Мислим да си овде на правом трагу, Зор, јер сам ишчитавањем чланака из области историјске лингвистике који су се бавили развојем албанског језика дошао до сличног закључка. Најилустративнији у том смислу је био аустријски лингвиста Јоаким Мацингер, који је написао више чланака о томе да ли је предак албанског био илирски или трачки језик (односно неко из те групе сродних језика, ако се на њих не гледа као на јединствене језике већ на језички континуум), у оба случаја долазећи до негативног одговора што би указивало да је његов предак био неки палеобалкански језик који није био ни илирски ни трачки. Једини палеобалкански језик који би иоле био сродан са прото-албанским је, по њему, месапски (током 1. миленијума п.н.е. је био у употреби на подручју данашње Апулије), за кога се често неселективно тврди да је био илирског порекла, што по свему судећи није тачно.
Као што си приметио, очигледно је постојао један старији индоевропски слој на подручју централног Балкана, који се током раног и средњег бронзаног доба налазио у суседству говорника прото-грчког (и то највећим делом прото-дорског) и прото-јерменског, да би током каснијег раздобља (касно бронзано и гвоздено доба) потпао под јак утицај неког језика који је припадао северној групи ИЕ језика (сасвим могуће да је то био трачки). Ја сам промишљао која би све племена из касног гвозденог доба могла припадати том слоју, и ту би свакако спадали Пеонци, њима блиски Агријани (ЈЗ Бугарска, околина Перника), онда Прото-Дарданци (нити Илири нити Трачани, носиоци брњичке културне групе из касног бронзаног и раног гвозденог доба, етнолингвистички различити од каснијих, историјски посведочених Дарданаца који су углавном били илирског порекла) и можда Мизи/Мези (с обзиром да су заједно са Прото-Дарданцима и Бригима/Фригима учествовали у сеоби у Малу Азију, при крају бронзаног доба), па и Трибали. Такође сам мишљења да су и многа племена која су живела у Родопима и на подручју југозападне Тракије, а које римски и грчки писци неселективно прибрајају Трачанима, била заправо део тог старијег ИЕ слоја, нпр. Беси, Дентелети, Сатри, Дији, Меди, итд. Наравно, постоји велика могућност да су нека од ових племена била под јаким трачким утицајем или потпуно тракизована у време када их бележе Грци и Римљани, те отуда прибрајање свих њих у генерализовану категорију "Трачана". Једна од ствари које Мацингер у својим радовима напомиње је да би требало урадити географску поделу гвозденодопског Источног и Централног Балкана према ономастици, видети како се који назив уклапа и колико одговара гласовним променама које су уочене код прото-албанског, трачког итд, дакле нешто слично ономе што је Катичић урадио за подручје Западног Балкана, које је поделио у више различитих ономастичких подручја, тиме јасно показујући да се језици тог подручја не могу сви генералистички подвести под "илирску" ознаку.
Недавно сам мало читао Васића и жељезно доба Македоније. О пеонској групи долине Брегалнице:
"Аутохтона централнобалканска компонента која до извесне мере повезује са Дарданцима на северу"
О Ђевђелијској пеонској групи:
"Б.Хензел сматра на основу облика канеловане керамике у Кастанасу који немају паралеле северно од Саве и Дунава да су придошлице кренуле из веће близине Србије или Северне Македоније - и појавиле се у Македонији као резултат сукцесивног померања појединих група од севера ка југу. Слично мишљење износи и М.Гарашанин указујући на појаву грубе керамике украшене пластичним тракама са утисцима или зарезима у Грчкој која има паралеле на северу посебно у Медиана групи." Управо је Медиана група претеча дарданске Брњичке.
Што се тиче Месапа, на сјеверу Албаније је доминирала Гласинац-Мати култура, међутим на југу Албаније је била присутна тзв. "култура јужних албанских тумула". Радило се о доста другачијој групи којој су неки приписивали и грчко поријекло међутим која је у себи садржавала значајан број придошлица са сјевера из Медиана групе као и западносрпске варијанте ватинске културе.
Занимљиво да су именована два Дарданска племена: Галабри и Тунати, Папазоглу наводи могућност да су повезани са управо Калабријом и илирским Даунима. С струге стране постоје мишљења да Тунати имају трачку етимологју.
Осим мигранти са централног Балкана, Албанци могу бити и локалци а да потичу од тог јужног слоја чији је језик могао бити дјелимично илиризовани централнобалкански "пеонидни" језик управо представљен у месапском.
Аутосомално Албанци, тј. прото-Албанци кад се уклони њихов словенски уплив не изгледају уопште илирски, ни гетски ни трачки по досадашњим налазима. Мислим да су слични нечему што је било присутно на централном Балкану, можда и југу Албаније. Биће занимљиво видјети налазе из студије Виминацијума гдје има и налаза из југоисточне Србије.
Албански језик са својом старом промјеном
sk > h никако се не уклапа у
Scerdilaidas,
Scodra,
Scard (Шар планина)...
Везано за ту промјену ми је занимљиво је име трибалског краља Халеса. То име према ауторитетима нити је трачко нити је илирско. Наводно су паралеле у Египту, али је и сумњиво јер се једино помиње у једном грчком извору. А постоје и друга неилирска и нетрачка дарданска лична имена.
Такођер је занимљиво да су се источна пеонска племена Лаеанци, Добери и Сиропајони налазила у близини ријеке Стримон, односно Палестинос што је било старије предтрачко име ријеке, које наравно изгледа повезано са Пелесетима/Филистејцима. И је могуће индикација неке везе Пеонаца са њима.
Нисам видио неке дубље анализе пеонског језика, мада је вјероватно био под јаким утицајем грчког обзиром да сами Пеонци јесу потпали под грчки утицај. Чесо су их аутори приписивали некој грко-илирско-трачкој комбинацији. Но археолошки изворни Пеонци и поред тих утицаја су по свему судећи повезани са прецима Дарданаца.
