Мој фаворит је село Гмила Присјека, на Дебелом Брду, кад пут Ваљево - Бајина Башта крене да се спушта према Дрини. Присјека би требало да значи нешто што је при неком усеку (?), а шта значи „гмила“ не знам. Али у комбинацији звуче - сурово.
Да није нешто као гомила, громила, па да се на крају свело на гмила?
Идем азбучним редом:
Ба (испод Рајца) - има ли неко идеју како је ово познато (по догађају из Другог рата) село добило име?
Бериловац (Пирот), Балта Бериловац (Књажевац) - назив од личног имена Берило; наставак -вац код наших топонима потиче од старосрбске речи „вас“ - село, дакле Берила вас - Берилово село (вероватно је Берило био неки сеоски кнез, те је село у неком попису по њему уписано с његовим именом).
Назив Ба највероватније потиче од немачког bach, "поток". Близу је планина Рудник, па овај назив можда потиче од чувених рудара Саса...
Височка Ржана (Пирот) - ржана је место где се гаји раж. Постоје и места која се зову (исправније) Ражана, док у Горњем Полимљу налазимо исти облик као у околини Пирота: два села са називом Ржаница (Горња и Доња) као и локалитет Ржана на размеђи шекуларске и руговске планине. Једна од сличности између зетско-јужносанџачког и говора југоисточне Србије.
Влковија (Димитровград)
Врмџа (Сокобања) ?
Дебрц (Посавина, Владимирци) - „Био град краља Драгутина, град „Дебрецин”.“ Постоји још од 1284. године. Дебрц је и место где се краљ Драгутин упокојио. Дебрецин постоји и у Мађарској. Мађари сматрају да је назив Дебрецин или турског или куманског порекла, а постоје и мишљења да је словенског порекла. Назив Дебрц може имати етимолошке везе с топонимом Дабар (област која обухвата делове источне Босне и Старог Влаха), а можда и области (касније и варош) Дебар у западној Македонији.
Деч (Јужни Срем) - можда има етимолошке везе са топонимом Дечани. Дечане су неки аутори нашли и као полабско словенско племе раног средњег века.
Дрмно (код Пожаревца) - можда порекло назива баш од поменутог Дрмана?
Драгоцвет, Јагодина
Печеног, Краљево
Пироман, Обреновац
За неке називе из моје околине, незнам порекло...Наталинци, Сугубина, Сабанта...За село Пајазитово постоји легенда да је по Бајазиту, који је наводно ту боравио после косовске битке, дошао на преговоре, а мир је наводно договорен у селу Миронић (то се тако прича у народу)
Звучи веома могућно.
Драгоцвет, ЈагодинаДрагоцвет се некада наводно звао Гороцвет и био је густо насељена варош, да је по легенди мачка могла да иде са крова на кров од Трнаве код Јагодине па све до Сабанте. Онда је због неког проклетства расељено и растурила га је вода. Постоји и легенда да су село основали Драго и Цветко, браћа, па по њима Драгоцвет.
За неке називе из моје околине, незнам порекло...Наталинци, Сугубина, Сабанта...Код нас кад је неко диваљ, неотесан, прост, каже се "Ко да је дош'о из Сугубине". А и за забита села, недођије се каже Сугубина. Или бучина, нпр. "Шта се дереш ко да си из бучине".
Звижд, Азања, Чукојевац, Прилике, Ботуње, Баточина, Параћин, РујишникПараћин долази од Паракинов брод. Паракин је лично име, ваљда. а брод је место где се река може прегазити.
Код нас кад је неко диваљ, неотесан, прост, каже се "Ко да је дош'о из Сугубине". А и за забита села, недођије се каже Сугубина. Или бучина, нпр. "Шта се дереш ко да си из бучине".
ово је типичан пример како сељаци измишљају и лупају глупости... пошто су Бранешци под тим именом забележени још 1477. кад су Османлије извршили попис освојених подручја
Бранешци / Бранежци (Чајетина) - „Село се назвало по неким шанчевима у Бранешком Пољу, где је одбијена турска војска која је наступала од Златибора у време Првог Устанка.“
Ржана се пише, али се изговара (барем у пиротском крају) као Р'жана (дакле уместо а стоји полуглас, ə); полуглас не постоји у књижевном српском језику; не знам каква је ситуација што се тиче изговора у црногорској Ржаници.
Два врло енигматична топонима су Пертате...
"Име села.
Ни једно село Доње Јабланице, штавише и далеко од ширег региона Котлине, нема такво, готово енигматично име. Шта значеи Пертате? Чија је то реч? У коме периоду дуге историје је настала. Који је народ крстио ово село тим именом? Легенде нема. Наука нема одговор. Не зна се одакле потиче назив овог села." (Јован Јовановић, "Доња Јабланица")
Кад смо већ код Ливањског поља, тазбина ми је из села Губин. Само по себи име није нешто интересантно, али у Пољској на самој граници са Немачком, има град Губин, а са немачке стране границе има град Губен. Ја сам убеђен да Губин код Ливна као назив топонима, има сигурно неку везу са овим пољским Губином.
Да, то је прилично сигуран старословенски топоним...занимљиво би било видети шта тачно значи.Занимљиво је да тог топонима више нигде нема. Само на та два места.
Занимљиво је да тог топонима више нигде нема. Само на та два места.
Не баш. Јавља се и у Русији и Украјини:ја гледао на гоогле мапс, нисам нашао.Свака част :)
http://www.geonames.org/search.html?q=gubin&country=
Љиг (Качер) - најранији запис топонима је из 17. века, у путопису Евлије Челебије, који је навео реку „Лиг“. Варошица је по реци и добила назив.
Лоњин
Коловрат (Полимље) - стари словенски етноним и симбол, који означава непрестано кретање твари и духа укруг: рођење - живот - смрт - поновно рођење, итд. Састоји се од речи „коло“ - круг и „врат“ - од глагола вртети. Зашто и када је насеље названо коловратом, и има ли то везе са старословенским симболом или коловратом као прибором (точак, чекрк, пресло) - ? Иначе, само насеље је веома старо и било је важан римски град у периоду од 2. до 5. века.
Мислим да се овако зове део Пријепоља. Јел тако?
Љиг (Качер) - најранији запис топонима је из 17. века, у путопису Евлије Челебије, који је навео реку „Лиг“. Варошица је по реци и добила назив.
Мургаш (Тамнава) - „Постоје називи села или заселака, пише Љуба Павловић, која опомињу на раније господаре тих области а што се тиче Мургаша претпоставља се да је тим просторима господарио некакав Мурга“. Постоји топоним Мургаш и у Црној Гори - врх (и катун) на Мокрој који одељује калудерску планину од Ругове, а и планина и село у Бугарској, као и село у Македонији. По свој прилици, у питању је влашки топоним. Мургаш је и назив за врсту птице. Мургасто (на македонском и бугарском - мургаво) значи и нешто тамно, потмуле сиво-мрке боје, или тамнопуто. Али, и овде се највероватније не ради о словенској речи, већ је она преузета из романо-влашког. У неким крајевима мургаш је назив за црни дуд. У Бачкој постоји род Мургашки, који имају предање о пореклу из Бугарске, и то из подручја планине Мургаш.
Да, у питању је источноромански топоним. У модерном румунском murg има значење "чиласт, мркосиве боје, алатаст, риђаст", али и "сумрак, залазак сунца, свитање". Реч нема јасну етимологију, доводили су је у везу са словенским "мрак" и са албанским "muk, mugu, murgu" са значењем "смеђ, таман, сумрак, залазак сунца". Линк ка етимологији речи (на румунском):
https://dexonline.ro/definitie/murg
Треба имати на уму да на албанском murg има још једно, шире познато значење, "монах" (murg је тоскијски, а mung гегијски облик), од латинског monachus. Постоји могућност да је реч добила горе наведена значења због мркосиве или смеђе одоре коју су носили монаси, и да је ту промену значења доживела истовремено и у источнороманском и у раноалбанском, али то је само претпоставка.
Имa ceлo Mуpгa у Дpeници, пo кoмe Mуpгaнићи нoce пpeзимe.
Обајгора (испод Таре) - гора је јасна реч, а што се тиче прве речи у сложеници, нашао сам тумачења која говоре да је изведена од глагола бајати (дакле, била би нека обајана, зачарана гора) или пајати, или чак опијати или придева опојно (опајгора, како стоји и у Вуковом Рјечнику, било би нешто као опојна, мирисна гора.
Буквално исти топоним, само без почетног "о", се налази у Копаоничкој Шаљи (Бајгора), и представља прво село које су Шаљани у 18. веку "заузели", и одакле су почели да се шире по јужном Копаонику и потискују српско становништво. Ивановић у "Задужбинама Косова" наводи да је ранији назив био Бела Гора, али ово је изгледа само домишљање, и Небова претпоставка је ближа истини, јер овај топоним, у потпуно истом облику (Бајгора), сам пронашао да се јавља на више места у Русији:
http://www.geonames.org/search.html?q=baygora&country=
Пачарађа (Косаница, а и у Црној Гори, у Љуботињу у Ријечкој нахији) - Ердељановић („Стара Црна Гора“) сматра да је овај топоним србског порекла, мени више звучи албански. Можда Николавук има неко објашњење за овај топоним? Такође и за презиме Пачариз. Што се тиче љуботињског Пачарађа, његов средњевековни (14. век) облик је - ПачЬрадЬ.
Пилатовићи (Доње Драгачево) - „Да ли је овде увек постојало насеље под именом Пилатовићи, нико не уме казати“. (Ердељановић). Јасна је етимологија топонима, али није познато по ком Пилату или по ком братству Пилатовића је село понело такав назив. У недостатку бољих одговора, можда би то могли бити власи Пилатовци из Опутне Рудине у источној Херцеговини. Катун / братство / племе је, према предању, име добило по свом старешини бану Пилату, који је живео у 15. и почетком 16. века. Пилатовци се помињу још у првој половини 15. века (1430), што указује да им бан Пилат (савременик и зет Ивана Црнојевића) не може бити родоначелник. Пилатовци по свој прилици име дугују неком ранијем Пилату, а бан би могао бити његов потомак и наследник имена и главарства. Комненићи из Пилатоваца, који се рачунају у праве Пилатовце, за себе кажу да су у Херцеговину дошли „из Влашке“. Постоји и један врх Пилатовица на Копаонику.
Праисторијска некропола на подручју Пилатовића: http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=615
Идем азбучним редом:
Ба (испод Рајца) - веројатно од њем. Bach-поток.
Балчак (Прокупље) - балчак је турска реч која се употребљава у Маћедонији и по југоистоку; значи рукохват или онај дел за који држиш мач.
Белогош (Прокупље) - веројатно од белогост
Бериловац (Пирот), Балта Бериловац (Књажевац) - назив од личног имена Берило; наставак -вац код наших топонима потиче од старосрбске речи „вас“ - село, дакле Берила вас - Берилово село (вероватно је Берило био неки сеоски кнез, те је село у неком попису по њему уписано с његовим именом).
Многа села у Поморављу називају се на -овац (нпр. Петловац) као што у Бугарској на -ово (Петлово). То је језичка тежња и нема везе са старим називом за село - вас.
Бечмен (код Сурчина) - неки турцизам? Није турска реч, но корен ваља поискат у мађарском. Обрати пажњу на топониме Беч, Бечеј. Одатле и Becsmen.
Бзеница (Александровац) - од баз (г. бза, д. бзу) - стари назив за базгу.
Биоска (код Ужица) - од старејшега Белска.
Блазнава (код Тополе) - од старосрбске и старословенске речи (са)блазањ - искушење, грех. Одатле је и глагол саблазнити - сатворити грешку по какову искушењу.
Бован (Крушевац) - топоним који указује на некадашње место прехришћанских обреда: старословенски Блъванъ - идол, кумир; топонима ове основе има посвуда код Јужних Словена; међу њих спадају и села под називом Боан у Ускоцима и Бјелопавлићима.
Не вјерујем да бован има везе с речју балван, но могу рећи нешто о самој речи "балван". Балван је обарскога или бугаротурскога огурскога језика. Погрешно је уверење да су се Словени икада клањали балванима, но су се њима означавала словенска гробља. Након спаљења мртваца, пепео се стављао у грн, а грн се укопавао у земљу с разним накитом, ножевима и личним стварима мртваца, те се нада тем забивао у земљу невелик балван или кол с малим кровићем на врху. На том месту је се на задушнице сакупљала родбина и постављала тризну, како и данас творе наше старејше удовице, те доносе на тај дан што сладкиша, што јаја, што шљивовице. А то су касније свештеници протумачили, како се словени клањају балванима и принесе им храну. А јоште понегде у селима Русије да се видети такове балване.
(http://kizhi.karelia.ru/media/thumbs/info/4d/3f/07.jpg)
Што се тиче наставака -вац -вци, -вица, прочитао сам у више радова (нпр. код Пешикана, Ломе, итд) да ове наставке изводе од старосрбског "вас" (вЬсЬ) - село, тако нпр:
Горажда ВЬсЬ - Гораждевац
Глуха ВЬсЬ - Глухавица
Накл ВЬсЬ - Наглавци
Ако то тако стоји у њеколиких работах, ондар то значи само да заредом наводе једну те исту заблуду.
Зашто је то заблуда?
1. Речи ваља разложити по правилом речеобразовања. Не постоји наставак -вац, -вица, но само корен-ов-ац, корен-ов-ица, корен-ов-ице, корен-ин-ац, корен-ац...
У предложеном случају најмањши звуковни спој (морфем) носећиј смисално значење су наставци -ац, -ица, -це, који присаједињен корену речи, најчесће придеву, твори од њега именицу с том особином коју носи придев:
нем-ац (онај који је нем), стар-ац (онај који је стар), мудр-ац (онај који је мудар); сходно тому нем-ица, стар-ица, мудр-ица
или глаголу, творећи вршитеља дејства које изражава глагол:
куп-ац (онај који купује), кос-ац (онај који коси), жнац (онај који жне), пис-ац (онај који пише)
Што се тиче називања мест у словенских језик уочава се правилност, да се места називају по оснивачу с типично словенскими наставки припадности
-ов, -ова, -ово; (Псков (град), Аспарухово (место, село), Ваљево, Панчево, Смедерево)
-ев, -ева, -ево; (Кијев (град))
-ин, -ина, -ино; (Дивин (град), Дечин, Пушкино)
-ск, -ски, -ска, -ско; (Минск, Брянск, Гдањск, Брдско > Брчко)
Поготово насеља и села, која су позната по њекој особини или природној појави у том месту, добивају наставак -ац, -ица, -ец
Теплице (чеш.), Топлице (срб.), Градец,
На србском простору мало је градов и насељ која се кончају само на -ов или -ово, но се на њих воли насадати -ац, -ица.
Град којега је основао Милан није само Миланов него Милановац, а град Крагуја је Крагујевац, а Алексин град је Алексинац.
Оваково називање мест није последица њеких звуковних сажимања (контракција) него сасвим нормална појава. Ово је подкрепљено чињеницом да и остали Словени на исти начин творе називе мест, и-ако у њих реч вес или веснице није исчезла. Тако они имају села која се називају нпр. Маријина вес, но имају и села која се називају Маријинице и једно није настало од другога.
Није заблуда, јер управо су облици Глуха вьс и Горажда вьс посведочени у средњовековним српским писаним врелима, а нису само домишљање и реконструкција. Глуха вьс се спомиње, између осталог, у Бањској хрисовуљи, Дечанској хрисовуљи, Сопоћанском поменику, док се Горажда вьс помиње у Жичким повељама око 1220; та два топонима представљају данашњу Глухавицу код Новог Пазара и Гораждевац код Пећи.
Да, заиста се спимиње тамо "глоуха вьсь", но већ 1396 као "Глоухавица". Из овога се паке не треба рассудити, да "се наставци -вац, -вица" изводе из речи "вьсь", но само, да је ово село у одређеном добу претрпело преиначење назива или имало двојако назвање, што само по себи није редка појава. Ја само тврдим, да се не може из једнога изма (изузетка) закључити к правилу, то јест рећи да места на -овац, -евац, -овица, -евица воде порекло од старе речи "вас" у обћем.
Правило је да не постоје морфеме -вац, -вица, но се се ради о морфемном комплексу корен-ов-ац, корен-ов-ица, јере се он прожима кроз цео словенски свет, ако је потребно наводити и кроз саму више поменуту хрисовуљу - Белоглавац, Бобојевац, Бограновац, Брбовац итд. Ваља рећи, да је "-ов-ац" образовање правило, но да понеки -овац или -овица настао преиначавањем из "вас". Било би добро, ако се можемо овако усагласити.
Прхово (Јужни Срем, као и у Босни, Далмацији) - сремско Прхово помиње се под овим називом још 1403. године. Вероватно и место на супротној обали Саве, Прово, има исту етимологију, с тим што се глас Х временом изгубио (Пр'ово). У повељи деспота Ђурђа Бранковића из 1428/29. године, којом се великом челнику Радичу Поступовићу потврђује посед, између осталих села, помиње се и ПрЬхово у Мачви, што би требало да је данашње село Прово. Данашње село Александровац у Браничеву се до 1883. године звало Прхово или Прово. Насеља су вероватно назив добила по личном имену Прх, а корен речи неки аутори тумаче као особину живахне, покретљиве особе. Истог порекла је глагол - прхнути. Други име Прх тумаче као скраћеницу од неког дужег имена (нпр. Првослав).
Име Roger (Руђер, Рожер, Роџер, Рогер) је северногерманског порекла, изворно - Hróðgeirr, и значи „славно копље“.
Рубрибреза (код Лајковца) - Овај топоним ми је увек био енигма. Народ каже: „О настанку имена овог села сачувана је легенда у којој се каже да су некад поред пута, који је пролазио кроз село, налазиле брезе. Како су брезе користили хајдуци да би нападали Турке, ови су наредили да се брезе посеку. Тада се говорило „руби брезе“ па је тако село добило име“. Јасно је да би се село у овом случају звало Рубибреза (неки и мисле да се тако зове), а не РубРибреза. 1717. године, аустријске власти су ово село записале као Rubrifesca (?) Cело је тада спало на само три куће (једна дошљачка и вероватно две стариначке), због ратова који су вођени у претходних 20-ак година становништво се раселило, а касније ће се ту доћи досељеници из источне Босне). У сваком случају, ти старинци су пренели дошљацима топоним, па у 19. веку у разним документима срећемо данашњи назив села.
У Шумадији има сeло Пиносава којe сe налази измeђу Марковца и Доњe Рачe!
Режевићи, Режевиће, Режевић (у Паштровићима у Приморју, као и на Пештеру) - паштровски Режевићи кажу да назив племена Режевић долази од тога што су три брата, кад су се доселили у Приморје „порезали“ границу између својих поседа, па отуд Режевићи од тог резања („Паштровићи“ - Јован Вукмановић). Ово је, јасно, народно довијање да се објасни значење нејасног племенског имена. Презиме Режевић помиње се 1413. године у основачкој повељи Манастира Прасквица Балше III. По свој прилици је овај назив патронимског порекла, од личног имена Режо, које може бити надимак од неког дужег имена.
Пештерско село Режевићи пописано је под тим именом 1571. године у нахији Трговиште у дефтеру за Призренски санџак. Да ли паштровски и пештерски Режевићи имају међусобну везу или су им имена настала засебно, непознато је.
Реткоцер (Јабланица) - ретка церова шума
Рибашевина (Ужице) - највероватније да је ово село старог назива - Рипаш, пописано у дефтерима са Смедеревски санџак из 1528. и 1560. године.
Рогојевац (Крагујевац) - од личног имена Рогој(е). Село је засновано од стране досељеника са Пештера из Друге сеобе 1737. године, који су му и дали назив. Иначе, лично име Рогоје налазимо у дефтеру за Смедеревски санџак из 1528. (у селу Преторина у Рудничкој нахији), а у селу Буковица у Подрињу (Азбуковица) 1572. године једна махала је уписана под називом Рогоје (вероватно по имену старешине махале).
Рожанство (Златибор) - да ли долази од старе србске речи за Божић (Рождество, Рожаство, Рожанство) или од нечег што има везе са роговима, нечим рожнатим... Село се не помиње у турским дефтерима 16. века, па је могуће да су га засновали досељеници из 17. века (Радибрат са Дурмитора, од којег је велико братство Радибратовића) и дали му тај назив. Иначе, код села постоје остаци неке средњевековне утврде (коју народ, наравно, зове „Јеринин град“, па је могуће да је у претурско доба ту било неко насеље, али се не зна ког назива.
Било би занимљиво тестирати неког рожанског Радибратовића.
Рсовци (Пирот) - од личног имена Хрс (као и Расовача).
Рубрибреза (код Лајковца) - Овај топоним ми је увек био енигма. Народ каже: „О настанку имена овог села сачувана је легенда у којој се каже да су некад поред пута, који је пролазио кроз село, налазиле брезе. Како су брезе користили хајдуци да би нападали Турке, ови су наредили да се брезе посеку. Тада се говорило „руби брезе“ па је тако село добило име“. Јасно је да би се село у овом случају звало Рубибреза (неки и мисле да се тако зове), а не РубРибреза. 1717. године, аустријске власти су ово село записале као Rubrifesca (?) Cело је тада спало на само три куће (једна дошљачка и вероватно две стариначке), због ратова који су вођени у претходних 20-ак година становништво се раселило, а касније ће се ту доћи досељеници из источне Босне). У сваком случају, ти старинци су пренели дошљацима топоним, па у 19. веку у разним документима срећемо данашњи назив села.
Руда Буква (Косјерић) - рудо = црвено
Руђинци (Врњачка Бања) - дакле, није пивљански Руђо једини са овим именом. Очито је и у области око Западне Мораве био неки властелин или сеоски кнез именом Руђ(о), по коме је ово место понело име. Иначе, Руђ(о) је србска верзија имена Руђер, у ове крајеве доспелог вероватно под млетачким утицајем. Име Roger (Руђер, Рожер, Роџер, Рогер) је северногерманског порекла, изворно - Hróðgeirr, и значи „славно копље“. У Француску су га донели Нормани, а затим се раширило и на Британска острва, а опет преко Нормана и на Италију, па и западни Балкан, као Руђер (вероватно од италијанске верзије Rugier).
Зна ли некто зашто се и одкада Шумадија назива тако?
Има нешто мало овде о томе: http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/10/article-1.html (http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/10/article-1.html)
Хвала, Велиборе.Полесје ,да...Или Шумава, као у Чешкој ...исти је корен, тако је назив у реду, мислим (једино зе порекло речи шума нисам сигуран, али постоји и планина у Чешкој)
Ја мислим, да се и у римско доба цела област међу Наисом и Сингидуном називала Sylvania, при чем sylva значи шума, лијес, дубрава, а простор за Дунавом називао се Transylvania, при том trans - преко, изза. Види се да је реч Шумадија веома нова и понешто накарадна. У духу словенскога језика називало би се Пошумље или Пољесје, но добро - што је, ту је.
Хвала, Велиборе.
Ја мислим, да се и у римско доба цела област међу Наисом и Сингидуном називала Sylvania, при чем sylva значи шума, лијес, дубрава, а простор за Дунавом називао се Transylvania, при том trans - преко, изза. Види се да је реч Шумадија веома нова и понешто накарадна. У духу словенскога језика називало би се Пошумље или Пољесје, но добро - што је, ту је.
Тестиран је ТОДОРИЋ из Равни код Ужица (огранак Радибратовића из Рожанства) П-109.
Постоје два топонима са тим именом, други је код Баточине. Мислим да је најчешће мишљење да то значи "црни кал".
Да!
Кал од речи каљуга (црна каљуга) или глагола калирати (црни губитак) или?
Зашто црни?
Кал или каль значи прльавштина или блато, одатле и кальав и калюга.Да, звучи логично!
U slovenskom dijelu Istre postoji selo koje se zove Črni Kal.
Словен(ин)+ски - словенски
Словенац+ски - словеначски
Словак + ски - словачски
Рожанство (Златибор) - да ли долази од старе србске речи за Божић (Рождество, Рожаство, Рожанство) или од нечег што има везе са роговима, нечим рожнатим... Село се не помиње у турским дефтерима 16. века, па је могуће да су га засновали досељеници из 17. века (Радибрат са Дурмитора, од којег је велико братство Радибратовића) и дали му тај назив. Иначе, код села постоје остаци неке средњевековне утврде (коју народ, наравно, зове „Јеринин град“, па је могуће да је у претурско доба ту било неко насеље, али се не зна ког назива.
Комарница (притока Пиве) иПостоји и село Комарани у општини Нова Варош.
Комарштица / Комарача /Комарска река (притока Лима) у основи имаиу келтску реч за притоку > comar (=confluence), тако да ие мало вероватно да ови хидроними етимолошки (како се обично мисли ) од комараца потичу. (Исто тврде и за словачки град - Комарно (Camarum) кои се налази на ушћу двеу река, located at the confluence of the Danube (rom. Ister) and Váh rivers. Иначее и тамо обитаваше келтска племена.
У средњем веку у области Дробњака до Старог Влаха се користио етник - Comarani., ние за искључити, да су носиоци презимена - Комар, управо старином из тих предела.
Леутар (брдо)
келтски: leu = bright/ white бело/светло & tarr/torr = hill / брдо, Леутар у пола словенизованом облику има двоинике - Леово Брдо и Левер Тара.
Левер Тара.
Можда су ти Морлаци који се помињу половином 14. века исти они који су оставили топониме у Старој Херцеговини, нпр. Дурмитор и Пирлитор, као и неке топониме у западној Србији о којима је писао Александар Лома. По њиховом облику, очигледно је да ови топоними потичу из источнобалканског романског, и да не представљају језик романских староседелаца ових динарских области (условно речено Крича), који је по сачуваним и реконструисаним топонимима био ближи далматороманском; могуће је да су ови топоними једини траг неке средњовековне влашке сеобе ка западу (у 13-14 веку?) или са простора Космета или са простора југоисточне Србије, која највероватније представља средиште источнороманског Urheimat-а на Балкану; ово би била последња већа миграција Влаха из ове области пре њихове потпуне словенизације у касном средњем веку.
Јако би ми био занимљив ономастички приступ топонимима у Горњем Полимљу и Брдима. Надам се да ће нам Симо и Сунце једном приуштити то задовољство. Занимљивих топонима је јако пуно а међу њима су: Годочеље, Годуша, Годијево, Годово, Пороче, Калачице, Палочак, Краље, Труница До, Гусаре, Гуснице, Љешница, Бор, Трепча, Виницка, Поде, Црвљевине, Црвско, Црниш, Попрад, Колашин, Ржаница, Улотина, Мурино, Муровац, Лубнице, Шудикова, Маште, Будимља, Пешца, Миоче, Жари, Кути итд..
Мурино – ово је савремена верзија назива ове варошице, а стари, изворни назив је – Мурина. Мура је стара србска реч за блатиште, крај поред реке у којем је, услед сталних водених талога, земља влажна и блатњава. С обзиром на положај Мурине на равној луци уз Лим, сасвим вероватан је овакав корен овог топонима. Мурина би, у том смислу, било – повелико „блато“ уз реку (као подручја под називом „блато“ – мало, веље и др, уз Скадарско језеро). Барјактаровић, пак, у овом топониму види траг арбанашког присуства (можда због арбанашког племена - Morina). Опет, овај топоним би могао имати везе и с личним именом Мура или Муро, видети даље под – Муровац. Ту је и руско презиме Муринь и кварт Мурино у Петрограду (Санкт Петербург, бивши Лењинград у Русији). Мурина или муриња (mureana) је и врста рибе, морске, која улази у слатке воде. Међутим, варош Мурина је предалеко од мора да бисмо њен назив повезивали с овом рибом.Ово је занимљиво из разлога што мислим да је та реч Мур, Мор, нека општеиндоевропска реч која означава смрт. На пример, на Немачком се мочвара каже Mohr, што је веома блиско овоме Мура. Изгледа да стари Индоевропљани нису никако волели мочваре :)
Гуснице – паралела са топонимом Гусиње: Гусино (Дечанска повеља), „уп. руски хидроним Гусиньiй, Гусиная, Гусиное, укр. Гусинець, Гусинка“, итд. Рекло би се – општесловенски корен топонима.
Ово је занимљиво из разлога што мислим да је та реч Мур, Мор, нека општеиндоевропска реч која означава смрт. На пример, на Немачком се мочвара каже Mohr, што је веома блиско овоме Мура. Изгледа да стари Индоевропљани нису никако волели мочваре :)
тешко да се њихово име очувало малтене више од 1000 година и то у виду неког словенског племена.
што више асоцира на нека угрофинска племена.
Можда имају везе с нашим N2 !? :D
Кочкановљев Биг Ипсилон ће, надам се, мало размрсити ствари у вези са мистериозном N2.
Мало одосмо ван теме али морам питати пошто сам пропустио ово, наручен је Биг Ипсилон за Кокчанова? Ако је тако нека је са срећом, надам се да ће помоћи у разрешавању мистерије зване N2-P189.2. :)
Миоче - чест топоним у нашим крајевима, тако Миоче код Прибоја, у Пиви, Боки (код Херцег Новог), у Славонској Подравини, итд. Вероватно од старијег Михоче, што би могло бити по презимену неког рода (Михочи, Михочевићи, односно - Миочи, Миочевићи) или имену неког кнеза или властелина - Михоч, које је име било прилично често у средњем веку, нарочито у Херцеговини, Босни и Дубровнику.
За реч Берил сам писао на овој теми:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=183.msg59420#msg59420
"Постоји и село Балта Бериловац код Књажевца, са очито источнороманским топонимом (и примесом раноалбанског-трачког), а ова реч "берил" се јавља код још неких топонима у јужном и југоисточном делу Србије."; ако је тачна горе постављена хипотеза, реч "берил" има везе са албанском речју за лакат, bërryl...
Да додам:
У самом селу назив села је много једноставније објашњен: село се налази на последњој равници пре него почне јак успон кроз шуме према врховима Старе планине. Зато су се ту ловци окупљали и одатле кретали у лов. Збориште или зборилиште је синоним, али, у том наречју (З)Бериловац је "тамо где се зберу". Балта, наравно, метатеза од Блата, Блатна. Кад кише почну да лију и спушта се вода низ планину, на том месту (пошто је прва равница) свакако се направи велика површина блата.
Семегњево (Златибор) - назив изведен од старог словенског личног имена Семигњев (СемигневЬ). Одговара украјинском топониму Семигинiв. Народско решење: „У доба Проклете Јерине сејали су неколико година неко семе које “није издавало“ (није ницало), те су говорило да је то “семе гњево“, отуда име села Семегњево.“
Док сам гледала гоогле мапе налетих у Албанији на топоним Балабан ( Ballaban). Познато ми је да то српско презиме, па се изненадих називом
Док сам гледала гоогле мапе налетих у Албанији на топоним Балабан ( Ballaban). Познато ми је да то српско презиме, па се изненадих називом
Форумаши, а нарочити ви који се разумете у језик и етимологију, требала би ми једна помоћ. Реч је о топониму Клађе. По ономе што су записали Лубурић и Томић, а пренели Шибалић и Караџић, Дробњаци су се са Кричима побили у Буковичкој гори. Исход битке је био тај да је крв проврла из једног извора, који се после назвао Крвавац, а да је место где су се поклали названо Клађе. Извор Крвавац се налази у атару села Буковица, као и Клађе. С тим што су ова два места удаљена пар километара, додуше на истој страни планине и истој обали реке али никако није могуће да неког убијеш на Клађама а крв да проври на Крвавцу. Такође, Крвавац има надморску висину од једно 1500 метара а Клађе су на око 1350, можда нешто више. Но, то је све легенда и није толико битно. Занима ме да ли је назив Клађе могао да дође од речи клада, трупац, дебло? Клађе изузев у Горњој Буковици, постоје и у суседном селу Доња Буковица, као и у неколико других дробњачких села. Иначе сваке Клађе се налазе на заравни непосредно испод шуме, која је обично на узбрдици, тј. на странама планине или брда. Тако да су Клађе погодне да се дрва догоне до њих ту ређају а онда када се заврши сеча, воловима одвуку до кућа. Иначе, ни у једном селу Клађе нису далеко од кућа и увек су на ободу шуме.Под претпоставком да је словенски топоним, из чешког речника:
Иначе сваке Клађе се налазе на заравни непосредно испод шуме, која је обично на узбрдици, тј. на странама планине или брда. Тако да су Клађе погодне да се дрва догоне до њих ту ређају а онда када се заврши сеча, воловима одвуку до кућа. Иначе, ни у једном селу Клађе нису далеко од кућа и увек су на ободу шуме.Ја бих овај појам на основу описа,повезао са дрвном грађом, која се помиње и у чешком и словачком речнику: балван, греда...мада и у самој конструкцији у словачком: кладием отазку: постављам питање, постоји оно "постављам" , а греда се поставља...
Форумаши, а нарочити ви који се разумете у језик и етимологију, требала би ми једна помоћ. Реч је о топониму Клађе. По ономе што су записали Лубурић и Томић, а пренели Шибалић и Караџић, Дробњаци су се са Кричима побили у Буковичкој гори. Исход битке је био тај да је крв проврла из једног извора, који се после назвао Крвавац, а да је место где су се поклали названо Клађе. Извор Крвавац се налази у атару села Буковица, као и Клађе. С тим што су ова два места удаљена пар километара, додуше на истој страни планине и истој обали реке али никако није могуће да неког убијеш на Клађама а крв да проври на Крвавцу. Такође, Крвавац има надморску висину од једно 1500 метара а Клађе су на око 1350, можда нешто више. Но, то је све легенда и није толико битно. Занима ме да ли је назив Клађе могао да дође од речи клада, трупац, дебло? Клађе изузев у Горњој Буковици, постоје и у суседном селу Доња Буковица, као и у неколико других дробњачких села. Иначе сваке Клађе се налазе на заравни непосредно испод шуме, која је обично на узбрдици, тј. на странама планине или брда. Тако да су Клађе погодне да се дрва догоне до њих ту ређају а онда када се заврши сеча, воловима одвуку до кућа. Иначе, ни у једном селу Клађе нису далеко од кућа и увек су на ободу шуме.
... тако да је у новије време реч склад попријела значење "хармонија", но првобитна словенска реч за хармонију била је "лад или лада". Негде се чује и да се, оно што турци називају бунар, назива кладенац, но то је погрешно; правилно се рече хладенац или студенац. Толико о корену к л а д. Реч к л а ђ е означава просто место где је негда било много к л а д а, што ће рећи, дебелих бревана."Ладит"(и) настрој" на словачком значи "штимовати инструмент", што се уклапа у "хармонију" :)
"Ладит"(и) настрој" на словачком значи "штимовати инструмент", што се уклапа у "хармонију" :)
Да ли неко зна поријекло назива Грнковача или Грнковица и шта би значила та ријеч?
Ради се о пећини у близини Пађена код Билеће.
Инспирисан Небовом темом "Топонимија Београда", ево пар имена делова Братиславе (неки се могу наћи и код нас):
"Rača, Ovsište, Vinohrady, Rovnice, Koliba, Mlynska dolina, Medzi jarkami, Trnavka, Vlčie hrdlo, Lieskovec, Kramare..."
Rača или Stará Rača (историјски називи: Okol, Racha, Račišča, Recha, Résca, Récse, Rechendorf, Retisdorf, Ratsesdorf, Ratzersdorf, Ratzerstorf, Rastislavice, Račišdorf a Račištorf) је део Братиславе.
Проучавајући словенску топонимију, некако стекох утисак да је нашој сличнија топонимија ових западних Словена (Чеси, Словаци, Полабље), него што је случај са Русима, нпр. Није да нема и ту сродности у топонимији, али чини ми се, у нешто мањој мери.Да...с тим да што се сличности језика тиче, можда бих у једну категорију ставио чешки, лужичкосрпски и пољски...словачки и русински, можда и украјински, као прелаз између западнословенских и источнословенских језика (не постоји термин средњословенски, али словачки би могао ту да буде)... Фонетски ми се чини да је чешки у односу на лужичкосрпски исто као и словачки у односу на русински...Заједничка држава је можда учинила да се чешки и словачки сврстају у исту групу западнословенских језика (као што је случај и са словеначким сврставањем у јужнословенске језике, чини ми се, иако ми је словеначки ближи словачком него српском).
Занимљив топоним: Оаб, брдо северно од Зарожја, заселак Лазаревићи.
Према Ломи (Александар Лома, „Један усамњени ороним: Оаб“, Ономатолошки прилози VII, 1986) постоје две могућности настанка оваквог топонима:
1. од словенске глаголске основе „xaб“ са префиксом о–, што даје охаб, где се накнадно губи глас „х“; назив долази од придева - охабан = дотрајао, искрзан;
2. од старе словенске речи - охаба = слободан наследни посед, ослобођен од дажбина; овај правни појам био је заступљен код Руса, а знатно више у Румунији, где је остатак словенског језика (и данас постоји више насеља у Румунији под називом - Ohaba).
... да ходе власи свободно их добитак, тако како су у бана Кулина ходили без все хабе и зледи.
Добитак значи стока, како и данас у западнословенским језицима, а хаба је крађа, пљачка, како и данас у пољском chabić /хабић/, како и у старосрбском значи красти, тако и охабити - окрасти.
Охаба може бити украдена или отета земља, пре него что ће бити слободна од пореза земља. Та се је пак називала "слобода" на русском и по њима су живели казаци. Казак пак на печенежском и значи слободак од било које власти.
Орид (Шабачка Посавина), а ту је и Рид на Власини. Сами Ориђани кажу да назив њиховог села долази од македонског Охрида одакле су се доселили најранији досељеници Цинцари, те су понели и завичајни топоним. Македонски Охрид добио је име по положају „о хриди“ (полуострву) у језеру. Власински топоним Рид, такође долази од речи хрид, од хриди у Власинском језеру.
Височка Ржана (Пирот) - ржана је место где се гаји раж. Постоје и места која се зову (исправније) Ражана, док у Горњем Полимљу налазимо исти облик као у околини Пирота [...]
Ржана се пише, али се изговара (барем у пиротском крају) као Р'жана (дакле уместо а стоји полуглас, ə); полуглас не постоји у књижевном српском језику; не знам каква је ситуација што се тиче изговора у црногорској Ржаници.
То заправо није тачно. У речи "раж" имамо нормално озвучавање полугласа испред неозвученог полугласа (ръжь), док у "ржен" (ръжень) не долази до озвучавања полугласа испред пуног вокала, што је по правилима старијег словенског језика. "ражан(и)" је тзв backformation.
И, добро, ако то заправо није тачно, шта је тачно? Ниси написао које је правилно објашњење топонима Ржана.
За пиротску не могу гарантовати, за полимску Ржану могу, да је назив добила по ражи.
Врло јасно сам написао шта није тачно: твоја тврдња да је облика "ражана" тобож "исправнији" а облик "ржана" тобож "неисправнији".
Далеко од тога да си јасно написао.
С обзиром да си веома стручан у језичким питањима, што се види из овога што си до сада писао, ваљало би да на исти начин пишеш и постове.
И нешто пристојнији тон у постовима је веома пожељан на овом форуму.
А затим и један мени нерешив топоним - Мушвете (село код Чајетине).
Метовница је село у источној Србији, на југоисток од Бора. Назив долази од старе србске речи мед = бакар. На аустријској (Епшелвицовој) мапи из 1718. године место није уцртано, али је уцртан и уписан Метовнички поток (речица), као Меdownitsch Ba(ch). Овде је било рударства од давнина.И овде се спомиње исто тумачење
Молим неког са терена, из пријепољског краја, за једно разјашњење:Кошевинац,Кошевинци
како се каже за становнике Кошевина - Кошевињани, Кошевњани, Кошевљани, Кошевци…?
Кошевинац,Кошевинци
Хвала, царе!Нема на чему
ВитовницаНеки су читали Ладо неки Бладо проверио сам кад сам био у Витовници пише Владо само је в тако написано да нису спојени горњи и доњи круг горњи је мањи и избрисао се па личи на јер
Овај назив, који се односи на речицу, насеље и манастир, у средњем веку јавља се и под називима Вителница, Витеоница, Витаоница, Витомница. Речица би могла овај назив понети по речи витло, воденичком точку, с обзиром да је на овој брзој планинској реци било воденица и у великој давнини. „Међутим, име се може извести и из глагола „витати“, обитавати, боравити, гнездити, што упућује на гостионицу („виталница") или на сам манастир, који се у средњем веку назива „виталиште инока“ тј. обитавалиште монаха, а то је исто што и реч „обитељ“, како се манастирска братства називају у богослужбеним чиновима“.
По аналогији на Метовницу, назив Витовница би у изворном облику могао бити и – Видовница и имати везе са Светим мучеником Видом (Витом) или са словенским Световидом.
Заснивање манастира везује се за Светог краља Милутина. Током 1280-их, Браничевом су владали бугарски одметници Дрман и Куделин, који су угрожавали и Србију и Угарску. Око 1285. године, најпре угарски краљ Владислав, па затим и Свети краљ Драгутин, безуспешно су повели војне походе против ове двојице узурпатора. Коначно, 1289. године, Милутин је вештим војним маневром успео уништити њихову војску: „Једно од тих предања први је забележио Аћим Медовић, окружни лекар у Пожаревцу, половином Х1Х века. Он каже да су Дрман и Куделин били добро утврђени у Ждрелу тако да им ни јаче војске од њихове нису могле нашкодити. Лако су одбијали нападе из долине Млаве, док су са других страна били заштићени планинским венцима и гребенима. Краљ Милутин је то брзо увидео и одлучио да удари на њих заобилазним путем преко Пека и Звижда, па уз ток речице Комше код Нереснице настави ка Ждрелу, с леђа непријатељу. Кад је преко Комше и Прокопа стигао на ободе планина изнад Ждрела и распоредио своју војску, изненађење противника било је потпуно. У долини су и даље стајали делови српске војске, како би заварали, а онда дочекали противника кад почне у паници да бежи. Дрман и Куделин су се нашли у потпуном окружењу. Предање каже да је за време те битке Млава била црвена од крви, а од те 6угарско–татарске војске није ништа остало. У знак ове победе, према предању, краљ Милутин је саградио манастир Витовницу“.
На подручју речице Витовнице, на локалитету Велики и Мали Врањ, откривено је келтско рударско насеље из 2-1. века пре Христа.
У угарској повељи краља Жигмунда из 1390. године наводи се утврђење castrum Vytinche. Следећи помен Витовнице је у османском дефтеру из 1467. године, где је уписано запустело село (мезра) Витепница. У дефтеру из 1557. године наводи се само манастир. Тако и у документима из 1661, 1718. и 1733. године. Тек почетком 19. века помиње се насеље, и то под називом Прњавор, у којем живе Власи који „манастиру работају“.
Манастирска црква посвећена је Успењу пресвете Богородице. Архитектура цркве можда потврђује да потиче из времена краља Милутина. На камену узиданом у северни зид цркев постоји натпис на старословенском и јерменском језику који говори о цркви Светих апостола Петра и Јакова, коју је 1218. године подигао (В)ладо, син Бабугов. Није познато да ли је та црква основа цркве данашњег манастира Витовница, или нека друга црква из које је камен уграђен у витовничку цркву.
„Браничевска епархија у првој половини XIX века“, Ђокић, Поповић,
„Насеља Браничева“, Младеновић, Јацановић,
„Српске земље у средњем веку“, Михаило Динић.
Неки су читали Ладо неки Бладо проверио сам кад сам био у Витовници пише Владо само је в тако написано да нису спојени горњи и доњи круг горњи је мањи и избрисао се па личи на јер
Немановци подсећа и на алтајске НајманеДа нису Немањићи Q?🙂
https://en.wikipedia.org/wiki/Naimans
Да нису Немањићи Q?🙂
због имена - Душан, Душман и Урош - и таква могућност постојиБитно је не искључити нити и једну могућност док се не дође до коначног решења...
Старозаветно име, узгред, гласи Нехемија.
Постоје мишљења и да име великог жупана Стефана Немање долази од тог библијског имена Неман...
Не ради се о истој личности Нехемија (Немија, Наум) је старозаветни пророк, а Неман је војвода сирског цара, који се помиње у старозаветној Другој књизи о царевима.
Некадашње село, данас заселак Ченеја (са Пејића салашима) на север од Новог Сада - Немановци.мени је логично овакво тумачење
Да ли је топоним понео назив по некој немани, или по старозаветном сирском великашу Неману, или можда по неком немачком земљопоседнику презименом Неман (Nehman, Nehmann, или сл)? Зна ли неко?
Постоје мишљења и да име великог жупана Стефана Немање долази од тог библијског имена Неман...
мени је логично овакво тумачење
STJEPAN SEKEREŠ
ANTROPONIMIJA I TOPONIMIJA SLAVONSKE PODRAVINE
на 412 страни
Nemanovci (siromašni kraj, u kome stanovnici
nisu imali novaca)
а на 413 имаш о Тењи :Tenja (Tnj). Ime toga sela se javlja već u 15. vijeku. Prvobitni naziv
mjesta je Tehinye (mađ. tehen = krava).
постојање имена * Neman и * Zavid у старо доба међу Лужичким Србима указује на могућу родовску или династичку традицију.
Иако се у османским изворима Истанбул често тумачи од основе Ислам (Исламбул), то највероватније није тачно. Вероватније је да је основа у грчкој кованици из византијског доба – еистимполин (немам она грчка слова, па не могу написати изворно), што би значило – у граду. Од овога је, временом, град скраћено називан – Стамполи. Наставак –поли (у падежу са -н) од полис – град.
Сол, где су помени ових лужичких имена? Волео бих то да истражим подробније.
Εις την Πόλιν
Сол, где су помени ових лужичких имена? Волео бих то да истражим подробније.
Nebo, предостававаљам да је Лома помен старо-лужичкосрбских имена - NEMAN и ZAVID(A) преузео из:
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Neman
Nebo, предостававаљам да је Лома помен старо-лужичкосрбских имена - NEMAN и ZAVID(A) преузео из:
Bily, Slawische Vollnamen in Ortsnamen des ehemaligen altsorbischen Sprachgebietes.
Ein Beitrag zum Slawischen Onomastischen Atlas, Onomastica Slavogermanica 23, 119–174.
Der Personenname Nemanja: ein neuer Ausblick // Зборник радова Византолошког института 45: 109–115 [Резиме: Лично име Немања: један нови поглед]
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0584-9888/2008/0584-98880845109L.pdf
Лично име Завида
Nebo, предостававаљам да је Лома помен старо-лужичкосрбских имена - NEMAN и ZAVID(A) преузео из:
Bily, Slawische Vollnamen in Ortsnamen des ehemaligen altsorbischen Sprachgebietes.
Ein Beitrag zum Slawischen Onomastischen Atlas, Onomastica Slavogermanica 23, 119–174.
Der Personenname Nemanja: ein neuer Ausblick // Зборник радова Византолошког института 45: 109–115 [Резиме: Лично име Немања: један нови поглед]
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0584-9888/2008/0584-98880845109L.pdf
"мана" је турцизам
по Валтеру Венцелу лужичкосрбски антропоним Manołk /Manjowk, је настао као хипокористик од Маномир и изведен из *maniti у смислу об-манути,преварити, омађијати->Manołk /Manjowk, 1663 Manougk, 1740 Manougk. KurzF von Manomir mit dem Erstglied aus urslav. *maniti ‘täuschen, betrügen, bezaubern’ (Wenzel 1992: 7f.). HerkN vom OrtsN Mönau/Manjow onö. Königswartha (OLOB 115). An den OrtsN trat das anthroponymische Suffix -k.
https://ul.qucosa.de/api/qucosa%3A12856/attachment/ATT-0/
по Валтеру Венцелу лужичкосрбски антропоним Manołk /Manjowk, је настао као хипокористик од Маномир и изведен из *maniti у смислу об-манути,преварити, омађијати->Manołk /Manjowk, 1663 Manougk, 1740 Manougk. KurzF von Manomir mit dem Erstglied aus urslav. *maniti ‘täuschen, betrügen, bezaubern’ (Wenzel 1992: 7f.). HerkN vom OrtsN Mönau/Manjow onö. Königswartha (OLOB 115). An den OrtsN trat das anthroponymische Suffix -k.
https://ul.qucosa.de/api/qucosa%3A12856/attachment/ATT-0/
Старе ријечи из мог краја ("Смиљанића гора")
https://www.google.com/amp/s/smiljanicagora.wordpress.com/2011/05/02/%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%2580%25D0%25B5-%25D1%2580%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B5%25D1%2587%25D0%25B8-%25D0%25B8%25D0%25B7-%25D0%25BC%25D0%25BE%25D0%25B3%25D0%25B0-%25D0%25BA%25D1%2580%25D0%25B0%25D1%2598%25D0%25B0-%25D1%2581%25D0%25BB%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25BE-%25D0%25BC/amp/
манути – театрално и руковањем махати у знак коначне погодбе
Српски дијалектолошки зборник
Првослав Радић
Цртице о говору села Мрче у Куршумлијском крају
Сад питање: кад се каже " та, мани ме се " да ли то то значи "остави се мене" у смислу остави ме на миру, не бави се мноме ни на који начин (па и оно "немој да ми мађијаш", чиниш чини и др)?
kada sam tražila i iščitavala gradju za moju monografiju, trebala mi je nahija Koznik, sećam se da sam naišla na podatak za neko selo a baš mislim da imenom Bzenica, u nahiji Koznik i da je pomenuto oko 1550g.
Бзеница (Александровац) - од баз (г. бза, д. бзу) - стари назив за базгу.
Шта би могла да буде Суторина?
На Брачу још и Сутиван и Супетар.
Мада Сутиван постоји и код Бијелог Поља.
То је бар лако. По Светом Тору, чији су назив донели I1 Дробњаци и Новљани.;D (а и општина је Херцег Нови - "Нови")
То је бар лако. По Светом Тору, чији су назив донели I1 Дробњаци и Новљани.
Шта би могла да буде Суторина?
Шентиљ у Словенији
Види стварно, могли би да направимо неко гласање за најгоре име насеља.
Од чега је настао топоним Слатина? Има доста назива села са тим именом у различитим крајевима.
Неки интересантни називи села из околине Лесковца:
Секицол (моја баба га зове Цекицол), по литератури добило име од речи Секи и Цол, наводи се могућност да је значило Саска царина.
Црцавац, нисам нашао у литератури ништа о пореклу имена, могло би бити од глагола црцори, вода црцори би значило вода цурка отприлике.
Могуће је да је ранији назив био Сецикол, по се побркало у Секицол.
Ко зна, мада нисам још наишао на ту варијанту, једино је остало забележено да се некада писало и као Саки Цол. Село је у близини Царичиног града, од интересантних топонима, на око лако објашњивих ту су и Прекопчелица и Гегља.
За мој Бучумет сам нашао две варијанте, по једној у питању је влашки корен, по другој турска реч Бућумиш што би значило шикара.
Бучум на румунском значи "бубањ".
"Поједина села у средњовековној Србији била су посебно специјалозована за производњу одређених врста наоружања и по томе су била названа, попут Штитара, Копљара, Брњака (брња је стари назив за оклоп)..."
Ево можда једне интересантне приче везане за чачанске топониме коју са чуо од мајке.
Кад су Турци ухватили неке хајдуке, проводили их кроз село до Чачка. Хајдуци, оковани успут се вајкали "Јадни ми оковци, јадни ми оковци" и тако настаде име села Мијоковци. Чују ово сељаци, реше да ослободе хајдуке, па кад су Турци ишли кроз шуму, подметну пожар и запале је. Шума је толико горела да од тог дана настаде име села Горевница. А толики је дим дигла да је у другом селу била помрчина у сред бела дана, и то село доби име Мрчајевци.
Ех, шта све народ неће смислити...
Ево можда једне интересантне приче везане за чачанске топониме коју са чуо од мајке.
Кад су Турци ухватили неке хајдуке, проводили их кроз село до Чачка. Хајдуци, оковани успут се вајкали "Јадни ми оковци, јадни ми оковци" и тако настаде име села Мијоковци. Чују ово сељаци, реше да ослободе хајдуке, па кад су Турци ишли кроз шуму, подметну пожар и запале је. Шума је толико горела да од тог дана настаде име села Горевница. А толики је дим дигла да је у другом селу била помрчина у сред бела дана, и то село доби име Мрчајевци.
Мрчајевци су аналогно људи досељени из Мрчајева.
Мијоково је ваљаније писати Миоково, а у старини Милково, то јест, имање некога Милка; досељеници из тога Миокова ваља да су називани Миоковци, а тако и село им.
Горевница може заиста бити шума која је некада горела. Мрчајевци су аналогно људи досељени из Мрчајева.
Мијоково је ваљаније писати Миоково, а у старини Милково, то јест, имање некога Милка; досељеници из тога Миокова ваља да су називани Миоковци, а тако и село им.
Горевница може заиста бити шума која је некада горела. Мрчајевци су аналогно људи досељени из Мрчајева.
У сумарном попису влаха Смедеревског санџака из 1528. пописана су три села: Мрчајевац, Горњи Мрчајевац и Доњи Мрчајевац.
Ширењем својих подручја села су се временом спојила, због тога је и назив у множинском облику.
Мрчајевац вероватно долази од Мрчаја вас - Мрчајево село. Мрчај је могао бити неки главар тих влаха, сеоски кнез или нека друга значајна особа. Име од придева мрк (?).
Исти случај, разна занимања везана за војску, налазимо у Полимљу - Штитари, Коњухе, Бастахе, Виницка.
Ако се добро сећам, неко је писао рад баш на ову тему, тих старих топонима у Полимљу, да ли Божидар Шекуларац или Маријан Премовић...
Када је ријеч о топонимима у Горњем Полимљу... писао је подробно проф. др Мирко Барјактаревић и др.
Вас је веома оскудна ријеч у србском и источнословјенском, но је типична за кајкавце и западне Словјене, стога не вјерујем, да је Мрчајевац могло постати тим путем. Мрчај се находи у Крајини и ЦГ и већином се односи на неку гору или врх. Дока оште не би каве, оно што се данас рече кавеним, ономадне се је рицало мрким - зато мрчај може бит нека шума или врх који се чине мрки или стоје у сјенци. Нисам се удубљивао у све то и не знам како изгледа тло у том крају, но само думам о могућностима, паке нека домаћи сакроје ваљано поријекло ријечи на основу могућности.
- КАЛАБАРИНА - У питању је неубицирано село из пописа војнука Крушевачког, Вучитрнског и Призренског санџака из 1455. (MCE 36-03) у нахији Пољаница (одговора данашњој Пољаници, област између Врања и Лесковца). У овом попису је записано као село КАЛАЈАРИНА, међутим Т. Катић сматра да је у питању грешка писара обзиром да се у каснијим пописима у XVI в. помиње под називом КАЛАБАРИНА. Данас не постоји село под овим називом, али постоји речица Калабарина у селу Доња Оруглица, иначе лева притока Ветернице.
За Колубара, сви напори истраживача који су имали широк увид не само у топонимију словенских земаља, већ и у оне језике и њихове остатке који су се на овом тлу говорили пре доласка Словена, нису изнели на видело неку сличну, „расветљујућу“ паралелу.
Први топоним је везан за назив мог села. Моје село је Карајзовци и ту моји живе неколико генерација. У шематизму Дабробосанске митрополије из 1882 спомиње се Караизовац. У шематизму Бањалучко-Бихаћке митрополије из 1901 је то већ овај садашњи назив. Нико не зна шта би могао бити коријен назива.
Поштовани, обраћам се овдје са молбом да ми помогнете око разјашњавања коријена два топонима, ако можда имате неке информације. Иначе, родом сам из Градишке, а живим и радим у Бањалуци.
Први топоним је везан за назив мог села. Моје село је Карајзовци и ту моји живе неколико генерација. У шематизму Дабробосанске митрополије из 1882 спомиње се Караизовац. У шематизму Бањалучко-Бихаћке митрополије из 1901 је то већ овај садашњи назив. Нико не зна шта би могао бити коријен назива.
Други топоним је везан за име општине и насеља Србац. Ова општина граничи са општином Градишка. Између два свјетска рата је ово насеље добило име Србац, а звало се Свињар. Постоје двије теорије о старом називу: главна да је име везано за свиње, а алтернативна каже да је везано за обраду метала (нпр. стари назив за човјека који лијева жељезо је свињар. Коријен руских ријечи свиња и олово је такође јако сличан).
Унапријед захваљујем.
Да ли се неко већ бавио топонимима као што су Коњски гроб, Коњско гробље, Коњски греб итд? Срећу се варијанте у разним крајевима.
Занима ме да ли је порекло назива митолошко или су некада коњи сахрањивани слично људима или су људи сахрањивани заједно с коњима?
Мислим да се тога дотакла Драгица Премовић у својим чланцима који се баве археолошким истраживањима средњовековних хумки на подручју југозападне Србије.Хвала. Има ли негде неких детаља о тим чланцима? Могу ли се где наћи онлајн?
Хвала. Има ли негде неких детаља о тим чланцима? Могу ли се где наћи онлајн?
Поштовани, обраћам се овдје са молбом да ми помогнете око разјашњавања коријена два топонима, ако можда имате неке информације. Иначе, родом сам из Градишке, а живим и радим у Бањалуци.
Први топоним је везан за назив мог села. Моје село је Карајзовци и ту моји живе неколико генерација. У шематизму Дабробосанске митрополије из 1882 спомиње се Караизовац. У шематизму Бањалучко-Бихаћке митрополије из 1901 је то већ овај садашњи назив. Нико не зна шта би могао бити коријен назива.
Други топоним је везан за име општине и насеља Србац. Ова општина граничи са општином Градишка. Између два свјетска рата је ово насеље добило име Србац, а звало се Свињар. Постоје двије теорије о старом називу: главна да је име везано за свиње, а алтернативна каже да је везано за обраду метала (нпр. стари назив за човјека који лијева жељезо је свињар. Коријен руских ријечи свиња и олово је такође јако сличан).
Унапријед захваљујем.
Треба овде напоменути и назив једног од дарданских племена, Галабра, које би у светлу наведених података могло имати топонимско порекло. Иначе су Галабри живели у источном делу Дарданије, а по неким њиховим исељеницима у време бронзанодопског колапса (1200-1100. год. п.н.е. и касније) је могао доћи назив данашње италијанске области Калабрије. О томе је писала Фанула Папазоглу у свом делу "Средњобалканска племена у предримско доба".
Мислим да постоје јасне археолошке индикације да су прото-Пеонци истовјетни са изворним "неилирским, нетрачким" Дарданцима, стога цијели тај комплекс би могао изворно знатним дијелом бити изворно говорник неког пеонског језика, од којих је преживио само пеонски.
Та група је могла лако имати и везе са прото-албанским језиком.
Мислим да си овде на правом трагу, Зор, јер сам ишчитавањем чланака из области историјске лингвистике који су се бавили развојем албанског језика дошао до сличног закључка. Најилустративнији у том смислу је био аустријски лингвиста Јоаким Мацингер, који је написао више чланака о томе да ли је предак албанског био илирски или трачки језик (односно неко из те групе сродних језика, ако се на њих не гледа као на јединствене језике већ на језички континуум), у оба случаја долазећи до негативног одговора што би указивало да је његов предак био неки палеобалкански језик који није био ни илирски ни трачки. Једини палеобалкански језик који би иоле био сродан са прото-албанским је, по њему, месапски (током 1. миленијума п.н.е. је био у употреби на подручју данашње Апулије), за кога се често неселективно тврди да је био илирског порекла, што по свему судећи није тачно.
Као што си приметио, очигледно је постојао један старији индоевропски слој на подручју централног Балкана, који се током раног и средњег бронзаног доба налазио у суседству говорника прото-грчког (и то највећим делом прото-дорског) и прото-јерменског, да би током каснијег раздобља (касно бронзано и гвоздено доба) потпао под јак утицај неког језика који је припадао северној групи ИЕ језика (сасвим могуће да је то био трачки). Ја сам промишљао која би све племена из касног гвозденог доба могла припадати том слоју, и ту би свакако спадали Пеонци, њима блиски Агријани (ЈЗ Бугарска, околина Перника), онда Прото-Дарданци (нити Илири нити Трачани, носиоци брњичке културне групе из касног бронзаног и раног гвозденог доба, етнолингвистички различити од каснијих, историјски посведочених Дарданаца који су углавном били илирског порекла) и можда Мизи/Мези (с обзиром да су заједно са Прото-Дарданцима и Бригима/Фригима учествовали у сеоби у Малу Азију, при крају бронзаног доба), па и Трибали. Такође сам мишљења да су и многа племена која су живела у Родопима и на подручју југозападне Тракије, а које римски и грчки писци неселективно прибрајају Трачанима, била заправо део тог старијег ИЕ слоја, нпр. Беси, Дентелети, Сатри, Дији, Меди, итд. Наравно, постоји велика могућност да су нека од ових племена била под јаким трачким утицајем или потпуно тракизована у време када их бележе Грци и Римљани, те отуда прибрајање свих њих у генерализовану категорију "Трачана". Једна од ствари које Мацингер у својим радовима напомиње је да би требало урадити географску поделу гвозденодопског Источног и Централног Балкана према ономастици, видети како се који назив уклапа и колико одговара гласовним променама које су уочене код прото-албанског, трачког итд, дакле нешто слично ономе што је Катичић урадио за подручје Западног Балкана, које је поделио у више различитих ономастичких подручја, тиме јасно показујући да се језици тог подручја не могу сви генералистички подвести под "илирску" ознаку. Претпостављам да би се сличан закључак донео и при анализи ономастике Централног и Источног Балкана у односу на "трачку" одредницу.
Ја сам негде раније прочитао да су називи Рубрибреза, али и Пиносава, латинског порекла, односно да потичу од неког (изумрлог?) романског дијалекта; прецизније речено, они представљају комбинацију романских и словенских (српских) елемената, "рубри" би требало да је од латинског rubeus - драч или купина, или црвена боја, а "пино" од pinus - бор, док је други део слога словенског порекла ("бреза" и "сав"). Ово пишем из сећања тако да не могу 100% да тврдим да је баш таква етимологија ових речи.
Неколико занимљивости:
1. Један од врхова планине Кукавице у јужној Србији (била део Дарданије) зове се Тунатовац. Неодољиво подсећа на дарданске Тунате.
2. У југоисточној Србији и Македонији меси се посебан обредни хлеб кравај за различите празнике. У околини Ниша о Божићу кравај се дели укућанима, а на крају и воловима. У селима око Лесковца кравај се котрља по њиви која је прва засејана житом. У питању су магијски обреди који повезују ново жито са култом крава и волова. Занимљиво је да се у италијанској Калабрији хлеб који се меси од новог жита приликом вршидбе зове vaccarella (од vacca - крава).
3. Једине топониме са основом Калабар које сам пронашао ван Србије су топоними Калабара у селу Орах у Херцеговини и Калабарски Рид у Пелагонији близу Демир-Хисара. Интересантно је да се за Пелагонију везују многа пред-античка племена: микенска, Пелагони, Пеонци, Бриги. За Бриге (европске Фригијце) се чак сматра да су насељавали горњи ток Црне Реке чије се извориште налази баш негде код Демир-Хисара – Црна Река или Калабар предсловенски како је бугарски академик Иван Дуриданов преводи (какве ли случајности!). Калабара у селу Орах у Херцеговини уз презиме Колобарић које се јавља у Херцеговини (махом код Хрвата), код Дубровника и у пар села код Теслића (Жарковина, Горња Радња) можда указује на Херцеговину као међулокацију Галабра и Туната пре преласка Јадрана до Апулије. Либурни који су били вешти морепловци живели су релативно близу уз чију помоћ су можда прешли Јадран.3/3
Што се тиче ријеке Колубаре, етимологију отежава фактум, да се ријеч веома лијепо уклапа у словјенске двосложне ријечи и топоними Ибабара, Бјелобара, Милкова Бара и слични. Ја не знам ни за један књижни извор који упомиње да се у даном крају у предсловјенско доба спомиње ријека Colubra или слично. Једини спомен је у касносредњевјековним књигама, када су ту већ пребивали Срби. Назив калобара, калибара или слично састоји се из двије словјенске ријечи кал и бара (кал је муљ, блатна прљавштина, стога и каљав, укаљати се). У нас су нешто-нешто-баре* вазда хидроними, а Галабри је етноним и иако слични, не бих их доводио у непосредну везу.
...Дуриданов доводи у везу са старо-пруским kalis ("сом") која се изводи из ПИЕ *(s)kʷálos ("велика риба", "сом"). Овде треба приметити да се ПИЕ *(s)kʷálos доводи у везу и са прото-уралским *kala ("риба"), вероватно позајмљеница мада не знам који је смер исте, те је данас, у финском и естонском, kala реч за "рибу"...
Врњачка Бања, Врњци, шта би могло да значи овај појам?
Топоним у Чешкој.
Dřínov (Дринов)
https://en.m.wikipedia.org/wiki/D%C5%99%C3%ADnov
Овај топоним се јавља два пута у Бохемији и још у једној области.
https://en.m.wikipedia.org/wiki/D%C5%99%C3%ADnov_(Kladno_District)
Корен би био?
Још неки занимљиви идентични топоними у Чешкој:
Борач
https://en.wikipedia.org/wiki/Bora%C4%8D,_Czech_Republic
Хомоље
https://en.wikipedia.org/wiki/Homole_(%C4%8Cesk%C3%A9_Bud%C4%9Bjovice_District)
Плана
https://en.wikipedia.org/wiki/Plan%C3%A1_(Tachov_District)
Плужна (подсећа на Плужине)
https://en.wikipedia.org/wiki/Plu%C5%BEn%C3%A1
Пржно
https://en.wikipedia.org/wiki/Pr%C5%BEno_(Vset%C3%ADn_District)
Прилепи
https://en.wikipedia.org/wiki/P%C5%99%C3%ADlepy_(Krom%C4%9B%C5%99%C3%AD%C5%BE_District)
Ратаје
https://en.wikipedia.org/wiki/Rataje_(Bene%C5%A1ov_District)
Много је идентичних појмова за које знамо корен речи, а за ове не знам. Овде је списак општина од А до Z...Нисам нашао овде, на брзину сам прошао, али занимљиво је да сам на гугл мапи нашао и Митровицу ( занимљвиво пошто је то наша скраћена верзија од имена Димитрије-Митар)
https://mapcarta.com/18486772
Овде је списак општина од А до Zhttps://en.wikipedia.org/wiki/List_of_municipalities_in_the_Czech_Republic
И топоним Рача у Словачкој.
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Da,_Bratislava
Само у Србији има три Раче (среска места или општине).
Две реке по имену Рача.
И манастир Рача.
По мору има помного назива мјеста на "су-" или "сут-" и сва су она настала од римскога SAN(T) - свети. У старословенском (а тим и старосрбском) гдје годи је била секвенца "ан" она се превратила у назално "он" ( иначе је кратко а прешло у о), а потом потамнило у "у". Тако је:
Интересантни су топоними: „Мислођин, Бозољин, Крепољин“. Које би њихово порекло могло да буде?
Према народном предању, назив Крепољин долази по положају насеља „у крај поља“.
Међутим, из старијих докумената, видимо да се ово насеље означавало као Креполин. Могло би доћи од неке латинске (влашке) речи са основом crep (-ol, -ul)?
Хвала на одговорима, заворавио сам и Белољин. Да ли се овај суфикс љин, лин може довести у везу са сличним словенским топонимима у Чешкој, Пољској и И.Немачкој као што су Брлин, Лублин и сл.
Има ли слично порекло и топоним Црепољско? :)
Лично, мислим да нема. Цреп је општесловенска реч и мислим да је тешко могло доћи до преласка основе цреп- у креп-.
Топоним Црепоље (данас Црепина) налазимо у 16. веку у околини Рожаја.
Можда ови топоними имају везе са остацима старих насеља које су Словени приликом насељавања затицали на тим локалитетима - црепове, црепине на селиштима ранијег становништва.
Сол, где су помени ових лужичких имена? Волео бих то да истражим подробније.
Негришори код Лучана, Станишор на Косову. Партеш, исто на Косову
Муо код Котора
Злакуса код Пожеге.Претпостављам да је ово сложеноца речи зла и кус(ати) тј. залогај,пробати храну.Највероватније је у народу остало сећање на велико тровање мештана након неког свечаног обеда.
Itаlijаnski istoričаr Antonio Bonfini (1427.–1503.) u svome delu Rerum Hungaricarum decades IV cum dimidia nаvodi dа ime Smederevа potiče od Svetog Andreje (Inаče, mаđаrski nаziv zа Smederevo koji se do dаnаs zаdržаo u ovom jeziku je Szendrő).Неко другачије тумачење?Мени лично последња опција делује најреалнија.Уз препознатљив српски/словенски наставак -ево.Ако би то био тачно у овом случају,са којим народом би најлогичније повезали име Смендер у време настанка имена овог града?Власи?Мађари?
U delu Ohridskа аrhiepiskopijа u početku XI vekа Stojаn Novаković je nаpisаo: Poznаto je poodаvno dа je Smederevo pokvаreno EIS MONTE AUREO, jer je grаd podignut nа mestu nekаdаšnjeg rimskog grаdа Mons Aureus, što u prevodu znаči „Zlаtno brdo“. Ovа rimskа nаseobinа zаbeleženа je nа Pojtingerovoj kаrti kojа potiče iz IV vekа.
Postoji mišljenje dа je toponim Smederevo složenicа dve reči: smet i drevo zbog izrаzito gustih hrаstovih šumа nа ovom području.
Toponim Smederevo po nekim izvorimа vuče poreklo od srednjovekovnog muškog imenа Smender. Mnogi аutori smаtrаju dа je poreklo ovog toponimа irаnsko-hаzаrskog poreklа. U prevodu sа irаnskog Semender znаči krаjnjа vrаtа. Uprаvo tаko se zvаo i hаzаrski grаd koji se nаlаzio nа jugozаpаdnoj obаli Kаspijskog jezerа. Krаjem X vekа Hаzаrsko cаrstvo nestаje i mnogi stаnovnici Semenderа, bežeći pred nаjezdom osvаjаčа, uputili su se u nаše krаjeve, nаzivаjući svojа novа nаseljа imenimа svojih rаnijih prebivаlištа.
У књизи о историји Смедерева („Историја Смедерева у слици и речи“, 1980) Леонтије Павловић наводи мноштво верзија тумачења назива Смедерево.
Мени најближе тумачење је да се ради о словенском топониму:
„...у доњем току реке Одре и западно од ње племена Љутићи и Бодрићи имали приличан број имена места везаних за групу консонаната Смдрв. као: Смарджов, Смердика, Смрдзовь, Смрдика, Смрделе, Смрдиево, Смрдови, Смрьдово, а на реци Лаби Смрдов... то су изнети разни облици имена Смедерево који могу бити словенски од „смрдети", основа смрд у смислу блатиште...“
Овај други део речи „дерево“, могао би доћи и од „дрѢво“.
Сваки покушај извести наименовање Смедерева из прасловијенскога даје јалов плод.
С освртом на твоје приједлоге
Нису моји већ Леонтијеви :D
Ево мало топонимије за разоноду:
https://www.poreklo.rs/2023/11/21/poreklo-naziva-50-saveznih-drzava-sad-deo-prvi/
Свака част, Небо. Занимљиво и лепо написано