Благоје Говедарица
Pojedine forme i ukrasi iz keramickog repertoara protocetinskog
facijesa imaju dosta dobre analogije i na jednom sasvim drugom području -
u okviru mlađe faze Glina III - Schneckenberg. Radi
se o vrčevima sa cilindricnim vratom i jednom trakastom drskom, zatim
posudama sa prstenasto zadebljanim obodima, te peharima sa
ljevkastim vratom i trakastim drškama i jos nekim sličnim oblicima
koji ukrašeni tačkastim ubodima i linijama, maniru veoma
slicnom protocetinskom (up. Machnik, 1985, 32, 2:10,
15, 16, 19; 3:14, 21). Vrčevi ovog tipa nisu u znacajnijoj mjeri
prisutni u kulturi Glina III - Schneckenberg, a njihova pojava u ovom
vjerovatno se moze pripisati uticaju iz protounjetickog kruga,
te se samo osnovu toga ne bi moglo govoriti vezama sa
jadranskim područjem. Ovo tim prije sto su ti oblici u Sedmograđu
ukrašeni u tipicnom Glina III - Schneckenberg maniru. Međutim, preostali
navedeni oblici i njihova ornamentika daju mnogo vise osnove
za prepostavku izvjesnih kontakata i na ovoj relaciji.
Катарина Дмитровић
Обичај коришћења камених цисти у западној Србији током раног бронзаног доба
(повремено и касније) Милутин Гарашанин сматра типичним за групу Белотић – Бела Црква
и везује их за сродне појаве у оквиру група Глина III – Шнекенберг (Glina III – Schneckenberg)
и Шомођвар (Somogyvár), где аутор такође налази блиске аналогије за инвентар (Garašanin
1983е: 716). Поред употребе камених цисти, блискости са Шнекенберг групом огледају се и
у практиковању биритуалног сахрањивања.
...Постоји претпоставка
да су у каменим цистама сахрањиване привилеговане личности. Јон Моцои-Кичидеану, рас-
прављајући о Шнекенберг циста гробовима, чини се с правом указује на чињеницу да број
откривених гробова у цистама сигурно не одражава демографску слику Шнекенберг зајед-
нице, што може да индицира на сахрану личности од одређеног значаја. Групне сахране у
цистама могу се, по овом аутору, сагледати као место сахрањивања припадника одређених
група или породица унутар једне заједнице (Motzoi-Chicideanu 2011: 48–49).
...Сахрањивање у цистама, у тумулима покривеним великим количинима камена,
често са врло богатим даровима, познато је и на неколико локалитета јужног Јадрана где
се такође сматрају индикатором елитног статуса покојника – Мала Груда (Parović-Pešikan,
Trbuhović 1974), Велика Груда (Primas 1996), Груда Бољевића (Baković, Govedarica 2009) и
Нин – Привлака (Govedarica 1989). Током развоја Цетина културе на средњем Јадрану и
његовом залеђу практиковане су готово искључиво скелетне сахране у каменим цистама
постављеним у центру хумке (Marović, Čović 1983: 203–204; Govedarica 1989: 116–117, 134,
153)....О интензивнијим односима јадранског залеђа и његове
унутрашњости са западним деловима Србије указује све више чињеница, међу којима
погребни обичаји чине можда и најјачу компоненту у одређивању њихове припадности
једном сличном културном комплексу.
Биритуално сахрањивање је такођер одлика и Цетинске културе, уз ове циста-гробове. Ако би се тражио било какав генетски смисао у вези прото-Цетинске и Шнекенберг културе онда би то могло ићи само преко E-V13, гдје E-Y37092 по времену ширења и распореду подсјећа на класичну Цетинску културу, док с друге стране E-CTS1273 има старије гране сјеверно од Дунава, али има и старију везу са E-Y30977, као и гране неке испод BY3880 које сугеришу везе са Бубањ Хумом III итд. Тренутна процјена одвајања је 4700 г, сугерише да су се они одвојили у некој раној тј. прото-цетинској фази од кад и датирају ове везе са Шнекенберг културом.
Као што је Дмитровић рекла Белотић – Бела Црква која се иначе код неких сматра дериватом од Цетине такођер има блиске паралеле са Шнекенберг-ом те су генетски могли из Глина III доћи утицају у њу. Као да се ради о серији култура које имају доста блиских веза те вјероватно упућују на то да се радило о говорницима лувијских језика.
За керамику која се јавља у тумулу Љескова Главица у Љубомиру стоји да јој је извориште највјероватније Езеро култура у то доба.