом Амер (арапски живот дуговечан). Које семантички одговара нашем имену ЖИвко. Узгред, тешко је сложити се са професором Миливојем Павловићем који тврди да је космајско село Амерић келтског порекла, то јест, да је постало „од трга посвећеног богу Меркуру (Ad Меrc)", јер име овог топонима треба посматрати просто као турско-српску комбинацију, од антропонима Амер и нашег патронимијског суфикса -ић“.

Постоји муслиманско презиме Хамерић у Благају код Мостара и селу Чапље код Санског моста.

Постоје данска презимена Хамерик и Хамерих.

Могућности:

1. Римско / келтско порекло топонима - Ad Меrc? Тешко за поверовати.

2. Топоним је настао од презимена које нема везе са османском влашћу? Видимо међу Земунцима око последње четврти и пред крај 16. века презимена уписана као Хамерик, Хамирић, Хамерић. Имена су србска, а турска власт је исувише кратко присутна у београдској околини и Земуну да би имала утицај на настанак презимена код хришћана. Подкосмајско село уписано је истоветним или веома сличним називом овим презименима око пола столећа раније (а исто толико и касније). Село је 1528. године уписано као Амерић, а Турци су коначно овим областима завладали тек седам година раније. Имају ли везе земунски Хамерићи са подкосмајским селом? Да ли је топоним испод Космаја патронимског порекла, а Земунци исељеници из подкосмајског села?

3. Топоним је настао под османским утицајем, по неком спахији Амиру, Амеру, Хамиру...?

4. Германско порекло топонима, односно презимена (Хамерик)?
"Наша мука ваља за причешћа"